MOSKVA I GODIŠNJICA UBISTVA KRALJA ALEKSANDRA PRVOG

Kralj koji je čuvao rusku dušu

Sedamdeset peta godišnjica ubistva kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića obeležena je i u Rusiji, koja mu na taj način izražava zahvalnost za nesebičnu pomoć koju je posle pobede Oktobarske revolucije pružio ruskim izbeglicama.

U Domu ruske emigracije koji nosi ime Aleksandra Solženjicina, 9. oktobra održan je okrugli sto pod nazivom „Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević i ruska emigracija", kao i izložba na kojoj su predstavljeni dokumenti, fotografije, časopisi, knjige... od kojih se značajan deo prvi put izlaže. Ruski istoričari Aleksandra nazivaju kraljem-vitezom, kraljem-legendom, kraljem koji je imao snage da za princip svoje politike uzme moral.

Kralj Aleksandar, kome je ruski imperator Aleksandar Treći bio kum, školovao se u Sankt Peterburgu. Posle Balkanskih ratova nagrađen je najvišim carskim ordenom Andreja Prvozvanog, a posle Prvog svetskog rata od Nikolaja Drugog i ordenom Svetog velikomučenika Georgija 4. klase... Ljubav prema Rusiji i zahvalnost ne samo za učešće u njegovoj ličnoj sudbini nego i za 1914. i 1915. godinu kada je iscrpljena i ratovima izmučena Rusija ušla u rat da pomogne Srbiji, Aleksandar je pokazao pružajući utočište građanima Rusije koji su posle poraza u građanskom ratu morali da napuste zemlju.

Govoreći o tom periodu, Vladimir Ugarov, zamenik direktora Doma „Solženjicin" rekao je da je Aleksandar dao Rusima ne samo smeštaj već poziciju koja bi se danas nazvala „kulturnom autonomijom". U Sremskim Karlovcima je bio smešten štab glavnokomandujućeg ruskom armijom generala Vrangela i Viša crkvena uprava, kasnije - Arhijerejski sinod Ruske pravoslavne crkve u inostranstvu. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije osnivane su ruske škole, izdavačke kuće, pozorišta, biblioteke, sistem potpunog i specijalnog školskog obrazovanja, uključujući i kadetske korpuse i devojačke institute.

Kralj je 1930. počeo da gradi Ruski dom - duhovno ognjište ruske nauke i umetnosti: sredstva je dao on lično, članovi Kraljevskog doma Jugoslavije, srpski patrijarh Varnava i mnogi drugi.

Kraljev odnos prema ruskim izbeglicama najbolje se vidi iz njegovih reči akademiku Aleksandru Beliću: „Morate pomoći da Rusi sačuvaju rusku dušu. Oni su došli sa svojim porodicama. Svaka porodica je narod u minijaturi. Vetrujte mi, Rusi će u svoja četiri zida naći svoju domovinu ako porodica bude disala rusku atmosferu. Ruska škola, osnovna i srednja - mora zauvek da im obezbedi rusku nacionalnost, bez koje je njihova porodica - otkinuti list moćnog drveta. I to nije sve, to je malo. Ruski čovek ne može da živi bez zadovoljavanja svojih duhovnih potreba. Pamtite to uvek... To su - naši Rusi." Istaknuto je, takođe da su se ti ljudi odužili za gostoprimstvo potpuno izmenivši sredinu koja ih je prihvatila. Bili su to, kako je istakao Dragomir Acović, uglavnom „ljudi visoko obrazovani, visoko kvalifikovani i profesionalno veoma savesni".

Učesnici svečanosti predložili su da se u Ruski dom u Beogradu vrate dve spomen-ploče koje su bile postavljene posle ubistva kralja Aleksandra - jedna s natpisom „Imperatoru Nikolaju II - zaštitniku Srbije"i druga „Kralju Aleksandru - zaštitniku Rusa".