Štajerske novice, 24.9.2011.

DRUGA KONFERENCIJA SRPSKE MEDICINSKE DIJASPORE 2011

„MEDICINA U SVETU I U SRBIJI“

Beograd, 24-septembar 2011 – „DRUGA KONFERENCIJA SRPSKE MEDICINSKE DIJASPORE 2011“, koju su organizovali Fondacija NJ.K.V. Princeze Katarine i humanitarna organizacija Lajflajn, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, Ministarstvom vera i dijaspore Republike Srbije, Medicinskim fakultetom u Beogradu, Srpskim lekarskim društvom i Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), zvanično je otvorena danas u hotelu Hajat u Beogradu. Cilj konferencije je da poboljša saradnju između lekara u Srbiji i lekara srpskog porekla koji rade u dijaspori, sa ustanovama i pojedincima od suštinskog značaja za kvalitet zdravstvene zaštite u Srbiji, kao i umrežavanje srpskih intelektualnih vrednosti na polju zdravstva sa srpskom akademskom zajednicom u inostranstvu kao i sa stranim stručnjacima iz medicinskih nauka.

Prisutnima su se tokom svečanog otvaranja obratili:

Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Irinej

Prof. dr Zoran Stanković, ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije

Mr Srđan Srećković, ministar vera i dijaspore u Vladi Republike Srbije

Prof. dr Vladimir Bumbaširević, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Prof. Dr. Pavle MIlenković, predsednik Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar i NJ.K.V. Princeza Katarina

Posle ceremonije svečanog otvaranja, usledila je panel diskusija na temu “Menadžment u zdravstvu – od slabosti do mogućnosti”, sa moderatorima dr Elizabet Paunović, državnim sekretarom u Ministarstvu zdravlja u Vladi Repubike Srbije i dr Tomislavom Stantićem, potpredsednikom Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine. U diskusiji su učestvovali prof. dr Marija Jevtić, ministarstvo zdravlja Repubike Srbije, Doc. dr Đorđe Bajec, generalni direktor Kliničkog centra Srbije, prof. dr Vesna Bjegović-Mikanović, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, , prof. dr Gordana Teofilovski-Parapid, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu i dr Dragan Arsić, direktor zdravstvenog centra “Studenica” u Kraljevu.

Zatim je organizovana konferencija za novinare na kojoj su učestvovali NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina, , NJ.E. prof. dr Zoran Stanković, ministar zdravlja, NJ.E mr Srđan Srećković, ministar vera i dijaspore, prof. Kalangos, dr Konstantinidis, prof. Bjegović-Mikanović, prof. Teofilovski-Parapid, prof. Sečen i dr Dorit Nitzan.

Prof. Kalangos je naglasio da je uvek veoma raspoložen da dođe u Srbiju I pomogne našim građanima, kao i da će pomoći dr Konstantinidisu da započne program robotske hirurgije u našoj zemlji. Takođe, Republički fond za zdravstveno osiguranje je već potpisao ugovor po kome će naši građani mići da idu na operacije srca u Ženevu.

Posle panela organizovane su radionice u sledećim kategorijama:

Interventna kardiologija i kardiohirurgija – Doc. dr Branko Beleslin, Klinika za kardiologiju kliničkog centra Srbije, i prof. dr Afksendios Kalangos, direktor odeljenja za kardiovaskularnu hirurgiju pri Univerzitetskoj bolnici u Ženevi.

Kardiologija i kardio hirurgija - Lečenje strukturnih bolesti srca (kongenitalne i stečene srčane mane), ili nekoronarne intervencije predstavlja polje interventne kardiologije koje se tokom poslednjih 5 godina dramatično promenilo i predstavlja oblast kardiologije koja će se po svim procenama, tokom sledećih 10 godina najbrže razvijati. Ovo se posebno odnosi na perkutano lečenje stečenih srčanih mana koja je do sada bila suverena oblast kardiohirurgije, odnosno perkutanu implantaciju veštačkih aortnih valvula kod degenerativne aortne stenoze ili perkutanu korekciju mitralne valvule kod funkcionalne ili ishemijske mitralne insuficijencije gde su prve internacionalne randomizovane studije pokazale efikasnost i bezbednost ovih procedura. Ova oblast takođe uključuje i već poznate intervencije, odnosno perkutano zatvaranje defekata kod urođenih srčanih mana, pre svih atrijalnog septalnog defekta tipa secundum. U svakom slučaju, za mnoge ove pacijente se otvaraju nove mogućnosti lečenja kako proverenim kardiohirurškim metodama, tako i novijim kardiološkim, manje invazivnim perkutanim tehnikama u okviru diskusije i saradnje kardiologa, interventnog kardiologa i kardiohirurga, odnosno „heart team-a“. Neposredan cilj ove kardiološko/kardiohirurške radionice je da se kroz prikaze slučajeva pacijenata sa urođenim i stečenim srčanim manama, na jedan interaktivan način, razmotre sve opcije dijagnostike i lečenja ovih pacijenata. Širi kontekst ovoga workshop-a je da afirmiše, podstakne i pokrene program lečenje strukturnih bolesti srca kod odraslih perkutanim putem na nacionalnom nivou, koje bi bilo formalno prepoznato kroz određene procedure i prihvaćeno od nadležnih institucija kao metod lečenja.

Critical care – dr Sava Nenić, vanredni profesor na Univerzitetu Floride, Orlando health

Critical care medicina – “Critical-care medicine” je subspecijalistička grana medicine koja se bavi dijagnostikom i terapijom kritičnih stanja koja direktno ugrožavaju život, koristeći visoko sofisticiranu tehnologiju i invazivni monitoring radi potpore organima koji su izgubili funkciju u sklopu multiorganske disfunkcije. Za razliku od drugih subspecijalističkih grana koje su orijentisane na jedan organski sistem kao na primer kardiologija na srce, kritična nega pristupa kompleksno proučavajući organizam kao celinu. Time subspecijalista kritične nege u svom dijagnostičko-terapijskom pristupu obuhvata centralni nervni sistem, kardiovaskularni, respiratorni, gastointestinalni, endokrini, hematološki, nefrološki, kožu kao i evaluaciju prisustva infekcije (sepse).

Teška sepsa je danas najčešći uzrok pojave multiorganske disfunkcije (MODS). S obzirom da je smrtnost teške sepse danas ekvivalentna smrtnosti kod akutnog infarkta srca, predavanje subspecijaliste kritične nege doktora Nenića sa Floride, USA “Kako pristupiti teškoj sepsi sa multiorganskom disfunkcijom u 2011″ korišćenjem činjenične medicine predstavlja auditorijumu značaj i neophodnost postojanja kritične nege kao jedinstvene subspecijalnosti

Anesteziologija – dr Milena Komarčević, Institut za plućne bolesti Sremska Kamenica,šef intenzovne nege i reanimacije

Anesteziologija – Danas, u eri razvoja medicinske nauke, postojanja visoko sofisticirane tehnologije i napretka u hirurškoj tehnici rade se veoma kompleksne operacije, broj pacijenata je sve veći, a granica starosne dobi značajno je pomerena. Zbog toga se anesteziolog suočava sa pacijentima koji imaju mnogobrojna pridružena obolenja, što zahteva neprekidno usavršavanje teorijskih znanja i praktičnih veština.Praćenjem savremenih trendova u anesteziji , anesteziolozi usavršavaju svoj rad i na taj način doprinese boljim rezultatima lečenja.

Najučestaliji vid edukacije ostvaruje se preko elektronskih sredstava informisanja, a u mnogo manjoj meri ostvarivanjem direktnog kontakta sa kolegama iz inostranstva .

Mada, u određenim segmentima rada posedujemo izuzetno kvalitetnu opremu, postoji potreba da se naša oprema dopuni i stndardizuje.Posebna porteba postoji za nabavkom aparata za anesteziju, ventilatora i infuzionih i špric pumpi za jedinice za intenzivno lečenje. Od izuzetnog značaja je da se u svakoj operacionoj sali kompletiraju setovi za otežanu intubaciju. Terapija bola je značajan segment našeg rada. Najčešće primenjivane tehnike anlagezije,sistemska ili regionalna, primenjuju se kao kontinuirane infuzije zbog čega je neophodno obezbediti PCA pumpe i špric pumpe koje većina naših službi anestezije poseduje u nedovoljnom broju ili ih uopšte ne poseduje.

Mislimo da bi povezivanje sa anesteziolozima koji rade na instranim Klinikama uz standardizaciju opreme značajno doprinelo poboljšanju kvaliteta anesteziološkog rada.

Imidžing dojke – Dr Aleksandra Jarić, radiolog, Institut za onkologiju i radiologiju, Beograd i prof. dr Tomas Helbih, predsednik Evropskog udruženja za imidžing dojke, direktor molekularnog i rodnog imidžinga, AHK Beč.

Rak dojke – Rak dojke zauzima drugo mesto po učestalosti svih malignih oboljenja u žena i trenutno svaka deveta žena oboljeva kako u svetu tako i u Srbiji, ali sa daljom tendencijom povećanja incidence i u budućnosti. Naš trenutni i suštinski problem je nepostojanje organizovanog mamografskog skrininga, što nosi za posledicu otkrivanje bolesti u uznapredovaloj fazi, te je mortalitet od ove opake bolesti u Srbiji među najvišim u Evropi, a i u svetu.

Preventiva ne postoji i jedini način smanjenja mortaliteta je rana dijagnoza tumora, što je u zemljama koje imaju tradiciju skrininga doprinelo redukciji mortaliteta za oko 30%. Problem je prepoznat kod nas, te je poslednjih godina donacijama nabavljena oprema u većini regionalnih i lokalnih ustanova, uglavnom u vidu analognih ili digitalnih mamografskih jedinica. Takođe poslednje tri godine se radi na intenzivnoj edukaciji radiologa u vidu CME kurseva i škola sa učešćem stranih predavača koje pružaju teoretsko i delimično praktično znanje.

Izuzev potrebe za mamografskim skriningom takođe je u dijagnostičkom algoritmu neophodno obezbediti u regionalnim centrima mogućnost perkutane biopsije, što predstavlja svetski standard.

U budućnosti postoji potreba delovanja na nekoliko nivoa: prvenstveno edukacija radiologa u svim segmentima dijagnostičkog algoritma, edukacija lekara iz javnog zdravlja za intenzivno podizanje svesti populacije, kao i edukacija hirurga zarekonstruktivnu hirurgiju.

Sa ovog stanovišta jasno je da komunikacija sa kolegama iz inostranstva može uveliko doprineti postavljenju jasnih standarda, edukaciji iz svih navedenih oblasti kao i eventualno uvođenje teleradiologije kao mogućnosti konsultacije.

Robotska hirurgija – Doc. dr Đorđe Bajec, generalni direktor Kliničkog centra Srbije i dr Konstantinos Konstantinidis, šef Klinike za opštu i laparoskopsku hirurgiju u atinskom zdravstvenom centru.

Robotska hirurgija – robotska hirurgija, hirurgija uz pomoć kompjutera i hirurgija uz pomoć robota su termini koji se koriste kod upotrebe robotskih sistema u hirurškim procedurama. Hirurgija uz pomoć robota je razvijena kako bi se prevazišla ograničenja minimalno invazivne hirurgije i kako bi se povećale mogućnosti hirurga koji izvode otvorene hirurške procedure. Zahvaljujući napretku hirurške tehnike, razvijena je nova kategorija minimalno invazivne hirurgije. To je efikasna, minimalno invazivna alternativa i otvorenoj hirurgiji i laparoskopiji. Koristeći “da Vinči” hirurške sisteme, hirurzi su sada u mogućnosti da ponude minimalno invazivne varijante za kompleksne hirurške procedure. Robotska hirurgija, hirurgija uz pomoć kompjutera i hirurgija uz pomoć robota su termini koji se koriste kod upotrebe robotskih sistema u hirurškim procedurama U slučaju hirurgije uz pomoć robota koja se koristi pri minimalno invazinim procedurama, umesto da direktno pomera instrumente, hirurg koristi jedan od dva metoda da ih kontroliše, bilo direktnom telemanipulacijom ili pomoću kompjutera. Telemanipulator je daljinski kontrolisan manipulator koji omogućava hirurgu da čini normalne pokrete koje obično čini prilikom operacije, dok robotska ruka prenosi ove pokrete na manipulatore. Kod kompjuterski kontrolisanih sistema, hirurg koristi kompjuter da kontroliše robotsku ruku, mada ovakvi sistemi mogu koristiti i telemanipulatore za unos podataka. Prednost korišćenja kompjuterizovanog sistema je da hirurg ne mora biti prisutan već može biti bilo gde u svetu, što otvara mogućnost za daljinski izvođenu hirurgiju. U slučaju poboljšane otvorene hirurgije autonomni instrumenti (u poznatoj konfiguraciji) zamenjuju metalne instrumente na koje smo navikli prilikom određenih aktivnosti (npr. razmicanja rebara) izvodeći fine pokrete koje nikad ne bi mogla da izvede ljudska ruka. Glavni cilj upotrebe ovih pametnih instrumenata je da se smanji ili eliminiše trauma tkiva koja se javlja kod tradicionalnih otvorenih hirurških zahvata, a svaki hirurg se za nekoliko minuta može obučiti kako da ih koristi. Ovaj pristup bi mogao da unapredi veliku većinu hirurških procedura, pogotovo u oblasti kardio – torakalne hirurgije, koje nisu uspele da zamene minimalno invazivne tehnike.

Bolnička administracija – Prof dr Vesna Bjegović-Mikanović, direktorka Centra za javno zdravlje i direktorka Insittuta za socijalnu medicine Medicinskog fakulteta u Beogradu, i prof. dr Ulrih Laser, direktor odeljenja “Međunarodno javno zdravlje”, Univerziteta u Bilefeldu, Svetski savez udruženja za javno zdravlje.

Bolnička administracija – Ova panel diskusija, kao i radionica iz bolničkog menadžmenta, bavi se važnim pitanjima iz oblasti menadžmenta u zdravstvenim institucijama u Srbiji, kao i u zemljama iz kojih dolaze lekari iz naše dijaspore. Pored razmene veoma značajnih iskustava, kao i prikazivanja primera dobre prakse, govoriće se o mogućnostima saradnje zdravstvenih menadžera iz Srbije i dijaspore, u vremenu tranzicije, a pogotovo u vremenima ekonosmke krize. Unapređivanjem menadžerskih kompetencija razvija se jedinstvena organizaciona kultura,orijentacija ka kvalitetnoj i efikasnoj zdravstvenoj zaštiti. O novim paradigmama zdravstvenog menadžmenta govoriće: Dr Elizabet Paunović, Dr Tomislav Stantić, Prof. dr Marija Jevtić, Doc. dr Đorđe Bajec, Prof. dr Vesna Bjegovic-Mikanović, Prof. dr Gordana Parapid – Teofilovski, Prof.dr Ulrich Laaser i Dr Dragan Arsić.

Potencijalna unapređenja obuhvataju: mobilisanje odgovarajućeg broja obučenih menadžerskih timova, uspostavljanje funkcionalnih sistema u radnoj sredini koja podržava zaposlene zdravstvene radnike u njihovom zalaganju za ekonomski isplative zdravstvene usluge visokog kvaliteta i za sistem pružanja zdravstvenih usluga u kojem su centralni pacijenti, korisnici i ishodi po zdravlje.

Neurohirurgija – Prof. dr Branko Đurović, šef odeljenja za urgentnu neurologiju i neurohirurgiju u Kliničkom centru Srbije i dr Mika Niemela, direktor neurohirurgije u glavnoj bolnici Univerziteta u Helsinkiju.

Neurohirurgija – Neurohirgija je grana medicine koja se posebno bavi prevencijom, diojagnostikom, lečenjem i rehabilitacijom poremećaja koji pogađaju bilo koji deo nervnog sistema, uključujući mozak, kičmenu moždinu, periferne nerve, i ekstra kranijalni cerebrovaskularni sistem. Neuroradiološke metode koje se koriste u modernoj neurohirurškoj dijagnostici i lečenju uključuju CT, MRI, PET, MEG i stereotaktsku hirurgiju. Neke neurohirurške procedure uključuju primenu MRI I funkcionalne MRI intraoperativno. Mikrohirurgija se koristi u mnogim oblastima neurohirurgije. MIkrovaskularne anastomoze su neophodne prilikom primene EC-IC metoda. Kod intervencije na aneurizmama se koristi mikroskop. Minimalno invazivne operacije na kičmi koriste ove tehnike. Neurohirurzi takođe koriste minimalno invazivne endoskopske metode. Tehnike kao što je endoskopska endonazalna metoda se koriste kod tumora hipofize, kraniofaringeoma, hordoma kao i kod zaustavljanja curenja cerebrospinalne tečnosti. Endoskopske tehnike se mogu koristiti kao podrška prilikom evakuacije hematoma i trigeminalnih neuralgija. Neurohirurzi, i u nekim slučajevima plastični hirurzi, rade intervencije kod kraniofaringealnih poremećaja i poremećaja cirkulacije cerebrospinalne tečnosti.

Sledeća konferencija srpske medicinske dijaspore održaće se od 24. do 26. maja 2012. godine u Beogradu

Vesti, Frankfurt, 24.9.2011.

Otadžbini i znanje poklanjaju

Pod pokroviteljstvom Fondacije princeze Katarine Karađorđević i Ministarstva vera i za dijasporu u Beogradu je juče počela 2. konferencija medicinske dijaspore na kojoj učestvuje dvadesetoro lekara iz rasejanja, petoro najpoznatijih stranih stručnjaka iz svojih oblasti i oko sto lekara iz Srbije.

Znanje i iskustva prenosiće eksperti našim doktorima iz oblasti interventne kardiologije, kardiohirurgije, dijagnostike i terapije, anesteziologije, onkologije sa naglaskom na rak dojke, robotike hirurgije, neurohirurgije i na kraju bolničke administracije koja je jedna od najvećih problema srpske medicine

Na početku predavanja i edukacije prisutne stručnjake iz svih oblasti pozdravili su ministar zdravlja Srbije profesor dr Zoran Stanković, ministar vera i dijaspore Srđan Srećković kao i prinčevski par Aleksandar i Katarina Karađorđević.

- I ova konferencija pokazuje organizovan pristup države prema medicinskoj dijaspori. Pristup koji otvara procese prenošenja znanja na domaće lekare. A među našim ljudima u belim mantilima iz rasejanja postoje stručnjaci sa najvišim dostignućima iz medicine koji zauzimaju najviše položaje u zemljama u kojima rade. Baš ti lekari istovremeno su pravi ambasadori Srbije u inostranstvu - rekao je ministar Stanković.

Prema najnovijim podacima Ministarstva vera i dijaspore trenutno u inostranstvu radi nešto više od 10.000 lekara iz Srbije, od čega njih 1.000 imaju najveća zvanja i najviše položaje u zemljama u kojima rade. Upravo taj podatak inspirisao je ministra Srećkovića da naglasi kako je baš njihova stručnost veoma potrebna našoj zemlji, posebno našoj medicini.

 - Na radost matice, vaša stručnost je poznata i priznata u svetu, otuda vaš potencijal i podrška mnogo znače Srbiji, posebno za uključivanje naše medicine u svetske zdravstvene tokove - rekao je ministar Srećković.

Konferencija će trajati tri dana, a nedelja će biti iskorišćenja za posete kulturnoistorijskim znamenitostima Srbije i Beograda. Sledeća konferencija održaće se u maju iduće godine.

KURIR, 24.9.2011.

Oko 10.000 lekara srpskog porekla radi u inostranstvu

Oko 10.000 lekara srpskog porekla živi i radi širom sveta i oni bi mogli da doprinesu i zdravstvenom sistemu Srbije, rečeno je juče na Konferenciji srpske medicinske dijaspore, koja se održava u Beogradu. Srpski lekari koji sada rade u inostranstvu mogli bi da doprinesu da zdravstveni sistem Srbije izgleda onako kako smo želeli, rekao je Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković na otvaranju konferencije „Medicina u svetu i Srbiji", koju organizuje Fondacija Princeze Katarine i njena humanitarna organizacija „Lajflajn". Afksendios Kalangos, jedan od učesnika konferencije i načelnik odeljenja za kardiovaskularnu hirurgiju Univerzitetske bolnice u Ženevi, kazao je da će građani Srbije koji se nalaze na listi čekanja za operacije srca moći će da se operišu u toj klinici, na osnovu ugovora između RZZO i klinike.

ALO, 24.9.2011.

Pomoć našim lekarima

BEOGRAD- Oko 10.000 lekara srpskog porekla živi i radi širom sveta i oni bi mogii da doprinesu i zdravstvenom sistemu Srbije, rekao je Ministar zdravlja Zoran Stanković na Konferenciji srpske medicinske dijaspore. On se zahvalio fondaciji Princeze Katarine, koja je organizovala manifestaciju i omogućila da se istaknuti stručnjaci medicine sastanu i razmene najnovija saznanja.

Narodne novine, 24.9.2011.

U INOSTRANSTVU RADI 10.000 LEKARA

BEOGRAD - Oko 10.000 lekara srpskog porekla živi i radi širom sveta i oni bi mogli da doprinesu i zdravstvenom sistemu Srbije, rečeno je juče na Konferenciji srpske medicinske dijaspore koja se održava u Beogradu.

Srpski lekari koji sada rade u inostranstvu mogli bi da doprinesu da zdravstveni sistem Srbije izgleda onako kako smo želeli, rekao je ministar vera i dijaspore Srđan Sretžović na otvaranju konferencije "Medicina u svetu i Srbiji", koju organizuje Fondacija princeze Katarine i njena humanitarna organizacija Lajflajn.

Srećković je ukazao na značaj organizovanja takvih konferencija, ističući da ljudi koji se bave medicinom u Srbiji imaju priliku da dobiju značajne informacije od kolega iz inostranstva. Prema njegovim rečima, četiri miliona Srba koji žive i rade van granica Srbije, predstavljaju potencijal i mogućnost da kroz zajedničku saradnju doprinesu da Srbija postane moderno i razvijeno društvo.

Ministar zdravlja Zoran Stanković je kazao da konferencija srpske medicinske dijaspore ukazuje na organizovanu saradnju lekara iz dijaspore i matice. "Zahvaljujući Fondaciji princeze Katarine i ljudima koji su došli iz inostranstva, istaknuti stručnjaci medicine će se sastati, razgovarati i prezentovati najnovija saznanja i rezultate rada", rekao je Stanković.

Konferenciju, na kojoj učestvuje oko 150 zvanica, u hotelu "Hajat" je otvorio patrijarh srpski Irinej.

Blic Online, 23.9.2011.

Oko 10.000 lekara srpskog porekla radi u inostranstvu

Oko 10.000 lekara srpskog porekla živi i radi širom sveta i oni bi mogli da doprinesu i zdravstvenom sistemu Srbije, rečeno je danas na Konferenciji srpske medicinske dijaspore koja se održava u Beogradu.

Srpski lekari koji sada rade u inostranstvu mogli bi da doprinesu da zdravstveni sistem Srbije izgleda onako kako smo želeli, rekao je ministar vera i dijaspore Srđan Srećković na otvaranju konferencije "Medicina u svetu i Srbiji", koju organizuje Fondacija princeze Katarine i njena humanitarna organizacija Lajflajn.
Srećković je ukazao na značaj organizovanja takvih konferencija, ističući da ljudi koji se bave medicinom u Srbiji imaju priliku da dobiju značajne informacija od kolega iz inostranstva. Prema njegovim rečima, četiri miliona Srba koji žive i rade van granica Srbije, predstavljaju potencijal i mogućnost da kroz zajedničku saradnju doprinesu da Srbija postane moderno i razvijeno društvo.
Ministar zdravlja Zoran Stanković je kazao da konferencija srpske medicinske dijaspore ukazuje na organizovanu saradnju lekara iz dijaspore i matice.
"Zahvaljujući fondaciji princeze Katarine i ljudima koji su došli iz inostranstva, istaknuti stručnjaci medicine će se sastati, razgovarati i prezentovati najnovija saznanja i rezultate rada", rekao je Stanković.
Jedan od učesnika konferencije načelnik odeljenja za kardio-vaskularnu hirurgiju Univerzitetske bolnice u Ženevi Afksendios Kalangos je kazao da će građani Srbije koji se nalaze na listi čekanja za operacije srca moći će da se operišu na toj klinici.
Na osnovu ugovora koji su pre dva meseca sklopili ta bolnica i Republički zavod za zdravstveno osiguranje, najugroženiji pacinetima sa liste čekanja moći će da se operišu u Ženevi, rekao je Kalangos.
Konferenciju, na kojoj učestvuje oko 150 zvanica, u hotelu "Hajat" je otvorio patrijarh Irinej.

RTS Satelit, 23.9.2011.

Srpska lekarska dijaspora u Beogradu

Otvorena je druga Konferencija medicinske dijaspore u Beogradu. Pozdravnu reč pristunima uputio je srpski Patrijarh Irinej. Ministar zdravlja prof. dr Zoran Stanković je svestan da naša sredina nije prepoznala sve kvalitete srpskih lekara u inostranstvu. Od 10.000 naših stručnjaka, oko hiljadu je na visokim pozicijama u svetu, istakao je ministar Srećković.
Srpski Patrijarh Irinej otvorio je danas drugu Konferenciju srpske medicinske dijaspore u Beogradu, istakavši da je ovaj veliki skup okupio lekare iz dijaspore i Srbije, koji će zajednički sagledati rezultate medicinske nauke u svetu, i načine kako da se to prenese u naše zdravstvo.
"Skup ima lekarski značaj, jer će se na njemu izneti dostignuća medicinske nauke u svetu, a drugi značaj je što je skup stručnjaka iz dijaspore kojih je, na žalost, sve više i u poslednje vreme smo svedoci odliva najučenijih koji odlaze i traže posao u inostranstvu", istakao je Patrijarh Irinej.
Ministar zdravlja prof. dr Zoran Stanković je kazao da srpski lekari u dijaspori predstavljaju ambasadore naše medicine u svetu i ponos za sve nas u Srbiji.
"Svestan sam da naša sredina nije prepoznala sve kvalitete lekara koji žive i rade u inostranstvu", istakao je Stanković i izrazio nadu da će od ovog naučnog skupa korist imati i učesnici i građani Srbije.
Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković je podsetio da u rasejanju živi i radi više od 10.000 lekara srpskog porekla, od kojih je hiljadu visoko pozicionirano u medicinskoj struci, što je stečeno velikim odricanjem, radom, učenjem i prilagođavanjem zahtevima struke u novim svetskim trendovima.
"Lekari u Srbiji su u teškim vremenima, za koja verujem da su daleko iza nas, uz nedostatak novca, često neodgovarajuću medicinsku opremu i nedovoljna ulaganja u medicinsku struku, uspeli da očuvaju nivo zdravstvene zaštite na visokom nivou, ali moramo još mnogo više i bolje jer građani Srbije to s pravom očekuju i zaslužuju", kazao je Srećković.
Princeza Katarina Karađorđević je kazala da očekuje da će ovakvi skupovi postati tradicionalni i da će sledeći skup biti održan u maju iduće godine.
Šefica Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Dorit Nican istakla je da u Srbiji postoje dobri profesionalci u medicinskoj struci čija iskustva su značajna, dodajući da je veoma značajno ojačati veze matice i stručnjaka koji žive van zemlje.
Ciljevi dvodnevne konferencije su unapređenje saradnje naših lekara i eksperata na polju medicinskih nauka iz dijaspore sa institucijama i pojedincima koji predstavljaju stubove kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji, kao i umrežavanje srpskih intelektualnih vrednosti u oblasti zdravstva sa srpskom akademskom zajednicom u dijaspori.
Organizatori konferencije, u hotelu "Hajat", su Fondacija Princeze Katarine Karađorđević i "Lajflajn" humanitarna organizacija, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom vera i dijaspore, Medicinskim fakultetom u Beogradu, Srpskim lekarskim društvom i Svetskom zdravstvenom organizacijom.

Ministarstvo za vera i dijaspore Republike Srbije, 23.9.2011.

Konferencija srpske medicinske dijaspore u Beogradu

Srpski patrijarh Irinej otvorio je danas drugu Konferenciju srpske medicinske dijaspore u Beogradu, istakavši da je ovaj veliki skup okupio lekare iz dijaspore i Srbije, koji će zajednički sagledati rezultate medicinske nauke u svetu, i načine kako da se to prenese u naše zdravstvo.
"Skup ima lekarski značaj, jer će se na njemu izneti dostignuća medicinske nauke u svetu, a drugi značaj je što je skup stručnjaka iz dijaspore kojih je, na žalost, sve više i u poslednje vreme smo svedoci odliva najučenijih koji odlaze i traže posao u inostranstvu", istakao je patrijarh Irinej.
Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković je podsetio da u rasejanju živi i radi više od 10.000 lekara srpskog porekla, od kojih je hiljadu visoko pozicionirano u medicinskoj struci, što je stečeno velikim odricanjem, radom, učenjem i prilagođavanjem zahtevima struke u novim svetskim trendovima.
"Lekari u Srbiji su u teškim vremenima, za koja verujem da su daleko iza nas, uz nedostatak novca, često neodgovarajuću medicinsku opremu i nedovoljna ulaganja u medicinsku struku, uspeli da očuvaju nivo zdravstvene zaštite na visokom nivou, ali moramo još mnogo više i bolje jer građani Srbije to s pravom očekuju i zaslužuju", kazao je Srećković.
On je pozvao lekare iz dijaspore da u svom domenu podrže Srbiju na putu ka evrointegracijama.
„Kao što ste se vi tako uspešno integrisali strukom u zemljama boravka, Srbija nastoji da se uključi u zajednicu evropskih naroda i država. Nama je potrebna podrška za posvećenost toj integraciji, jer je to ovovremenski zahtev i potreba za buduća pokoljenja, koje moramo državotvorno i mudro ostvariti“, istakao je ministar vera i dijaspore.
Ministar zdravlja prof. dr Zoran Stanković je kazao da srpski lekari u dijaspori predstavljaju ambasadore naše medicine u svetu i ponos za sve nas u Srbiji.
"Svestan sam da naša sredina nije prepoznala sve kvalitete lekara koji žive i rade u inostranstvu", istakao je Stanković i izrazio nadu da će od ovog naučnog skupa korist imati i učesnici i građani Srbije.
Princeza Katarina Karađorđević je kazala da očekuje da će ovakvi skupovi postati tradicionalni i da će sledeći skup biti održan u maju iduće godine.
Načelnik Odeljenja za kardiovaskularnu hirurgiju u Univerzitetskoj bolnici u Ženevi Afksendios Kalangos je rekao da je ta bolnica sarađivala sa kardiohiruškim centrima u Srbiji i da je pacijentima iz Srbije ponuđena mogućnost da budu operisani u Ženevi, budući da postoje liste čekanja.
Prema njegovim rečima, značajno je da se uvede nova oprema, poveća broj sala i omoguće što bolji uslovi za kvalitetan rad stručnjaka.
Ciljevi dvodnevne konferencije su unapređenje saradnje naših lekara i eksperata na polju medicinskih nauka iz dijaspore sa institucijama i pojedincima koji predstavljaju stubove kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji, kao i umrežavanje srpskih intelektualnih vrednosti u oblasti zdravstva sa srpskom akademskom zajednicom u dijaspori.
Organizatori konferencije, u hotelu "Hajat", su Fondacija Pinceze Katarine Karađorđević i "Lajflajn" humanitarna organizacija, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom vera i dijaspore, Medicinskim fakultetom u Beogradu, Srpskim lekarskim društvom i Svetskom zdravstvenom organizacijom.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, 23.9.2011.

Ministar zdravlja, prof. dr Zoran Stanković prisustvovao je danas otvaranju II Konferencije srpske medicinske dijaspore u Beogradu. Ministar Stanković je tim povodom istakao da srpski lekari u dijaspori  predstavljaju ambasadore naše medicine u svetu i ponos za sve nas u Srbiji.

Svestan sam da naša sredina nije prepoznala sve kvalitete lekara koji žive i rade u  inostranstvu, istakao je ministar Stanković i izrazio nadu da će od ovog naučnog skupa korist imati i učesnici i građani Srbije.

Njegova svetost patrijarh srpski gospodina istakao je prilikom otvaranja konferencije da je ovaj veliki skup okupio lekare iz dijaspore i Srbije, koji će zajednički sagledati rezultate medicinske nauke u svetu, i načiniti predlog kako da se ta znanja prenesu i u naše zdravstvo.

Ministar vera i dijaspore, Srđan Srećković je podsetio da u rasejanju živi i radi više od 10.000 lekara srpskog porekla, od kojih je hiljadu visoko pozicionirano u medicinskoj struci, što je stečeno velikim odricanjem, radom, učenjem i prilagođavanjem zahtevima struke u novim svetskim trendovima.

Princeza Katarina Karađorđević je izrazila očekivanje da će ovakvi skupovi postati tradicionalni i da će sledeći skup biti održan u maju iduće godine.

Šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, Dorit Nican Kaluski istakla je da u Srbiji postoje dobri profesionalci u medicinskoj struci čija iskustva su značajna, dodajući da je veoma značajno ojačati veze matice i stručnjaka koji žive van zemlje.

Ciljevi dvodnevne konferencije srpske medicinske dijaspore su unapređenje saradnje naših lekara i eksperata na polju medicinskih nauka iz dijaspore sa institucijama i pojedincima koji predstavljaju stubove kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji, kao i umrežavanje srpskih intelektualnih vrednosti u oblasti zdravstva sa srpskom akademskom zajednicom u dijaspori.

Organizatori konferencije, u hotelu "Hajat", su Fondacija princeze Katarine Karađorđević i "Lajflajn" humanitarna organizacija, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom vera i dijaspore, Medicinskim fakultetom u Beogradu, Srpskim lekarskim društvom i Svetskom zdravstvenom organizacijom.

Međunarodni radio Srbija, 23.9.2011.

Konferencija srpske medicinske dijaspore od danas u Beogradu

Druga "Konferencija srpske medicinske dijaspore 2011" počeće danas i trajaće do 24. septembra u Beogradu, najavili su organizatori, Cilj konferencije je unapređenje saradnje srpskih lekara i eksperata na polju medicinskih nauka iz dijaspore sa institucijama u Srbiji. Na otvaranju će govoriti patrijarh srpski Irinej, ministar zdravlja Zoran Stanković i ministar vera i dijaspore Srđan Srećković.

RTS Satelit, 23.9.2011. Srpska lekarska dijaspora u Beogradu Otvorena je druga Konferencija medicinske dijaspore u Beogradu. Pozdravnu reč pristunima uputio je srpski Patrijarh Irinej. Ministar zdravlja prof. dr Zoran Stanković je svestan da naša sredina nije prepoznala sve kvalitete srpskih lekara u inostranstvu. Od 10.000 naših stručnjaka, oko hiljadu je na visokim pozicijama u svetu, istakao je ministar Srećković. Srpski Patrijarh Irinej otvorio je danas drugu Konferenciju srpske medicinske dijaspore u Beogradu, istakavši da je ovaj veliki skup okupio lekare iz dijaspore i Srbije, koji će zajednički sagledati rezultate medicinske nauke u svetu, i načine kako da se to prenese u naše zdravstvo. "Skup ima lekarski značaj, jer će se na njemu izneti dostignuća medicinske nauke u svetu, a drugi značaj je što je skup stručnjaka iz dijaspore kojih je, na žalost, sve više i u poslednje vreme smo svedoci odliva najučenijih koji odlaze i traže posao u inostranstvu", istakao je Patrijarh Irinej. Ministar zdravlja prof. dr Zoran Stanković je kazao da srpski lekari u dijaspori predstavljaju ambasadore naše medicine u svetu i ponos za sve nas u Srbiji. "Svestan sam da naša sredina nije prepoznala sve kvalitete lekara koji žive i rade u inostranstvu", istakao je Stanković i izrazio nadu da će od ovog naučnog skupa korist imati i učesnici i građani Srbije. Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković je podsetio da u rasejanju živi i radi više od 10.000 lekara srpskog porekla, od kojih je hiljadu visoko pozicionirano u medicinskoj struci, što je stečeno velikim odricanjem, radom, učenjem i prilagođavanjem zahtevima struke u novim svetskim trendovima.

"Lekari u Srbiji su u teškim vremenima, za koja verujem da su daleko iza nas, uz nedostatak novca, često neodgovarajuću medicinsku opremu i nedovoljna ulaganja u medicinsku struku, uspeli da očuvaju nivo zdravstvene zaštite na visokom nivou, ali moramo još mnogo više i bolje jer građani Srbije to s pravom očekuju i zaslužuju", kazao je Srećković. Princeza Katarina Karađorđević je kazala da očekuje da će ovakvi skupovi postati tradicionalni i da će sledeći skup biti održan u maju iduće godine. Šefica Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Dorit Nican istakla je da u Srbiji postoje dobri profesionalci u medicinskoj struci čija iskustva su značajna, dodajući da je veoma značajno ojačati veze matice i stručnjaka koji žive van zemlje.

Ciljevi dvodnevne konferencije su unapređenje saradnje naših lekara i eksperata na polju medicinskih nauka iz dijaspore sa institucijama i pojedincima koji predstavljaju stubove kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji, kao i umrežavanje srpskih intelektualnih vrednosti u oblasti zdravstva sa srpskom akademskom zajednicom u dijaspori. Organizatori konferencije, u hotelu "Hajat", su Fondacija Princeze Katarine Karađorđević i "Lajflajn" humanitarna organizacija, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom vera i dijaspore, Medicinskim fakultetom u Beogradu, Srpskim lekarskim društvom i Svetskom zdravstvenom organizacijom.

RTS1, 23.9.2011.

Druga konferencija medicine

SPIKER: Veliki broj lekara srpskog porekla koji žive i rade u inostranstvu okupili su se na Drugoj konferenciji medicine u svetu i u Srbiji koja se održava u Beogradu.

REPORTER: Više od 10 000 naših lekara žive i rade širom sveta. Oko 1000 njih je na rukovodećim mestima u svetski priznatim zdravstvenim ustanovama i na medicinskim fakultetima.

DR. SAVA NENIĆ: Medicinski fakultet u Novom Sadu završavam 1995 stručni prosek 9,97, tražim posao, obijam pragove, svuda su potrebne veze, Amerika me zove. Shvatam da je Amerika ta koja me ceni, koja me poštuje, nagrađuje.

REPORTER: Zajedno sa kolegama iz Srbije u naredna tri dana razmeniće iskustva i znanja u primeni novih metoda lečenja u oblasti različitih grana medicine.

MR. SRĐAN SREĆKOVIĆ(REPUBLIČKI MINISTAR VERA I DIJASPORA): Stručnost naših lekara je zaista opšte poznata i priznata u svetu na radost matice, a potencijal svih vas koji radite u inostranstvu za popravljanje ove slike u Srbiji koje stalno govorim, jeste zaista jako značajan. Ja vam se zaista zahvaljujem za svaki doprinos, za svaku aktivnost, za svaku akciju, za svaki napor koji činite u tom pravcu.

REPORTER: Status koji naši lekari u svetu imaju bez sumnje govori o tome da ovi stručnjaci predstavljaju evropsku medicinsku diplomatiju naglasio je Ministar zdravlja Zoran Stanković. Cilj konferencije je umrežavanje naših lekara iz dijaspore za zdravstvenim institucijama u matici i primena iskustava lekara iz dijaspore u Srbiji. Počasni pokrovitelji ove konferencije su Princ Aleksandar Karađorđević i Princeza Katarina, bez kojih ovakav jedan skup ne bi bio moguć.

http://www.zdravlje.gov.rs, 23.9.2011.

Konferencija srpske medicinske dijaspore u Beogradu

Novosti.online, 21.9.2011.

Beograd: Okupljanje lekara iz dijaspore

Počinje sa radom Druga konferencija srpske medicinske dijaspore. Beograd domaćin lekara i zubara iz rasejanja, kojih ima na svim kontinentima, a koji su vrlo često i aktivisti u srpskim organizacijama

Već godinu dana u Kraljevskom dvoru u Beogradu traju pripreme za novi sabor srpskih lekara i humanista. Druga po reduKonferencija srpske medicinske dijaspore 2011. održaće seod 22. do 24. septembra u Beogradu. Glavni organizatori suFondacije Nj.K.V. princezaKatarine Karađorđevići njena organizacija „Lajflajn“, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom vera i dijaspore, Medicinskim fakultetom, Srpskim lekarskim društvom i Svetskom zdravstvenom organizacijom. Ova konferencija je nastavak sličnog skupa koji je 2010, pokrenut od strane Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i Princeze Katarine..

- U svetu ima oko 10.000 medicinskih stručnjaka, naučnika, lekara, specijalista, primarijusa, zubara i tehničara sa naših prostora. Ti ljudi nisu samo lekari, oni su često i aktivisti srpskih organizacija, velike patriote i humanisti – kaže dr Vladimir Grečić, stručnjak za seobu srpskih intelektualaca.

I podseća nas da je, na primer, dr Vladimir Tomović bio predsednik Srpske narodne odbrane u Americi, a dr Mihailo Vukas jedan od osnivača srpske zajednice u Skandinaviji. Danas su prvaci srpske kolonije u Australiji, na primer, dr Marko Marinković, dr Petar Pješevac i dr Mira Gavrilović.

- Ciljevi Konferencije su unapređenje saradnje između naših lekara i eksperata na polju medicinskih nauka iz dijaspore sa institucijama i pojedincima koji predstavljaju stubove kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji. Kao iumrežavanje srpskih intelektualnih vrednosti u oblasti zdravstva u Republici Srbiji sa srpskom akademskom zajednicom u dijaspori –rečeno nam je na Kraljevskom dvoru.

Prestolonaslednik Aleksandar II i Princeza Katarina organizuju prijem dobrodošlice za učesnike konferencije u Belom dvoru u četvrtak u 19 časova.

Svečano otvaranje sabora srpskih lekara zakazano je za petak u 9 časova ujutro u hotelu Hajat.

- Najviše srpskih lekara živi i radi u SAD, od Njujorka, preko Čikaga i san Franciska, do Hjustona, gde su angažovani u najpoznatijim klinikama – tvrdi dr Vladimir Grečić – Ima ih dosta i u Nemačkoj, Skandinaviji, naročito u Švajcarskoj i na Petom kontinentu. Naši lekari tesno sarađuju sa otadžbinom i svojim kolegama prenose svetska iskustva iz medicine. A doprinose i razvoju zdravstvenog, posebno zubarskog turizma u Srbiji – kaže dr Grečić.

U uvodnom delu konferencije govoriće patrijarh srpski Irinej, Zoran Stanković, ministar zdravlja, Srđan Srećković, ministar vera i dijaspore, dr Vladimir Bumbaširević, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Radoje B. Čolović, predsednik Srpskog lekarskog društva, Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina.

RADNE SESIJE

Po završetku otvaranja Konferencije, lekari će učestvovati u radnim sesijama i to iz oblasti interventna kardiologija i kardiohirurgija, kritična nega, skrining dojke, robotska hirurgija, menadžment u bolnicama, neurohirurgija.