Rezidencija Aleksandra II Karađorđevića

ŠTA: Beli dvor.

GDE: Na Dedinju.

AUTOR: Aleksandar Đorđević.

ZAŠTO JE TU: Kralj Aleksandar I Karađorđević otpočeo je izgradnju dvora 1934. godine, sa željom da napravi rezidenciju za svoje sinove, prestolonaslednika Petra II, kraljevića Tomislava i kraljevića Andreja.

ZANIMLJIVOST: Posle smrti kralja Aleksandra I, izgradnju dvora dovršio je knez Pavle, 1936 godine. Beli dvor krase dela svetskih umetnika (Nikole Pusena, Fransoa Milea, Jana Brojgela, Paola Veronezea), a tu je i portret kralja Aleksandra I autora Paje Jovanovica. Danas Beli dvor, kao i čitav dvorski kompleks na Dedinju, koristi prestolonaslednik Aleksandar II s porodicom. Objekat je vlasništvo Republike Srbije, a otvorenje za posetioce svakog vikenda od aprila do novembra. .

Politika, 21.11.2007.

Poseta dvorovima do kraja meseca

Dvorski kompleks na Dedinju otvoren je za obilaske do kraja novembra, subotom i nedeljom u dva termina - od 10.30 i 13.30 časova. Autobusi kreću sa Trga Nikole Pašića broj 12. Poseta se organizuje preko Turističke organizacije Beograda (TOB), a prijavljivanje je najkasnije dva dana pre razgledanja, uz ličnu kartu u Turističko-informativnom centru u Makedonskoj broj 5.

TOB, inače, ima nekoliko informativnih centara gde mogu da se dobiju podaci o programima razgledanja grada i izletima, ali i besplatni promotivni materijali o Beogradu (na Aerodromu „Nikola Tesla", u Makedonskoj 5, na Terazijama ispod palate „Albanija", na Glavnoj železničkoj stanici). D. B.

Večernje novosti, 15.11.2007.

BELI DVOR

Kao nastavak uspešne saradnje Kraljevskog dvora, Turističkih organizacija Beograda i Srbije i „Laste", Dvorski kompleks će biti otvoren za obilaske i u novembru, svake subote i nedelje u dva termina, od 10.30 i 13.30. Autobusi za razgledanje Dvorskog kompleksa na Dedinju kreću sa Trga Nikole Pašića broj 12. Posete se organizuju isključivo preko Turističke organizacije Beograda, a prijavljivanje je do četvrtka uz ličnu kartu u TIC u Makedonskoj ulici broj 5 ili na telefon 334-34-60 kod Anđelke Vuković.

TV B92, Dizanje, 9.11.2007.

Idealan program za vikend

SPIKER - Ako tokom vikenda želite da provedete dan u prirodi i nešto naučite, a nemate ideju gde bi ste išli, onda je dvorski kompleks na Dedinju prava destinacija. Organizovane ture postoje svake subote i nedelje. Imaćete priliku da istražite prelepe građevine, uživate u velikom parku i vidite vredne slike i predmete iz kraljevske zbirke.

LANA CETINA, (Novinar) - Dvorski kompleks na Dedinju izgrađen je 20-ih godina prošlog veka. Dva glavna objekta u njemu su Kraljev i Beli dvor, koji ni dan danas nemaju status spomenika kulture. U dvorskom parku pored dvorova nalaze se i pomoćni objekti - Slamnata kuća, kancelarija Maršalata dvora, kancelarija humanitarne Fondacije princeze Katarine, kao i bazen, kuhinja i garaže. U kompleksu postoji mnogo značajnih umetničkih dela pa je vrlo atraktivan za turističke posete. IVAN KADOVIĆ, (Turistička organizacija Beograda) - Svake subote i svake nedelje u istim terminima. Prvi termin je od 10:30. Drugi termin je od 13:30.

Grupe polaze autobusom sa Trga Nikole Pašića, a morate se prijaviti unapred u Turističkom birou Turističke organizacije Beograda, platiti ulaznicu od 450 dinara, dođite koji dan ranije, ponesite ličnu kartu. To je Makedonska 5, ili se javite na telefon 3343460. CETINA - U prizemlju Belog dvora nalazi se svečani hol i niz salona opremljenih stilom Luja 15-og i Luja 16-og. Dvorska biblioteka imala je 50.000 knjiga, a svečana trpezarija uređena je u stilu čipendejl. U prizemlju Kraljevog dvora nalazi se "Plavi salon" opremljn u baroknom stilu. "Zlatni" opremljen u renesansnom, velika trpezarija, biblioteka i Kraljev kabinet. Prostorije su ukrašene dragocenim slikama, škrinjama i predmetima iz kraljevske zbirke. U suterenu su reprezentativne prostorije sa svodovima i zidovima oslikanim motivima iz bajke o žar pticama i motivima iz srpskih narodnih pesama. Jedan od salona zove se "Soba šapata" zbog fontane u zidu i specijalnog ključa kojim se aktivira, kada se u toj prostoriji vode važni i poverljivi razgovori. Tu se još nalazi i bilijar sala i nekad vinoteka, a danas bioskopska sala.

MR DUŠAN BABAC, (Direktor fonda Kraljevski dvor) - To su zapravo rezidencije, jedno je bila rezidencija kralja Aleksandra i kraljice Marije, a druga je počela sa gradnjom 34-te godine kao rezidencija sinova kralja Aleksandra i kraljice Marije, prestolonaslednika Petra i njegove mlađe braće Tomislava i Andreja. Sticajem istorijskih nesretnih okolnosti kralj je ubijen, tako da je taj drugi objekat koristio knez Pavle. Oni su međusobno značajno različiti, ali to upravo i čini jednu ovako lepu sliku i to je nešto što zaista, nema svog parnjaka u našoj zemlji. To je mali srpski Versaj.

CETINA - U dvorskom kompleksu nalaze se parkovske terase, koncertna terasa, radovi vajara Ivana Meštrovića, ali i vredne slike svetski poznatih slikara - Rembranta, Pusena, Brojgela. Dvorska kapela posvećena je Sv. Apostolu Andreju Prvozvanom, koji je zaštitnik i krsna slava kraljevog doma. Prekrivena je freskama koje su radili ruski slikari. Iz dvora, koji se nalazi na samom vrhu dedinjskog brda pruža se veličanstven pogled na Košutnjak, Topčider i Avalu. Kraljevski dvor danas je dom prestolonaslednika Aleksandra Drugog i njegove porodice.

Pravda, 7.11.2007.

Razgledanje dvora

Dvorski kompleks na Dedinju biće otvoren za obilaske i u novembru, subotom i nedeljom u dva termina, od 10.30 i 13.30 časova. Autobusi za razgledanje kompleksa polaze sa Trga Nikole Pašića 12. Posete se zakazuju preko Turističko-informativnog centra TOB-a u Makedonskoj ulici 5 (broj telefona: 3343-460), a prijavljivanje, uz ličnu kartu, mora se obaviti najkasnije dva dana pre razgledanja. Broj posetilaca u jednoj grupi ograničen je na 50.

Politika, 6.11.2007.

Umetnost življenja

Dvor kao inspiracija Jedan sazida, drugi uživa - ironija je kojom se Josip Broz nije zamarao dok je u bioskopu Karađorđevića gledao holivudske ljubavne filmove s Klerk Geblom i Vivijan Li. Sećanje na prethodnike, obnovio je pred posetu Etiopskog cara Hajla Selasija, 1953, koji je tražio crkvu u kojoj bi se pomolio pred spavanje. Iz poštovanja prema gostu, Tito je naredio da se iz Dvorske kapele iznesu grabulje i ostali baštenski alat. Jedino je na fresci Hrista Pantokratora, u kupoli, ostala rupa od metka! Napravio je neko ko je imao drugačiji znak na svom čelu. Kraljevski dvor na Dedinju je napravljen (1924 -1929) kao miks političke poruke, pogleda na umetnost i shvatanja konfora Aleksandra I Karađorđevića. Srpsko-ruski par arhitekata Živojin Nikolić - Nikolaj Krasnov, simbolisao je povezanost dve zemlje u pravoslavlju i istorijskim stilovima koji počinju s Vizantijom. Građevina Dvora ne spada u monumentalne. Uzani ulaz, niske tavanice obložene radom u drvetu, plavi tepisi, ušuškano unutrašnje dvorište - više uvlače u sebe nego što zadržavaju dah posetiocu zadivljujući ga raskošnom širinom i visinom.

Umetnička zbirka je respektabilna po nekoliko originala: Pusenova (1594-1665) «Venera i Adonis», «Sveta porodica» Palma Vekia (1480-1528), renesansnim škrinjama, ima i klasičnih Meštrovićevih skulptura, ali je najviše kopija. Kopije su suština umetničko-nacionalne ideje Dvora. Na samom ulazu su prekopirane kompozicije iz Dečana i Sopoćana, u suterenu motivi iz Kremaljskog dvorca. Da bi se učvrstila veza sa tradicijom, ispisani su i stihovi iz srpskih epskih pesama i Njegoševog Gorskog vijenca. Jedan od naizgled bizarnih arhitektonskih detalja koji pokazuje koliko su pažnje arhitekte morale da poklone konforu - je kuhinja. Udaljena je od glavne zgrade Dvora taman koliko treba da se ne osete kuhinjski mirisi. A hrana se u trpezariju doprema podzemnim prolazom.

U Dvoru su vođeni i mnogi poverljivi razgovori koji su određivali sudbinu ovog dela Evrope. Ali ne samo da nisu zabeleženi nego ih je odnela voda!? U salonu za poverljive razgovore, nazvanom Salon šapata, pored barokne garniture je fontana koja prijatno žubori - i guta reči.

Telekom svet, broj 21, septembar-oktobar 2007.

U poseti Dvoru Karađorđevića

Lepo je što su ovde

Kada je Dvorski kompleks dobio (još uvek) na korišćenje, ali ne unazad u vlasništvo, njegovo kraljevsko visočanstvo Aleksandar II Karađorđević nije želeo ništa da menja, rekavši: - To je istorija, treba da se zna kako je bilo!!! Samo se sanira oštećeno. Verovali ili ne, Dvor prokišnjava! Celokupna imovina doma Karađorđevića konfiskovana je Ukazom nove vlasti iz 1947. godine. Do povratka prestolonaslednika 2001. godine, u Kraljevskom dvoru niko nije obitavao, jer je Slobodan Milošević izabrao Beli dvor za svoju rezidenciju.

Danas Beli dvor, kao i čitav Dvorski kompleks na Dedinju, koristi prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević sa porodicom. Objekat je pak, vlasništvo Republike Srbije. Verovatno malo koga ne intrigira kako izgleda prvo Titova, a posle Miloševićeva rezidencija; kako u komadu deluje kompleks od čak preko 130 hektara, pa u kakvom je stanju grob Titove velike ljubavi Davorjanke Paunović (ilegalno - Zdenka, ratne sekretarice druga Starog, rođene sestre Vere Ilić - majke Mirjane Marković, čiji je grob čak nekoliko puta posetio i sam prestolonaslednik). Za Davorjanku je Tito, kažu veliki zavodnik, jedinu rekao: "Ja bez nje ne mogu"! Umrla je 1946. od tuberkuloze. Zavetovala ga je da bude sahranjena njemu blizu i obećanje joj je ispunio. Još malo tračeva: Stevo Krajačić je Titu, posle Davorjankine smrti, doveo Jovanku. Nije mu se dopala njena narav jer ju je doživeo kao "divlju". Posle su se smirili. Oboje. Poseta dvorskom kompleksu traje sat i 40 minuta i sve sjajno funkcioniše. Kada se saberete i ostanete sa samim sobom - zaključite da ste, zapravo, za to vreme pročitali ogromnu knjigu od nekoliko stotina strana, bili "bombardovani" nebrojenim podacima o raznim fazama naše istorije, o umetnosti ponajviše, o sklonostima pojedinih političara iz bliže nam i dalje prošlosti. Naravno, pikanterija ima koliko hoćete, a sve ih je na sjajan, uverljiv i duhovit način prenela, očigledan znalac, poštovalac monarhije, gospođa Milanka Dugošija u ime Turističke organizacije Beograda (TOB). Dvorski kompleks na Dedinju, koji je gradio kralj Aleksandar I iz ličnih sredstava, sastoji se od Kraljevskog dvora (građenog od 1924. do 1929. godine) kao zvanične rezidencije i Belog dvora (građenog od 1934. do 1937. godine), podignutog za potrebe njegovih sinova. Gradnju je dovršio knez Pavle posle atentata na kralja Aleksandra I u Marseju. Otuda se u tom dvoru rodila i kneginja Jelisaveta.

Sin kralja Petra I, kralj Aleksandar I Karađorđević, posle ženidbe s rumunskom princezom Marijom 1922. godine, odlučio je da izgradi letnjikovac privatnim sredstvima za svoju trojicu sinova. Glavni projektant dvora letnjikovca bio je arhitekta Zivojin Nikolić, a projektovanje enterijera i parka povereni su ruskim arhitektama, akademiku Nikoli Krasnovu i Sergiju Smirnovu. Park oko dvorskih zdanja uredio je pejzažni arhitekta Eduar Andre, koji je radio i parkove oko Versaja. Fasada je obložena čuvenim belim mermerom sa Brača. Zanimljivo je da je i Bela kuća u Vašingtonu obložena bračkim mermerom. A Hram svetog Save, mala digresija, italijanskim i slovenačkim. Pored, recimo, aranđelovačkog... Da, i granit je iz Bosne. Vratimo se Dvoru. Dvorska crkva posvećena je porodičnom zaštitniku - svetom Andreju Prvozvanom (13. decembar). Pošto su svi stanovnici Dvorskog kompleksa na Dedinju bili očigledno alergični na kuhinjske mirise, uz Dvor, sagrađeni su i kuhinja i garaža, koji su sa centralnim objektom povezani podzemnim tunelom, dugim 60, odnosno 90 metara. Beli dvor krase dela svetskih umetnika, medu kojima su slike Nikole Pusena, Fransoa Milea, Jana Brojgela, Paola Veronezea, Rembranta van Rajna i drugih, a tu je i jedan od najboljih portreta kralja Aleksandra I, rad Paje Jovanovića.

Trpezarija je opremljena nameštajem u stilu Čipendejla i u njoj dominira impozantna vitrina sa porcelanom iz Sevra, poklonom kraljici Mariji, ručno rađenim, koji ima basnoslovnu vrednost i koji nikada nije upotrebljavan. Veliki i Mali salon opremljeni su nameštajem u stilu Luja XV. Zanimljivo je da za trpezarijski sto, kada se potpuno otvori, mogu da sednu 52 gosta. Preko puta stola se nalazi fascinantni hladionik za vina u obliku predivne vitrine. Biblioteka, koja je svojevremeno imala 50.000 naslova, "spala" je na oko 7.000 knjiga. Uglavnom su na stranim jezicima, a sve je razgrabljeno posle II svetskog rata. Zluradi su komentarisali da novi vlastodršci u Srbiji nisu znali strane jezike. Iz biblioteke se ulazi u Plavi ili Svečani salon, koji je dobio ime po ogromnom tepihu nežno plavih nijansi, specijalno izrađenom u Parizu. Najvredniji eksponat je veliki globus s horoskopskim znacima i Sunčanim sistemom, jedan od ukupno tri koje je izradio Venecijanac Vičenco Koroneli, (za vreme Luja XIV) prečnika 110 centimetra. Nažalost, to delo čoveka koji je zaslužan što je geografija postala nauka oštećeno je u bombardovanju Srbije 1999. godine. Tzv. Veliki salon nam je svima dobro znan. Krase ga dva ogromna i nekoliko manjih lustera venecijanskih majstora od murano stakla i garnitura Luja XV, mnogo poznatija kao "Slobino kanabe", na kome su, pored ostalih, sedeli mnogi znani i neznani. I dve "dame" -Madlen OIbrajt i Karla del Ponte. Po završetku Drugog svetskog rata, crkva je oštećena i korišćena kao ostava za grabulje, četke, kosilice. Etiopski car Haile Selasije 1954. godine dolazi u posetu, zbog čega Tito odlučuje, znajući da je vernik, pravoslavac - da se crkva očisti i osveti da bi gost imao gde da se moli. Alat je iznet, ali je problem stao jer je nedostajala ikona Presvete Bogorodice sa ikonostasa. Za jednu noć, studenti Likovne akademije dobijaju zadatak da je oslikaju. Razlika je više nego vidljiva. Kada je Car Selasije otišao, alat je vraćen. Vašem izveštaču, željnom dvorskih tajni, najviše su se urezali u pamćenje sadržaji "podzemlja" Kraljevskog dvora. Naime, stigli smo čak šest metara ispod nivoa zemlje. Videli smo bilijarski sto, gde voli da zađe NJ.K.V. prestolonaslednik Aleksandar, pa u posebnom uglu nameštenu garnituru za šah, koja kao da čeka da sedne i, naravno, pobedi svog protivnika. Uz ovo, u prizemlju, nalazi se jedan sjajan primerak klavira "stenvej" na kome je Tito takode voleo da svira - uvek u belim rukavicama. Takvi su naši bravari! Kada smo već kod njih, Tito je mogao da se pohvali verovatno najpotpunijom zbirkom filmova Džona Vejna. Bioskop se nalazi baš na šestom metru ispod zemlje. U parteru ima šest fotelja, a jedna je na balkonu. Poređane su u tri reda. U prvom redu su malo drugačije, kremkaste i deluju nekako veće. U njima su sedeli čelnici Srbije i Hrvatske. U drugom i trećem redu su bile zelenkaste fotelje, malo manje udobne od srpskih i hrvatskih. U drugom redu su sedeli Bosanac i Slovenac, u trećem Makedonac i Crnogorac, a Tito ih je iz svoje, takode zelene, malo ulegnute fotelje, sa balkona, gledao u potiljak. Malo u Džona Vejna, malo u njih... Na nivou iznad - nalazi se Salon šapata u kome je jedan ceo zid u kaskadnim česmama. Kada se pusti voda, mogu da se vode poverljivi razgovori, a da niko ne može da prisluškuje. Valjda se nije pričalo samo o politici! Zanimljivo je da su se na zidovima nalazili grbovi Dinastije Karađorđević, koje je nova vlast preslikala nekim neprimercnim istočnjačkim motivima. I šta se desilo? Kao u romanu Borislava Pckića Vreme čuda, prvobitna boja grba probila je i počela da prekriva novu sliku. Da se vraća na svoje staro mesto. Takode, neko je posle rata hteo da na mermernom stubu ukleše petokraku. Naravno, nije uspeo. Ostao je samo blagi trag, kao svedočanstvo jednog prevaziđenog vremena, zaluđenosti ili fanatizma. Po onoj staroj: Bez kralja, ne valja, dobro je što je ovde. Valjda niko ne može da izračuna koliko su humanitarne pomoći prikupili, koliko dece, raznog sveta dočekali... A, iskreno, lepo je videti i kakve prinčeve imamo. Lepe i stasite. Još kada počnu i balovi, pa "bitka" za titulu princeze... Eto nas u nekom normalnom svetu, mimo politike i otužnih političara, u svetu glamura, pravog, gde nam je nekada davno i bilo mesto.

Otkud telekomovci u Dvorskom kompleksu Počelo je tako što smo mi poklonili novogodišnje paketiće Fondaciji princeze Katarine, koja nam je ljubaznost uzvratila prijemom grupe od pedesetoro zaposlenih, a potom i prijemom sindikalnih čelnika grčkog OTE, naših delom vlasnika, ali i sindikalnih prijatelja. Od tada se ustalilo da svake poslednje subote u mesecu organizujemo grupu od pedesetak kolega kojima TOB, o trošku Telekoma, organizuje prevoz i vodiča. Uz kartu, naravno. Vredi!

Gorčana Janićijević - Potpara

Politika, 5.11.2007.

Turisti oduševljeni dvorovima

Sa tajnama i čarima dedinjskog Dvorskog kompleksa građani će moći da se upoznaju i u toku ovog meseca - svake subote i nedelje u dva termina od 10.30 i od 13.30 časova. Posle četiri godine, koliko traje ovaj program u organizaciji Turističke organizacije Beograda i Kraljevskog dvora, prvi put se događa da je sezona obilaska kompleksa produžena i na mesec novembar.

- Ovaj program tradicionalno smo organizovali od aprila do oktobra, ali budući da je interesovanje veliko, a da je vreme i dalje lepo, odlučili smo da posetiocima omogućimo obilazak Dvorskog kompleksa i tokom novembra - rekla je Vesna Nađ iz informativne službe Turističke organizacije Beograda. Prema podacima iz TOB-a, samo u prošloj godini kompleks kraljevskih dvorova na Dedinju obišlo je oko 40.000 ljudi. Uz panoramski obilazak grada brodićem TOB-a ovo je najomiljeniji izlet za većinu Beograđana i onih koji gostuju u prestonici. Kako ističe Vesna Nađ, među posetiocima je i sve više stranaca, posebno inostranih novinara koji u Beograd dolaze sa već unapred pripremljenim planom koje će znamenitosti obići. Dvočasovno putovanje kroz vreme uz pratnju vodiča košta 490 dinara po osobi. Posetioci imaju priliku da obiđu Kraljevski i Beli dvor, dvorski vrt, kao i kraljevsku kapelu koja se nalazi u okviru kompleksa. Posete se organizuju isključivo preko Turističke organizacije Beograda, a zainteresovani treba da se prijave, uz ličnu kartu, najmanje dva da-na pre planiranog obilaska u informativnom centru TOB-a u Makedonskoj ulici broj 5. Autobusi koji prevoze putnike do kompleksa na Dedinju polaze sa stajališta na Trgu Nikole Pašića br 12...

I. Albunović