Frankfurtske vesti, 4.12.2011.

Glamur prošlosti
BEOGRADSKA IZLOŽBA SREBRNINE DINASTIJE KARAĐORĐEVIĆ

Nekada velika i veoma cenjena Kraljevina Jugoslavija uživala je poštovanje na svim dvorovima Evrope. Kralj Aleksandar I Karađorđević je s raznih putovanja donosio umetničke vrednosti koje su se nalazile u dvorskom kompleksu. Nakon Drugog svetskog rata imovina porodice Karađorđević je oduzeta i potkradana, a kralj proteran iz zemlje. U Belom dvoru na Dedinju živeo je decenijama maršal Tito, a devedesetih se ovde uselio Slobodan Milošević. Nakon višedecenijskog izgnanstva 2001. godine imovina je vraćena prvobitnom vlasniku Princu Aleksandru II Karađorđeviću.
U Beogradu je nedavno otvorena prva izložba pod nazivom „Blago Dvorskog kompleksa" u Starom (KraIjevskom) dvoru koji je izgrađen u periodu od 1924. do 1929. godine. U njemu danas živi Princ Aleksandar sa porodicom.

Napoleonovo posuđe

Da dinastija Karađorđević po načinu života nije zaostajala za evropskim monarhijama, govori i istorija dvorskog protokola ove porodice, u kojoj su se prvo primenjivala pravila francuske carske, a potom britanske kraljevske trpezarije. Autor izložbe, Biljana Crvenković, kaže da su u to doba i pravila o kulturi stola i posluzi upućivala i na status i bogatstvo dinastije. U tome nisu zaostajali na Karađorđevići, na čijem se dvoru vodilo računa o svakoj sitnici. Escajg koji je prikazan na ovoj izložbi, kraljevski dvor je poručio od najprestižnije austrijske radionice marke klinkoš. Veliki deo escajga pokraden je u vreme komunizma, pa se nijedna kašika ne nalazi u dvorskoj kolekciji.
- Na kašikama je bilo najviše srebra i pozlate, samim tim su one bile najprimamljivije za krađu. Dvorsko posuđe je izrađeno po uzoru na trpezu Napoleona Bonaparte, a gosti su u 19. i početkom 20. veka dočekivani kao u dvorcu Vindzor. Ono se danas ne koristi, već stoji u kraljevskom depou. Ovi predmeti izuzetne lepote nekad su bili dostupni isključivo najznačajnijim ličnostima državnog vrha, visokim inostranim predstavnicima i politickoj eliti - ističe autorka izložbe.
Kustos Ana Radovanović kaže da su na izložbi predstavljeni i pehari, ukrasni tanjiri, vaze, koje su izradile najpoznatije evropske fabrike srebra.

Petokraka umesto krune

Kolekcija srebra iz dvorske srebrnarnice danas je deo umetničke zbirke Karađorđevića. Prvi kolekcionar srebrnog posuđa bio je Kralj Petar Karađorđević, a kolekciju su posebno obogatili Kralj Aleksandar i Kraljica Marija.
Jedan od najdragocenijih eksponata zbirke srebra po svojoj izradi i istorijskoj vrednosti predstavlja damski toaletni pribor. To je rad prestižne pariske kuće Okok, koji ima ugraviran inicijal "E". Nalazi se u koferu koji je presvučen zelenim plišom. Pretpostavlja se da je na dvor stigao kao poklon rođaka kraljevske porodice. Naime, baka Kraljice Marije je nosila ime Elizabeta Karmen de Silva. Ovaj set je imao srebrnih 29 predmeta za ulepšavanje, od kojih je danas sačuvana samo polovina. Sastoji se iz kutija za nakit, pudrijera, velikog ogledala...
Veliku pažnju privlače eksponati kraljevskog posuđa na kojima stoji grb FNRJ s petokrakom, koji su utisnuti kada je Tito koristio posuđe. Grb do dana današnjeg nije promenjen, a Princ Aleksandar je odlučio da neće vratiti kraljevsku krunu jer je i grb FNRJ takođe deo istorije dinastije Karađorđević.

Soba šapata

Najlepši deo Kraljevskog dvora je podrum, izrađen po uzoru na najstariji deo Kremlja, gde su se nalazile prostorije za razonodu.Tu se nalazi i Soba šapata, prostorija koja je služila za tajne razgovore. Kad bi kralj okrenuo ključ u zidu, začula bi se voda iz fontane i tako sprečilo prisluškivanje.

Na čaju kod Kraljice

Po preseljenju u dvor na Dedinju Kraljica Marija je redovno organizovala čajanke za dame. Tom prilikom korišćeni su servisi od srebra iz čuvenih radionica, kao što su Faberže, Hlebnjikov, Baragin, ali i engleskih i francuskih radionica sredine i s kraja 19. veka. Na čaj je redovno dolazla gospođa Milesa sa svojom ćerkom u periodu od četiri do pet po podne.

Proterani mirisi kuhinje

Stari dvor je izgrađen u srpsko-vizantijskom stilu i ulazni hol krase replike rešetaka iz manastira Dečani i Sopoćani. U prizemlju se nalazi biblioteka sa 16 000 naslova i globusom iz 18. veka. Plavi salon za prijeme opremljen je u baroknom stilu, a u Zlatnom salonu su i danas izloženi neki od svedbenih poklona Kralju Aleksandru i Kraljici Mariji. Od velikog značaja je i podatak da Kralj Aleksandar nikako nije trpeo mirise iz kuhinje, pa je naredio da se ona smesti u zasebnu zgradu koja je s trpezarijom povezana podzemnim hodnikom, dugim 30 metara.

Večernje novosti, 22. 11. 2011.

Petokraka na kraljevom peharu
U Belom dvoru se otvara prva izložba srebrnog posuđa koje je koristila dinastija Karađorđević. Grb FNRJ koji je na činije, tacne stavio Tito, prestolonaslednik Aleksandar ne skida
DA dinastija Karađorđević po načinu života nije zaostajala za evropskim monarhijama, govori i istorija dvorskog protokola ove porodice, u kojoj su se prvo primenjivala pravila Francuske carske, a potom Britanske kraljevske trpezarije.
Kako objašnjava kraljevski kustos Biljana Crvenković, pravila o kulturi stola, posluzi, prevazilazila su po značaju dvorske običaje i upućivale i na status i bogatstvo dinastije. Po tome naravno nisu zaostajali na Karađorđevići, na čijem se dvoru vodilo računa o svakoj sitnici.
- Sredinom stola dominirao je srebrni ukras sa nizom propratnih dekorativnih elemenata. Svaki gost je imao svog slugu koji je jelo donosio prema utvrđenom redosledu ili su pak gosti služeni prema hijerarhiji krune - kaže Crvenkovićeva.
Tako su Karađorđevići u 19. i 20. veku dočekivali goste kao monarsi iz kuće Napoleona, ili dvorca Vindzor. U Belom dvoru na Dedinju posetioci će prvi put imati priliku da od petka do 7. decembra vide deo kraljevskog srebrnog posuđa koje je korišćeno na dvoru i predstavlja deo kulturnog nasleđa ove porodice, ali i Srbije.
Autor izložbe „Pod patinom kraljevskog srebra’’ Biljana Crvenković, kaže da je reč o jedinstvenoj zbirci po umetničkoj i istorijskoj vrednosti, koja je godinama bila daleko od očiju javnosti.
- Ovi predmeti nesvakidašnje lepote i ekskluzivne izrade su u nekim prošlim vremenima bili dostupni isključivo najznačajnijim ličnostima državnog vrha, visokim inostranim predstavnicima i političkoj eliti - kaže Crvenkovićeva.
Kolekcija srebra iz dvorske srebrnarnice deo je umetničke zbirke Karađorđevića. Prvi kolekcionar srebrnog posuđa bio je kralj Petar Karađorđević, a kolekciju su posebno obogatili kralj Aleksandar i kraljica Marija.
- Reč je o peharima, ukrasnim tanjirima, tacnama, vazama i drugim predmetima. Većina ims posvete. Pripadaju takozvanim gala servisima eminentnih evropskih fabrika srebra poput „Klinkoša“. I služili su za kraljevsku prezentaciju vladara - objašnjava Biljana Crvenković.
Escajzi, servisi i predmeti za posluženje jela i pića, svećnjaci, izrađeni od srebra sa pozlatom činili su postavku svečanog stola glavne trpezarije Kraljevskog dvora. Zbog svojih visoko-kvalitetne juvelirske izrade i umetničke vrednosti, predmeti iz kolekcije srebra imali su važnu ulogu u okviru vladarske prezentacije Karađorđevića, rečeno nam je u dvoru.
- Deo ove kolekcije iz srebrnarnice je nestao tokom Drugog svetskog rata, kada je kraljevska riznica opljačkana, a deo je korišćen za protokolarne svrhe kod maršala Tita - podseća nas kustos Biljana Crvenković.
Primetno je da na eksponatima kraljevskog posuđa, stoji grb FNRJ sa petokrakom, koji je utisnut kada je Tito koristio kraljevski dvor i njegovo srebrno posuđe. Kada smo jednom prilikom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića pitali kako to da za svoj rođendan u kraljevskom dvoru koristi posuđe sa grbom FNRJ, princ nam je rekao:
- Nisam želeo da brišem Brozove grbove i petokrake sa porodičnog posuđa, jer i to Titovo prepravljanje imovine Karađorđevića deo je srpske istorije. Naši gosti na dvoru su često bili jako zaintrigirani da vide Titove tragove na kraljevskom posuđu Karađorđevića.
DAMSKI “E“ PRIBOR
JEDAN od najdragocenijih setova u okviru zbirke srebra po svojoj izradi i istorijskoj vrednosti predstavlja damski toalteni pribor. To je rad prestižne pariske kuće „Okok“, koji ima ugraviran inicijal u vidu slova „E“. Nalazi se u koferu velikih dimenzija koji je presvučen zelenim plišom. Pretpostavlja se da je na dvor stigao kao poklon rođaka kraljevske porodice. Naime, baka kraljice Marije je nosila ime Elizabeta (Karmen de Silva).
BOGATA ČAJANKA
KRALJICA Marija je često organizovala čajanke za dame. U tim prilikama korišćeni su servisi od srebra iz čuvenih radionica srebra: Faberžea, Hlebnjikova, Baragina, ali i engleskih i francuskih radionica sredine i s kraja 19. veka.

Press, 18.11. 2011.
BLAGO DVORSKOG KOMPLEKSA
Izložba kraljevskih umetnina od srebra
Izložba „Pod patinom kraljevskog srebra" biće otvorena u petak 25. novembra kao deo serijala izložbi „Blago dvorskog kompleksa". Druga izložba u serijalu „Blago dvorskog kompleksa" predstaviće javnosti umetnička dela od srebra izrađena u juvelirnicama i umetničkim radionicama Evrope, Rusije i Dalekog istoka od 18. do 20. veka.
Kraljevska kolekcija srebra sadrži predmete prikupljene u skladu sa ličnim ukusom članova Dinastije Karađorđević, ili dobijene na poklon.
Izloženi predmeti korišćeni su na dvoru tokom vladavine kralja Aleksandra I.

Danas, 24.11.2011.
Čajanka kod kraljice
Beograd - Posle prošlogodišnjeg predstavljanja retkih knjiga iz Dvorske biblioteke u okviru izložbe pod nazivom „Na početku beše reč“, kojim je pokrenut serijal Blago dvorskog kompleksa, 25. novembra u Kraljevskom dvoru na Dedinju biće otvorena izložba Pod patinom kraljevskog srebra.
U okviru serije umetničkih izložbi, čiji je cilj upoznavanje javnosti sa pokretnim kulturnim dobrima Dvorskog kompleksa na Dedinju - predmetima izuzetne lepote i ekskluzivne izrade koji su u prethodnim decenijama bili dostupni isključivo državnom vrhu, političkoj eliti i visokim stranim zvanicama, posetioci će sada prvi put moći da vide deo kolekcije srebra iz dvorske srebrnarnice. Reč je o umetničkim delima, izrađenim u juvelirnicama i umetničkim radionicama Zapadne Evrope, Rusije i Dalekog Istoka od 18 do 20. veka, koja su korišćena u Kraljevskom dvoru tokom vladavine kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. Na izložbi u Trpezariji i Zlatnom salonu Kraljevskog dvora biće prikazana u okviru svakodnevnog protokola i svečanih događaja koji su u to vreme održavali na dvoru: Čajanke kod kraljice, kraljevskog stola za svečane prilike, srebra na dar i bogoslužbenih predmeta.
Ti predmeti upotrebne, bogoslužbene i dekorativne namene rađeni su od srebra, srebra za pozlatom, posebno u kombinaciji sa dragim i poludragim kamenom, slonovačom, kristalnim staklom i drugim plemenitim materijalima. Zbog izrade i istorijske vrednosti, dvorski kustos i autor izložbe Biljana Crvenković posebno izdvaja damski toaletni pribor prestižne pariske kuće „Okok“, koja je „tokom druge polovine 19. veka bila lider u juvelirskoj industriji“. Reč je o srebrnim predmetima u pozlati, sa ugraviranim inicijalom u vidu slova „E“, koji su smešteni u troetažnom koferu presvučenom zelenim plišem, gde svaki od „spratova“ nosi određeni deo ženske toalete“.
Najveći deo zbirke čine upotrebni predmeti, srebrno posuđe i pribori za jelo. Prema rečima Biljane Crvenković, za kraljevskim stolom na dvoru Karađorđevića vladao je nešto modifikovan protokol ustanovljen krajem 19. veka u Engleskoj, a članovi kraljevske porodice, posebno kraljica Marija negovali su i običaj ispijanja čaja.
- U tim prilikama korišćeni su servisi od srebra, a u dvorskoj srebrnarnici sačuvani su premeti iz čuvenih radionica Faberžea, Hlebnjikova, Bagarina i drugih engleskih i francuskih radionica iz 19. veka. Posle Drugog svetskog rata deo predmeta od srebra dobio je nova ideološka obeležja, dodavanjem novih državnih simbola - objašnjava Biljana Crvenković.
Ona napominje da „zbog visoko kvalitetne juvelirske izrade i umetničke vrednosti predmeti iz ove kolekcije, koja je među najvećima u umetničkoj zborci Dedinjskih dvorova, imali važnu ulogu u okviru politike vladarske prezentacije, jer naglašavaju različite uloge vladara, ukazuju na brojne segmente njegovog života i učestvuju u kreiranju utiska o članovima vladarske porodice“.
Vlada Srbije prošle godine proglasila je Dvorski kompleks na Dedinju, zajedno sa njegovom umetničkom zbirkom i Bibliotekom za spomenik kulture posebnog kulturnog i istorijskog značaja. Zbirka umetničkih dela obuhvata sedam kolekcija. Osim srebrnine tu su i kolekcije: evropsko slikarstvo, dela jugoslovenskih umetnika, jugoslovensku skulpturu, tepihe i tapiserija, nameštaj, predmeta od porcelana i stakla. Dvorski kompleks nalazi se u okviru prostorne kulturno-istorijske celine „Topčider“, koja je 1987. proglašena za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Poseta uz najavu
Izložba „Pod patinom Kraljevskog srebra“ biće otvorena za javnost od subote 26. novembra do utorka 6. decembra, u terminima od 11 i 13 sati. Posetioci treba da se jave Kancelariji Dvora i rezervišu vreme za posetu jedan dan unapred. Ulaz je slobodan.

Danas, 26.11.2011.
Izložba „Pod patinom kraljevskog srebra"
U Kraljevskom Dvoru na Dedinju sinoć je otvorena izložba „Pod patinom kraljevskog srebra", druga u serijalu predstavljanja „Blaga Dvorskog kompleksa". Izložbu je otvorio
predsednik Krunskog veća Dragomir Acović, koji je deo kolekcije dvorske srebrnarnice, prvi put izložen pred javnošću, nazvao „srebrnom mesečinom zaustavljenom u meni punog meseca".
Ljiljana Miletić -Abramović, v.d. direktorka Muzeja primenjene umetnosti, ocenila je da je „većina kolekcija iz nasleđa kraljevske porodice Karađorđević sačuvana u dosta dobrom stanju" i pohvalila saradnju Fonda Kraljevskih dvora i ustanove na čijem je čelu.
Izložba, čiji je autor dvorski kustos Biljana Crvenković, otvorena je do 6. decembra u terminima od 11 i 13 sati, uz prethodno najavljivanje Kancelariji Prestolonaslednika Aleksandra. Ulaz je slobodan.

Blic, 26.11. 2011.
Serijal izložbi "Blago dvorskog kompleksa"
Zavirite u dvorsku srebrnarnicu
BEOGRAD - Izložba predmeta od srebra, pod nazivom "Pod patinom Kraljevskog srebra", otvorena je sinoć u Kraljevskom dvoru na Dedinju.
Nakon prošlogodišnje izložbe "Na poćetku beše reč", kojom su predstavljene retke knjige iz Dvorske biblioteke, otvorena je i druga izložba u serijalu pod zajedničkim nazivom "Blago Dvorskog kompleksa". Reč je o postavci "Pod patinom kraljevskog srebra" koja prikazuje kolekciju srebra Kraljevskog dvora. Predmeti su prikupljeni u skladu sa ličnim ukusom članova kraljevske dinastije Karađorđevića, ili dobijeni na poklon, a izrađeni su u juvelirnicama i umetničkim radionicama Evrope, Rusije, i dalekog istoka, tokom prethodna tri veka.
Srebrnina je korišćena u Kraljevskom dvoru tokom vladavine Kralja Aleksandra I, a biće prikazana u kontekstu svakodnevnog protokola i svečanih događaja organizovanih u to vreme. Izložba "Pod patinom Kraljevskog srebra" otvorena je do utorka 6. decembra, a posetioci je mogu pogledati od 11 i 13 časova. Svi zainteresovani mogu se javiti kancelariji NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra na telefon 011-306-4014 i zakazati posetu jedan dan unapred. Ulaz je slobodan.                    

Blic dodatak, 26.11. 2011.
Izložba ličnih predmeta vladara iz dinastije Karađorđević
Srebrni pribor kraljeva pred publikom
Beograđani u Belom dvoru mogu da vide dvorski escajg, servise, mastionice, vaze, bokale i brojne ukrase izrađene od plemenitih materijala
Poštovaoci srpske istorije i kraljevske dinastije Karađorđevića, juveliri i ljubitelji plemenitih metala, imaće jedinstvenu priliku da u narednih 10 dana zavire u odaje Belog dvora i uvere se kako se i iz čega gostilo "na visokoj nozi" u prethodna tri veka. Izložba predmeta pod nazivom "Pod patinom kraljevskog srebra" otvorena je sinoć, a Beograđani su mogli da vide dvorski escajg, pribor za pisanje, ukrasne predmete.
Druga izložba u serijalu
"Blago dvorskog kompleksa" otkriva, zapravo, simbole vladarskog dostojanstva kraljevske porodice Karađorđevića. Pored dekorativnih i upotrebnih predmeta od srebra, u postavci se mogu videti pribor i ukrasi sačinjeni u kombinaciji sa dragim i poludragim kamenjem, slonovačom, kristalnim staklom i drugim plemenitim materijalima. Činije, postolja, mastionica, kutija za cigare, vaze, bokali, escajg i ostali izloženi predmeti svetle istim, ujednačenim sjajem pa bi se moglo reći da su kojim slučajem postavke upriličene napolju, magle sinoć, bar na Dedinju, ne bi ni bilo.
- Posebno su zanimljivi čajni servisi korišćeni prilikom čajanki koje je Kraljica Marija, baka Prestolonaslednika Aleksandra, redovno priređivala za dvorske dame i druge ugledne gošće. Srebrni predmeti izrađeni su u najčuvenijim radionicama Faberžea, Hlebnjikova, Bragina, Okoka kao i čuvenih francuskih majstora iz sredine i sa kraja 19. veka. Predmeti su prikupljeni u skladu sa ličnim ukusom članova kraljevske dinastije Karađorđevića, ili dobijeni na poklon, korišćeni su u Kraljevskom dvoru tokom vladavine Kralja Aleksandra Prvog. Zato se izložba i prikazuje u kontekstu svakodnevnog protokola i svečanih događaja organizovanih u to vreme - kaže član Krunskog veća Dragomir Acović, koji je svečano otvorio sinoćnu izložbu.
Dvorska srebrnarnica predstavljena je u dve velike prostorije Belog dvora, a pogledi posetilaca najviše su se zadržali na dugačkom stolu postavljenom kao da će svakog trenutka naići posluga sa tek spravljenim kulinarskim specijalitetima.
-  Izloženi predmeti ne predstavljaju u potpunosti celinu, već su razdvojeni, pa se može dogoditi da posetioci na različitim mestima naiđu na juvelirske tvorevine izrađene iste godine u istoj radionici. Za pojedine delove srebrnarnice ne postoji precizan podatak kad su dospele na Dvor. Recimo, za escajg izložen na centralnom stolu se zna da je naručen 1923. godine, za vreme vladavine Kralja Petra Prvog - objašnjava Acović.
Možda jedinstvenu atrakciju na izložbi predstavlja odeljak sa takozvanom garniturom za hladni lovački bife.
-  Na toj postavci interesantni su, recimo, srebrni šiljci pomoću kojih se aranžira meso ili čaše izrađene po dimenzijama jajeta prepelice, a ne kokoške - ističe Acović.
Izložba "Pod patinom kraljevskog srebra" otvorena je do 6. decembra, a posetioci je mogu pogledati od 11 i 13 časova. Svi zainteresovani mogu se javiti Kancelariji Prestolonaslednika Aleksandra na telefon 011 306 4014 i zakazati posetu dan unapred. Ulaz je slobodan.
Zbirka na Dedinju nastajala je skoro čitav jedan vek i to daleko od očiju javnosti, a prošle godine posetiocima su predstavljene retke knjige iz Dvorske biblioteke na izložbi pod nazivom "Na početku beše reč".
Netragom nestalo 540 supenih kašika
Najpedantniji posetioci izložbe "Pod patinom kraljevskog srebra" zapaziće da na centralnom stolu, u moru elemenata escajga, nedostaju supene kašike. - Dvorskoj srebrnarici jedino nedostaje 540 supenih kašika. Ako se ima u vidu da je reč o skupocenim predmetima umetničke i istorijske vrednosti, nije isključeno da će Dvoru biti neophodan jedan Šerlok Holms kako bi se riznica upotpunila - kaže Dragomir Acović.

Blic dodatak, 26.11. 2011.
Dvorsko blago
BEOGRAD - Izložba predmeta od srebra "Pod patinom Kraljevskog srebra" otvorena je sinoć u Kraljevskom Dvoru na Dedinju.
Nakon prošlogodišnje izložbe "Na početku beše reč, kojom su predstavljene retke knjige iz Dvorske biblioteke, otvorena je i druga izložba u serijalu zajedničkog naziva "Blago Dvorskog kompleksa". Reč je o postavci "Pod patinom kraljevskog srebra" koja prikazuje kolekciju srebra kraljevskog Dvora. Predmeti su i prikupljeni u skladu sa ličnim ukusom članova kraljevske dinastije Karađorđevića, ili dobijeni na poklon, a izrađeni su u juvelirnicama i umetničkim radionicama Evrope, Rusije, i Dalekog istoka, tokom prethodna tri veka.
Srebrnina je korišćena u kraljevskom Dvoru tokom vladavine Kralja Aleksandra I, a biće prikazana u kontekstu svakodnevnog protokola i svečanih događaja organizovanih u to vreme. Izložba "Pod patinom Kraljevskog srebra" otvorena je do utorka 6. decembra, a posetioci je mogu pogledati od 11 i 13 časova. Svi zainteresovani mogu se javiti Kancelariji NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra na telefon 011/306-4014 I zakazati posetu jedan dan unapred. Ulaz je slobodan.                  

Politika,26.11. 2011.
Pod patinom kraljevskog srebra
„Srebro nije skupoceno kao zlato, nije nepropadljivo kao zlato, nije zasićeno obiljem kao zlato. Meko je, podatno, ima u sebi nečeg i čistog i koruptivnog. Kada je bez mrlje slično je ogledalu, odražava ono što se u njemu ogleda. Kada je korodirano postaje slika Dorijana Greja." Ovo je rekao Dragomir Acović, član Krunskog veća, koji je sa mr Ljiljanom Miletić, direktorkom Muzeja primenjene umetnosti, svečano otvorio postavku „Pod patinom kraljevskog srebra" u Kraljevskom dvoru na Dedinju.
Kovčežići i ukrasne vaze, kutije sa grbom Kraljevine Jugoslavije, pribor za pisanje, bogoslužbeni predmeti, čajni servisi iz kojih je svoje ugledne goste i dvorske dame posluživala Kraljica Marija i „kraljevski" postavljena trpeza i escajg za ručavanje našli su se pred očima mnogobrojnih posetilaca.                   
Na ovoj izložbi predstavljeni su upotrebni i dekorativni predmeti iz dvorske srebrnarnice, izrađeni u radionicama Faberžea, Hlebnjikova, Bragina, Okoka... Rađeni su uglavnom od srebra, ali i u kombinaciji sa dragim i poludragim kamenjem, slonovačom, kristalnim staklom i drugim plemenitim materijalima.
Postavka će biti otvorena do 6. decembra od 11 do 13 časova. Poseta mora da se rezerviše, a ulaz je slobodan.

Pravda, 26.11. 2011.
KOLEKCIJA SREBRA KARAĐORĐEVIĆA I BROZA OTVORENA ZA POSETIOCE
Stoni servisi od čistog srebra ili sa pozlatom, srebrni kompleti za čaj, pribor za pisanje i mnogobrojni svećnjaci, svi izrađeni od plemenitog metala, samo su deo retkih i vrednih predmeta od srebra koji su se u petak veče mogli videti na otvaranju izložbe „Pod patinom kraljevskog srebra". Dragomir Acović, član Krunskog saveta, rekao je da prikazana zbirka predstavlja, prvenstveno, predmete koji su pripadali porodici Karađorđević, zatim iz Titovog perioda, ali i one koji su u ličnom vlasništvu pretendenta na presto Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.
Izložbu, koja je deo serijala „Blago dvorskog kompleksa", otvorili su vršilac dužnosti direktora Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu Ljiljana Miletić Abramović i Dragomir Acović, a posetioci mogu da je vide do 6. decembra.
Na toj izložbi po prvi put su predstavljeni upotrebni i dekorativni predmeti iz dvorske srebrnarnice, među kojima ima i srebra u kombinaciji sa dragim i poludragim kamenjem, slonovačom, kristalnim staklom i drugim plemenitim materijalima.
Predmeti su rađeni u nekim od najčuvenijih radionica Faberžea, Hlebnjikova, Bragina, Okoka, a među njima su i dela slavnih engleskih i francuskih majstora napravljeni sredinom i krajem 19. veka.
Acović je rekao da izložba ljudima treba da pokaže šta je sve od umetničkih i primenjeno-umetničkih predmeta u dvoru, pošto oni predstavljaju kulturnu, nacionalnu i svetsku baštinu, koju je neodgovorno skrivati narodu.
- Prvim pogledom na ove predmete može se videti da su ih nabavljali ljudi koji su znali šta je lepo i otmeno. U prvi mah smo pokušali da prikažemo komplete iste provinijencije, iz istog perioda, ali to nije bilo moguće, pošto je kolekcija nekadašnjeg dvorskog srebra opustošena. Tako smo morali, od onoga što je ostalo, da rekonstruišemo ono što smo smatrali najzanimljivijim da bi se dočarao period od 18. do 20. veka - rekao je on.
Acović je objasnio i da je velika količina srebrnine nestala iz dvora od početka Drugog svetskog rata, ali i naglasio da ne želi da tvrdi da je to neko ukrao, kao i da očekuje da su te vrednosti sačuvane i da će jednog dana biti sakupljene i restaurirane.
- Pre 1941. u dvoru se nalazilo 80 sanduka srebra, a mi smo pola veka kasnije zatekli 28 sanduka, od kojih su pet bili prazni, a svi ostali su bili nekompletni - istakao je Acović.
Izložba će biti otvorena u terminu od 11 do 13 sati, a svi zainteresovani mogu da se jave na broj telefona 011/306-4014 i rezervišu vreme za posetu jedan dan unapred. Ulaz je slobodan.
Pokradene sve srebrne kašike
Objašnjavajući razmere pustošenja koje je pogodilo dvorsku kolekciju srebra, Dragomir Acović je naveo da su postojale tri garniture stonog srebrnog escajga za po 180 osoba, iz kojih su pokradene sve kašike za supu - ukupno 540, što je oko 270 kilograma čistog srebra. - Možemo tek zamisliti koliko je skupljih i vrednijih predmeta nestalo - zaključuje Acović.

Frankfurtske vesti, 27.11. 2011.
PETOKRAKA ZAMENILA KRUNU
U Kraljevskom dvoru na Dedinju otvorena je izložba "Pod patinom kraljevskog srebra", druga u serijalu predstavljanja "Blaga Dvorskog kompleksa". Raskošni srebrni predmeti sa pozlatom u kombinaciji sa dragim i poludragim kamenjem, slonovačom i kristalom na sebi nose i istorijske tragove - promene simbola vlasti. Skidane su krune i stavljane petokrake. Tako je umesto kraljevskog grba Karađorđevića na činiju iz19. veka stavljen grb FNRJ.