Saopštenje

Magyar Szó – 2. marta 2003.g.

«Ni Rim nije sagrđen za dan...»

Govor Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića na III Samitu Srbije i Crne Gore održanom a Beogradu 24. i 25. februara

U Beogradu je 24. i 25. februara 2003. u hotelu Hyatt održana je III samit o međunarodnim privrednim privrednim odnosima Srbije i Crne Gore. Do dvodnevne konferencije došlo je u organizaciji grčke međunarodne kompanije Tsomokos International pod pokroviteljstvom više međunarodnih i domaćih firmi.

Među brojnim zvanicama i učesnicima na konferenciji bili su predstavnici republičke i savezne vlade (premijer srpske vlade g. Zoran Đinđić, ministar inostranih poslova g. Goran Svilanović, Mlađan Dinkić guverner Narodne bankei mnogi drugi) kao i predstavnici mongih domaćih i stranih firmi, kao i organizacija Pakta za stabilnost Istočne Evrope , Evropska komisija i predstavnici diplomatskog kora u Beogradu.

Konferenciju međunarodnog ranga udostojio je svojim prisustvom i Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević i nejegova supruga princeza Katarina.

Glavni cilj sastanka bio je unapređenje privrednog razvoja Srbije i Crne Gore kao i analiza ciljeva popravljanja njenog međunarodnog položaja i dalje razvijanje poslovnih odnosa i njihovo usaglašavanje sa međunarodnim pravnim normama.

Prisutne je najpre pozdravio g. Simeon Tsomokos, direktor kompanije ''TGI Helas'', koji novu državnu zajednicu Srbija i Crna Gora vidi kao garanciju političke stabilnosti što je neophodni uslov za priliv i ulaganje stranog kapitala.

Zatim je nastupio G. Milo Đukanović, premijer Crne Gore, koji je govorio o zajedničkoj budućnosti Srbije i Crne Gore u Evropi i istakao potrebu za uključivanje u evroatlantske institucije.

Sledeći govornik bio je Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandra II koji se najpre osvrnuo na promene iz oktobra 2000.g. Po njegovim rečima naša zemlja je tek započela put tranzicije u demokratiju,tržišnu ekonomiju, kao i napor da se stvori savremeno društvo zasnovano na vladavini zakona, pa dodao: ''Morali smo da se bavimo uništenom ekonomijom, finansijskim institucijama, infrastrukturom, i padom osnovnih moralnih i društvenih vrednosti. To je bio samo deo briga sa kojima se nova vlada suočila po stupanju na dužnost. Mi smo nastojali svim silama da ponovo postanemo član evropskih i međunarodnih organizacija, i konačno član Evropske Unije. Sa ponosom mogu da kažem da posle takvih užasnih iskustava kroz koje je naš narod prošao, kao što su bombardovanje, sankcije, izolacija i podmukla diktatura, naše demokratske vlade u Srbiji i Crnoj Gori nastavljaju da vredno i umešno rade na reformama, promovišu potencijale naše zemlje i ohrabruju investitore da dođu. Naše vlade nastavljaju svoja nastojanja da prevaziđu izuzetno tešku situaciju u svim sektorima, što uključuje i zdravstvenu zaštitu i socijalne službe.''

Prestolonaslednik je nadalje izložio da istaknuto treba raditi na tome da ljudi, koji su dosta propatili, konačno dođu doodgovarajućih radnih mesta, da osećaju sigurnost u jednom mirnom i demokratskom društvu i pred sobom vide srećniju budućnost. Izjavio je, da iako postoje politički suprotstavljena mišljenja, ali ni u jednom trenutku nije bilo nestabilnosti ili građanskih nemira. Naprotiv, sukob mišljenja je uvek bio otvoren, kao i u bilo kojoj drugoj demokratskoj zemlji. Oseća se napredak u celini. Urađeno je mnogo na poštovanju ljudskih prava i podizanju tolerancije prema svim građanima bez obzira na njihovo etničko ili versko poreklo.

“ Danas je situacija još više pogoršana zbog klime nesigurnosti na Srednjem Istoku. Nadamo se miru i boljoj budućnosti za sve, kao i skorom oporavku globalne ekonomije. Bez obzira na globalno nepovoljnu finansijsku situaciju i njene posledice po Srbiju i Crnu Goru, mi ipak imamo sjajne potencijale i motive za međunarodna ulaganja i partnertstva u svim sektorima. Uzimajući u obzir sve ogromne probleme sa kojima smo se suočili, nismo se zaustavili, a kako jedna izreka kaže :Ni Rim nije sagrađen za dan''.

U svom govoru Prestolonaslednik se osvrnuo i na bombardovanja 1999.godine koje koštalo ogromno bogastvo, a u odnosu na to, u domovnu nam je otada dospela tek kap međunarodne ekonomske pomoći. Posle toga je nastavio:» Naravno, mi smo zahvalni na pomoći koju smo dobili, i zahvaljujemo državama i međunarodnim institucijama koje su nam izašle u susret i koje nastavljaju da to čine. Ipak, biću tako slobodan da ukažem na jedan šokantan princip: Lakše je platiti za rat, nego platiti za mir».

Prestolonaslednik u svom govoru pomenuo i teroristički napad na Njujork u septembru 2001. godine i njegove globalne posledice. «Posle ovakvih terorističkih udara svetska ekonomija pretrpela je teške posledice, a to je direktno uticalo i na naše šanse za oporavak u još većoj meri.»

Na kraju govora Prestolonaslednik Aleksandar II zahvalio se svima koji su već ulagali u našoj zemlji. Izjavio je da očekuje i u buduće dalje investicije, sklapane partnerstva i dugotrajna priljateljstva.

Pored izlaganja i govora koji su se čuli na samitu, domaće firme su imale mogućnosti da prikažu svoje proizvode i usluge, odnosno da se predstave učesnicima konferencije.

Uveče, posle važnog događaja, Prestolonaslednik je sa suprugom priredio svečani prijem za učesnike samita u Belom dvoru na kraljevskom imanju na Dedinju. Pored skoro 500 zvanica, prijem je bio otvoren i za predstavnike štampe koji su se pojavili na dvoru u velikom broju.

Autor: Dr. Tibor Celler

POLITIKA, 26. februar 2003.

SRBIJA POSLE 28 MESECI

Govor na Trećem samitu Srbije i Crne Gore

Bolja budućnost za sve

Lakše je platiti za rat nego platiti za mir

NJ. K. V. Aleksandar Karađorđević

Naša mirna revolucija od 5. oktobra 2000. ima tek dve godine i četiri meseca, desila se pre samo 28 meseci. Toliko se toga dogodilo na domaćoj i međunarodnoj sceni od tog istorijskog datuma. Naše društvo nastavlja svoj demokratski razvoj, rešavajući mnoge svoje probleme slobodno i otvoreno.

Petog oktobra 2000. nasledili smo mnoge složene situacije iz naše prošlosti. Naš ponosni narod je prošao kroz mnoge patnje i stradanja i željan je prilike da se otvore nova radna mesta, željan sigurnosti i budućnosti u miru i u demokratskom društvu.

Moramo imati u vidu da je pre samo 28 meseci naša zemlja tek započela put tranzicije u demokratiju, tržišnu ekonomiju, kao i napor da se stvori savremeno društvo zasnovano na vladavini zakona. Kao što je naša vlada isticala, morali smo da se bavimo uništenom ekonomijom, finansijskim institucijama, infrastrukturom i padom osnovnih moralnih i društvenih vrednosti. To je bio samo deo briga sa kojima se nova vlada suočila po stupanju na dužnost. Mi smo nastojali svim silama da ponovo postanemo član evropskih i međunarodnih organizacija, i konačno član Evropske unije. Vešto smo pregovarali sa međunarodnim institucijama oko smanjivanja našeg duga.

Uložili smo veliki napor da popravimo naše međunarodne odnose i sa dobrodošlicom dočekali inostrane političare i državnike. Takođe smo srdačno dočekali investitore u našoj novoj demokratskoj zajednici. Započeli smo odličnu ekonomsku politiku zahvaljujući umeću naših ministara i vladinih stručnjaka.

Postoje politički suprotstavljena mišljenja, ali ni u jednom trenutku nije bilo nestabilnosti ili građanskih nemira. Naprotiv, sukob mišljenja je uvek bio otvoren, kao i u bilo kojoj drugoj demokratskoj zemlji. U celini, bilo je mnogo poboljšanja.

Urađeno je mnogo na poštovanju ljudskih prava i podizanju tolerancije prema svim građanima bez obzira na njihovo etničko ili versko poreklo.

Uzimajući u obzir sve ogromne probleme sa kojima smo se suočili, nismo se zaustavili, a kako jedna izreka kaže: "Rim nije sagrađen za jedan dan".

Danas mi više nismo udarna vest na globalnom nivou, zato što u našem regionu vladaju mir, saradnja i nada, iako osnovne potrebe našeg naroda još uvek nisu zadovoljene, zbog nezamislivog uskraćivanja u prethodnom periodu.

Želim da naglasim jednu ličnu opasku. Agresija protiv naše zemlje 1999. godine koštala je čitavo bogatstvo. Danas, dve godine i četiri meseca posle osvita demokratije, u našu zemlju dospela je samo kap finansijske pomoći, u poređenju sa milijardama koje su potrošene na agresiju.

Naravno, mi smo zahvalni na pomoći koju smo dobili, i zahvaljujemo državama i međunarodnim institucijama koje su nam izašle u susret i koje nastavljaju da to čine.

Ipak, biću slobodan da ukažem na jedan šokantan princip: lakše je platiti za rat, nego platiti za mir. Mislim da je to sramno, a sada sam još i više uveren u to, pošto smo moja supruga i ja putovali širom naše zemlje i neposredno se osvedočili o strašnim životnim uslovima koje je naš narod nasledio iz prošlosti. Sa ponosom mogu da kažem da posle takvih užasnih iskustava kroz koje je naš narod prošao, kao što su bombardovanje, sankcije, izolacija i podmukla diktatura, naše demokratske vlade u Srbiji i Crnoj Gori nastavljaju da vredno i umešno rade na reformama, promovišu potencijale naše zemlje i ohrabruju investitore da dođu. Naše vlade nastavljaju svoja nastojanja da prevaziđu izuzetno tešku situaciju u svim sektorima, što uključuje i zdravstvenu zaštitu i socijalne službe.

Svet se promenio posle 11. septembra 2001. Nevini ljudi svih nacionalnosti izgubili su život zbog gnusnih terorističkih napada u Sjedinjenim Državama, Indoneziji i na čitavoj našoj planeti.

Posle ovakvih terorističkih udara svetska ekonomija pretrpela je teške posledice, a to je direktno uticalo i na naše šanse za oporavak u još većoj meri.

Danas je situacija još više pogoršana zbog klime nesigurnosti na Srednjem istoku. Nadamo se miru i boljoj budućnosti za sve, kao i skorom oporavku globalne ekonomije. Bez obzira na globalno nepovoljnu finansijsku situaciju i njene posledice po Srbiju i Crnu Goru, mi ipak imamo sjajne potencijale i motive za međunarodna ulaganja i partnerstva u svim sektorima.

SRNA 24-02-2003 15:35:10 - Srbija i Crna Gora - samit - Karadjordjevic

NEOPHODNO POZABAVITI SE PADOM OSNOVNIH MORALNIH VRIJEDNOSTI

BEOGRAD, 24. FEBRUARA /SRNA/ - NJegovo Kraljevsko Visocanstvo Prestolonasljednik Aleksandar Karadjordjevic izjavio je danas da je u drzavnoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori neophodno pozabaviti se unistenom ekonomijom, finansijskim institucijama i padom osnovnih drustvenih i moralnih vrijednosti.

On je na Samitu Srbije i Crne Gore rekao da je od 5. oktobra 2000. godine proslo tek 28 meseci, te da je zemlja tek zapocela put tranzicije, trzisne ekonomije i nastojanja da se stvori savremeno drustvo zasnovano na vladavini prava i zakona.

"Nastojali smo svim silama da ponovo postanemo clan evropskih i medunarodnih organizacija i konacno clan Evropske unije, vesto smo pregovarali sa medunarodnim institucijama oko smanjivanja naseg duga, sa dobrodoslicom docekali inostrane politicare i drzavnike, kao i investitore" - istakao je prestolonasljednik Karadordevic.

On je rekao da je u zemlju "dospela samo kap finansijske pomoci u poredenju sa onim sto je potroseno tokom agresije NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine".

"Ipak, bez obira na globalno nepovoljnu finansijsku situaciju i njene posledice po Srbiju i Crnu Goru, imamo sjajne potencijale i motive za medunarodna ulaganja i partnerstva u svim sektorima" - zakljucio je princ Aleksandar Karadjordjevic.

BLIC 26.02.03.

DOBILI SMO SAMO KAP POMOCI

Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević ocenio je na Trećem samitu Srbije i Crne Gore u Beogradu, da je ''dve godine i četiri meseca posle demokratizacije u našu zemlju dospela samo kap finansijske pomoći iz inostranstva''.

''Agresija na našu zemlju koštala je čitavo bogatstvo. Danas je u našu zemlju dospela samo kap finansijske pomoći u poređenju s milijardama koje su potrošene na agresiju. Naravno, mi smo zahvalni na pomoći koju smo dobili,a zahvaljujući državama i međunarodnim institufcijama koje su nam izašle u susret i koje nastavljaju to da čine – rekao je Aleksandar II Karađorđević na otvaranju Samita. On je ukazao na ''sraman i šokantan princip da je lakše platiti za rat nego za mir''.

TRANSLATION of the upper article

BLIC, 26 February 2003

ONLY A DROP OF FINANCIAL AID HAS REACHED OUR COUNTRY

Crown Prince Alexander II Karadjordjevic has said at the Third Summit of Serbia and Montenegro in Belgrade that “two years and four months after the dawn of democracy, only a miserly drop of financial aid has reached our country”.

“The aggression mounted against our country in 1999 cost a fortune. Today, two years and four months after the dawn of democracy, and in comparison to the billions that had been spent on the aggression only a miserly drop of financial aid has reached our country. Naturally we are most grateful for the help we have received and we very warmly thank the nations, and international entities who have been good to us and continue to do so” – said Alexander II Karadjordjevic at the opening of the Summit. He pointed at the “shameful and shocking principle that it is easier to pay for war than to pay for peace”.

BLIC 26.02.03.

INVESTITORI I SUZANA

U holu dvora Aleksandar II Karađorđević i princeza Katarina dočekivali su zvanice i srdačno se pozdravljali sa svima. I dok su u svečanoj sali gosti već započeli laku konverzaciju, Aleksandar II Karađorđević i Katarina su i dalje strpljivo dočekivali goste i ispunjavali želju svakom ko je poželeo da se s njima slika.

''Presrećna sam što sam se našla u društvu ovako važnih ljudi koje ja inače ne srećem često. Posebno mi je drago što sam ispunila svoj dečiji san – da jednog dana uđem u pravi dvor i upoznam pravu princezu – rekla je za ''Blic'' Suzana Mančić.

''Srećna sam što vidim puno investitora ovde. Večeras smo okupili 400 ljudi kao što vidite Beli dvor ima mesta za sve. Humanitarni rad je moj život i uradiću sve da ne gledma kako naš narod pati – izjavila je za ''Blic'' princeza Katarina, koju smo na trenutak uspeli da ukradome od gostiju.

GLAS JAVNOSTI, 25. 2. 2003

Treći samit Srbije i Crne Gore

Investitori čekaju na političku stabilnost

Temelj reformi postavljen, ali srpski parlament sporo radi, administracija je nefunkcionalna, a kriminal otežava integraciju u svetsku zajednicu, tvrdi Džefri Baret iz Evropske komisije

BEOGRAD - Sada se ispostavilo da je temeljno pitanje Srbije i Crne Gore razlika u ekonomskim sistemima i da želja za samostalnošću Crne Gore nije motivisana političkim i separatističkim razlozima. Carinske stope Srbije i Crne Gore ne mogu se usaglasiti političkim dekretima, jer su posledica razlike koje postoje u njihovim ekonomskim sistemima.

Šteta od agresije Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević oštro je naglasio da je "agresija protiv Jugoslavije koštala čitavo bogatstvo i da se donacije ne daju ni uporediti sa tom štetom". -Čini mi se da se lakše plaća rat nego mir. To je sramno. Naše vlade rade na reformama, ali se ni Rim nije izgradio za jedan dan. Imamo velike mogućnosti za investicije - zaključio je Karđorđević.

Lakše je CG da podigne carine gde su u proseku 3,5 odsto, nego Srbiji da ih snizi sa 10,5 odsto. Srpska privreda će zbog toga imati štete, a CG je pretežno turistička zemlja.

Moramo znati šta su posledice ujednačavanja, jer ako je prvobitni cilj državne zajednice da se podigne standard građana, posledice harmonizacije carina mogle bi uticati na njegov pad - rekao je Milo Đukanović, crnogorski premijer, otvarajući juče treći samit Srbije i Crne Gore, čiji je jedan od vodećih organizatora grčka firma "Intrakom".

Napominjući da će do kraja marta biti usvojen akcioni plan o usaglašavanju carinskih stopa između Srbije i Crne Gore Đukanović je dodao da je "ovo prvi put da se CG u Beogradu predstavila autentično". Još nisu izabrani ministri za Savet, rekao je Đukanović i naglasio da bi u ambasadama trebalo zameniti Miloševićeve sledbenike ljudima koji predstavljaju političku većinu.

Guverner Narodne banke Srbije Mlađan Dinkić, istakao je da je dosta postignuto u sferi makroekonomske stabilnosti, da se snižavaju javni troškovi, ali da je kamata na godišnjem nivou još visoka i iznosi nešto malo ispod 20 odsto. Predstoji nam borba protiv inflacije koja je za ovu godinu planirana na devet odsto i visokih kamata, rekao je Dinkić i napomenuo da je krupan problem i visok spoljnotrgovinski deficit. Dinkić smatra da je za novo preispitivanje prevelika liberalizacija carinskog sistema, pa je napomenuo da novi zahtev za smanjivanjem carina može uništiti pojedine grane industrije, napominjući i da postoje drugi načini za zaštitu tržišta.

Džefri Baret, šef Evropske komisije u Beogradu, naglasio je da su postavljeni temelji za ekonomsku i strukturnu reformu, ali "da srpski parlament još sporo radi, administracija je nefunkcionalna, a kriminal ugrožava razvoj i integraciju u međunarodnu zajednicu.

"Inflacija je pod kontrolom, počeli su da dolaze investitori, ali je velika nezaposlenost. Trebalo bi sniziti poreze i smanjiti sivu ekonomiju, a tri monete koje važe u Beogradu, Podgorici i Prištini moraju se uskladiti sa standardima EU. Tokom procesa stabilizacije i asocijacije, što je predvorje za članstvo u EU, kriminal se mora iskoreniti i zavladati pravo", dodao je Baret.

Kurs

- Moguće je da ćemo imati fleksibilniji kurs dinara. Margine fluktuirajućeg kursa odrediće inflatorna stopa. Za ovu godinu je planirana jednocifrena inflacija od devet odsto - rekao je Dinkić.

Karadžić nije u CG
Odgovarajući na pitanje da li se haški optuženici nalaze u Crnoj Gori Đukanović je rekao da "se dobro razjasnio sa Karlom del Ponte". - CG dobro sarađuje sa Haškim tribunalom. Postoje špekulacije da se Radovan Karadžić nalazi u Crnoj Gori, ali mi smo rekli Del Ponteovoj da, ako ne veruje da nije u CG, može da pošalje ljude da to provere - dodao je Đukanović.

- Investitori smatraju da u Srbiji ne postoji politička stabilnost jer su pregovori oko državne zajednice teško postignuti, propala su dva izbora za predsednika u Srbiji, a pitanje Kosova još nije rešeno - rekao je Čarls Frank. U Srbiji postoji relativno dobar i pravičan poreski sistem, ali Vlada mora da donese i ostale zakone, a sudstvo da ih sprovodi. Savetnik sam jedne firme za investicije i otkrio sam da uslovi za investiranje nisu javni, rekao je Frank i dodao da misli da će Srbija biti dobro mesto za investicije u jugoistočnoj Evropi.

Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta, govoreći o političkoj stabilnosti i regionalnoj saradnji, naglasio je da većina zemalja još nema ustavna rešenja, da se u mnogim slučajevima može sumnjati u validnost izbora i da postoje jaki populistički pritisci koje ne treba potceniti, pa stoga, kaže Gligorov, u regionu nije postignuta makroekonomska stabilnost.

Bojan Mikec, ekonomski savetnik slovenačke ambasade, naglasio je da je Slovenija od 1991. do 2001. godine dobila 3,2 milijarde dolara direktnih investicija, a da je sama 60 odsto ulaganja usmerila u bivše republike. Mikec kaže da se investitori plaše nefunkcionalnosti pojedinih institucija, netransparentnosti i načina primene zakona u praksi.

Saradnja sa Hagom

Liselor Sajrus iz Pakta za stabilnost, istakla je da Srbija i Crna Gora moraju dostići evropske standarde, a Evropa će jačati svoju pomoć. Zajednica mora povećati funkcionalnost u državnoj administraciji i raditi na integraciji etničkih manjina. "Zajednica mora bez predrasuda sarađivati sa Hagom i istovremeno aktivirati domaće sudstvo kako bi se osudili ratni zločini. Međunarodna zajednica je dosta investirala na Kosovu, ali situacija još nije zadovoljavajuća, jer se izbeglice ne vraćaju. Na Kosovu se mora obezbediti multietnički život i međunarodni standardi pre nego što se bude razgovaralo o njegovom statusu", rekla je Sajrus.

DNEVNIK, 25.02.2003.

SA TREĆEG „SAMITA SRBIJA I CRNA GORA”

Dobro mesto za investiranje

BEOGRAD: Od ulaska u Evropsku uniju Srbija i Crna Gora imaće velike koristi, ali se za to mora platiti i odgovarajuća cena, poručio je juče šef beogradske kancelarije Evropske komisije Džefri Baret. Učestvujući u radu dvodnevnog, trećeg po redu „Samita Srbija i Crna Gora”, svojevrsnog okruglog stola predstavnika vlada Srbije i Crne Gore s nekoliko stotina zastupnika međunarodnih institucija i zemalja, stranih investitora i domaćih privrednika, Baret je istakao da je sklapanje sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji prvi od uslova za priključenje SCG i čitavog regiona EU. Pri tome, kazao je on, SCG neće biti suočena samo sa zahtevima iz Brisela, jer je i EU preuzela neke obaveze i zato je neophodna saradnja obeju strana. Baret je naglasio i da će se na junskom samitu, u Solunu, postaviti nove smernice i okviri razvoja za čitav region, pa i SCG.

Baret je poručio i da se zemlje zapadnog Balkana ubuduće, umesto na donacije, moraju više osloniti na privlačenje stranih investicija, čemu bi trebalo da doprinese i sklapanje 20 bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini, između zemalja u regionu.

Ocenjujući napredak u poslednje tri godine „impresivnim”, predstavnica nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, zadužena za saradnju sa Paktom za stabilnost Jugoistočne Evrope, Lizelore Cirus naglasila je da SCG ima „evropsku perspektivu” i da će samit u Solunu predstavljati dodatni impuls za približavanje regiona EU. Naglašavajući da bi trebalo ubrzati unutrašnju harmonizaciju ekonomskih sistema, ona je kao uslove brže integracije navela bolju saradnju s Haškim tribunalom i „aktivniji odnos nacionalnih sudova prema optuženima za ratne zločine”. Uz napomenu da je oficijelni stav Nemačke da su preuranjeni razgovori o konačnom statusu Kosova, jer bi to mogao da bude izvor novih konfrontacija, ona je kazala da ni podela Kosova „nije opcija”.

Čarls Frenk Džunior, konsultant nekoliko stranih kompanija, zainteresovanih za ulaganje u SCG, naglasio je da strance najviše brine politička stabilnost i da oni poreski sistem ne smatraju nepovoljnim. Uz napomenu da vlade u Beogradu i Podgorici imaju šansu da izbegnu greške drugih zemalja u procesu privatizacije, on je ocenio da će SCG biti „vrlo dobro mesto za investicije”.

Crnogorski premijer Milo Đukanović rekao je da će u reformama državna zajednica imati podršku Brisela i da će taj „reformski voz na putu do evropskog odredišta podržati i Rusija i SAD”.

- Neće državnu zajednicu spasti ćutanje o referendumu, niti ugroziti njegovo pominjanje - kazao je Đukanović.

Učesnike skupa, koji se završava danas, pozdravio je i prestolonaslednik, princ Aleksandar Karađorđević.