• Amerikanski Srbobran:  Vase Kraljevsko Visocanstvo,  Vi, u cijoj licnosti ravnopravno stoluju dve srpske dinastije, Karadjordjevica i Petrovica, pa zato i olicavate jedinstvo svekolikog srpskog naroda, posetili ste Crnu Goru u vreme vidovdanskih praznika.  Bio je to verovatno najtuzniji Vidovdan u ovom veku.  Kosovo je ponovo odseceno od Srbije, a Srbi  ga napustaju kao u doba velikih seoba.  I Crna Gora se svakim danom udaljava od Srbije.   Zamolili bismo Vas da nam prenesete utiske koje ste poneli iz Crne Gore, iz susreta sa njenim narodom i celnicima.  Sta mislite, hoce li Srbija i Crna Gora nastaviti zivot u istoj drzavi, kao clanice iste federacije?

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar:   Izgleda, nazalost,  da  Srbija i Crna Gora nece nastaviti zivot u istoj drzavi ako Predsednik  Milosevic ne ode sa vlasti.  Sto  pre Milosevic ode  to bolje po Srbiju i Crnu Goru i njihovu zajednicku buducnost.  Predsednik Djukanovic mi je tokom naseg srdacnog susreta  rekao da nema nameru da odvaja Crnu Goru od Srbije, ali isto tako, da nece tolerisati Milosevicevu diktaturu  i pritisak. Predsednik Crne Gore zeli demokratizaciju cele Jugoslavije i spreman je da pomogne demokratskoj opoziciji u Srbiji.  I cinjenica da je vodio razgovore sa mnom mislim da potvrdjuje  njegovu zelju da odrzi sudbinsku  povezanost izmedju  Srbije i Crne Gore. On je svestan da u  mojim venama tece krv ne samo Karadjordjevica vec i slavne dinastije Petrovica.

Ovo je bio moj prvi boravak u Crnoj Gori i veoma sam  impresioniran lepotom zemlje i srdacnoscu  dobrodoslice koju mi je narod ukazao.   Stigao sam bas na Vidovdan i  prisustvovao pomenu u Lastvi Grbaljskoj za sve koji su pali “za krst casni  i slobodu zlatnu”,  a narocito one koji su polozili svoje zivote za Kralja i Otadzbinu u  nesrecnom gradjanskom ratu od 1941.  do 1945. godine.  Govorio sam tu o Kosovu i tuzi koju zbog njega  svi osecamo.   U stvari, kao sto mitropolit Amfilohije rece: ovaj Vidovdan je strasniji od svih dosadasnjih, strasniji  i od onog iz 1389. godine, kao i onih od 1941. do 1945.,  jer sto se god desavalo i kako se god stradalo, ostajao je  srpski narod   na Kosovu i Metohiji, a danas sa   tih prostora nestaje.

Poseta Cetinju bila je nezaboravna.   U cetinjskom manastiru  nas je divno  docekao episkop budimljanski Joanikije sa  grupom dece u narodnim  nosnjama.  Poklonio sam se senima Kralja Nikole i Kraljice Milene, mojim precima i zapalio svece na njihovim grobovima.  Moj cukundeda je bio veliki kralj i veliki covek, veliki Crnogorac i veliki Srbin.
 
 
 

• Amerikanski Srbobran:  Posle Crne Gore krenuli ste “onamo, namo, za brda ona” na Kosovo, o kojem je divnu rodoljubivu pesmu napisao Vas cukundeda, knez crnogorski, a na kraju i kralj Crne Gore, Nikola II Petrovic.  On je bio vrhovni komandant crnogorske vojske u Balkanskim ratovima, kada je Srbija oslobodila Kosovo.  A na celu Srbije je tada bio Vas pradeda, Kralj Petar I Karadjordjevic.   Na Kosovu ste se sreli sa Patrijarhom Pavlom.   Kako Vi dozivljavate novu kosovsku dramu? Danas, kada mnogi na vidiku celom ne vidimo nista osim srpske propasti, da li Vi slutite neku nadu za srpski narod na Kosovu?  Ima li nade da Kosovo jednom opet postane srpsko?  Da Kosovo ponovo bude deo Srbije?  Ne samo na papiru, nego i u stvarnosti?

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar:   Moja prvobitna namera je bila da Vidovdan provedem na Kosovu u Gracanici i  na Gazimestanu sa Patrijarhom Pavlom i narodom.   Ta mi se zelja nije ispunila ali sam ipak stigao u Pec i sreo se sa  Patrijarhom dan posle Vidovdana.  Na putu za Pec secao sam se melodije pesme “Onamo, namo…” koju su nam pevala deca u cetinjskom manastiru. Bili su  to herojski dani kada su Kralj Petar i Kralj Nikola vladali i kada je Kosovo ponovo postalo srpsko.  Danas je realnost drugacija i preostali srpski narod na Kosovu i Metohiji ne bi mogao da opstane da nije nase Crkve i zastite KFOR-a. Ta zastita nije adekvatna ali bolje ista nego nista.  

Pitate kako dozivljavam novu kosovsku dramu?  Odgovor je:  strasno.   Bio sam uzasno potresen razaranjem koje sam video,  zadahom smrti i stravicnom patnjom na obe strane. Uzasnut sam onim sto ljudi mogu da ucine jedni drugima. Rekao sam Njegovoj Svetosti i narodu da  nam je ovogodisnji Vidovan tuzan ali da ne smemo da ocajavamo.  Narod mora i dalje da zivi i da obezbedi uslove za pristojnu egzistenciju. Rekao sam im da Karadjordjevici nece nikada napustiti svoj narod; oni su branili interese srpskog  i drugih naroda. Apelovao sam da ne napustaju svoja vekovna ognjista  jer “Tu je srpska istorija, tu su sveta srpska mesta”.  Ukazao sam da Crkva, Kruna i Narod moraju da rade zajedno i da ce srpski duh naci nove snage i izgraditi bolju buducnost u demokratiji koja ce postovati svakoga bez obzira na versku i etnicku pripadnost.  

Ipak sa strepnjom pratim dalji razvoj dogadjaja. Citav region ce jos vise patiti ukoliko Milosevic ne ode sa vlasti, a srpski narod ne zasluzuje da i dalje pati. Jedina srpska  institucija  koja danas stiti Srbe na Kosovu je Srpska Pravoslavna Crkva.  Odluka Patrijarha Pavla da boravi u Peci je hrabra i od velikog istorijskog znacaja, a rad arhijereja Amfilohija, Artemija i Atanasija zasluzuje  svaku pohvalu.  

Ima nade za srpski narod  na Kosovu ali jedino ako dodje do preokreta u Beogradu.  Dok je Milosevic na vlasti ne mozemo da ocekujemo da ce velike sile  pokazati  razumevanje za nase interese. U sadasnjem trenutku najvaznije je zaustaviti egzodus Srba  i omoguciti povratak onima koji su vec otisli. Srbi mogu opstati na Kosovu jedino kao dobri susedi  kosovskih Albanaca u jednom demokratskom okruzenju. Sve ovo vreme govorim da na Kosovu ima dovoljno hleba i zemlje i za Srbe i za Albance i podrzavam episkopa rasko-prizrenskog Artemija u njegovim nastojanjima da se ostvari multi-etnicko, multi-kulturno i multi-versko Kosovo. Drugog puta nema. Najvaznije je raditi na  ostvarenju tog cilja. Katastrofalni rezim u Beogradu radi  sve suprotno od toga i danas vidimo rezultate te brutalne politike cije su najvece zrtve Srbi i Albanci na Kosovu. 

Kosovo ce ostati u Jugoslaviji sve  dok na njemu bude bilo Srba  i dok bude bilo demokratije i postovanja ljudskih prava. Da li ce ono  ponovo biti deo Srbije i to ne samo na papiru nego i u stvarnosti, tesko je i gotovo nemoguce danas reci. Vazno je da ono uvek ostane u nasim srcima i da se srpska vekovna ognjista i svetinje odrze.  Ovo je prilika da podsetimo na prednost duhovnog nad materijalnim. Profesor Harold Temperli  (Harold W.V. Temperley) sa univerziteta u Kembridzu, u svojoj istoriji Srbije  pisanoj pre 80 godina, kaze:   “Ako nas istorija Srbije uci icemu, to je da su njene duhovne snage uvek bile jace od materijalnih…   Dok se pesme o Kosovu pevaju,   i dok postoji   i jedan Srbin da ih peva u nekoj zemlji, dotle ce uvek biti Srbije”.  Teritorija je vrlo vazna, mi Karadjordjevici to vrlo dobro znamo, ali duh naroda je jos vazniji. I de jure priznanje da je Kosovo deo srpske drzave znaci mnogo ukoliko se vodi  razumna demokratska politika.
 
 
 

• Amerikanski Srbobran:  Za ovaj rat izmedju Zapada i Jugoslavije mnogi su krivi.  I to na obe strane. Tacnije, krivaca ima na svim stranama.  I medju onima koji u ratu nisu ucestvovali, ali nisu ucinili prave stvari da do rata ne dodje.  U ovom ratu bilo je i neopisivo mnogo zrtava i mnogo porazenih.  A pobednika nije bilo niti ih je u takvom necistom i laznom ratu moglo da bude. Srbija se nasla u potpunom neprijateljskom okruzenju.  Njeni potencijalni neprijatelji su i susedi koji nisu u ratu protiv nje ucestvovali, ali su pokazali svesrdnu spremnost da neprijateljima Srbije pomognu.  Srbija ne moze da promeni svet.  Kako da Srbija menja sebe da bi opstala u takvom svetu?  Kako Vi vidite svoju ulogu u toj ocigledno neizbeznoj promeni  Srbije?

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar:     U pravu ste kada kazete  da Srbija mora da se menja da bi opstala. Da, ona nema drugu mogucnost nego da se menja i velika je steta  po narod sto se na vreme nije promenila.  Srbija se jos nije oslobodila balasta proslosti i ideologije koja  joj je na silu nametnuta 1945. godine. Od glave riba smrdi pa je , pre svega,  neophodno, da Milosevic ode. Samovolji i mafijaskom nacinu vodjenja vlasti i privrede mora da se stane na put.  Treba hitno formirati vladu narodnog spasa i jedinstva, kao sto je to i nasa Crkva nedavno trazila. Zadatak te vlade bio bi da pripremi teren za radikalne demokratske reforme, da oslobodi medije  i pripremi zemlju za istinski demokratske izbore. 

U tom procesu  Kruna moze da odigra znacajnu ulogu i ja sam spreman da dam sve od sebe. Oduvek sam smatrao da treba prvo krunisati demokratiju  pa onda resavati pitanje:  monarhija ili republika.  I danas stojim na tom stanovistu i svesrdno pomazem  demokratsku opoziciju. Nisam politicar ali ovo nije politicko  vec egzistencijalno pitanje  za srpski narod.  Radi se o biti ili ne biti.  Sudbinom  naroda se ne mozemo i ne smemo igrati.

Prirodno,  smatram da  bi ustavna monarhija bila najbolji  sistem vladavine za Jugoslaviju, to jest Srbiju i Crnu Goru, jer u sebi ujedinjuje princip domacina, koji je oduvek  bio u srcu naseg drustva,  i pojam moderne drzave, za sta su primer Engleska, Spanija, Japan  i skandinavske zemlje koje su, kao monarhije,  medju najnaprednijim u svetu.  Nisam toliko naivan da verujem da bi monarhija bila resenje za sve nase probleme, ali sam uveren da bi njena obnova u Jugoslaviji  predstavljala simbolican i radikalan prekid sa komunistickom  prosloscu  i jedno  obecanje i nadu u bolju buducnost.
 
 
 

• Amerikanski Srbobran:  Ako do promene Srbije dodje, da li ce se i Zapad dovoljno promeniti da drugaciju i novu Srbiju prihvati i da joj pomogne?  Zar se liderima kao sto su  Predsednik Klinton i Premijer Bler moze verovati? Predsednik Klinton je vise lagao obrazlazuci neophodnost ovog rata nego  kada je svedocio o svom privatnom zivotu.  Americki Senat je upravo utvrdio da se NATO sluzio kolosalnim lazima da bi opravdao ovaj rat i da bi ga doveo do navodno pobednickog kraja. A pobednicki kraj je slican onom kakav je bio kod hrvatske pobede:  srpski egzodus.

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar:   Zasto Zapad ne bi izmenio svoju politiku prema Srbiji ako dodje do promene u Beogradu?   Nije u interesu Zapada da ima “crnu rupu” u srcu Balkana.  Nije pitanje da li se  Klintonu i  Bleru moze verovati vec  da li  je stabilan Balkan u interesu njihovih zemalja.   Nema sumnje da su oni svesni da samo demokratska i napredna Jugoslavija moze osigurati mir i stabilnost na Balkanu. Na isti nacin kao sto je Miloseviceva politika bila jedan od glavnih faktora destabilizacije,  jasno je da bi jedna demokratska Jugoslavija bila faktor mira.  Propaganda iz Vasingtona i glavne komande NATO-a je prica za sebe, ali  je cinjenica da su obe strane uzasno lagale i da istina tek sada pocinje postepeno da se otkriva.  Sto se mene tice, odmah sam odlucno osudio agresiju Nato pakta ali se, u interesu naroda, nisam nikad identifikovao sa propagandom koju su sirili  Milosevicevi mediji.   Kao sto kazete, ponovo je doslo do srpskog egzodusa ali upitajte se:  ko je na kraju odgovoran za to?
 
 
 

• Amerikanski Srbobran:  Kakva se pravda moze ocekivati kada pravdu na Kosovu sprovode, izmedju ostalih, Turci?  Da li Srbi onda mogu da ocekuju bolju sudbinu od one koju civilizovani Zapad obezbedjuje Kurdima?  Koje zrtve mora Srbija jos da podnese da bi izbegla kurdsku buducnost?  Da li biste Vi pristali da budete monarh u Srbiji svedenoj na beogradski pasaluk?

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar:   Kad jedna zemlja i narod dozive poraz, moraju da se suoce sa vrlo neprijatnim cinjenicama.   Nemojmo se zavaravati, pod Milosevicem Srbija je dozivela poraz na Kosovu.    Pod Karadjordjevicima  Kosovo je oslobodjeno od Turaka, a sada Srbi beze sa Kosova i pitanje je  da li ce to begstvo iko moci da zaustavi. Ne radi se tu o pravdi vec o porazu. NATO i Ujedinjene nacije kazu da zele multi-etnicko Kosovo i na nama je da ovu strasno tesku situaciju preokrenemo u svoju korist i pokusamo da spasimo ono sto jos moze da se spasi. Jasno je da Srbi mogu da opstanu samo ako budu ziveli u dobrosusedskim odnosima sa Albancima i ako dobiju adekvatnu zastitu od KFOR-a. Milosevica interesuje samo vlast, pa cak i ako je to samo u beogradskom pasaluku. Nasuprot tome, moja  porodica je od beogradskog pasaluka  stvorila   jaku srpsku drzavu i kasnije Jugoslaviju. Ta drzava je uzivala ogroman ugled u Evropi i u svetu; pogledajte samo katastrofalne posledice Miloseviceve politike i sadasnji polozaj Srbije! 
 
 
 

• Amerikanski Srbobran: “Amerikanski Srbobran” je jedan od najstarijih srpskih listova.  Zapravo, posle beogradske “Politike”, najstariji.  A jedini koji od 1906. izlazi bez prekida. Raskoli koji danas ponovo potresaju Srbiju ne ostaju bez odjeka ni u dijaspori.  Kakva bi bila Vasa poruka sloge i jedinstva koju bismo mi,  kao list koji je uvek bio na braniku srpske sloge,  preneli Srbima na americkom kontinentu? I kakvu Vi ulogu predlazete za dijasporu u neizbeznoj promeni Srbije?  A i u promeni odnosa Zapada prema Srbiji?

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar:   Srbima na americkom kontinentu porucujem da budu slozni i jedinstveni u odbrani stvarnih srpskih interesa.  Ti interesi  nalazu radikalne promene u zemlji i izgradjivanje demokratije, ljudskih prava i gradjanskog drustva.  Dosadasnjim putevima se vise ne moze ici.  Pruzite svoju snaznu podrsku demokratskom pokretu i protestima u Jugoslaviji. Milosevic je vodio Srbe iz poraza u poraz.  Prvo Krajina i druge srpske obasti u Hrvatskoj, zatim Zapadna Bosna, a sada Kosovo.    Zar tome nema kraja?   Da li su na redu Vojvodina i Sandzak?   Srbi, ma gde ziveli, moraju da se probude i postanu svesni strahovite opasnosti koja im preti.   Dijaspora, narocito na americkom kontinentu, mora odigrati vaznu ulogu u demokratskom preporodu srpskog naroda i obnovi Otadzbine.  Vi imate snazna udruzenja i publikacije, dobro organizovane crkvene opstine, humanitarne grupe i akademska drustva, i mozete znatno da pomognete  nasem narodu da se snadje u ovoj situaciji i prione na posao obnove zemlje i demokratskih promena.  Morate  takodje pozitivno da uticete na zvanicne predstavnike na americkom kontinentu da vode politiku prema Jugoslaviji koja bi bila u interesu  srpskog naroda i svih gradjana Jugoslavije, bez obzira na njihovu versku i etnicku pripadnost, a istovremeno u skladu sa svojim sopstvenim interesima.    Doslo je vreme za promene.  Izvrsite svoju duznost prema staroj Otadzbini.  To od vas ocekuju buduce generacije.
 

• Amerikanski Srbobran: Vase Kraljevsko Visocanstvo, zahvaljujemo Vam na Vasoj spremnosti da govorite za “Amerikanski Srbobran”.   Hvala!

Aleksandar Petrov, urednik srpske sekcije

Copyright © 1997 Nj.K.V. Princ Aleksandar II Sva prava zakonom zasticena