„Spoljnom politikom protiv Hitlera“

BEOGRAD - U Belom dvoru otvorena je izložba „Ulrih fon Hasel: spoljnom politikom protiv Hitlera", posvećena jednoj od vodeći ličnosti nemačke opozicije protiv Hitlera. Izložbu su juče otvorili princ Aleksandar Drugi Karađorđević, princeza Katarina i ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas. Izložba, čiji su autori dr Urlih Sli i dr Štefani Salcman, a čiju postavku je podržala Ambasada Nemačke u Srbiji, biće otvorena do 6. juna.

Borba 25.05.2009.

Izložba „Spojnom politikom protiv Hitlera“

U Belom Dvoru je otvorena izložba „Ulrih fon Hasel: spoljnom politikom protiv Hitlera", posvećena jednoj od vodećih ličnosti nemačke opozicije protiv Hitlera. Izložbu su otvorili princ Aleksandar II Karađorđević, princeza Katarina i ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas, preneo je Tanjug. Ulrih fon Hasel (1881-1944.) je u leto 1939. i kontinuirano od izbijanja Drugog svetskog rata pokušavao da se u inostranstvu čuje i glas „drugačije Nemačke" i aktivno učestvovao u pripremama za državni udar i atentat na Hitlera, 20. jula 1944, zbog čega je streljan. Izložba je otvorena do 6.juna.

Danas 25.05.2009.

Izložba o Hitlerovom protivniku

Beograd - Izložba „Ulrih fon Hasel: spoljnom politikom protiv Hitlera", posvećena jednom od najpoznatijih protivnika nacističkog vođe Adolfa Hitlera u Nemačkoj, otvorena je u Belom dvoru u Beogradu. Izložbu o Fon Haselu otvorili su nemački ambasador u Beogradu Volfram Mas, princ Aleksandar Karađorđević i autori Urlih Šli i Štefani Salcman. Na izložbi su predstavljene Fon Haselove fotografije i dokumentacija, a jedan deo je posvećen i Beogradu gde je službovao izmedu 1930. i 1932. godine. Fon Hasel je, kako se navodi, bio jedan od vodećih iličnosti nemačke opozicije protiv Hitlera. Fon Hasel je aktivno učestvovao u pripremama za državni udar i atentat na Hitlera 20. jula 1944. zbog čega je streljan. Postavka, koju je podržala Ambasada Nemačke, traje do 6. juna. D. S.

Vecernje Novosti 25.05.2009.

IZLOŽBA DNEVNIKA NEMAČKOG DIPLOMATE U BELOM DVORU PISMA PROTIV HITLERA

IZLOŽBA „Ulrih fon Hasel: spoljnom politikom protiv Hitlera" posle nekoliko evropskih zemalja stigla je i na Dedinje. Reč je o dnevnicima, prepisci i pismima, prikupljanim od 2001. godine, koji svedoče o tome kako je nemački diplomata Ulrih fon Hasel pokušavao da „preobrati" Hitlera i predupredi sve nedaće koje je nacistička ideologija donela svetu u prošlom veku. Kao jedna od vodećih ličnosti tadašnje nemačke opozicije, Hasel je uporno lokušavao da svetom pronese glas „drugačije Nemačke". Aktivno je učestvovao u pripremama za državni udar i atentat na Hitlera, 20. jula 1944. godine.

Da je pokušaj bio uspešan, Hasel bi postao ministar inostranih poslova u vladi Štaufenberga. Međutim, svoj otpor platio je vešanjem, kada je u Berlinu pogubljen septembra 1944. godine. Postavka, osim njegove borbe protiv fašizma, prikazuje i njegovo prijateljstvo iz tridestih godina 20. veka sa kraljem Aleksandrom I i princom Pavlom. Izložba će biti otvorena do 6. juna, a posle toga seli se u Kopenhagen, pa zatim u italijanski gradić Udine, gde postoji i njegov muzej. Fon Hasel je službovao u Beogradu kao izaslanik za inostrane poslove od 1930. do 1932. godine. Za to kratko vreme, osim „pregleda" političkih odnosa u Kraljevini Jugoslaviji, nastojao je da vrši veliki politički uticaj, često nesvojstven diplomatskim predstavnicima. Kako je njegova supruga Ilze opisivala prijateljstvo sa Karađorđevićima, bilo je to „središte njihovog vremena u Beogradu".

Prema rečima jednog od autora izložbe dr Ulriha Šlija, u Belom dvoru se nalazi deo „putujuće" postavke, koji je fokusiran na Beograd. - Organizovanjem izložbe narod ove zemlje može da otkrije vrlo značajna Haselova zaveštanja - kaže Šli. On je izgubio život kao veliki patriota, u borbi protiv nacista, što verujem da jeste važno za Srbiju koja je u tom istom ratu veoma stradala. Požuteli papiri sa teško čitljivim rukopisima i tek ponegde razlivenim perom, svedoče o Haselovim prepiskama sa Hitlerom u kojima je pokušavao da ga nagovori da odustane od svojih namera. Među izloženim predmetima je i original Osnovnog zakona i verzija Ustava Savezne Republike Nemačke od 23. maja 1949. godine. Haselov sin Johan Ditrih fon Hasel ostavio je dr Šliju i drugom autoru izložbe, dr Štefani Salcman sve sačuvane očeve dnevnike iz perioda od 1911. do 1938. godine. Stranice ispisane tokom beogradskog života nikada i nisu objavljene, kao ni zabeleške Ilze fon Hasel u iscrpnim odlomcima o Beogradu.

Kako dr Šli objašnjava, privatne zabeleške i pisma izražavaju temperamentnu Haselovu ličnost, oštar um i veliku analitičku sposobnost. Kada god je bio odvojen od supruge, pisao joj je duga pisma, u kojima su istoričari prepoznali njegove primedbe na „račun" rastućeg nacionalsocijalizma. Na izložbi se mogu pogledati i Haselova „sećanja iz zatočeništva", poput fotografija ćelije, kasibera i oproštajnog pisma." M. PETR0VIĆ

Pink TV, Dnevnik 23.05.2009

Izložba u Belom Dvoru

VODITELjKA: Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević i Njegova Ekselencija Volfram Jozef Mas, ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji, na Belom Dvoru su otvorili izložbu Ulrih Von Hasel - spoljnom politikom protiv Hitlera.

DANIJELA SIMEUNOVIĆ (reporter): Ulrih fon Hasel bio je jedna od vodećih ličnosti Nemačke opozicije protiv Hitlera. Diplomatskom aktivnošću tokom tridesetih godina prošlog veka i po izbijanju drugog svetskog rata pokušavao je da u inostranstvu plasira glas drugačije Nemačke i očuva mostove ka slobodnom svetu kao i da ispita uslove za okončanje rata sa Nemačkom bez Hitlera. Od 1930 - 1932 službovao je u Beogradu kao izaslanik a tada stečena iskustva predstavio je na veoma neobičan način u beleškama, pismima i dnevnicima.

VOLFRAM JOZEF MAS (nemački ambasador): U vreme kada je Ulrih fon Hasel radio kao nemački izaslanik u Beogradu negovao je bliske i prijateljske veze sa Belim Dvorom čija vrata su za njega uvek bila otvorena. Drago nam je da su ta vrata i sada otvorena kako bismo mu odali počast. Veliko nam je zadovoljstvo što se izložba otvara na dan šezdesetogodišnjice naše države jer je fon Hasel toj državi dao njen moralni legitimitet.

SIMEUNOVIĆ: Hasel je aktivno učestvovao u pripremama za državni udar i atentat na Hitlera 20. Jula 1 944. godine zbog čega je i streljan. Izložba o poznatom nemačkom diplomati u Belom Dvoru biće otvorena do 6.juna.

Press 24.05.2009.

Čovek koji je hteo da spase svet

Neuspešni atentat na Hitlera, 20. jula 1944, produžio je rat za devet meseci i odneo još milione žrtava. 0 Urlihu fon Haselu, jednom od zaverenika, juče je otvorena izložba u Belom dvoru

Prošio je podne, 20. jula 1944. godine, kada je grof Šenk von Štafenberg stigao u Rastenburg, na istoku Pruske, gde je zasedao Hitlerov štab. „Vučji brlog", kako je nazivano mesto u kojem su se okupili nemački generali da bi razmotrili stanje na ruskom bojištu, bio je, zapravo, obična baraka. U njoj je već bilo dvadesetak Ijudi. Prišao je stolu i ispod njega spustio aktovku sa tempiranom bombom... Desetak minuta kasnije izašao je da bi navodno telefonirao. Umesto toga, požurio je ka avionu, kojim je poleteo za Berlin. Tamo je već sve bilo spremno za državni udar, čekala se samo vest o Hitlerovoj smrti. Bomba je eksplodirala deset minuta pre 13 sati. Poginulo je pet generala, ostali su bili teže ili lakše ranjeni. Hitler je prošao samo sa ogrebotinama, jer je jedan od prisutnih, kome je u meduvremenu zasmetala ostavljena tašna, pomerio aktovku nešto dalje. To je spaslo život fireru, ali je u smrt odvelo na milione ljudi. Umesto da rat bude završen istog dana, produžen je za devet meseci, tokom kojih je ubijeno najmanje četiri miliona Nemaca, milion i po vojnika Crvene armije, na stotine hiljada američkih i britanskih vojnika. Jevreji i pripadnici drugih naroda, koji su stradali u tom periodu, teško da će ikada biti prebrojani. Zato se ovaj neuspešni atentat smatra jednom od najvećih tragedija 20. veka.

Prijatelj Karađorđevića

Po nalogu Himlera, grof je iste večeri uhapšen u Berlinu i streljan sa još dvojicom saučesnika. U narednih nekoliko meseci ubijeno je još 200 zaverenika, među kojima je bio i Urlih fon Hasel, nesuđeni šef inostranih poslova posthitlerovske Nemačke i veliki prijatelj Jugoslavije. Upravo njemu je i posvećena izložba u Belom dvoru na Dedinju. Ko je bio Urlih von Hasel (1881-1944)? Istoričari kažu da je reč o dugogodišnjem diplomati i jednoj od vodećih ličnosti nemačkog otpora protiv Hitlera. Službovao je u Đenovi, Rimu, Barseloni i Kopenhagenu, a dve godine (od 1930. do 1932.) proveo je i u Beogradu kao izaslanik Nemačke na jugoslovenskom dvoru. Tada je uspostavio prisne i prijateljske veze sa kraljem Aleksandrom Karadorđevićem, a naročito sa kraljevim rodakom, kasnije namesnikom, knezom Pavlom. Jugoslovenska spoljna politika je tada bila snažno orijentisana ka Francuskoj. Od novembra 1927. postojao je ugovor o prijateljstvu sa Francuskom, koji je tadašnji ministar inostranih poslova Vojislav Marinković skicirao, izmedu ostalog, i kao zaštitu od italijanskih teritorijalnih pretenzija. Hasel se zalagao protiv oslanjanja Jugoslavije na Francusku, ali i protiv jugoslovensko-italianskih zategnutih odnosa, trudeći se da ojača nemački politički i ekonomski uticaj na Balkanu. Tome u prilog išla je i činjenica da je nemački Rajh bio treći po važnosti trgovinski partner Jugoslavije, ali i činjenica da su najbrojnija nacionalna manjina u tadašnjoj kraljevini bili upravo Nemci. I možda bi Hasel i uspeo u svom naumu da politika Rajha, u međuvremenu, nije postala politika gole sile i zločina koji će i njemu samom doći glave.

Drugačija Nemačka

Hasel je na svoju otadžbinu gledao kao veliku zemlju u srcu Evrope, državu koja je po svom geografskom i ekonomskom značaju trebalo da bude most izmedu zapada i istoka Starog kontinenta. Oštro se suprotstavljao hegemonističkim stremljenjima fašističke Italije i mada je i sam jedno vreme bio visoki funkcioner Hitlerove Nemačke (od 1932. do 1938. bio je ambasador u Rimu), nikada se nije slagao sa agresivnom nacističkom ideologijom koja je tada sprovodena. Zbog takvih stavova privremeno je i penzionisan 1939, a četiri godine kasnije je poslat u trajnu mirovinu. Ipak, nije mirovao! Od leta 1939. neprestano je pokušavao da se čuje i glas „drugačije Nemačke", da stvori uslove za okončanje rata s Nemačkom bez Hitlera i da sačuva mostove ka slobodnom svetu. Nažalost, britanska vlada nije odgovorila na signale i spremnost nemačke opozicije, a da se ovo ne ostvari, dobrim delom doprineli su i kolebljivi nemački generali koji su, iako svesni da ih vođa vodi u nacionalnu propast, hipnotisano nastavili do samog kraja. Grof Šenk von Štafenberg je, očigledno, bio izuzetak. Iako nije uspeo, Haselova delatnost tokom rata je doprinela da se Nemačka izdigne sa najvećeg dna svoje istorije i danas, pola veka kasnije, postane upra-vo ono za šta se zalagao tokom čitavog života. V. ARSIĆ

Volfram Mas: Zahvalni smo Karadordevićima U Belom dvoru na Dedinju juče je otvorena izložba posvećena Urlihu von Haselu, nekadašnjem izaslaniku Nemačke na jugoslovenskom dvoru i jednom od zaverenika u neuspešnom atentatu na Adolfa Hidera. Otvaranju su, izmedu ostalih, prisustvovali i ambasaor Nemačke u Srbiji Volfram Mas, a detalje iz života nemačkog diplomate imali su priliku da vide i čuju i brojni novinari i stručna javnost. Sem toga, izložba je protekla u duhu pune simbolike, jer je na jučerašnji dan, 23. maja 1949, usvojen Osnovni zakon kojim je, zapravo, i stvorena Savezna republika Nemačka. Ujedno, ove godine se navršava i dve decenije od rušenja Berlinskog zida, ali i 65 godina od neuspelog atentata koji je umnogome mogao da promeni svet. Princ Aleksandar, rekao je da je srećan što ova postavka, do-brim delom, rasvetljava i period s početlca tridesetih godina prošlog veka, upravo kada je Hasel boravio u Beogradu i kada je uspostavio bliske veze sa njegovim dedom, kraljem Aleksandrom. Upravo to prijateljstvo, naglasio je Karadordević, ostaviće snažan pečat u Haselovom kasnijem političkom delovanju. Mas se zahvalio Karađordevićima što su u znak sećanja na to staro prijateljstvo omogućili nemačkoj ambasadi u Beogradu da se, na dan svog velikog jubileja, na ovakav način predstavi u Belom dvoru. (V. A.)

RTS l,Dnevnik 2 23.05.2009.

U Belom dvoru otvorena izložba

SPIKER - Povodom donošenja ustava pre 60 godina, u Belom dvoru u Beogradu je otvorena izložba o Urlihu fon Haslu, diplomati u nemačkom pokretu otpora protiv Hitlera.

REPORTER - U ovom fondu su nama nepoznati dokumenata, predstavljeni su životni put i političke aktivnosti diplomate Urliha Fon Hasla. Svedočanstvo o njegovoj borbi protiv Hitlera, i planiranje puča. Kao i većina zaverenika pogubljen je 1944. godine. Za istinu nikada nije kasno.

VOLFRAM MAS (AMBASADOR NEMAČKE U BEOGRADU) - Današnji dan za nas je dan ponosa, obeležavamo 60 godina ustava naše države. Moralna legitimacija države proizlazi, između ostalog i iz hrabrosti Ijudi, koji su se u vreme diktature priključili nemačkom pokretu otpora protiv Hitlera. Jedan od njih je bio i Urlih Fon Hasel, a kao što je nekada kraljevski dvor bio otvoren za Hasla, tako je i danas.

REPORETER - Nemački diplomata Hasl službovao je u Beogradu tridesetih godina prošloga veka, i od tada datira prijateljstvo sa kraljevskom porodicom Karađorđević.

PRINC ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ - Radujem se što smo imali šansu da imamo ovu veliku prezentaciju, ovde, uBelom Dvoru danas.

REPORTER - Prve kontakte sa pokretom otpora u Nemačkoj imao je 1 939. godine. Na suđenju jula 1 944. godine rekao je pred nacističkim sudom „Narod je važan, svaka vlada je prolazna, ali i odgovorna" . Posle postavki u Italiji i Nemačkoj, sada i pre beogradskom publikom, pred istoričarima, dokumenti o životu i radu nemačkog diplomate, iz vremena Hitlerove mračne politike.

Večernje Novosti 24.05.2009

VEST u SLICI

IZLOŽBU „Ulrih fon Hasel: spoljnom politikom protiv Hitlera" otvorili su juče u Belom dvoru Njihova kraljevska visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina i Nj. E. Volfram Jozef Mas, ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji. Postavka prikazuje život i rad nemačkog diplomate Ulriha fon Hasela - jednog od žestokih protivnika Hitlerove politike, a iniače, dobrog prijatelja ovdašnje dinastije tada - kralja Aleksandra I i princa Pavla. Posetioce izložba, čiji su autori dr Urlih Šli i dr Štefani Salcman, vodi kroz panoe sa biografijom diplomate, fotografijama i originalima njegovih dnevnika i pisama. Postavku je podržala ambasada Nemačke u Srciji, koja je baš juče slavila 60 godina od donošenja Ustava Nemačke. M. P.

TVB92,Vestiu 23.00, 23.05.2009

Izložba "Ulrih fon Hasel: Spolinom politikom protiv Hitlera"

VODITELjKA - U Belom dvoru otvorena je izložba "Ulrih fon Hasel: Spoljnom politikom protiv Hitlera". Izložbu, čiji su autori Ulrih šli i Štefani Salcman, otvorili su princ Aleksandar i princeza Katarina, kao i nemački ambasador u Srbiji Volfram jozef Mas. Izložba je otvorena na 60. godišnjicu usvajanja Ustava Savezne Republike Nemačke.

MILA MANOjLOVIĆ(reporterka) - Ulrih fon Hasel jedan je od vodećih ličnosti nemačke opozicije protiv Hitlerovog režima. Od izbijanja Drugog svetskog rata istrajao je u nameri da se u inostranstvu čuje glas "drugačije" Nemačke. Učestvovao je u pripremama za državni udar i atentat na Hitlera 20. jula 1944. godine i svoju borbu platio životom. Od 1930. do 1932. godine bio je u diplomatskoj službi u Beogradu i u to vreme bio je blizak prijatelj kraljevske porodice.

VOLFRAM JOZEF MAS(ambasador Nemačke u Srbiji) - Izložba o Ulrihu fon Haselu je primer dobre saradnju koju već decenijama ostvaruju Srbija i Nemačka. Veoma smo srećni što se možemo prisetiti njegovog lika i dela na 60. godišnjicu osnivanja naše države. U vreme Ulriha fon Hasela su vrata Belog dvora za njega uvek bila otvorena. Raduje nas što su ta vrata i danas otvorena za nas.

MANOjLOVIĆ - Uprkos tome što se radi o istorijskoj ličnosti, poruke Urlih fon Hasela primenljive su i 65 godina posle njegove smrti.

ULRIH ŠLI (koautor izložbe) - Kao istoričar, radio sam na uređivanju dnevnika Ulriha fon Hasela. Lik Ulriha fon Hasela, jednog od vodećih ličnosti nemačke opozicije protiv Hitlera, i danas nosi snažnu poruku. U borbi protiv režima nacista izgubio je život. Verujem da je ovo jedinstvena prilika da imamo ovu izložbu u zemlji u kojoj je služio kao diplomata i to na 60. rođendan našeg Ustava.

MANOjLOVIĆ - Domaćin izložbe princ Aleksandar, odnos Nemačke i Srbije vidi kao veoma bitan činilac u godinama koje dolaze.

PRINC ALEKSANDAR II - To je vrlo dobro da Ijudi znaju šta je radio ovaj veliki čovek koji je radio protiv fašizma, sada vidim dobre odnose Srbije i Nemačke. To je vrlo važno. Nemačka je vrlo važna zemlja i to je vrlo vrlo važno za nas da imamo uvek dobre odnose.

MANOjLOVIĆ - Izložba "Ulrih fon Hasel: Spoljnom politikom protiv Hitlera" biće otvorena u Belom dvoru do 6.juna.

Politika 24.05.2009

Nemački diplomata koji je prezirao Hitlera

U Belom dvoru otvorena izložba posvećena Ulrihu fon Haselu koji je službovao u Beogradu i bio blizak sa kraljem Aleksandrom Prvim i knezom Pavlom

Izložba u čast Ulriha fon Hasela (1881 - 1944), nemačkog diplomate koji je i u vreme Adolfa Hitlera predstavljao politiku jedne drugačije Nemačke, otvorena je juče u prostorijama Belog dvora. Fon Hasel je poslednje godine Vajmarske Republike (1930/32), neposredno pre dolaska nacista na vlast u Nemačkoj, proveo na službi u Beogradu i imao je bliske odnose sa kraljem Aleksandrom Prvim Karađorđevićem i knezom Pavlom.

Volfram Mas, ambasador Nemačke u Srbiji, kaže za „Politiku" da je Ulrih fon Hasel radio na koncepcijama nemačke spoljne politike posle državnog udara, odnosno atentata na Hitlera 20. jula 1944, godine. Eksplozivna naprava koju je u „firerovom" štabu „Vučja jama" u istočnoj Pruskoj postavio pukovnik Klaus fon Štaufenberg nije usmrtila Hitlera a vodeći zaverenici su pogubljeni, među njima i Fon Hasel. - Između ostalog, hrabri ljudi poput njega dali su nam moralno opravdanje za novi početak demokratske Nemačke, pošto je bilo dosegnuto dno nemačke istorije - rekao je Mas napominjući da je 23. maja obeleženo 60 godina od usvajanja Osnovnog zakona - ustava Nemačke. Tokom službovanja u Beogradu Fon Hasel je sklopio prijateljstvo sa kraljem Aleksandrom Prvim i knezom Pavlom. To prijateljstvo se nastavilo i posle njegovog postavljanja za ambasadora u Rimu. O bliskim odnosima Fon Hasela i kraljevskog dvora svedoči i pismo koje je uputio svojoj supruzi na vest o ubistvu kralja Aleksandra u Marselju 9. oktobra 1934. godine: Još sam potpuio preneražen vešću iz Marselja... Posledice unutar Jugoslavije i spolja su nepredvidive. Odmah sam išao u jugoslovensko izaslanstvo gde još nisu primili vest, nego su stajali okolo kao gromom ošinuti". "

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević u izjavi za „Politiku" objašnjava da je Fon Hasel u Beogradu službovao u periodu obeleženom političkim posledicama tragičnog obračuna u Narodnoj skupštini, kao što su suspenzija Ustava, promena imena i unutrašnje organizacije države. - U Nemačkoj su se odvijali ništa manje značajni politički potresi i kraj Vajmarske republike. U takvim prilikama poslanik Fon Hasel je zastupao onu politiku koju je smatrao celishodnom za dugoročan interes nemačkog naroda, a kralj Aleksandar politiku koju je smatrao jedinom mogućom za interes svoje zemlje - objašnjava prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i ističe da su se te politike razilazile u onom delu koji se odnosio na specifične nacionalne interese svojih zemalja.

Ipak, kralj Aleksandar Prvi i Fon Hasel su se složili u bojazni od divljanja fašizma u Italiji i teritorijalnih pretenzija „dučea" Benita Musolinija prema Kraljevini Jugoslaviji. - I to ih je učinilo u izvesnom smislu saveznicima. Takvo neobično savezništvo overeno je činjenicom da su kralj Aleksandar 1934. i Fon Hasel 1944. godine pali kao žrtve svojih uverenja i politike suprotstavljanja ideologiji nacionalsocijalizma i fašizma - kaže prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Na izložbi u Belom dvoru posvećenoj ovom hrabrom i nepokolebljivom nemačkom diplomati mogu se videti njegova dokumenta, fotografije, pisma...

V. Dugalić