Zašto Srbija ne traži zlato Kraljevine Jugoslavije

HRVATSKA TRAŽI DEO BLAGA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE

Ambasada SCG u Rimu uzalud čeka punomoć i instrukcije iz Beograda, naša država je totalno nezainteresovana za sudbinu blaga koje Italija prodaje na aukciji, iako se pretpostavlja da je ono nestalo za vreme Drugog Svetskog rata upravo iz Narodne banke Kraljevine Jugoslavije.

Hrvatska je, za razliku od pasivne Srbije i Crne Gore kojoj ne pada na pamet da se zamara za koji milion evra više, već stupila u akciju.

Hrvatska je započela potragu za dokazima kako bi argumentovala da joj pripada deo blaga, vrednog 2,6 miliona evra, zaplenjenog pre šest godina u vrtu vile Licija Đenija, fašističkog opunomoćenika za Boku i Dalmaciju, jednog od šefova masonske lože P2, vrlo uticajnog u Rimu i Vatikanu.

U Ministarstvu inostranih poslova SCG kažu da nisu upoznati sa detaljima ove priče. I pored veoma jasnog i realnog suda u Rimu koji je 20.septembra već zakazao aukciju blaga, okarakterisanog kao nepoznatog porekla, premda italijanski istražitelji tvrde da tragovi vode ka Kraljevini Jugoslaviji, Ministrastvu inostranih poslova SCG još uvek nije jasno da li je reč o novinskim spekulacijama ili nekoj ozbiljnijoj priči. Od koga očekuju da dobiju odgovor ukoliko ga sami ne potraže?

A da li koraci koje već preduzima Hrvatska nešto mogu da im poruče?

-Hrvatska je upoznata sa aukcijom zlata u Rimu 20. septembra ove godine. Reč je o zlatu koje ulazi u sukcesijsku masu bivše SFRJ. Hrvatska strana kontaktirala je u tom smislu s italijanskom stranom i preduzeće konkretne korake – kažu za „Blic“ u hrvatskom Ministarstvu inostranih poslova.

-Ne mogu da delujem samostalno, bez instrukcija države. Moram da imam nalog i punomoć da bismo kontaktirali sa italijanskom policijom i angažovali advokata povodom prodaje blaga vrednog 2,6 miliona evra, za koje se pretpostavlja da je iz Narodne banke Kraljevine Jugoslavije i da je tokom 1941.godine završilo u Italiji. Ukoliko dobijemo nalog države, odmah ćemo stupiti u akciju – kaže Milisav Savić, otpravnik poslova Ambasade SCG u Rimu.

Povoljnu opciju za rešavanje ovog pitanja Savić vidi u činjenici da su za sudbinu blaga zainteresovane još neke države, članice eks-Jugoslavije. Ukoliko se utvrdi da je sve to tačno, te države bi činile deobni klan.

-Već smo u kontaktu sa nekim od tih država, iako je sve u fazi proveravanja navoda. Ukoliko je tačno da italijanska vlada prodaje blago, a da postoje indicije italijanskih istražitelja da je deo pripadao Kraljevini Jugoslaviji, postoji mogućnost da novac od prodaje bude usmeren u fondove država koje su bile u Kraljevini Jugoslaviji - kaže Savić.

U Ministarstvu inostranih poslova SCG još nemamo zvaničan odgovor o stavu povodom rešavanja ovog pitanja. Ali nezvanično nam je rečeno da se o tome ništa ne zna i da se tim pitanjem i ne bave, te da ne znaju da li je reč o novinskom senzacionalizmu.

Naša država se čak nije ni zainteresovala da proveri da li je reč samo o novinskim nagađanjima, unapred se odričući nečega što je pripadalo trezoru Narodne banke Kraljevine Jugoslavije, za razliku od Hrvata koji traže svoj deo. T.N.Đ.

Nije blago sa dvora Karađorđevića

Zlato koje je u aprilu 1941. godine evakuisano iz trezora Narodne banke Kraljevine Jugoslavije nije prenosio niti kasnije koristio za svoje lične potrebe niko od članova kraljevske porodice, naglašavaju u kancelariji prestolonaslednika Aleksandra Drugog Karađorđevića.

Iz Karađorđevićeve kancelarije tvrde da je zlato preneto kao državni trezor i da je sa njim raspolagala isključivo Vlada Kraljevine Jugoslavije. Pozivajući se na arhivsku građu, navode da su od evakuisanog blaga u Nikšić stigla 204 sanduka zlata i 83 vreće papitnog novca u vrednosti tadašnjih 48 miliona dinara. Od toga, 88 sanduka je predato finanskijskoj upravi u Nikšiću. To zlato su kasnije zaplenili Italijani, a zatim, kako se pretpostavlja, Nemci. Od preostalih 96 sanduka koji su transportovani na Cetinje, 50 sanduka je predato banskoj upravi na Cetinju, dok je 46 sanduka upućeno u Boku Kotorsku. I to zlato su zaplenile italijanske okupacione snage. U Grčku, a zatim u Aleksandriju, avionima je evakuisano ukupno 19 sanduka kovanog zlata. Jedan sanduk je ostao u Nikšiću zbog kvara na avionu i njegova sudbina nije poznata.

D.V.

GLAS JAVNOSTI, 01.09.2005.

TEKOVINE PROPAGANDE

Tekst objavljen u Glasu Javnosti 27. avgusta donosi još jednu od mnogobrojnih senzacionalističkih priča o navodnom blagu koje je Kralj Petar II nameravao da iznese ili izneo iz zemlje u aprilu 1941. godine. Kao i sve druge verzije ni ova ne počiva na faktografskim činjenicama ili dokumentima već se zasniva na veoma nepouzdanim iskazima pojedinaca koji čak nisu bili direktno uključeni u ono o čemu govore.

Kralj Petar II je morao da napusti zemlju za veoma kratko vreme, pošto je i sam Dvor bio bombardovan 6. aprila 1941. godine. Tokom Titovog režima stalno se pisalo i pričalo o tome kako je kraljevska porodica pobegla sa svim blagom, što bi bilo divno da je istinito, jer bi onda i Prestolonaslednik Aleksandar živeo kao car sve ove godine. Ali to nije tačno. Prestolonaslednik Aleksandar je morao da radi i zarađuje, a posle završene Vojne akademije i vojne karijere bavio se advertajzingom, bankarstvom, građevinarstvom i uvek živeo od svog rada.

Propaganda koja je trajala u Titovo vreme, ali i posle njega, na žalost i danas, posle punih šezdeset godina, nalazi uporište u ovakvim senzacionalističkim pričama i mitovima. Pre svega zbog profesionalne novinarske etike, ali i navedenih razloga, bilo bi veoma dobro kada bi se u sličnim slučajevima konsultovali još neki izvori i kada bi tekstovi bili objavljivani uz prethodnu proveru činjenica koje se iznose.

Kancelarija Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II