ДАНАС, 12.09.2004.

У “Соби за шапутање“ Краља Александра

Повратак у историју, у коју нас води Краљевски дом, кошта 285 динара уз најаву у Туристичком савезу Београда. Доступан смртницима, након раздобља повлашћених, Броза и Милошевића.

Србија је ухватила још један корак са Европом. Јуче је у оквиру Дана европске културе отворен српски Версај, двор на Дедињу намењен домаћим и страним посетиоцима. Тако пред смртницима падају "тајне дворца Карађорђевића". Прва група домаћих туриста на највишем брежуљку Дедиња, на површини од 135 хектара, могла је да види уметничко и историјско наслеђе похрањено у Белом и Краљевском двору, оставштину краља Александра Првог Ујединитеља. Након 50 година изгнанства у дом своје краљевске породице 13. јула 2001. године вратио се његов унук Престолонаследник Алсксандар Карађорђевић са породицом, а сада је остварио сан многих да двор постане национално добро доступно свима.

„Када сам ушао прве ноћи у дом мога оца краља Петра Другог од узбуђења нисам могао да спавам. Мислио сам да то није стварност, али јесте и овде ћу 21. септембра прославити 100 година од крунисања Краља Петра Првог. Доћи ће и мој син принц Филип. Он је први завршио факултет, а Петар и Александар који настављају студије долазе тек следећег лета”, објашњава принц Александар за "Дневник" током коктела на којем је угостио бројне новинаре.

Политика у крви

„Овде у двору у којем станујем са породицом има много лепих соба. Али ако одете у подрум, то је величанствени део комплекса, препун живописних боја. Када примамо госте, одлазимо доле да попијемо кафу после вечере. Имате утисак да сте у малом Кремљу. Моји гости остају без даха пред том лепотом”, каже домаћин уводећи нас у тајне зидина својих предака.

Да је којим случајем нека од многобројних одаја фраицуског Версаја добила име "соба за шапутања", прва помисао би била да је неки од Бурбона ту забављао заносну мадам, не мора бити Помпадур. Велелепна сутеренска просторија с тим називом и фонтаном која шушти није имала сличну сврху код Ујединитеља. Код Срба је политика у крви, па и код краља. Тамо је Александар Други, наш монарх убијен у Марсеју 1934. године, разговарао са својим министрима и сарадницима о политици и будућности државе. Ту их, каже његов унук, није могла чути ниједна собарица. Прислушкивања је било и на српском двору, и то није изум данашњице.

Но, вратимо се у историју, у коју нас води краљевски дом за 285 динара и најаву у Туристичком савезу Београда. Доступан и смртницима, након раздобља повлашћених, Броза и Милошевића.

У сутерену су резиденцијалне просторије опремљене у стилу кремаљског Термалног дворца, са сводовима и зидовима инспирисаним бајком о Жарптици и мотивима из српских народних песама. У улазном холу је бронзана скулптура коју је извајала краљица Марија. Уз Дворану Душанове женидбе, где је и билијар сала, ту је и чувена винотека, која сада служи као сала за пројекције.

Кабинети, библиотеке, салони...

„Једна је од првих на Балкану. Моја деца јако воле филмове и много времена ту проводе. Ја нисам велики поклоник кинематографије”, објашњава престолонаследник. Принц Александар открива да највећи део времена проводи на спрату, где је уз спаваће собе, краљевске и принчевске апартмане, његова канцеларија.

У плавој соби у приземљу одржавам састанке са сарадницима, као и у канцеларији мога оца и деде, додаје принц док разгледамо краљев кабинет и библиотеку Краљевског двора у ренесансном стилу, из које је током комунизма нестало много вредних књига. У библиотеци су бисте краља Петра Другог, аутопортрет у бронзи Ивана Мештровића и портрет Његошев, рад Томе Росандића. Просторије у приземљу су раскошно опремљене. Свечани хол је украшен копијама фресака из Дечана и Сопоћана. Плави салон је опремљен барокним намештајем са оригиналним француским гобленом из 18. века, украшен је и сликама међу којима доминира "Венера и Адонис" Николе Пусена.

Овај салон добио је име по плавом "смирнов" тепиху који даје доминантан тон, за разлику од следеће просторије која бљешти, а такав јој је и назив: Златни салон. Као и краљевска трпезарија, опремљен је у ренесансном стилу. Мермерни стубови носе раскошне касетиране дрвене таванице са бронзаним лустерима. Просторије су украшене сликама Јакопа Палме Старијег и Џорџа Скота, као и шкрињама и предметима из краљевске збирке. Позлаћене шкриње криле су мираз који се кроз три колена сливао у дом Карађорђевића, а свакако највреднији је румунске принцезе Марије, припаднице једне од најстаријих краљевских кућа Европе, која је у Србију уз богатство мерљиво златом вратила након 13 колена и лозу Немањића на српски трон. С њом су Карађорђевићи своје скромно порекло оплеменили, и крвљу везали за најплеменитију краљевску лозу.

Нестале сребрне кашике

Сребрним есцајгом који је део мираза краљице Марије, као и чувеним порцеланским посуђем (често сниманим у Титово и Милошевићево доба), служили су се сви који су продефиловали Дедињем током 50 година "ере црвених". Занимљиво је да су нестале све кашике. Посетиоци се с правом питају ко јс "здимио" сребрне кутлаче.

Из Краљевског двора кроз колонаду стубова пут води до Дворске капеле посвећене светом апостолу Андреју Првозваном, крсној слави Карађорђевића. Капела је саграђена по узору на Краљеву цркву у Студеници, задужбину моћног Милутина, и цркву манастира Св. Андреје на реци Тресци у Македонији која је задужбина краља Вукашина. Осликали су је руски сликари. Принц вели да устаје раном зором и са највише београдске коте гледа рађање сунца над престоницом.

Волим ову земљу и град, народ који је диван и поштен  каже Александар, док нам поглед лута дворским парком који је уређен према идеји Едуарда Андреа. У парку су уз низ помоћних зграда и "сеоска кућа" и базен. Недалеко од Краљевског, у тишини дедињске удолине смештен је далеко од очију Бели двор, на коме се ужурбано поправља кров, после чега се најзад шерпе и лонци неће подмстати по собама здања за кишних београдских дана. Здање је подигнуто личним новцем Александра Првог Карађорђевића као резиденција за његове синове, принчеве Петра, Томислава и Андреју. Убиство је судбину његових синова скренуло другим правцем када је Бели двор завршен, користио га је кнез  намесник Павле Карађорђевић, чији намештај и веома богата колекција слика пружају музејски угођај. Централни хол с портретом Александра Ујединитсља, рад Паје Јовановића, може се похвалити делима Пусена, Симона Вујеа и Франсоа Милеа. У Великом и Малом салону у стилу Луја XВ, чувеном по канабету на коме је примао Милошевић, издвајају се слике Јана Бројгела, Ричарда Бонингтона, Антонија Каналета и Себастијана Бурдена. Богата библиотека садржи књиге на више језика. Амбијент одише духом западне Европе што је баштина регента Павла, за разлику од Краљевског двора, у коме је јасно да је краљ Александар Први био срцем и душом уз Санкт Петерсбург.

Из Централног хола стиже се на спрат који има пет апартмана. До њих пут води кроз галерију над холом, која даје посебан шмек читавом простору. У њој је и један Рембрант. Један од највећих српских познавалаца историје уметности принц Павле био би дубоко разочаран, јер су два портрета која су му продата као дело најпознатијег фламанског мајстора, ипак рад његових ученика.

„Све ово ће вратити сјај након рестаурације, која ће потрајати јер су потребне велике паре”, каже домаћин принц Александар Карађорђевић.

Драган Миливојевић