VUKOVA NAGRADA

SPIKER: Vukova nagrada, koju Kulturno-prosvetna zajednica Srbije već 45 godina dodeljuje institucijama i pojedincima za doprinos širenju kulture, obrazovanja i stvaralaštva, uručena je danas u Starom dvoru dobitnicima za 2008. godinu. REPORTER: Ova prestižna nagrada dodeljuje se za dugogodišnji doprinos razvoju kulture. Žiri, na čelu sa slikarkom Oljom Ivanjicki, odlučio je da dobitnici Vukove nagrade za 2008. godinu, između ostalih, budu Akademija umetnosti u Beogradu, Pavle Aksentijević i grupa Zapis, Mati Fevronija, igumanija manastira Pećka patrijaršija. Dodeli su prisustvovali članovi porodice Karađorđević i više crkvenih zvaničnika. Domaćin proslave, pesnik Ljubivoje Ršumović istakao je da Vukova riznica mora biti otvorena i za nove elektronske generacije i da ne smemo dozvoliti da se utopi i nestane u vrednostima potrošačkog društva.

Glas javnosti, 12.02.2009.

SVEČANO DODELjENE VUKOVE NAGRADE
TRIJUMF SRPSKE KUDTURE

U Skupštini grada Beograda juče su svečano dodeljene Vukove nagrade za 2008. godinu. Priznanja su uručena za izuzetan, dugogodišnji doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru, kao i odanosti Vukovim idealima.

Prestižna Vukova nagrada dodeljena je po 45. put sledećim pojedincima, ustanovama i organizacijama koje deluju na širenju kulture, prosvete i nauke i postižu rezultate od naročitog značaja za kulturni život: Akademiji umetnosti u Beogradu, Dragoslavu Pavlu Aksentijeviću, ekipi emisije „Zaboravljeni umovi" - RTS, Đorđu Malavraziću, igumaniji Fevroniji, Milosavu - Buci Mirkoviću, Dušanu Radiću, Slobodanu Rakitiću, Savi Stojkovu i Miodragu Ćuniću. Izuzetna Vukova nagrada dodeljena je Univerzitetu u Beogradu.

Priznanja su uručili direktor Kulturno-prosvetne zajednice Srbije Ljubivoje Ršumović i predsednik žirija Olja Ivanjicki. U ime laureata zahvalio se Milosav - Buca Mirković. Svečanoj dodeli nagrade prisustvovali su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. „Mati Fevronija nije ništa napisala. Ona sav svoj život gori kao sveća na ognjištu jezika, karaktera i duha. Ona je svoje biće, pojanje, rad i trud ugradila u Pećku patrijaršiju. Našavši je opustelu, do danas je sačuvala svojim podvigom i časnim monaškim životom", istakao je mitropolit Amfilohije. N. Pašić