|
Godišnjica smrti Kraljice Marije Karađorđević
RTS 1, 21.06.2011.- DNEVNIK 3
VODITELJ : Pola veka od smrti kraljice Marije Karađorđević
obeleženo je izložbom ’’50 godina od smrti Njenog Veličanstva Kraljice Marije od
Jugoslavije’’ koju su sinoć u Belom Dvoru otvorili Princ Aleksandar i Princeza
Katarina Karađorđević. Posetioci su se na izložbi koja je otvorena do 5. jula
moći da se upoznaju sa pojedinostima iz života Kraljice Marije od 1922. kada je
došla u Beograd pa sve do 1961. godine kada je preminula u Londonu.
Novosti online, 20. Jun 2011.
Piše: Marko Lopušina
Kraljica Marija Karađorđević tugovala sama
Detalji iz života supruge Kralja Aleksandra, koja je
preminula u Londonu pre pola veka. Kao udovica radila u polju na imanju u Kentu.
Pred smrt prodala sav nakit
Oko dvesto fotografija i dokumenata iz Dvorskog arhiva,
Arhiva Srbije, Zadužbine kralja Petra i privatnih kolekcija, od utorka veče će
biti izloženi u Belom dvoru, sa namerom da posetioce podsete na život i sudbinu
kraljice Marije Karađorđević, supruge kralja Aleksandra, koja je preminula u
Londonu pre pola veka.
- Želimo da upoznamo javnost sa malo poznatim detaljima iz
života kraljice Marije - kaže kustos Biljana Crvenković, autor ove izložbe. Ona
podseća da je kraljica Marija rođena 1900. godine u nemačkom gradu Gote, kao
treće dete rumunskog prestolonaslednika Ferdinanda i Marije Hoencolern, a 1922.
udajom za kralja Aleksandra postaje kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca i majka
prestolonaslednika Petra Drugog, prinčeva Tomislava i Andreja Karađorđevića.
Tragedija u Marselju, gde je 9. oktobra 1934. ubijen kralj Aleksandar, teško je
pogodila kraljicu Mariju. Dve godine je provela u crnini. Kraljica ostavlja
najstarijeg sina, maloletnog Petra, koji dolazi na presto u najtežem istorijskom
trenutku za državu, u zemlji sa namesništvom, a sa dvojicom mlađih odlazi u
Englesku. Živi povučeno u skromnoj seoskoj kući kraj Londona.
- To su bila mučna i teška vremena za nju - doba namesništva,
uspona fašizma, političkih intriga u Jugoslaviji, rata i veoma traumatičnog
progonstva u London. Posetio sam baku mnogo puta u Londonu. Uvek je bila nežna
prema meni - sa setom priča prestolonaslednik Aleksandar, dok gleda zajedničke
fotografije.
Po završetku rata kraljica Marija je živela sa sinovima na
imanju u Kentu. Radila je u polju, kuvala, i pekla prasiće. Kao član britanske
kraljevske porodice viđala se sa kraljicom Elizabetom i negovala porodične
odnose. Veliki deo svog života posvetila je humanitarnom radu.
Nije joj se dopalo, tvrde istoričari, to što se njen sin
Petar usred rata oženio, ali je snahu Aleksandru rado prihvatila.
- Imala je prihode od svog engleskog nasleđa, ali je to bilo
malo, pa je pred smrt prodala svoj kraljevski nakit. Njen poslednji službeni
snimak, koji je načinio Hari Vilson, urađen je da bi se javnosti prikazala njena
izuzetno vredna dijadema, koja je ponuđena na prodaju - otkriva Dragoljub
Acović, član Krunskog saveta.
Kraljica Marija umrla je u 61. godini, a opelo joj je po
pravoslavnim običajima služeno u hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona
podigla. Poslednju počast Kraljici Mariji ukazao je veliki francuski predsednik,
general Šarl de Gol, dodelivši joj veliki krst Ordena legije časti, dve godine
pre njene smrti, a povodom 25 godina od ubistva kralja Aleksandra.
- Bilo mi je 16 godina kada je moja baka umrla. Bio sam tada
u Gordounston školi u Škotskoj i otišao sam na njenu sahranu. Na sahrani su bili
moj otac i majka, moji stričevi, knez Pavle i kneginja Olga. Živo se sećam kako
smo otišli u Frogmor, privatno groblje u blizini Vindzora, gde je baka
sahranjena pored svoje prabake, kraljice Viktorije, i princa Alberta - seća se
prestolonaslednik Aleksandar.
POVRATAK POSMRTNIH OSTATAKA
SVI članovi kraljevske porodice Karađorđević, koji su
preminuli u egzilu, sahranjeni su u inostranstvu. Dinastija je predložila državi
Srbiji da se posmrtni ostaci kraljice Marije, kralja Petra Drugog, kraljice
Aleksandre i princa Andreja prenesu u grobnicu na Oplencu. Predlog je prihvaćen,
ali postupak treba prvenstveno da sprovede porodica, uz objedinjavanje zahteva
SPC, Zadužbine kralja Petra sa Oplenca i nadležnih državnih organa.
www.nightlife-belgrade.com, 22.6.2011.
Sećanje na kraljicu Mariju Karađorđević
Pola veka od smrti kraljice Marije Karađorđević obeleženo je
izložbom "50 godina od smrti Njenog Veličanstva Kraljice Marije od Jugoslavije",
koju su sinoć u Belom dvoru otvorili princ Aleksandar i princeza Katarina
Karađorđević.
Izložba, koja će biti otvorena do 5. jula, posetiocima pruža
mogućnost da se upoznaju sa činjenicama i detaljima iz života kraljice Marije u
periodu od 1922. godine, kada je došla u Beograd, pa sve do 1961. godine kada je
preminula u Londonu u Velikoj Britaniji, navodi se u saopštenju porodice
Karađorđević.
"Velika mi je čast da prestavim ovu izložbu koja nam daje
mogućnost da naučimo nešto više o ne tako poznatim činjenicama iz života moje
bake, kraljice Marije. Ona je zaista bila izuzetna žena koju su voleli svi koji
su je poznavali, i nakon pedeset godina od njene smrti, u sećanju našeg naroda,
ostala je upamćena njena uloga kraljice majke", rekao je princ Aleksandar.
Kraljica Marija Karađorđević rođena je 1900. godine kao treće
dete rumunskog princa Ferdinanda i Marije Hohenzolern, a 1922. godine udaje se
za kralja Aleksandra i postaje Kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije,
1929. postaje i kraljica Jugoslavije, navodi se u saopštenju.
Ekapija.com, 21.6.2011.
Kraljica Marija Karađorđević tugovala sama
Oko dvesta fotografija i dokumenata iz Dvorskog arhiva,
Arhiva Srbije, Zadužbine Kralja Petra i privatnih kolekcija, od utorka veče će
biti izloieni u Belom dvoru, sa namerom da posetioce podsete na život i sudbinu
Kraljice Marije Karađorđević, supruge kKalja Aleksandra, koja je prerninula u
Londonu pre pola veka.
- Želirno da upomamo javnost sa malo poznatim detaljima iz
života Kraljice Marije - kaže kustos Biljana Crvenković, autor ove izložbe.
Ona podseća da je Kraljica Marija rođena 1900. godine u
nemačkom gradu Gote, kao treće dete rumunskog Prestolonaslednika Ferdinanda i
Marije Hoencolern, a 1922. udajom za Kralja Aleksandra postaje Kraljica Srba,
Hrvata i Slovenaca i majka Prestolonaslednika Petra Drugog, prinčeva Tomislava i
Andreja Karađorđevića. Tragedija u Marselju, gde je 9. oktobra 1934. ubijen
Kralj Aleksandar, teško je pogodila Kraljicu Mariju. Dve godine je provela u
crnini. Kraljica ostavlja najstarijeg sina, maloletnog Petra, koji dolazi na
presto u najtežem istorijskom trenutku za državu, u zemlji sa namesništvom, a sa
dvojicom mlađih odlazi u Englesku. Živi povučeno u skromnoj seoskoj kući kraj
Londona.
- To su bila rnučna i teška vremena za nju - doba
namesništva, uspona fašizma, političkih intriga u Jugoslaviji, rata i veoma
traumatičnog progonstva u London. Posetio sam baku mnogo puta u Londonu. Uvek je
bila nežna prema meni - sa setom priča Prestolonaslednik Aleksandar, dok gleda
zajedničke fotografije.
Po završetku rata Kraljica Marija je živela sa sinovima na
imanju u Kentu. Radila je u polju, kuvala, i pekla prasiće. Kao član britanske
kraljevske porodice viđala se sa Kraljicom Eliiabetom i negovala porodične
odnose. Veliki deo svog života posvetila je humanitarnom radu.
Nije joj se dopalo, tvrde istoričari, to što se njen sin
Petar usred rata ozenio, ali je snahu Aleksandru rado prihvatila.
- Imala je prihode od svog engleskog nasleđa, ali je to bilo
malo, pa je pred smrt prodala svoj kraljevski nakit. Njen poslednji službeni
snimak, koji je načinio Hari Vilson, urađen je da bi se javnosti prikazala njena
izuzetno vredna dijadema, koja je ponuđena na prodaju - otkriva Dragoljub
Acović, član Krunskog Saveta.
Kraljica Marija umrla je u 61. godini, a opelo joj je po
pravoslavnim običajima služeno u hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona
podigla. Poslednju počast Kraljici Mariji ukazao je veliki francuski predsednik,
general Šarl de Gol, dodelivši joj veliki krst Ordena legije časti, dve godine
pre njene smrti, a povodom 25 godina od ubistva Kralja Aleksandra.
- Bilo mi je 16 godina kada je moja baka umrla. Bio sam tada
u Gordounston školi u Škotskoj i otišao sam na njenu sahranu. Na sahrani su bili
moj otac i majka, moji stričevi, knez Pavle i kneginja Olga. Živo se sećam kako
smo otišli u Frogmor, privatno groblje u blizini Vindzora, gde je baka
sahranjena pored svoje prabake, Kraljice Viktorije, i Princa Alberta- seća se
Prestolonaslednik Aleksandar.
Povratak posmrtnih ostataka
Svi članovi kraljevske porodice Karađorđević, koji su
prerninuli u egzilu, sahranjeni su u inostranslvu. Dinastija je predložila
državi Srbiji da se posrnrtni ostaci Kraljice Marije, Kralja Petra Drugog,
Kraljice Aleksandre i Princa Andreja prenesu u grobnicu na Oplencu. Predlog je
prihvaćen, ali postupak treba prvenstveno da sprovede porodica, uz
objedinjavanje zahteva SPC, Zadužbine Kralja Petra sa Oplenca i nadležnih
državnih organa.
Dragocenosti
Jugoslovenska tijara Kraljice Marije prodata je 1960. godine,
a put do kupca našla je preko časopisa "Evening standard". U ovorn magazinu
oglašeno je da će aukcijska kuća "Sotbi" izložiti na prodaju veličanstvenu
dijademu sa S75 kamenova, dizajniranu u carskoj Rusiji. Tijara podseća na
dijademu engleske kraljice, s tim što engleska ima 61 vertikalni deo, dok je u
jugoslovensku dijademu ugrađeno dva manje. Na istoj aukciji našao se i veliki
dijamantski broš u formi srpskog belog orla, koji je Mariji poklonio Kralj
Aleksandar. Obe dragocenosti za 10.800 funti kupio je trgovac Levi Koen, ali ne
za sebe, već za njujorškog kralja dijamanata Harija Vinstona. |
