Čitaj, Srbijo!

U SLAVU TRADICIJE

Ovogodišnji sajam posvećen je 200-godišnjici Visoke škole

Akademik Dragoslav Mihailović otvorio 53. međunarodni beogradski sajam knjiga

Književnik i akademik Dragoslav Mihailović, u prisustvu ministra kulture Nebojše Bradica, prestolonaslednika Aleksandra Karadorđevića i brojnih drugih ličnosti javne i političke scene Srbije otvorio je sinoć 53. međunarodni beogradski sajam knjiga. U ime Japana, zemlje počasnog gosta manifestacije, zvanice je pozdravio japanski pisac Nacuki Ikezava.

- U detinjstvu sam imao nadimak „Onaj koji stalno vuče knjige". Ponosan sam što sam danas pred vas dovukao čitav voz knjiga - rekao je Mihailović otvarajući sajam.

Ovogodišnji Sajam knjiga u Beogradu, na kojem učestvuje više od 800 izlagača iz Srbije i sveta, posvećen je 200. godišnjici Visoke škole. I ove godine na Sajmu će biti organizovane brojne izložbe i tematske konferencije o profesionalnom izdavaštvu u Srbiji. Po drugi put biće dodeljena nagrada „Dositej Obradović" najboljem inostranom izdavaču za afirmaciju srpske književnosti, a biće uručene i tradicionalne sajamske nagrade najuspešnijim domaćim izdavačima. Bez obzira na to kako ga nazivaju „vašar" ili „najveća kulturna manifestacija u Srbiji, pa i šire", sjaj praznika knjige pod kupolama sajma ne može niko da ospori. Najbolja vest za posetioce jeste da su se izdavači pobrinuli da prevedu vrhunska dela svetske književnosti, od klasika do aktuelnih dobitnika najvažnijih nagrada, a tu su i svetski bestseleri koji stižu istovremeno ili sa malim zakašnjenjem posle svetske premijere. Domaća književnost biće manje zastupljena nego prethodnih godina, ali već sada se može primetiti da je produkcija romana bolja nego lane i da će biti uzbudljiva trka za prestižne nagrade.

Sve veća gužva iz godine u godinu na spratu Hale 14, gde se prodaju antikvarne knjige, pokazuje da su pravi zaljubljenici u pisanu reč već naučili da tu mogu da nadu ono što ih zanima po višestruko nižim ili čak simboličnim cenama.

Na osnovu uvida u ovogodišnju književnu produkciju u Srbiji primećuje se da je ona manja nego prošle godine, iako je u registru Narodne biblioteke Srbije zabeleženo hiljadu naslova više nego 2007. Naime, podneto je nešto više od 13.000 zahteva za dobijanje CIP-a, ali time su obuhvaćene i stručne publikacije, udžbenici, separati, muzički zapisi, a samo se trećina odnosi na beletristiku, dokumentarne knjige humanističkih oblasti i sve ono što se iznosi na Sajam knjiga. Nažalost, nema više nijednog srpskog izdavača koji može da se pohvali daje između dva sajma objavio više od 500 naslova. (R. J.)

Politika, 21.10.2008.

Knjige su naši putokaz

Svetkovinu knjige otvorili akademik Dragoslav Mihailović i japanski književnik Nacuki Ikezava

Uz zvuke fanfara, u prisustvu velikog broja posetilaca, domaćih i stra-nih pisaca, među kojima su bili Nebojša Bradić, ministar kulture, Žarko Obradović, ministar prosvete, Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, sinoć je u Beogradu otpočela još jedna svetkovina knjige. Besedom akademika Dragoslava Mihailovića i pozdravnim slovom japanskog književnika Nacuki Ikezave otvoren je 53. me-đunarodni Beogradski sajam knjiga.

U svojoj besedi, naslovljenoj „Oni koji nose knjige", Mihailović je rekao: „Kada imate sudbinu da ste rođeni u Srbiji, iako možda nije drukčije ni u Japanu, do mladosti ćete zaraditi gomilu oznaka i nadimaka, od kojih ćete većinu mrzeti, ali neke možda i voleti. Jedna od retkih oznaka koje sam u mojem rodnom mestu voleo bila je: Onaj koji stalno vuče knjige. Na ovogodišnjem sajmu knjiga, koji sam počašćen da zajedno s mojim japanskim kolegom Nacukijem Ikezavom otvorim, dovukao sam pred vas čitav voz knjiga, nudeći vam ga na prijateljsko upoznavanje.

Jedne godine meseca oktobra moja žena i ja pošli smo u ove hale da s popustom kupimo termoakumulacionu peć. Ali usput smo svratili i na Sajam knjiga i, umesto sa grejalicom, kući smo se vratili s nekoliko kesa i torbi punih knjiga. Vukući svoj tovar, znali smo da će nam i te zime u stanu biti prohladno. Ali, tešili smo se, knjige će nam ogrejati dušu.

Poštovani prijatelji, želim vam da posle ovog sajma i vi dobijete nadimak: Onaj koji nosi knjige. To će biti najlepši nadimak koji ste u životu zaslužili. On će i na japanskom i na srpskom jeziku značiti isto - onaj koji ima toplu dušu.

Ovim rečima, kojima bismo u ovim halama svakom ljubitelju knjige izrazili toplu dobrodošlicu, gospodin Ikezava i ja otvorili smo beogradski Sajam knjiga 2008. godine. Želimo vam da se u ovom ogromnom vozu knjiga osećate radosno kao dete na ringišpilu".

Nacuki Ikezava je rekao da je izuzetno značajno što se ovde okupljaju ljudi koji vole knjige i koji su zainteresovani za knjige u današnjem vremenu. Ljudi koji su se okupili ovde iz raznih jezičkih i kulturnih područja povezani su kroz knjige. Knjige su taj spoj koji nas povezuje.

Video je bezbroj knjiga i pomislio kakav li je ukupan sadržaj tih knjiga. Zna da će sigurno sva ta slova, u tim knjigama, biti pročitana od nekih ljudi. I laknulo mu je pri toj pomisli. Još uvek je u redu, još uvek imamo knjige. Kada kaže u današnjem vremenu, Ikezava misli na svetsku ekonomsku turbulenciju u poslednjih nekoliko meseci. Izgubilo je vrednost nešto što se smatralo da ima vrednost. Mnogi ljudi su u velikoj nevolji. Međutim, na našu sreću, vrednost knjiga nije poljuljana. Ima raznoraznih knjiga, a među njima sigurno postoje knjige koje su ljudima putokaz. Kada se nalazi u zabuni i neprilici, čovek sedne, otvori knjigu i traži glas koji ga vodi: zvuk Danteovih stihova, glasove ljudi koji se pojavljuju u romanima Dostojevskog, pravila koja su pronašli Darvin ili Ajnštajn, epizode u delima Danila Kiša, haiku poeziju Macuo Bašoa... Njihove vrednosti se nikad ne menjaju. Njima možemo da poklonimo apsolutno poverenje.

- Upravo zbog toga, moramo da se vratimo knjigama da bismo se probudili iz košmara špekulantne ekonomije. U ekonomiji zasnovanoj na neoliberalizmu, u celom svetu vrti se tolika količina novca kojom bi mogla da se otkupi celokupna imovina čovečanstva, i to nekoliko stotina puta. Meni se učinilo kao da je to neka vrsta rata. Takva ekonomija prilično i liči na rat u smislu da u njoj iluziji nema kraja, jer za sobom povlači sudbine mnogobrojnih ljudi. Sjajno i tragično u isto vreme. Tome je, čini mi se, sada kraj. Pretpostavljam da sada ljudi gledaju ruševine svugde - ističe Ikezava.

Na sinoćnjem otvaranju Sajma knjiga bilo je nešto manje posetilaca nego ranijih godina.Razlog tome je,najverovatnije, naplaćivanje ulaznica. Dugi niz godina na otvaranju naše najznačajnije smotre knjiga - ulaz je bio slobodan.

Sajam knjiga u Beogradu se zatvara u nedelju 26. oktobra. 3. Radisavljević