INTERVJU DRAGOMIRA ACOVIĆA ZA DNEVNI LIST PRAVDA

KONAČNO SMO SE VRATILI PRAVIM SIMBOLIMA SRBIJE

Kruna na zastavi i dvoglavi orao na grbu su simboli suverenosti Srbije! Krunu u grbovima imaju i Mađarska, Bugarska, Crna Gora i Ruska Federacija, a takođe su republike Ateista u Srbiji je svega 0,5 posto, i ne mislim da njih vređa pominjanje Boga u našoj himni Posle pola veka komunističkog mraka i naturenih boljševičkih znamenja, vratili smo se simbolima koji oličavaju našu državnost i tradiciju U Skupštini Srbije danas se usvaja Zakon o upotrebi državnih simbola. Tri godine posle donošenja Ustava, kojim su utvrđeni zastava, grb i himna, zakon je stigao na red. Dragoljub Acović, jedan od vodećih srpskih heraldičara, smatra da se ovim zakonom Srbija konačno, „posle pola veka komunističkog mraka i naturenih boljševičkih znamenja, vratila starim simbolima, koji koji oličavaju njenu državnost i tradiciju".

Iako su državni simboli već tri godine u svakodnevnoj upotrebi, čini se da nekima u ovoj zemlji i dalje smeta kruna na zastavi ili dvoglavi orao na grbu? - Ta se pitanja stalno ponavljaju. Kao kada biste ponavljali neprekidno da su dva i dva četiri, tako i neki mediji, među kojima jedna televizija posebno prednjači, stalno insistiraju na tome da je Srbija po ustavnom rešenju republika, i da ne treba da ima monarhistička znamenja na grbu i zastavi. To su besmislice, jer kruna je simbol suvereniteta i naše tradicije. Krst na njenom vrhu označava našu veru i sjedinjenje sa Bogom i ni u kom slučaju kruna na grbu i zastavi ne označava državno uređenje.

Protivnici sadašnjih državnih znamenja upravo to prigovaraju grbu i zastavi: da predstavljaju monarhiju u državi koja je republika. - Svi koji daju takve prigovore trebalo bi prethodno da se informišu koliko je zemalja sa monarhističkim znamenjima u državnim grbovima, a koje nisu kraljevine. Navešću vam samo neke: krune u svojim zvaničnim državnim simbolima imaju Bugarska, Mađarska, Crna Gora, Albanija, Ruska Federacija... Dvoglavi orao je takođe simbol tradicije. To je drevno znamenje i kod Srba je deo tradicije Romejskog carstva, odnosno Vizantije, i u naše kulturno nasleđe dolazi sa Stefanom Prvovenčanim, prvim srpskim kraljem. Dvoglavi orao se nalazi i u grbovima nekih država koje nemaju hrišćansku tradiciju, poput nekih indijskih država na primer. Sadašnji grb Srbije, koji je pre tri godine utvrđen Ustavom, a sada i zakonskim rešenjima, stvorio je 1882. godine Stojan Novaković i kao takav bio je u upotrebi do 1918. i stvaranja Kraljevine SHS. Grb Srbije je nastao spajanjem dva grba - krsta sa ocilima i srebrnog dvoglavog orla. Taj osnovni deo grba prate kruna i kraljevski ogrtač sa postavom od hermelina. Kraljevski ogrtač je kao simbol inače jako važan, jer je njegova spoljašnjost purpurna, a to je boja kraljevstva, što ima utemeljenje i simboliku u davnoj istoriji, kada se smatralo da je osobina hermelina da će pre da se ubije nego da se isprlja! To je simbolizovalo obavezu vlasti da bude uvek čista i potpuno neporočna.

Predmet javne rasprave u medijima je i himna Srbije „Bože pravde", kojoj se zameraju tekst, jer navodno vređa osećanja ateista, kao i činjenica da nije pisana za svečanu pesmu države već za operski libreto. - To su sve besmislice i neutemeljeni izvodi, koji potiču od delova društva kojima smeta sve što je srpsko i tradicionalno! Tačno je da je „Bože pravde" nastala kao deo libreta za operu „Markova sablja", koja je premijerno izvedena 1872. godine, u čast punoletstva kralja Milana Obrenovića, ali tu ne vidim ništa sporno. Pesma, čiji je tekst napisao Jovan Đorđević, a muziku komponovao Davorin Jenko, vrlo je brzo ušla u narod i postala opšte prihvaćena kao himna. Podsetiću vas da je i nemačka državna himna deo opere koju je komponovao Jozef Hajdn još 1797. godine, i to Nemcima nimalo ne smeta - naprotiv! Pitam se zašto bi onda smetalo nama? Što se tiče komentara da pominjanje Boga u himni smeta ateistima i da im čak vređa osećanja, mogu samo da kažem da je to smešno, jer po zvaničnom popisu u Srbiji ima svega 0,5 posto stanovnika koji se izjašnjavaju kao ateisti, i ne verujem da se iko od njih nalazi uvređenim tekstom himne koja govori o ljubavi prema državi i pravdi.

Zakonom će konačno biti utvrđeno na koji način i u kojim prilikama zastava i himna mogu da se koriste.

- To se čak više odnosi na zastavu nego na himnu, jer smo do sada imali prilike da vidimo da se zastava, čak i na nekim državnim institucijama, postavljala na razne načine, nekad je čak i dodirivala tlo, a to nijedna zastava na svetu ne sme! Moramo se kao društvo i nacija naučiti da poštujemo i koristimo simbole svoje zemlje, jer oni nose naš identitet i našu istoriju.

S. Milovanović

Kralj „izbačen" iz himne kao ustupak delu javnosti

• Originalan tekst himne ..Bože pravde" je promenjen 2006. godine, tako što je iz druge strofe izbačen stih ..Bože spasi, Bože hrani, srpskog kralja, srpski rod" i zamenjen stihom „srpske zemlje, srpski rod". Kako komentarišete nestanak kralja iz srpske himne?

- To je bio jedan klasičan ustupak delu javnosti kome je smetalo da se kralj pominje u himni države koja je republika. To su slični argumenti kao i ovi sada, oko krune na grbu i zastavi, ali radna grupa za donošenje državnih simbola, u čijem sam radu i ja učestvovao, zaključila je tada da je bol>e napraviti tu izmenu i smi-riti javnost, pa da „Bože pravde" konačno, posle pola veka, posta-ne ponovo himna Srbije nego da insistiramo na originalnom tekstu i ne donesemo himnu, i da još pola veka slušamo „Hej Sloveni".