Odbor za monarhiju

Udruženje „Kraljevina Stbija" je osnovalo odbor u Kragujevcu da bi prompvisalo ideju uspostavljanja monarhije u Srbiji. Osnivačkoj skupštini je prisustvovao i princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom, koji je ooenio da bi uspostavijanje ustavne parlamentarne monarhije poboljšalo imidž Srrbije u zemljama Evropske unije i ubrzalo integraciju.
 

www.sumadijapress.com 7. maj 2010.

Danas je svečano otvorena obnovljena gimnastička sala u Sokolani. Rekonstrukciju starog zdanja u naselju Kolonija finasirali su Južnomoravska regija i grad Kragujevac. Na otvaranju su prisustvovali gosti iz Češke, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i gradonačelnik Veroljub Stevanović.

Član veća Južnomoravskog regiona, Pavlik Zdenek, tom prilikom je rekao da je zgrada Sokolane jedinstveni istorijski biser grada, ali da je njena najveća vrednost u tome što će je koristiti deca. Pokrovitelj Sokolskog društva prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević naglasio je da sokolski pokret neguje bratstvo i solidarnost, podstiče fizičku i moralnu snagu, i dodao:

- Ova nova sala će doprineti da se mladi razvijaju kao dobri ljudi i izuzetni sportisti. Gradonačelnik Stevanović poručio je „svima koji nisu razumeli“:

- Sokolana će pripasti Sokolskom društvu, a oni će sami osmisliti program i buduće aktivnosti u ovom prostoru.

Stevanović je istakao da Kragujevac jako dobro sarađuje sa Južnomoravskom regijom, koja ima presudnu ulogu u posredovanju između Šumadije i Evropske unije. Gradonačelnik se nada da će dobri odnosi sa češkom regijom ubrzati otvaranje šumadijske kancelariju u Briselu.

Sokolana je deo starog Kragujevca i Radničke kolonije, koja je izgrađena 1928. godine, sredstvima koja je dala Nemačka država na ime ratne odštete, a za potrebe radnika Vojno tehničkog zavoda. Najstariji živi sokolac u Kragujevcu, Dušan Nikolić, u 91. godini života priseća se svoje mladosti i za „Šumadijapress“ kaže :

- Od 1927. godine sam sokolac, a moj prvi trener bio je Taško Galić. Sve do 1938. godine bio sam član društva, a moj najveći uspeh je peto mesto u petoboju. U Sokolani smo se jako lepo družili. Ovde se nismo bavili isključivo sportom, već smo priređivali i igranke.

Nikolić s ponosom ističe da je pored Sokolskog društva, aktivno učestvovao u radu još jedne znamenite kragujevačke institucije, Prve kragujevačke gimnazije. Ukupno 32 godine je proveo u Gimnaziji - osam godina kao đak, dvadeset godina je bio profesor, a pet godina direktor najstarije škole u Srbiji.

Sudeći prema državnoj himni, koju su na svečanosti izveli niži razredi OŠ „Stanislav Sremčević“, u našoj zemlji se nije mnogo toga promenilo od perioda vladavine dinastije Karađorđević. Naime, deca su otpevala srpsku himnu „Bože pravde“, u verziji koja je bila na snazi kada je deda, danas prisutnog prestolonaslednika Aleksandar Karađorđevića, bio suvereni vladar zemlje, a državno uređenje parlamentarna monarhija. Umesto „ Bože spasi, Bože hrani, srpske zemlje, srpski rod“, kako glase zvanične reči aktuelne srpske himne, hor je pevao „ Bože spasi, Bože hrani, srpskog kralja, srpski rod“, kako je himna glasila nekada, dok Srbija još nije bila republika. Nastavnica muzičkog i dirigent hora, za „Šumadijapress“ kaže da je izašla u susret članovima Sokolskog društva, koji su joj lično zatražili da promeni reči, a u čast prestolonaslednika.

Možda su sokolci preslobodno shvatili reči gradonačelnika Stevanovića (ili, pak, ispravno razumeli), da će oni sami osmišljavati program i aktivnosti u Sokolani, i pomislili da mogu sami da osmišljavaju i nastavni program u školma. Izgleda da se sokolci ne zadovoljavaju samo ponovljenom zgradom i modernizovanom salom za vežbanje, već bi hteli da „ponove“ državno uređenje od pre Drugog svetskog rata.

B92.net 6.05.2010.

Kragujevac slavi dan grada

Kragujevac -- U Kragujevcu je svečano obeležen Đurđevdan, koji se slavi kao dan grada jer ga je pre 192 godine Miloš Obrenović proglasio prestonicom Srbije.

Na svečanoj sednici gradskog parlamenta, u prisustvu brojnih visokih zvanica iz zemlje i inostranstva, moglo se čuti da je Kragujevac bio kolevka moderne Srbije, a da će u godinama koje slede postati lokomotiva privrednog razvoja zemlje.

Kragujevčani su danas slavili odluku Miloša Velikog donetu na Đurđevdan, da prestonicu locira u Kragujevcu. Svečanost je počela sednicom gradske skupštine uz intoniranje himne Bože pravde.

Brojnim gostima se obratila predsednica parlamenta Slavica Đukić -Dejanović koja je uputila čestitke u ime najvišeg državnog rukovodstva i u ime republičkih poslanika.

Poštovanje modernoj srpskoj prestonici svojim prisustvom su ukazali i pojedini ministri u vladi Srbije, princ Aleksandar Karađorđević, ambasadori Velike Britanije i Italije, predstavnici ambasada i gradova pobratima.

Ministarka sporta Snežana Samardžić-Marković je prenela Kragujevčanima čestitke Vlade Srbije i izrazila očekivanje da će grad nastaviti da se razvija ubrzanim tempom.

Da će Kragujevac postati lokomotiva razvoja, potvrdio je gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, ekskluzivno najavljujući da će u utorak početi pregovore sa delegacijom italijanske kompanije “Manjeti Mareli” o izgradnji nove fabrike.

Brojne zvanice posle sednice gradskog parlamenta priključile su se karnevalskoj koloni u kojoj su se našli svi, od policijske konjice, preko ljubitelja "fića", do najmlađih Kragujevčana.

Slavlje se nastavlja večeras na trgu koncertom Vlade Georgijeva, dok će sutra i prekosutra nastupati Bajaga i instruktori, Masimo Savić, Lena Kovačević i Vlada Divljan.

www.kg.ac.rs 7.05.2010.

Poseta Njegovog Kraljevskog Visočanstva Princa Aleksandra II Karađorđevića


Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Aleksandar II Karađorđević sa Princezom Katarinom 6. maja 2010. godine, posetio je Univerzitet u Kragujevcu.

Primio ih je Rektor Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Slobodan Arsenijević zajedno sa prorektorima, gde ih je upoznao sa kvalitetom i kapacitetom Univerziteta kao i sa daljim planovima za razvoj Univerziteta. Kao jedan od osnivača, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Aleksandar II Karađorđević posebno je obišao Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata, interesujući se pre svega o broju stipendija i načinu komunikacije između Centra, studenata i poslodavaca. Posebnu pažnju obratio je na mobilnost studenata i povećanje broja stipendija za studente Univerziteta u Kragujevcu i sa posebnim zadovoljstvom je prihvatio poziv Rektora da ponovo poseti Univerzitet 21. maja 2010. godine povodom Dana i Slave Univerziteta u Kragujevcu.