Zemljaci,

Suoceni smo sa najkriticnijim  momentom nase nacionalne egzistencije. Dok se ostala  Evropa priprema da slavi uskoro kraj milenijuma u nadi da ce ostvariti dalju saradnju, politicku stabilnosti i ekonomski napredak, mi smo ostali vezani za jednu ideologiju koja pripada kanti za otpatke istorije. Izolovani smo, siromasni i katkada  nas grde nasa evropska  braca.

Pozivam vas da mi se pridruzite u procesu narodne obnove jer je to jedina  nada za nas spas.   Nismo jedini krivci za propast Jugoslavije.  Mnogi drugi su se igrali sa nacionalizmom i  politikom iskljucivosti. Pod izgovorom da se sacuva jedinstvo  zemlje,  strahoviti zlocini su pocinjeni u nase ime.

Necemo nista uspeti ako ne shvatimo da je tokom cele ove decenije Slobodan Milosevic pozirao kao jedini branilac naseg narodnog opstanka i jedini lider u stanju da se meri sa vladama na Zapadu koje su sve navodno  umesane u masivnu konspiraciju protiv nase zemlje.  Nista nije dalje od istine.  Jugoslavija se raspala ne kao  rezultat “stranih zavera” vec zato sto su lideri pojedinih jedinica, u vecini slucajeva   opijeni otrovnom mesavinom negativnog nacionalizma i marksizma, na kraju izazvali  krvav sukob odbijajuci da prave kompromise iz straha da ce  izgubiti vlast.

Kroz strahovitu upotrebu  “etnicke cistote” i “teritorijalnog integriteta”,  a  opsednuti “vlascu”, uveli  su nas u deceniju krvoprolica i mrznje. 

Tacno je da je Zapad pravio greske ali u krajnjoj liniji sami smo odgovorni za svoju buducnost..  Koje su bile posledice te navodno herojske bitke?  Srbi se sada smatraju kao  glavni agresori u tom ratu, a u isto vreme su najveca zrtva konflagracije.  Srpske zajednice u Krajini su eliminisane,  nasa braca u Bosni  priterani u cosak a istorija srpske  egzistencije na Kosovu i Metohiji se brise.  Ako se diktatura gospodina Milosevica nastavi, desice se da se i Crna Gora otcepi.  Posle toga izbice  problemi u Vojvodini i Sandzaku.

Zemlja koju su moji preci stvorili i branili  tokom gotovo celog ovog veka, razbijena je od coveka koji ne zna za Boga,  ne postuje nikakve zakone i ne pati od bilo kakve grize savesti.  Kad se komunizam srusio  u Evropi 1989.  godine,   Jugoslavija je bila ekonomski najrazvijenija zemlja  u  regionu. Da su se tada obnovile demokratske institutcije  i civilno drustvo, ona bi bila na vrhu liste za prijem u Evropsku uniju i  u stanju da u njoj ucestvuje konstruktivno  kao postovana clanica svetskih institucija.

Umesto toga, sada smo postali drzava odbacena od drugih, nasa ekonomija je unistena, stotine hiljada ljudi  ubijeni and jos vec broj  dislociran.  Sankcije su pogodile narod, a pomogle Milosevicev rezim.

Ako hocemo da opstanemo i napredujemo kao drzava ne smemo da ostanemo zarobljenici istorije vec da usmerimo pogled u pravcu demokratskih reformi.  Moramo odmah   formirati vladu narodnog jedinstva ciji bi zadatak bio da pripremi teren za opste izbore posle jednog realno odredjenog perioda znacajnih demokratskih reformi.

Medije treba osloboditi okova.   Cudovisno ratno zakonodavstvo koje je jos na snazi u Srbiji mora da bude ukinuto.   Kao prvi korak ka trijumfu pravde, onima  koji su optuzeni od strane tribunala Ujedinjenih nacija za ratne zlocine, treba  uskratiti pravo ucesca u izborima  ili vrsenja drzavnih funkcija.   Njihovu konacnu sudbinu bi resio novoizabrani parlament.   Novi parlamenat bi se pretvorio u ustavotvornu skupstinu sa ciljem da napravi nacrt novog ustava koji bi kombinovao nase istorijske tradicije sa modernizacijom  politickih  institucija.

Moramo pozvati delegacije etnickih Albanaca i etnickih Srba sa Kosova i svih   manjina da ucestvuju u razradi novog ustava koji bi predvideo siroki stepen autonomije za sve regione i jasno oznacio funkcije saveznih institucija.  Neke od granica, stvorenih u ratovima ove decenije,  mozda ce postati nepromenjivim.  Ipak  moguce je da  te granice ucinimo manje vaznim i  bolnim pruzajuci ruku saradnje svim nasim susedima i zajednicama.  

Vlada narodnog jedinstva bi odmah otpocela reformu ekonomije.  “Ekonomija opsadnog stanja”, povezana federacijom  sa  Rusijom  i Belorusijom, koju  gospodin Milosevic  predlaze, nema buducnosti. Nasa buducnost je u otvorenoj trzisnoj ekonomiji i  stvarnoj privatizaciji za razliku od  kradje na veliko koja je  karakterisala   Milosevicevu ekonomsku politiku. Nova vlada mora  preduzeti hitne mere za povratak dobara ukradenih od Milosevicevog rezima. Ti fondovi treba da se upotrebe za ublazavanje bede  naseg naroda.

Jedino ako izvrsimo ove mere, nasa buducnost ce biti obezbedjena.  Znam da mozemo  racunati  na  masivnu  ekonomsku i politicku  podrsku Zapada.  Posle perioda rekonstrukcije, nase vojne snage ce biti u stanju da pridju NATO programu  “Partnerstvo za mir”. Umesto da nas bombarduje i da nam skodi, ta  alijansa ce nam pomoci da reorganizujemo  odbranu sa  nasim oruzanim  snagama kao pravom  braniocu  nase demokratije i  stabilnosti. Kombinovano sa stvaralastvom i spretnoscu naseg naroda, to ce na kraju  zaceliti mnoge jos otvorene rane.   Jugoslavija ce biti u stanju da ponovo zauzme  mesto koje joj pripada kao faktor  dobra na Balkanu umesto da i dalje  bude primer katastrofe na nasem  kontinentu.
 
 

Da li je ovo isuvise dobro da bi bilo istinito ili je mozda previse idealizovano? Posle moje posete Kosovu prosle nedelje, uveren sam da nema neke druge alternative. Video sam patnje obicnih gradjana na svim stranama, mirisao smrt i bio svedok razaranja. Suprostavite se diktatoru koji nas unistava i zbacite  ga.  Nema niceg u nasoj istoriji sto bi nas sprecilo da izvrsimo preobrazaj koji su izvrsile mnoge druge bivse komunisticke zemlje. Duzni smo prema celom nasem narodu, mladima i starima  i buducim generacijama, da predjemo sada na delo. Obecavam da cu vas pomoci  u ovom velikom naporu da ostvarimo demokratiju i ljudska prava za svakog i za sve.

Ovaj proglas je objavljen u “International Herald Tribune” od 10-11. jula 1999. godine