Umro Milorad Pavić

Srbija ostala bez svog najčitanijeg pisca, jednog od utemeljivača srpske postmoderne proze i člana Srpske akademije nauka i umetnosti

Milorad Pavić preminuo je juče u 13.10 u Beogradu, od posledica infarkta u 81. godini, saopštila je piščeva porodica. Pavić je bio pripovedač, pesnik, dramski pisac i član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Njegova dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta.

Pavićeva proza odlikovala se rafiniranim, često i složenim stilom koji je po maniru bio najbliži autorovom viđenju baroknog doba velikih otkrića u kome su se sudarali magija i nauka. Ovim stilom napisao je i kratku autobiografiju u kojoj se prepliću vekovi, stvarnost i mašta.

- Ja sam pisac već dve stotine godina. Daleke 1766. jedan Pavić je objavio u Budimu svoju zbirku pesama i otada se smatramo spisateljskom porodicom. Mnogo više ljubavi sam ostvario u svojim knjigama nego u svom životu. Sa jednim izuzetkom koji još traje. Do 1984. bio sam najnečitaniji pisac u svojoj zemlji, a od te godine nadalje najčitaniji. Napisao sam roman u vidu rečnika, drugi u obliku ukrštenih reči, treći u vidu klepsidre i četvrti kao priručnik za gatanje kartama tarot. Peti je bio astrološki vodič za neupućene. Nisam nikoga ubio. Ali, mene su ubili. Mnogo pre smrti. Za moje knjige bilo bi bolje da im je autor neki Turčin ili Nemac. Bio sam najpoznatiji pisac najomraženijeg naroda na svetu - srpskog naroda. Sve u svemu, mogu reći da sam za života dobio ono što mnogi pisci dobijaju tek posle smrti - napisao je između ostalog u svojoj često citiranoj i dorađivanoj autobiografiji.

a

Saučešće princa Aleksandra

Princ Aleksandar Karađorđević i Savetodavna tela Krune objavili su juče saučešće povodom smrti akademika Milorada Pavića, člana Krunskog saveta i redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
- Smrt akademika Pavića veliki je gubitak za našu kulturu, književnost i srpsko društvo, kao i za sve nas koji smo ga poznavali i imali čast i sreću da budemo njegovi savremenici - navodi se u saopštenju Služba za javnost Kraljevskog dvora

.

Pavića su stručnjaci iz Evrope, SAD i Brazila nominovali za Nobelovu nagradu za književnost. Slavu u Srbiji i inostranstvu stekao je romanom „Hazarski rečnik", koji je objavio 1984. godine. Među njegovim najpoznatijim delima su i „Istorija srpske književnosti baroknog doba" 1970. godine, „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo" (1971), zbirke priča „Gvozdena zavesa" (1973), „Konji svetoga Marka" (1976), „Ruski hrt" (1979), „Nove beogradske priče" (1981), „Duše se kupaju poslednji put" (1982). Njegov drugi roman „Predeo slikan čajem", koji je takođe doživeo uspeh, objavljen je 1988. godine, a tri godine kasnije objavio je roman „Unutrašnja strana vetra" i nakon toga „Poslednju ljubav u Carigradu".

Po jednoj njegovoj priči snimljen je i film „Vizantijsko plavo", u kome je režiser Dragan Marinković, uz glumačku ekipu koju su predvodili Katarina Žutić i Lazar Ristovski, dočarao čest Pavićev motiv prožimanja civilizacija.

U Rusiji je bio jedan od najpopularnijih savremenih stranih pisaca, kome je ovoga leta, u čast rođendana, postavljena bista ispred centralne Moskovske biblioteke uz najveće književnike sveta. Ostaće zapamćen kao najinovativniji srpski pisac 20. veka, koji je uveo u našu literaturu pojam „nelinearne interaktivne proze".

Saučešće zbog smrti čuvenog pisca juče je izrazio ministar kulture i medija Nebojša Bradić, koji je uputio telegram porodici i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.
 

(AG. - N. K.)

Politika, 01.12.2009.

NA VEST O SMRTI AKADEMIKA MILORADA PAVIĆA

Izuzetna pojava u savremenoj književnosti

U pukama svakog ko je odlomio papče njegovog hleba, umešenog od peči, našao se zlatnik, nalik onom žeženom jevanđeljskom zlatu kojim se bogatimo bez stpaha da ga možemo izgubiti. – Uspeo je da pobedi Zvezdu i Anderleht: književno veče u Narodnom pozorištu u Nišu, u istom terminu kada i utakmica, bilo je prepuno

Momo Kapor, pisac i slikar: Zajedno sa Miloradom Pavićem otišla je i jedna beskrajna biblioteka iz koje je on crpeo svoje čudne priče pune fikcije i fantazmagorije. On je tvorac jednog čudnog sveta, često teško razumljivog ali jedinstvenog u našoj književnosti. Kada ode jedan pisac, on ne odlazi zauvek kao ostali ljudi, iza njega ostaje neizbrisiv trag – njegovo delo. Bili smo prijatelji i mnogo puta sam pravio njegove portrete perom i jednu sliku u ulju, sa lulom u zubima. I kad je prestao da puši, grickao je kaniš te lule iz koje je zauvek otišao u vreme i duh njegove spiritualnosti.

Ljubomir Simović, pesnik, dramski pisac i akademik: Mišu Pavića cene i slave sa razlogom kao velikog proznog pisca, ali ga treba pamtiti i kao pesnika i dragocenog istoričara književnosti. U njemu kao da je bilo nekoliko podjednako vrednih ljudi, i sada kada je otišao, ostavio je mnoštvo knjiga koje će nastaviti da žive na mnogo načina kao što već žive na mnogo jezika. Pavić je preživeo tešku operaciju, znam da ga je čekala i druga, i nadao sam se da će izaći iz krize i vratiti se svojim poslovima, porodici i prijateljima. Upravo stoga me je ova vest pogodila i uzdrmala. Bio je moj prvi komšija na Dorćolu a nedavno sam pronašao prikaz koji sam napisao povodom njegove knjige „Gvozdena zavesa” iz 1973, u kojem sam još tada, mnogo pre uspeha sa „Hazarskim rečnikom”, predvideo njegovu veliku književnu sudbinu.

Aleksandar Jerkov, profesor srpske književnosti 20. veka na Filološkom fakultetu u Beogradu:Odavno nije bila takva gužva na onom svetu kao ovih dana, pa mi je teško da poverujem da je takav izuzetan pisac, istoričar književnosti i kulture, esejista i prevodilac, Srbin i građanin sveta, čovek prosvećenosti, postmodernizma i ljudskih sloboda, usredsređenosti i ekstravagancije, jednom rečju Pavić, otišao tamo kuda svi idemo u zadnjem ljudskom činu. Život je sve, a to je tako malo za ljude duha i stvaraoce kakav je bio Pavić. U ovom veku je u Srba bilo samo nekoliko pisaca od te razmere.

Predrag Palavestra, književni kritičar i istoričar književnosti: Milorad Pavić je bio izuzetna pojava u našojsavremenojknjiževnosti, kao i u istoriji književnosti. Uneo je novi stil u srpsku književnost i sasvim sigurno doneo novi kvalitet koji srpska književnost nije imala.

Aleksandar Petrov, pisac: Zavpšio se zemni put velikog sppskog pisca koji je napisao da on i nije imao biogpafiju nego bibliogpafiju, dpugim pečima da su mu život bile knjige... Romanopisac i pesnik, istopičap književnosti i ppevodilac, ppe više od četipi decenije u stihovima je opisao svoju sudbinu kao onog koji je „svoj zlatnik zabo u hleb / A hleb niz vodu pustio...” Pavićev hleb stigao je u puke čitalaca na svim kontinentima, na više desetina jezika. U pukama svakog ko je odlomio papče njegovog hleba, umešenog od peči, našao se zlatnik, nalik onom žeženom jevanđeljskom zlatu kojim se bogatimo bez stpaha da ga možemo izgubiti.

Milisav Savić, pisac: Čast mi je bilo što sam s Pavićem pre 30 godina u „Prosveti” pokrenuo ediciju „Stara srpska književnost u 24 knjiga” koja je bila istinska revalorizacija našeg do tada, iz ideoloških razloga, prećutkivanog najstarijeg književnog nasleđa. Ponosim se i time što sam bio prvi čitalac (i urednik) „Hazarskog rečnika”, jednog od najplanetarnijih srpskih romana. Jednog hladnog i tmurnog zimskog dana daleke 1988. u centru Sidneja i srce i dušu ogrejao mi je izlog tamošnje najveće knjižare koja je bukvalno bila prenatrpana izdanjima tek objavljenog „Hazarskog rečnika”. Nisam se ni, nekoliko meseci ranije, ljutio kada su me moji američki prijatelji, ne vodeći računa o razlikama u vremenu, budili u ranim jutarnjim satima da pitaju koji primerak najčuvenijeg Pavićevog romana da kupe, ženski ili muški. U jednom poprilično mučnom i teškom vremenu za nas, Pavićeva literatura je bila gotovo jedina svetlost na mračnoj i vampirskoj slici koju je svet, pravedno ili nepravedno – svejedno – stvarao o nama.

Despot Despotović, vlasnik izdavačke kuće „Zograf” iz Niša: Moj autor, i prijatelj Milorad Pavić bio je čest gost grada Niša. I moj. Uspeo je da pobedi Zvezdu i Anderleht: književno veče u Narodnom pozorištu u Nišu, u istom terminu kada i utakmica, bilo je prepuno. Više od 600 ljudi je pažljivo slušalo priču Milorada Pavića o Hazarima! Mnogi su posle toga pokušali da ga pobede, ali nisu uspeli. Pobedila ga je smrt. Vreme koje je proveo u Nišu izrodilo je jednu predivnu knjigu, „Šešir od riblje kože”. Započeti projekat Milorada Pavića i „Zografa” ostaće tajna koju smo nas dvojica znali.

Premijer Mirko Cvetković: Generacije će odrastati uz njegova dela Povodom smrti istaknutog književnika Milorada Pavića, predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković uputio je saučešće njegovoj porodici i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. „Primite izraze mog najdubljeg saučešća. Odlazak akademika Milorada Pavića veliki je gubitak za Srbiju i srpsku književnost, pošto je reč o jednom od naših najčitanijih i najpriznatijih književnika, kako u Srbiji tako i u svetu. Uveren sam da će i naredne generacije odrastati uz njegova dela”, navodi se u telegramu saučešća premijera Cvetkovića.

Princ Aleksandar: Gubitak za našu kulturu

Princ Aleksandar Karađorđević i Savetodavno telo Krune objavili su juče saučešće povodom smrti akademika Milorada Pavića, člana Krunskog saveta i redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. „Smrt akademika Pavića veliki je gubitak za našu kulturu, književnost i srpsko društvo, kao i za sve nas koji smo ga poznavali i imali čast i sreću da budemo njegovi savremenici”, navodi se u saopštenju Službe za javnost kraljevskog dvora. Uz isticanje da je Pavić jedan od najpopularnijih i najznačajnijih srpskih pisaca 20. veka, u saopštenju se podseća da je bio član Krunskog saveta od 1991. godine, iste godine kada je postao i redovni član SANU.

Nebojša Bradić: Pavić odavno u krugu pisaca svetskog glasa Povodom smrti poznatog pisca, akademika Milorada Pavića, ministar kulture Nebojša Bradić uputio je juče telegram saučešća Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, ističući da je naš velikan srpske književnosti odavno stupio u krug pisaca svetskog glasa. „Milorad Pavić je bio nezaobilazna figura savremene književne scene, čovek čije je stvaralaštvo sa izuzetnom lakoćom savladavalo granice i jezičke barijere, kao i različita kritička tumačenja”, ocenio je Bradić. On je dodao da obiman opus Milorada Pavića ne samo da živi na različitim kontinentima, već u susretu sa novim čitanjima, postaje uvek nov, drugačiji i snažniji. „I što je posebno važno, uvek iznova pruža dokaz o tome da je velikan srpske književnosti odavno stupio u krug pisaca svetskog glasa”, naveo je ministar kulture. M. D. – M. S.