AKADEMIK PAVIĆ SAHRANjEN U ALEJI VELIKANA NA NOVOM GROBLjU

Poslednji Hazar otišao u večnost

Veliki srpski književnik i jedan od najčitanijih pisaca u poslednje dve decenije akademik Milorad Pavić, koji je u 81. godini preminuo 30. novembra, sahranjen je juče u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, a veliki broj građana, poštovalaca piščevog dela kao i ličnosti iz političkog, kulturnog i javnog života ispratio je u večnost autora čija će proza, po nepodeljenim mišljenjima, nadživeti ne samo svog tvorca već i postati večni deo baštine Srbije, srpskog naroda i kulture.

Opelo su držali vladika šabački Lavrentije i episkop hvostanski Atanasije Rakita, a poslednjem ispraćaju velikog književnika, između ostalih, prisustvovali su i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević sa suprugom princezom Katarinom, književnici Ljubomir Simović, Dušan Kovačević, Isidora Bjelica i Nebojša Pajkić, Milan Komnenić, književni kritičar i profesor Filološkog fakulteta Aleksandar Jerkov, slikari Miloš Šobajić i Cile Marinković, predsednik SPO-a i književnik Vuk Drašković, akademik Vladeta Jerotić, bivši predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković, glumac Toma Kuruzović, novinarka Jasmina Mitrović-Marić i mnogi drugi prijatelji i poštovaoci piščevog dela.

Opraštajući se od književnog velikana, u ime Krunskog saveta t^žnom skupu se obratio Dragomir Acović, koji je pročitao pismo Svetlane Velmar-Janković upućeno njenom preminulom prijatelju i kolegi po peru. „Opraštam se od tebe, dragi moj Mišo, u ime pedesetogodišnjeg prijateljstva, koje smo proveli zajedno u svetu književnosti. Značaj dela Milorada Pavića poznat je na svim stranama sveta. Neka te Božiji mir prati na putu ka večnoj svetlosti. Slava velikom Miloradu Paviću", kaže se u pismu književnice i akademika Velmar-Janković.

U pratnji najuže porodice, supruge Jasmine Mihajldvić, takođe književnice i sina Ivana, akademskog slikara, kao i mnogobrojne rodbine i prijatelja, autor „Hazarskog rečnika", „Predela slikanog čajem", „Unutrašnje strane vetra" i mnogih drugih romana neprolazne vrednosti sahranjen je u Aleji velikana pored slikark» Olje Ivanjicki. Još jedan velikan je samo fizički napustio ovaj svet, a svojim delom ostao da večno živi kroz generacije koje dolaze. S. Milovanović

Večernje novosti, 04.12.2009.

AKADEMIK MIL0RAD PAVIĆ JUČE SAHRANjEN NA NOVOM GROBLjU U BEOGRADU, U ALEJI ZASLUŽNIH GRAĐANA

VIDILAC ČUDESNOG RUKOPISA

Svojoj zemlji ostavio duhovno bogatstvo

"Rođen sam u Beogradu i ceo vek sam shoro tu proveo, ali u Beogradu nisam mogao ni da doktoriram ni da se zaposlim na Beogradskom univerzitetu sve do pod starost...

Beogradu je bilo potrebno dva meseca da otkrije 'Hazarski rečnik', Njujorku 20 dana." Ove reči zapisao je Milorad Pavić, kome su još jednom, prilikom jučerašnjeg poslednjeg ispraćaja na Novom groblju, rodni grad i ukupna kulturna javnost ostali dužni. Izostala je i komemoracija (kažu da će biti održana kasnije?!) i pored postojeća dva udruženja pisaca i SANU čiji je član bio Pavić. Oproštaju od jednog od najvećih srpskih pisaca prisustvovalo je tek stotinak ljudi: premalo akademika, premalo pisaca, premalo izdavača, premalo ljudi od knjige i kulture, premalo zvaničnika, izuzev gradonačelnika Dragana Đilasa i princa Aleksandra Karađorđevića sa suprugom.

Član Krunskog saveta Dragomir Acović pročitao je reči oproštaja akademika Svetlane Velmar Janković u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnosti SANU i u ime više od pola veka koje je sa Pavićem provela u poslovima izaavačkim i književnim. Poznata spisateljica podsetila je na Pavićeve otkrivalačke radove o srpskoj književnosti baroknog doba, Vojislavu Iliću, Gavrilu Stefanoviću Venetoviću, kao i na njegove pesničke knjige "Palimpsesti" i"Mesečev kamen", a zatim dodala: Naglo oslobođena energija duhovne i duhovite šare sa različitim vremenima i različitim prostorima, prvo se probila kroz kraće prozne oblike u knjigama "Gvozdena zavesa" i "Konji svetog Marka". Zatim je 1984. došao roman "Hazarski rečnik", istinski potres u svetu knjižsvnosti i kulture. Ističući da je Pavić pravi moderan srpski, ali i svetski, mag književne invencije, Svetlana Velmar Janković oproštaj je završila rečima: Dragi Mišo, sve vreme sam se divila upornosgi tog kladenca duha iz kojeg su izvirali oblici igara u knjigama što su došle posle "Hazarskog rečnika". Razigrano ste, u tim knjigama, upotrebljavali azbuku smisla, razumljiviju vašem čitateljstvu, azbuku književnog šaha koji ste stvorili, ali i svih vrsta igara sa kartama života, uključujući i čuda tarota, i svih vaših drugih igara sa pozivom na tuh i smeh i reč, ali nadljudskim postojanjem. Kao književnik, kao naučnik, kao jedan od bitnih učesnika u stvaranju duha epohe što dolazi, kao vidilica onog što je možda vreme buduće, Vi ste, dragi Mišo ostavili još ne izbrojano duhovno bogatstvo.

ALEJA VELIKANA

0PEL0 su spužili vladike Lavrentije i Atanasije Rakita, a u govoru, u ime SANU, Niiola Tasić je rekao: Otišao je veliki pisac i vepiki čovek, o kome će tek biti pisati knjige i eseji, a mi ćemo biti ponosni što smo ga poznavali.

Blic, 04.12.2009.

Sahranien književnik Milorad Pavić

Stvarao epohu koja dolazi

„Ostavio je još neizbrojano duhovno bogatstvo sadašnjim i budućim žiteljima i naše zemlje i svih zemalja sveta, napisala je Svetlana Velmar Janković

Juče je u Aleji velikana u prisustvu članova porođice, uglednilih kulturnih i javnih radnika i poštovalaca njegovog dela sahranjen akademik i kiyiževnik Milorad Pavić. U ime Srpske akademije nauka od velikog pisca oprostio se Nikola Tasić govoreći o Pavićevom spisateljskom i naučnom radu, njegovom nesvakidašnjim duhu i ličnosti koja je odisala neobičnim šarmom i vedrinom, njegovim domaćim i svetskim priznanjima, dometima o kojima će se tek govoriti.

Zanimljiv detalj iz njegove biografije znači presedan za našu akademiju. Naime, statut SANU predviđa da redovan član može biti onaj ko je prethodno bio dopisni. Međutim, u slučaju Milorada Pavića komisija, koju su činili vrlo ugledni pisci, napisala je referat u kome je, apostrofirajući njegove kvalitete i značaj, ukazala na to da on može biti samo redovan član, i kao takav je primljen", rekao je Tasić dodajući, izmedu ostalog, da će njegovo delo tek biti predmet velike pažnje. Nakon Tasićevih reči ispred kapele na Novom groblju, od „prvog pisca XXI veka", kako su Pavića mnogi zvali, u ime Krunskog saveta, oprostio se Dragomir Acović, pročitavši nadahnuto i dirljivo slovo Svetlane Velmar Janković. Obraćajući se, toplo i lično, samom Paviću, prisetila se davnih pedesetih, kada su se, kako je rekla, oboje mladi, sretali u Makedonskoj ulici, ispred kafane „Pod lipom", preko puta Radio Beograda, gde je Pavić imao emisiju „1000 godina lirike", kroz koju se mogle nazreti o kakvom se stvaraocu radi i o koliko velikom znanju. To znanje mu je omogućavalo, napisala je Svetlana, „one neverovatne doskoke s jedne tačke prostor/vremena do druge, pri čemu su bila savršeno nevažna njihova međusobna rastojanja". Kada je iznedrio, vođen svojim unutarnjim sluhom, naučhe radove, izgledalo je da se priklonio naučnom istraživanju, kaže Svetlana, ističući, potom, da su „duh igre s vremenom i raspoloženje za smeh" učinili da time ne bude sasvim zadovoljan. Nije ga umirila ni poezija, te je zasijala njegova proza, kroz zbirke „Gvozdena zavesa", „Konji svetog Marka" i kroz „Hazarski rečnik" i dru'ge knjige koje su usledile...

„Dragi Mišo", napisala je Svetlana, „razigrano ste u knjigama upotrebljavali azbuku smisla, azbuku književnog šaha, ali i svih vrsta igara sa kartama života, uključujući i čuda tarota, i svih vaših drugih igara sa pozivom na duh, i smeh, i reč... Kao književnik, kao naučnik, kao jedan od bitnih učesnika u stvaranju duha epohe što dolazi, kao vidilac onoga što je možda vreme buduće, vi ste, dragi Mišo, ostavili još neizbrojano duhovno bogatstvo sadašnjim i budućim žiteljima i naše zemlje i svih zemalja sveta".

Velikom piscu opelo su održali episkopi Lavrentije i Atanasije, a među onima koji su ga ispratili u, kako bi on to rekao, „neke druge svetove", bili su i Dragan Đilas, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom, Vuk Drašković, Ljubomir Simović, Duško Kovačević, Miroslav Josić Višnjić, Neda Arnerić, Dragana Jugović del Monako, Sava Stojkov, Miloš Šobajić, Caci Mihajlović, Cile Marinković, Jovan Delić, Kajoko Jamasaki, Peđa Marković, Predrag Palavestra i drugi. Idući od kapele do Aleje velikana, gde je sahranjen pored Olje Ivanjicki, poštovaoci njegove proze pominjali su njegove junake knjiga, i njegove misli: „Niko nije svih sedam dana u nedelji ni lep ni pametan"; ,,Ma koju stvar da želiš moleći se i verujući da ćeš je dobiti dobićeš je, jer je svemir zakon ogledala"; „Ništa se ne može postići u odnosu sa stranim državama razbijajući svoju". Mogle su se čuti i tiho izgovorene reči čuđenja da je na sahrani prisutno manje sveta nego što je očekivano i nego što zaslužuje, te da je to verovatno zato što se „ovde uspeh nikad ne oprašta". Neko je poluglasno citirao njegove reči: „Smatram da je roman kao rak; živi od svojih metastaza i njima se hrani. Kako vreme protiče, ja sam sve manje pisac svojih knjiga i sve više pisac onih budućih, koje po svoj prilici neće nikada biti napisane".

Press, 04.12.2009.

Srbija se oprostila od Pavića

Akademik, književnik i utemeljivač srpske postmoderne proze Milorad Pavić sahranjen je juče u Alejivelikanana Novom groblju u Beogradu.

Akademik, književnik i utemeljivač srpske postmoderne proze Milorad Pavić sahranjen je juče u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Osim supruge Jasmine Mihajlović i sina Ivana, Pavića je na večni počinak ispratilo nekoUko stotina njegovih prijatelja. Poslednju počast ovom umetniku, izmedu ostalih, odali su Vuk Drašković, Svetlana Velmar Janković, Vladeta Jerotić, Dušan Kovačević, Aleksandar i Katarina Karadordević, Isidora Bjelica i Nebojša Pajkić, Neda Arnerić, Predrag Marković, Zđravko Šotra, Neda Todorović, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas... U kapeli Novog groblja opelo su služili episkop Atanasije Rakita i njegovo preosveštenstvo episkop šabački gospodin Lavrentije.

Supruga pokojnog akademika, Jasmina, na ulasku u kapelu primala je saučešće najbližih, koji su stigli pre početka opela. Na sahranu je ubrzo pristigao i veliki broj poštovalaca Pavićevog dela iz sveta književnosti, slikarstva, fllma i politike. Ispred Srpske akademija nauka i umetnosti, čiji je Pavić bio najznačajniji član, oprostio se potpredsednik SANU Nikola Tasić. U ovom tmurnom jesenjem danu okupili smo se ovde da se pozdravimo sa tobom. Izostalo je iščekivanje novih dela, ali će zato blistati stara. Bledeće tvoje slike na zidovima naših soba i kabineta, ali ćeš ti i dalje postojati u nama. Milorad Pavić Cici, kako smo ga svi zvali, svojim šarmom unosio je vedrinu, radost i energiju u naša srca. O njemu će se narednih stoleća pisati knjige, a pii ćemo se svojim pokolenjima hvaliti da smo ga poznavali i drugovali sa njim. Zato, Cici, hvala ti na svim onim lepim časovima provedenim sa tobom. Nadam se da ćemo se svi jednog dana videti, negde gore u vrtovima svetlosti rekao je Tasić.

Član Krunskog saveta Dragomir Acović pročitao je oproštajno pismo akademika Svetlane Velmar Janković, u kome je ona podsetila na rad i delo ovog velikana. Bio je stvaralac osposobljen da istovremeno stapa prošlo sa sadašnjim, ali i budućim, poznato sa nepoznatim, stvarno sa nestvarnim, opipljivo sa izmišljenim i domišljanim. Njegov „Hazarski rečnik" će se, kao i sve zagonetne knjige nerazmrsivih značenja i tajanstvenih smisaonih dubina, još decenijama pročitavati i iščitavati istakla je Velmar Janković u pismu.

Sahrani su prisustvovali i članovi masonske organizacije Regularna velikaložaSrbije. Milorad Pavić je bio naš član i nosilac 33. i poslednjeg stepena slobodnog zidarstva. Izgubili smo jednog od najbohih kaže član ove organizacije dr Cedomir Vukić, sa kojim je na sahranu došao i Dragomir Petković, član masonske organizacije Velike ujedinjene lože Srbije. Sanduk sa telom Milorada Pavića spušten je u grobnicu Aleje velikana, koja se nalazi pored spomenika Olje Ivanjicki. U ovoj aleji sahranjeni su akademik Dušan Kanazir i bivši gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović.

Od Pavića se uz suze poslednja oprostila supruga Jasmina bacivši buket cveća na sanduk.

B. RADULOVIĆ