Dvorovi nisu „zabranjeni grad"

Za pet godina „srpski Versaj" na 130 hektara, koji se nalazi na vrhu Dedinja, obišlo 60.000 posetilaca

Decenijama posle Drugog svetskog rata Beli dvor kod običnih smrtnika izazivao je samo strahopoštovanje. Nekadašnji „zabranjeni grad" na vrhu Dedinjskog brda sada izaziva uzdahe i budi nostalgiju za prošlim vremenima. Dvorski kompleks dinastije Karađorđević na 130 hektara, s dve rezidencijalne palate i kapelom Svetog Andreja Prvozvanog, nikog ne ostavlja ravnodušnim. Za pet godina otkako su otvoreni za javnost kraljevske dvorove videlo je 60.000 ljudi. Svake subote i nedelje od početka aprila pa do kraja oktobra teška metalna kapija dvorskog kompleksa se otvara za posete koje organizuje Turistička organizacija Beograda. Grupe su ograničene na 50 posetilaca, a obilazak traje sat i 45 minuta u dva termina - 11 i 14 časova. Princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević od 2001. godine dobili su pravo korišćenja dvorova, tako da posetioci često imaju pri-like i da se susretnu i popričaju s kraljevskom porodicom. „Zovu nas građani i telefonom i pitaju da li će imati prilike da tokom posete dvorskom kompleksu vide i prestolonaslednika. Ne možemo im to garantovati, ali svaki put ako su u zemlji i nemaju unapred isplanirane obaveze prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina traže da se vide sa posetiocima. Tada obično nastanu ovacije, mnogi traže i da se slikaju sa kraljevskom porodicom", priča Tijana Borić, kustos Kancelarije nj. k v. prestolonaslednika Aleksandra Drugog. Kada se od glavne kapije krene kroz park, uređen po idejama Eduarda Andrea, direktora Versajskog parka, prolazi se pored slamnate kuće, dvorske kuhinje, zgrade maršalata, i dolazi do Kraljevskog dvora, sagrađenog 1929. godine od belog bračkog kamena u srpsko-vizantijskom stilu. U ovoj palati, kolonadom povezanom s kapelom Svetog Andreja, patrona porodice Karađorđević, posetioci imaju pristupa prizemlju i podrumu, jer su na spratu prestolonaslednikove privatne prostorije. Plavi salon, kraljevska trpezarija, intimna bašta, salon svadbenih darova s poklonima za venčanje i radni kabinet kralja Aleksandra pre-puni su vrednih umetničkih dela Pusena, Alovađija, Grasija, Lebrena, Meštrovića... Posebnu atrakciju predstavlja dvorana kraljevskog podruma koju zovu i „mali Kremlj", jer su svodovi i zidovi oslikani motivima iz bajke o žar-ptici i iz srpske epske poezije. Većina posetilaca se iznenadi kada uđe u „srpski Versaj" i ustanovi da u kompleksu postoje dve rezidencijalne palate. „Za mnoge je još nepoznanica šta je to Beli dvor. Ono što se vidi iz različitih delova grada zapravo je Kraljevski dvor. Beli dvor, koji je građen za kraljeviće Petra, Aleksandra i Andreja, ušuškan je na južnoj padini i postao je poznat sticajem istorijskih okolnosti u Brozovo vreme kao mesto gde su primani mnogi državnici. Ljudi se iznenade kada čuju da Tito nije živeo u Belom dvoru, već ga je koristio za razne prijeme", objašnjava kustos Kancelarije prestolonaslednika Aleksandra. Na putu ka Belom dvoru nedaleko od drvoreda crvenih kestenova nalazi se i grob Davorjanke Paunović, Titove ljubavnice, koja je na tom mestu sahranjena 1946. godine. Prestolonaslednik Aleksandar je protiv bilo kakve osvete nad mrtvima i njeni posmrtni ostaci biće premešteni samo ako to zatraži njena rodbina. Ali, nije grob ove daktilografkinje tragične sudbine jedini simbol minule ideološki ostrašćene prošlosti. Krune su skidane s mnogih predmeta i na njihovo mesto stavljane zvezde petokrake. U kupoli kapele još se vidi trag od kuršuma ispaljenog u fresku Isusa Pantokratora. Kako objašnjava Tijana Borić, princ Aleksandar smatra da samo diktatori brišu istoriju i zato želi da sve ostane sačuvano kao svedočanstvo burne prošlosti na ovim prostorima. „Zanimljivo je da gotovo svi kada uđu u Beli dvor pitaju gde vam je to Slobino kanabe. Malo njih zna da je taj set za sedenje kupljen po narudžbi kralja Aleksandra, ali ga on nije dočekao jer je ubijen u Marseju dva meseca pošto je krenula gradnja ove palate, koja sadrži i kolekciju izuzetnih umetničkih dela Rembranta, Kaneleta, Burdona, Fromantena, Đure Jakšića", napominje Tijana Borić. Tokom više decenija bogate umetničke zbirke slika, knjiga, porculana i srebra i drugih umetničkih predmeta desetkovane su. „Znamo da je u biblioteci bilo 58.000 naslova, a ostalo je sačuvano samo sedam hiljada knjiga", naglašava Tijana Borić. Milenko Pešić

Obilazak Predsedništva Gradski dvorovi su takođe otvoreni za javnost svake prve subote u mesecu. Kako kažu uTurističkoj organizaciji Beograd, svi zainteresovani građani mogu u dva termina u sklopu obilaska dva skupštinska zdanja (Dom Narodne skupštine i zgrada parlamenta u Ulici kralja Milana) obići i Stari dvor (Skupština grada) i Novi dvor (Predsedništvo Srbije).

Naše, 21. 8. 2007.

Dan u čudesnim, egzotičnim svetovima

Beograd - Deca iz Pirota su u nedelju, zahvaljujući akciji „Letnji pasoš" na fantastičnih sat i po vremena hodala tepisima i stazama kojima su pre mnogo godina šetali kraljevi i princeze, obilazili salon u kojem su se donosila važna državnička pitanja, gostili se sa stola koji je nekada gostio i dvorske dame i kneževe. Naravno sve to u okviru posete rezidencije Karađorđevića na Dedinju, Belog i Kraljevskog dvora, otvorenih samo za nas. Obišli smo sve i ostali zadivljeni i puni utisaka. Bibliotekom sa retkim i vrednim knjigama koje su čitali i sakupljali kraljevi i prinčevi i listale princeze iz porodice Karadorđević, delima čuvenih domaćih i stranih slikara i vajara. Deca kao da su osetila važnost zdanja i istorije koja se tu pisala, pa su dostojanstveno prolazila dvorskim odajama da ne uznemire duhove i ne poremete svečanu i kraljevsku atmosferu koja tamo vlada... O. M.

Naše, 22.8.2007.

Čudesna lepota kraljevskih podruma

Svako ko pretpostavlja da su saloni Belog i Kraljevskog dvora Dvorskog kompleksa Karađorđevićevih, nešto što oduzima dah, apsolutno je u pravu. Međutim, ono što je na učesnike Letnjeg pasoša iz Leskovca, ali i ekipu lista Naše, koji su juče proveli par sati u Dvorskom kompleksu na Dedinju ostavilo najjači utisak - ipak su kraljevski podrumi. Da nismo na „pogrešnom tragu" uverila nas je Mirjana Trajković, naš vodič kroz Kraljevski kompleks.

-Ovo je najlepši deo Kraljevskog dvora u kome su svi njegovi stanovnici, nekada kraljevska porodica, a zatim i Josip Broz Tito, provodili veliki deo svog vremena. U Salonu šapata vodili su se izuzetno važni razgovori i to na najvišem nivou. Da niko ne bi čuo šta se tu priča, okrenuo bi se ključ na zidu odakle bi potekla voda u malu fontanu, objasnila je Mirjana našim mališanima odakle naziv „Salon šapata". Na prostoru gde je nekada bila bogata vinoteka, sada je moderan sto za bilijar, koji je Nikoli, Stefanu, Miljani i ostaloj deci najviše privukao pažnju. Odmah do „vinoteke", prostorija koja je i deci, ali i starijima oduzela dah - privatna bioskopska sala, ali samo sa šest stolica.

-Za ovu salu vezana je jedna anegdota i to upravo za ovih šest stolica. Kažu da su u njima sedeli predsednici republika bivše SFRJ, a da je na uzvišnom delu sale uvek sedeo Broz koji ih je odatle slušao. A ako i nije bio lično prisutan u sali i danas postoje rupe u zidu odakle je pratio šta se unutra dešava - priča Mira. Priče iz podruma su bile toliko zanimljive, da niko nije primetio da je našoj poseti isteklo vreme. U redu po dvoje, ozbiljni do kraja kako situacija nalaže, mališani iz grada na Veternici, rekli su nam da će posetu Kraljevskim dvorima pamtiti dugo, dugo...

D.D.M.

TV Pink, „Dnevnik“, 26.05.2007.

SPIKER: U nastavku reč-dve o nedovoljno znanim biserima glavnog grada. Više od 60 godina kraljevski kompleks na Dedinju predstavljao je zabranjeni grad, danas to je jedna od najatraktivnijih destinacija na turističkoj karti Beograda, a i Srbije.

MARIJA BOŠKOVIĆ (novinar): Dolaskom prestolonaslednika Aleksandra turisti mogu zakoračiti u bajkoviti svet kraljevstva na obroncima Dedinja. Kraljevski dvor građen je između 1924. i 1929. godine pošto je kralj Aleksandar prvi odlučio da oženi rumunsku princezu Mariju. A kada se spustite u podrum ovog dvorca imate osećaj da proživljavate davno prošla vremena; podrum je rađen u srpsko vizantijskom stilu, čarobni ili magični salon urađen je po uzoru na prestolnu dvoranu ruskog cara Ivana Groznog sa motivima Feniksa. Ovde se nalazi jedno od dela kraljice Marije koja je, osim što je u to doba govorila četiri svetska jezika, volela i vajarstvo.

ANDREA ŽERAJIĆ (dvorski vodič): Pre II Svetskog rata imali smo oko 34 različite skulpture kraljice Marije, međutim nakon II Svetskog rata kada je mnogo toga uništeno i izgubljeno, samo jedna, jedina sačuvana je upravo u podrumu, odnosno suterenu Kraljevskog dvora. Naziv skulpture je „Vitez u kontemplaciji“ odnosno „Vitez u razmišljanju“, napravila je skulpturu dve godine nakon smrti svoga supruga.

NOVINAR: Soba šapata bila je omiljena prostorija kralja Aleksandra, a naziv je dobila po fontani ugrađenoj u zid, motiv za oslikavanje predstavljala je Šeherezada iz različitih arapskih i persijskih bajki.

ŽERAJIĆ: Tada je on okretao ovaj ključ u zidu i voda bi počinjala da žubori. Kao što znamo, voda stvara neku vrstu zvučne zavese tako da svi oni radoznalci bivali su uskraćeni za jednu od informacija.

NOVINAR: A tu je i omiljena fotelja Josipa Broza Tita dok u dvema takozvanim kartušama provejava duh istorije - dvoglavi orao koga su neki pokušali da prekriju. U sobi za razonodu, gde se danas nalazi bilijarski sto, nekada je bio podrum vina.

ŽERAJIĆ: Kada posmatramo sa leva na desno moći ćemo da vidimo da se razvija jedna poznata epska pesma, epska storija „Ženidba Cara Dušana“ napisana ćiriličnim slovima do detalja, od reči do reči, a ujedno i naslikana.

NOVINAR: Videli smo i prvu bioskopsku dvoranu na Balkanu koja je obojena u zeleno kako bi u vreme crno-belih filmova stvarala iluziju. Ovoga puta ispričali smo vam samo deo bajke o kraljevskom dvoru.

Studio B, 23.05.2007.

Spiker:

Kompleks kraljevskih dvorova dinastije Karađorđević na Dedinju otvoren je za razgledanje od 1. aprila do 31. oktobra. Trajanje je oko 2 sata uz pratnju turističkog vodiča. Maršuta autobusom do Dedinja, potom pešice obilazak dvorskog parka, Kraljevskog dvora i Belog dvora. Polazak sa trga Nikole Pašića u 12, subotom i nedeljom u 10,30 i 13,30. Informacije i rezervacije Turističko informativni centar, Makedonska broj 5.

HORIZONTI, 04.05.2007.

HORIZONT

4.5.2007 ŽUBOR VODE U SALI ŠAPATA

Šubori voda u Sali šapata. Povaljen u fotelji sedi kralj. Do njega u uniformi ukrašenoj epoletama i kićankama, sedi poslanik italijanskog dvora. Razgovaraju. Svaku reč će progutati voda. Ništa se neće čuti. Priča će navek ostati pod zemljom. Samo nekoliko metara i dvadesetak godina kasnije, novi maršal Jugoslavije uživa u maloj kino dvorani. Na platnu su Klerk Gebl, Vivijan Li, I vreme koje vihor nosi. Uživa I brine. Sutra mu stiže uvaženi gost, car Etiopije. Car je car, ma kakv bio. A zbog njega će, koliko danas, morati da naredi da se raskrči mala dvorska kapela. Da se iz nje izbaci metle, kofe I baštenski alat. Da se uvaženi car, majku mu Božiju ima gde pomoliti.

ZABRANJENI GRAD

Ovo su samo detalji priča iz dvorskih prostorija na Dedinju, sačuvanih tokom minulih decenija. A ima ih na pretek. Od 1929. godine, kada je Kralj Aleksandar Karađorđević završio vladarsko zdanje, pa sve do savremenog doba, dvorski kompleks na Dedinju je bio zabranjeni grad. U njega su ulazili i u njemu boravili, najpre, samo ljudi „plave" krvi, a zatim i oni drugi, ogrnuti „crvenim idejama“. Za običan svet, za one koji na Dvoru nisu radili kao kuvari, vozači, baštovani i posluga, Dedinje je bilo i ostalo mesto takni, nedokučive raskoši, političkih spletki i državničkih intriga. Srećom, vremena se menjaju, pa su se odškrinule i dvorske kapije. Svakog vikenda, od prvog aprila do kraja oktobra, grupe do 50 turista imaju prilike da prošetaju kraljevskim odajama. Otvaranju nove sezone je prisustvovala i naša novinarska ekipa, a ono što smo zabeležili, verujemo, zadovoljiće ukus i ljubitelja prošlosti, istorije umetnosti, bibliofile, ali i sve druge koji su godinama prolazili pored ograde od kovanog gvožđa, krišom „bacali“pogled i pustili mašti na volju. .

Da biste zakoračili u nekadašnji zabran potrebno je, najpre, da se prijavite Turističko-informativnom centru u Beogradu, najmanje dva dana uoči posete. Posle obavljanja formalnosti na ulazu (provera spiskova i identiteta posetilaca), savremeni dvorjani će vas pozdraviti, a vodič upoznati sa osnovnim pravilima ponašanja. To je potrebno jer se, nekako, podrazumeva, da niste u dvoru rođeni i da vam „kratak kurs lepog vaspitanja" neće škoditi. Elem, u Kraljevskom kompleksu nije dozvoljeno pušenje, hrana i piće (sem posluženja njegovog visočanstva, Prestolonaslednika Aleksandra), nije dozvoljeno odvajanje od grupe, ne smete ništa dirati, morate se prikladno obući. U dvorskim prostorijama se ne mogu koristiti mobilni telefoni, ne možete fotografisati, ne smete nigde sedeti. Uostalom, sve to i piše u programu obilaska, a da ste na važnom mestu potvrđuje i pravopis. Naime, skoro reč je ispisana velikim slovom.

SJAJ I RASKOŠ

Od ulazne kapije se pešice ide ka Kraljevom dvoru, a najpre se, s desne strane vidi Slamnata kuća. Reč je o prvoj podignutoj zgradi koju je Kralj Aleksandra povremeno koristio tokom gradnje Dvora. Ime duguje krovnoj pokrivci od slame, a iza nje, preko velikog travnjaka, pogled dopire i do otvorenog bazenaa. Ispred Kraljevskog dvora ćete saznati da je palata zidana pet godina (od 1924. do 1929. godine), da je građena od belog mermera u srpsko-vizantijskom stilu, i da je kolonadom kamenih stubova povezana sa malom dvorskom kapelom. U blizini su i brojne pergole, paviljon, koncertna i parkovska terasa, sa kojih se pruža predivan pogled na Košutnjak, Topičider i Avalu. Svojom raskošću ne zaostaje ni unutrašnjost dvora.Iz hola se najpre ulazi u biblioteku, zatim u kraljev kabinet, plavi i zlatni salon, ali će vam pažnju najviše privući prostorije u suterenu- Orijentalni salon, bioskopska sala i bilijar sala.

Ove prostorije nekadašnji suveren je najčešće koristio sa poslovne i poverliive razgovore, a potonji maršal za neka obična, sitna zadovoljstva.

Beli dvor je podignut nekoliko stotina metara dalje, a prvobitna zamisao je bila da bude dom prestolonaslednika Petra Drugog Karađorđevića i njegove braće, prinčeva Tomislava i Andreja. Atentat na kralja Aleksandra, 1934. godine u Marseju, poremetio je planove, pa je sve do početka Drugog svetskog rata ovo zdanje bila zvanična rezidencija kneza-namesnika Pavla Karađorđevića i njegove porodice. Uspomenu na nekadašnjeg domaćina, inače pasioniranog ljubitelja umetnosti, i danas čuvaju vredne slike Rembranta, Pusena i Brojgela, unikatni nameštaj, izuzetna vajarska dela i brojni detalji za čije će vam razgledanje, verujemo, trebati znatno više vremena od sat i 45 minuta, koliko, inače, traje obilazak kraljevskog kompleksa.

HRISTA PO ČELU

ka kapela je posvećena svetom apostolu Andreju prvozvanom krsnoj slavi Karađorđevića, a služila je za verske obrede kraljevske porodice. Posle Drugog svetskog rata nova vladajuća nije imala duhovnih potreba, pa je hram služio kao stava za alat i pribor za čišćenje. Odnos vlasti prema Gospodu se i dar može videti na fresci Isusa Hrista, čije je čelo probušeno puščanim metkom. Tek poseta cara Etiopije, pravoslavca Haila Selasija, 1953. godine, doprinela da se kapela očisti i ponovo počne koristiti za verske potrebe

INFO

Posetu kraljevskom kompleksu na Dedinju, organizuje Turistička organizacija Beograda u dva termina, subotom i nedeljom. Obilazak počinje u 10.30 i 13.30 časova, broj posetila ograničen, a ulaznica, ako autobusom dolazite sa Trga Nikole Pašića broj 12, po osobi staje 450 dinara, odnosno 350 dina ako pred dvorsku kapiju dolazite svojim prevozom. U oba slučaja se morate prijaviti Turističko-informativnom centru, dva dana ranije, na broj telefona 011/334-34-60, ili lično u Makedonsku ulicu broj 5. Radno vreme Centra je od 9 do 21 sat, subotom od 9 do 17, a nedeljom od 10 do 16 časova. inače, samo tokom prošle godine dvorove na Dedinju je posetilo više od 40.000 turista.

APOLO TV, 12.4.2007,

POSETA DVORSKOM KOMPLEKSU

Spiker: Kolektiv Muzeja grada predvođen direktorom Dragom Njegovan i ko autorkom izložbe Insignije Kraljevskog doma Karađorđević Slavicom Ilin rukovodiocem matične službe Muzeja Vojvodine posetili su Dvorski kompleks na Dedinju.

Reporter, Smiljka Seljin:

Saradnja Muzeja grada Novog Sada i Kraljevskog doma Karađorđević prošle godine rezultovala je najposećenijom novosadskom izložbom u 2006. Insignija Kraljevskog doma Karađorđevića. Ova saradnja se nastavlja i zaposleni iz Muzeja grada posetili su Dvorski kompleks na Dedinju, upoznali se sa objektima koji su preko pola veka bili skriveni od očiju javnosti, a koji su posebno muzealcima, istoričarima, etnolozima, istoričarima umetnosti od velikog značaja. U tradicionalnom maniru gosti iz Novog Sada došli su sa darovima, Uskršnjim šarenim jajima, bačkom šunkom i umetnički ukrašenim jajima rada arhitekte Vesne Popović i Muzeja iz Banja Luke.

Drago Njegovan, direktor Muzeja grada: Tako da je bilo normalno da za Uskrs odnesemo primerene skromne darove i da uđemo u jedan kompleks koji je 60 godina i više bio zatvoren u stvari za javnost. Jer je on ima znači kulturnu istorijsku svakako ali i jednu državotvornu dimenziju a mi se opet bavimo naravno našom istorijom i istorija dinastije Karađorđevića je tu nezaobilazna.

Reporter: Goste je u ime Princeze Katarine i Prestolonaslednika Aleksandra II primio i kroz Dvorski kompleks stručno proveo arhitekta Dragomir Acović, član Krunskog Veća.

Arhitekta Dragomir Acović, član Krunskog Veća: Ova današnja prilika kada je cela da kažem grupa došla u obilazak kraljevskih dvorova mene posebno raduje jer pada u vreme proslave Vaskrsa Gospodnjeg. Dolaze u vreme kada smo prosto obradovani jednim osećanjem koje nas povezuje i sa prošlošću i sa budućnošću koja nas povezuje prosto sa našim pripadanjem svetu Božjem.

Reporter: Dvorski kompleks na Dedinju obuhvata 130 hektara zemlje, Kraljevski dvor i Beli dvor sa pratećim objektima i parkom.

EVROPA, 12.04.2007

BELI DVOR, DOM KARAĐORĐEVIĆA, TITA I MILOŠEVIĆA

Ukoliko imate prijatelje strance koji su u poseti našoj prestonici, ili ste samo znatiželjni gde su živeli oni koji su krojIli našu istoriju (Karađorđevići, Tito, Milošević), Beli dvor je pravo rešenje kuda da idete za vikend. Izgradio ga je Aleksandar Karađorđević dvadesetih godina 20. veka za kraljicu Mariju i decu, a danas u njemu s porodicom živi Aleksandar Drugi. Velelepni kompleks od 4.000 kvadrata sadrži biblioteku, plavi i zlatni salon, trpezariju, sobu šapata i bioskop, koji su dostupni posetiocima, kao i privatne odaje Karađorđevića, koje su zatvorene za posete. Vredne umetničke zbirke vladara obuhvataju nameštaj Luja XIV, skulpture Rembranta, dela Pusena, Brojgela i drugih, a park ovog zdanja radio je Eduard Andre, koji je uređivao Versajski park kod Pariza. Posete Dvoru su isključivo vikendom, a organizuje ih Turistička organizacija Beograda po ceni od 350 do 400 dinara.

VREME, 05.04.2007

0TV0RENI DV0R0VI

Kompleks kraljevih dvorova na Dedinju ponovo je otvoren za posetioce. Posete organizuje Turistička organizacija Beograda, i to za grupe do 50 Ijudi svake subote i nedelje od 10.30 i 13.30 časova, a turistički vodiči upoznaće posetioce sa istorijom dvorova i dinastije Karađorđević. Građani će za posete morati da se prijave najkasnije dva dana pre razgledanja u Turističkom informativnom centru.

VEČERNJE NOVOSTI, 05.04.2007

OBILAZAK DVOROVA

Turistička organizacija Beograda i Kraljevski dvor dogovorili su da kompleks kraljevskih dvorova na Dedinju bude ponovo otvoren za javnost od 1. aprila do 30. oktobra. U razgledanje može da se ode svake subote i nedelje u 11 i 14 časova, a posetu treba najaviti na telefon 011/334-34-60.

VESTI, 30.03.2007

OTVORENA VRATA BELOG DVORA

Kompleks Belog i Starog dvora Karađorđevića na beogradskom Dedinju u nedelju se ponovo otvara za redovne turističke posete, u saradnji sa turističkim organizacijama Srbije i Beograda. Organizovane posete biće omogućene od 1. aprila svake subote i nedelje i trajaće do 30. oktobra. Kao i prethodnih godina grupni obilasci će biti mogući isključivo uz prethodno prijavljivanje u Turističkom informativnom centru u Beogradu, a grupa može brojati najviše 50 ljudi, saopšteno je iz kancelarije Princa Aleksandra drugog Karađorđevića.

RTS I 02.04.2007

KRALJEVSKI DVORI NA DEDINJU PONOVO SU OTVORENI ZA POSETIOCE

SPIKER- Kraljevski dvori na Dedinju ponovo su otvoreni za posetioce. Velelepno zdanje koje je izgradio Kralj Aleksandar I Karađorđević sada ponovo koristi kraljevska porodica. Tu je decenijama živeo predsednik SFRJ Josip Broz Tito a kasnije i predsednik Srbije Slobodan Milošević. Kompleks krase izvanredna umetnička dela, slike, skulpture retke knjige nameštaj i upotrebni predmeti. Turistička organizacija Beograda organizuje posete subotom i nedeljom sve do 30.10.

GLAS JAVNOSTI, 03.04.2007

A GDE JE KRALJ?

Reporter Glasa posetio kraljevski kompleks na Dedinju sa prvom turističkom grupom u ovoj sezoni

Baš mi je drago što smo došli ovde. Zaista i u dvoru kralja ima šta da se vidi. U Kući cveća nema ničega zanimljivog, nisam ni morala to da obilazim komentarisala je Čačanka Mirka Blagojević, dok je sa grupom turista koji su otvorili sezonu poseta kraljevskom kompleksu na Dedinju, šetala Alejom crvenih kestena.

Vodič tada koristi priliku da pokaže posetiocima mesto na kome pod skromnom nadgrobnom pločom, leži okružena šimširom Davorjanka Paunović.

- Davorjanka je za života bila velika ljubav Josipa Broza - govori vodič, dodajući da je i posthumno Davorjanka imala veze sa samim vrhom vlasti - ona je bila tetka Mirjane Marković. Danas njen grob održavaju baštovani zaposleni na dvoru, prema nalogu princa Aleksandra.

Dve starije gospođe, iza Čačanke Mirke, u koloni od pedesetak ljudi (jer kako su rekli u TOB-u ovakve ture, koje će se organizovati sve do oktobra, vikendom u dva termina od 11 i od 14 sati, ne mogu ni da broje više duša), nagađaju ko je bogohulio, u crkvici Svetog apostola Andreje Prvozvanog.

- Evo, pa ni ova žena, vodič, nije potpuno uverena u to da su oslobodioci Beograda uleteli u crkvicu i snajperom pogodili fresku Hrista u samo čelo. Sigurno su to Rusi - uverena je prva žena.

- Slušaj kako vodič lepo priča. To su istorijske činjenice. Koji, bre, Rusi? Oni su bogougodan narod. To su naši, Titovi partizani, uništili kapelu - više je nego sigurna njena prijateljica.

Stariji gospodin, sa kojim smo razgovarali kasnije, tvrdio je da ni jedno ni drugo nije istina - već su porodičnu kapelu Karađorđevića demolirali Nemci!

- Oni su katolici, pa im je svejedno,

Ove garniture se, verujem, svi sećate sa televizije. Svake večeri u osam sati, Sloba; zavaljen u jednu od ovih fotelja, posmatrao nas je sa malih ekrana -pričala je vodič Zorana Trifković-Hinić, a posetioci su debatovali o tome ko je pucao u ikonu u crkvi Svetog apostola Andreja Prvozvanog, bilo da su vernici ili ne, jer ikone i freske ne uvažavaju ni jedni ni drugi - kaže on.

Jedno je sigurno - crkva, posvećena krsnoj slavi dinastije Karađorđevića, zidana je, kad i zgrada Belog dvora, početkom dvadesetog veka po uzoru na zdanje manastira Svetog Andreja u Makedoniji, zadužbini kralja Vukašina.

- Organizator radova bio je akademik Nikolaj Krasnov. Po završetku Drugog svetskog rata, crkva nakon što je demolirana, korišćena je kao ostava za grabulje, četke, kosilice. Godine 1954. car Selasije najavljuje svoju posetu, zbog čega Tito odlučuje da se crkva sredi kako bi gost imao gde da se moli. Alat je iznesen, ali je problem nastao jer je falila jedna ikona. Tako je slikar koji je morao da popuni ovu rupu, sliku je izradio za jednu noć - priča Zorana Trifković-Hinić, vodič Turističke organizacije Beograda.

Gosti prvo obilaze palatu od belog mermera sa Vrača, zidanu u srpsko-vizantijskom stilu u periodu od 1924. do 1929. godine, to jest Kraljevski dvor u kome su živeli kralj Aleksandar Prvi i njegov naslednik kralj Petar Drugi. Palata se prostire na četiri hiljade metara kvadratnih. U svečanom holu su kopije fresaka iz Dečana i Sopoćana. Biblioteka u prizemlju nadovezuje se na Plavi ili svečani salon, za čije ime je zaslužan tepih iste boje, specijalno izrađen u Parizu, a posebno privlači pažnju posetilaca zbog velikog globusa na kome su horoskopski znaci.

- Globus je izradio Venecijanac Vičenco Koroneli, koji je za vreme Luja 14. napravio i dva najveća globusa na svetu prečnika 384 centimetra. Nažalost, ovo delo Koronelija, čoveka koji je zaslužan što je geografija postala nauka, u bombardovanju '99 godine je oštećeno. Tu je i Meštrovićev autoportret - pokazuje vodič.

Horoskopski globus

Dok silazimo u podzemne prostorije, vodič podseća posetioce da su dva Rusa Krasnov i Lukovski odgovorni za enterijer, da je kralj bio ruski đak i da su žitelji tamošnjeg carstva, koji su izbegli u Srbiju posle boljševičke pobune, podigli kulturni nivo naše kraljevine, a svojim delima dali omaž izgubljenoj otadžbini.

Svega toga posetioci i sami postaju svesni kada zalaze u podrumske prostorije, od kojih je prva rađena po uzoru na prestonu dvoranu Ivana Groznog, gde su na zidovima oslikane ptice, stalni motivi ruske mitologije.

- Možda je čak to i ptica Feniks, možda simbol obnovljenog carstva -nagađa vodič. - Sada prelazimo u sobu šapata, gde imamo utisak kao da smo zašli u svet iz 1001 noći. Ovde se nalazi zidna fontana, koju bi vladarski par uključivao kada bi se govorilo o nečemu što ne treba da čuju sluge, pa iako nigde nema vrata, kada bi zažuborila voda ispred niko ne bi mogao da čuje o čemu se priča.

Podrumske prostorije predstavljale su sobe prijateljstva. Uz Sobu šapata nalazi se bilijarska sala, gde je na zidu predstavljen motiv iz epske pesme, ,Ženidba cara Dušana", a vodič pokazuje gde su mermernom čipkom skriveni prvi sistemi savremenog grejanja - radijatori, a zatim bioskopska dvorana, u kojoj su puštani nemi filmovi.

- Tito, kako se priča, od svih ovih prostorija u ovom zdanju koristio je samo salu sa filmskim platnom - prepričava Zorana momente iz savremenije „mitologije", dok neko u trupi tvrdi da je pouzdano čuo kako se Tito oduševljavao filmovima sa Džonom Vejnom.

- Sada moramo da požurimo, jer smo već probili sve termine, a treba da obiđemo i Beli dvor - upozorava vodič, dok jedna gospođa odgovara kako je to nemoguće, zbog prosečnog uzrasta grupe, bacajući pogled na bazen, ispred dvora, koji nikad nije služio za rekreaciju, već je predstavljao reflektujuće ogledalo.

Posle kratkog boravka u svečanom holu Belog dvora, rađenog u neo-klasicističkom stilu, koji je koristio knez namesnik Pavle, a ne kraljevići, kako je bila želja njihovog oca, dvanaestogodišnjak Vukašin Vukotić, jedini maloletni „izletnik", komentariše da mu je starija palata iako iste veličine kao novija mnogo lepša, jer je življa. Vukašin dodaje da mu se bioskopska sala dopala najviše i da se on iskreno nadao da će tokom ove posete upoznati prestolonaslednika.

- A gde je kralj? - interesovao se dečak sve dok mu neko iz obezbeđenja nije re-kao da je Prestolonaslednik na putu u Americi.

Zorana, vodič, predstavlja slikarska platna Pusena, Vuea, Aldofera. Govori o „Čoveku sa flautom", delu oko koga je dugo postojala dilema da li ga je izradio Rembrant ili neko od njegovih učenika... Zatim uvodi goste u svečanu trpezariju nameštenu u stilu čipendejla, govori o stolu za pedeset zvanica i servisu za ručavanje sačinjenom od 148 predmeta, izloženom na zidu.

- Ove garniture se, verujem, svi sećate sa televizije. Svake večeri u osam sati Sloba, zavaljen u jednu od ovih fotelja posmatrao nas je sa malih ekrana -podseća vodič, brzo menjajući temu i pripovedajući o portretu za koji se du-go verovalo da je Katarina Velika, iako se ispostavilo da je plavokosa dama na slici njena snaja Marija Fjodorovna.

- Kad sam ja radio u dvoru, sve slike koje sada vidite nalazile su se na tavanu, a zidovi su bili ukrašeni soc-realističkim motivima - kaže isti onaj stariji čovek, koji tvrdi da su kapelu demolirali Nemci. - Takav je bio sistem, takva je bila i umetnost - priča on i dodaje, dok obilazi biblioteku mlađe palate, da se dobro seća obnove biblioteke u Kraljevskom dvoru: „Tito je krenuo da obiđe radove i video je da su rafovi koje postavljaju radnici uzeti iz dvora Marije Terazije, u Čelarevu. Tada se jako rasrdio i naredio da se odmah sve vrati u Čelarevo, palatu koju je više nego voleo i da se naruče rafovi iz fabrike „20. oktobar" - prepričava starac koji je jedva čekao da se organizuju turističke ture kako bi video novi izgled dvora u kome je radio pre mnogo decenija.

24 SATA , 2.4.2007

DVOROVI NA DEDINJU

Vrata dvorskog kompleksa na Dedinju od juče su otvorena za turiste. Svakog vikenda do 30. oktobra posetioci će moći da obiđu Kraljev i Beli dvor, kao i dvorsku kapelu. Posete organizuje isključivo Turistička organizacija Beograda i traju oko dva sata i koštaju 350 i 450 dinara.

RASKOŠ - Dvorski kompleks je smešten na najvišem brežuljku Dedinja, u parku u kome dominiraju crveni kestenovi. Kada prođete kapiju, put vas vodi do reprezentativnog zdanja od belog mermera - Kraljevskog dvora. Sagradio ga je kralj Aleksandar I dvadesetih godina 20. veka za sebe, Kraljicu Mariju i njihovu decu. Prostire se na oko 4.000 kvadratnih metara. U njemu su boravili zvaničnici, političari i vladari. Danas u njemu živi prestolonaslednik Aleksandar II sa porodicom. I dok prateći vodiča ulazite u biblioteku, pa u Plavi i Zlatni salon, trpezariju, sobu šapata i bioskopsku dvoranu, pred vama se prepliću umetnički stilovi. Mermerni stubovi, pozlaćene tavanice, nameštaj u stilu Luja XV, slike, tapiserije i brojni drugi ukrasni predmeti neprocenjive vrednosti doprinose da se Kraljevski dvor ne razlikuje mnogo od dvorova drugih evropskih vladara. Tridesetih godina 20. veka kralj Aleksandar I sagradio je i Beli dvor, koji je trebalo da bude rezidencija njegovih sinova. Centralni hol sa elegantnim stepeništem, saloni i umetnički predmeti u njemu predstavljaju pravo nacionalno blago.

Kako da posetite Dvorski kompleks

PRIJAVA Razgledanje Dvorskog kompleksa organizuje se svake subote i nedelje u terminima od 10.30 i 13.30 sati. Autobus polazi s Trga Nikole Pašića 12. Prethodno treba da se prijavite u Informativnom centru TOB-a u Makedonskoj 5 ili na telefon 33-43-460. Vikendom, za oko 400 dinara, možete da posetite dvor.

PREGLED, 02.04.2007

TURISTI U RASKOŠNIM BELIM DVORIMA NA DEDINJU

Raskoš kraljevskih dvorova i buran istorijat dinastije Karađorđevića privukao je prvu grupu posetilaca, koji od juče ponovo mogu da obiđu ovaj kompleks na Dedinju u kome sada živi Princ Aleksandar s porodicom. Na najvišem brežuljku elitnog beogradskog naselja, na površini većoj od 135 hektara, kralj Aleksandar I izgradio je, od 1924. do 1929. godine, velelepna zdanja u kojima su živeli članovi te porodice, ali i dugogodišnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Kraljevskim dvorom, sa koga se pruža veličanstven pogled na košutnjačku šumu, Topčider i Avalu, dominira neo-renesansni stil, a glamurozni saloni, poput Plavog i Zlatnog, opremljeni su u baroknom, odnosno renesansnom stilu. Svodovi i zidovi nekoliko prostorija oslikani su motivima iz srpskih narodnih pesama ili su ukrašeni kopijama fresaka iz Sopoćana i Dečana i vrednim slikama.

VEČERNJE NOVOSTI, 2. 4.2007

NA DVORU

Prva grupa posetilaca obišla je juče kompleks dvorova na Dedinju u kojem sada živi Princ Aleksandar Karađorđević sa porodicom. Na najvišem brežuljku, sada elitnog beogradskog naselja, na površini većoj od 135 hektara, Kralj Aleksandar I izgradio je od 1924. do 1929. godine velelepna zdanja u kojim su živeli članovi porodice Karađorđević, ali i dugogodišnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Beli dvor sadrži niz salona opremljenih u stilu Lujeva XV i XVI, kao i dvorsku biblioteku koja je imala oko 50 hiljada knjiga. Dvorski kompleks krase i mnogi vajarski radovi Ivana Meštrovića kao i slike Rembranta, Pusena, Brojgela i drugih.

TV KOŠAVA, 01.04.2007

OTVORENA VRATA ZA POSETIOCE

SPIKER : U Beogradu petu godinu za redom kraljevski kompleks na Dedinju otvara vrata za posetioce. Od danas do kraja oktobra svi zainteresovani biće u prilici da vikendom obiđu to zdanje velike istorijske i kulturne vrednosti.

REPORTER : Kraljevski kompleks na Dedinju zauzima površinu od 135 hektara. Uronjen u šumu i parkove posetioce očekuju palate kraljevskog i Belog dvora.

TIJANA BORIĆ, ( kustos) : Kraljevski kompleks je osnovan pre tačno 85 godina. Daleke 1922. godine kao što znate juna meseca 08. juna dogodilo se kraljevsko venčanje. Kralj Aleksandar i Kraljica Marija su se venčali. Rumunska Princeza izuzetno lepa, atraktivna mlada dama i miljenica našeg naroda privlačila je odveć mnogo  pažnje javnosti  pa je Kralj Aleksandar rešio da sebi načini nešto malo privatniji dom. Tako se dogodilo da je kupio čak 135 hektara zemljišta ovde na Dedinju i tako je i zasnovan Kraljevski kompleks. Kraljevski dvor je na vrhu Dedinja i nemojte misliti da to što se beli na vrhu Dedinja je Beli dvor, nije, Kraljevski dvor se ističe na samom vrhu. A Beli dvor je ušuškan fino ovde na južnoj padini, ne da bi se baš videlo tako lako iz dalekih delova grada.

REPORTER : Beli dvor kao i čitav dvorski kompleks koji danas koristi porodica Karađorđević vlasništvo je države Srbije. Pored značajne arhitektonske vrednosti objekta, njihovu unutrašnjost ispunjavaju umetnička dela Rembranta, Husena, Mllea, Brojgela, ali i Meštrovića i Paje Jovanovića. lako država dotira novac za održavanje, Kraljevski kompleks ne uživa njenu zaštitu kao dobro od velike vrednosti i značaja. Svake godine dvorove obiđe oko 15.000 Ijudi. Posete su isključivo grupne u organizaciji Turističke organizacije Beograda. Cena ulaza je 450 dinara.

BORBA, 2.4.2007

POSETE DVORU

Kompleks kraljevih dvorova na Dedinju ponovo je od juče otvoren za posetioce, koji će svakog vikenda do 30. oktobra moći da razgledaju ovu turističku atrakciju Beograda. Prva grupa posetilaca, među kojima i novinari beogradskih redakcija, obišla je Kraljevski i Beli dvor i dvorske kapele, i prošetala se parkom koji se prostire na više od 200 hektara.

PRESS, 2.4.2007

DVOROVI 0TV0RENI ZA POSETE

Kompleks kraljevih dvorova dinastije Karađorđevića na Dedinju od juče je ponovo otvoren za posetioce, koji će svakog vikenda, do 30. oktobra, moći da razgledaju ovu turističku atrakciju Beograda. Prva grupa posetilaca obišla je juče Kraljevski i Beli dvor, kao i dvorske kapele. Posetioci su se prošetali dvorskim parkom koji se prostire na više od 200 hektara. Posete dvorovima na Dedinju organizuje Turistička organizacija Beograda, koja će svake subote i nedelje od 10.30 i 13.30 časova voditi grupe do 50 ljudi, a iskusni turistički vodiči upoznaće posetioce sa  istorijom dvorova i dinastijom Karađorđević. Obilazak traje oko dva sata , a građani će tokom njega dobijati nove i zanimljive informacije.                         

Dedinjski dvorski kompleks obuhvata površinu od 135 hektara, od kojih je 90 pod šumom. Osim Kraljevskog i Belog dvora, pripadaju mu i pomoćne zgrade Dvorske garde, Prijavnice, Maršalata dvora, kuhinje, garaže... Dvorski park je uređen prema idejama Eduarda Andrea, direktora Versajskog parka. Umetnički vrednim posebno se smatra prostor oko bazena, gde su mesto našli i radovi vajara Ivana Meštrovića.

Građani će za posete morati da se prijave najkasnije dva dana pre razgledanja u Turističkom informativnom centru u Makedonskoj ulici 5 i da pri tom ponesu ličnu kartu. Polasci su zakazani sa Trga Nikole Pašića 12, potom se autobusom ide do Dedinja, da bi se peške obišli dvorski park, Kraljevski dvor i Beli dvor. Sve informacije građani mogu da dobiju na broj telefona Turističke organizacije Beograda 3343-460.

RTS 1, DNEVNIK 2,  01.04.2007

KRALjEVSKI DVOROVI NA DEDINjU OD DANAS DO 30. OKTOBRA PONOVO SU OTVORENI ZA POSETIOCE

SPIKER -Kraljevski dvorovi na Dedinju od danas do 30. oktobra ponovo su otvoreni za posetioce. Dvorski kompleks smešten je na 135 hektara, velelepna zdanja izgradio je Kralj Aleksandar I Karađorđević. Ovaj prostor sada ponovo koristi kraljevska porodica a pre nje tu je decenijama bio Tito, pa Milošević. Kompleks krase izvanredna umetnička dela, slike, skulpture, retke knjige, nameštaj i upotrebni predmeti. Turistička organizacija Beograda organizuje grupe do 50 turista, koji u pratnji vodiča subotom i nedeljom od 10:30 i 13:30 uz ulaznicu od 450 dinara mogu posetiti dvorska zdanja. Uz ličnu kartu posete se najavljuju turističko informativnom centru u Makedonskoj 5, najkasnije 2 dana pre razgledanja. Obilazak traje 1 h i45min.

PRAVDA 02.04.2007

KRALjEVI DVOROVI NA DEDINjU PONOVO OTVORENI ZA POSETE

Kompleks kraljevih dvorova na Dedinju ponovo je od juče otvoren za posetioce, koji će svakog vikenda do 30. oktobra moći da razgledaju ovu turističku atrakciju Beograda. Prva grupa posetilaca, među kojima i novinari beogradskih redakcija, obišla je Kraljevski i Beli dvor i dvorske kapele, i prošetala se parkom koji se prostire na više od 200 hektara. Posete organizuje Turistička organizacija Beograda, koja će za grupe do pedeset ljudi organizovati posete svake subote i nedelje od 10.30 i 13.30 časova, a iskusni turistički vodiči upoznaće posetioce sa istorijom dvorova i dinastije Karađorđević.