Inžinjerci obnovili objekat iz Prvog srpskog ustanka

VOŽDOV ŠANAC NA OPLENCU

Pripadnici 305. inžinjerijske brigade izgradili su na Oplencu, nedalkeo od crkve Svetog Đorđa šanac istovetan onom na kojem su se Karađorđevi ustanici borili s Turcima. Na šancu se snimaju secne TV serije ‘’Tragom Karađorđa’’, a taj vojni objekat iz minulih vremena odlično se uklopio u kompleks istorijskih građevina u Topoli.

Na obnovljenom šancu iz Karađorđevog doba televizijska ekipa RTS nedavno je snimila kadrove dokumentarno – igrane serije sa nazivom ‘’Tragom Karađorđa’’, čija radnja prati događaje vezane za taj burni istorijski period.

Urednik serije je Velibor Lazarević, reditelj je Miroslav Živanović, dok je scenario napisao Mile Nedeljković. Angažovana je brojna glumačka ekipa, a lik Karađorđa tumači Nebojša Kundačina. Od leta 2002. godine eikpa koja snima seriju od Sobora do Sjenice i doslovno je tragom velikog vožda srpskog naroda, pd čijim je vođstvom se Srbija oslobodila višestrukog ropstva i stupla u red slobonih i modernih evropskih zemalja.

POLITIKA, 19.09.2003.

Dokumentarno-igrana serija ''Tragom Karađorđa''

O VOŽDU – OD ROĐENJA DO SMRTI

Televizijska ekipa je putevima vožda Đorđa Petrovića Karađorđa bila na preko hiljadu lokaliteta na području Srbije i snimala u više od dve stotine mesta. Rekonstruisani su najznačajniji događaji i likovi ovog važnog istorijskog događaja koji je Srbiji oslobodio turskog ropstva i uveo u red slobodnih i modernih evropskih zemalja.

U dvanaest epizoda predstavljen je Karađorđev život od rođenja pa do smrti.

Tokom petnaest meseci snimanja, brojna televizijska ekipa na čelu sa scenaristom Miletom Nedeljkovićem, rediteljem Miroslavom Živanovićem, direktorom fotografije Brankom Pelinovićem, scenografom Snežanom Popović, kostimografom Milanom Perišićem, direktorom serije Svetalnom Bandić i producentom Zoranom Zidnovićem snimila je do sada neka nepoznata mesta i znamenje iz Prvog srpskog ustanka koji će prvi put biti viđeni u ovoj seriji, a razjašnjene su i mngoe istoriografske dileme. Rekonstrusano je nekoliko masovnih scena, a najznačajniji objekat koji je kompletno izgražen iz pomog SO Topola i inžinjerske jedinice Vojske SCG za potrebe ove serije je Karađorđev šanac na Oplencu koji je poslužio za potrebe snimanja ove serije, posle čega ostaje kao značajan i atraktivan turistički lokalitet.

U igranom delu serije učestvuje više od dve stotine glumaca i statista. Glavne uloge u seriji igraju Nebojša Kundačina (Karađorđa), Mirjana Karanović (majka Marica), Ivan Šebalj (otac Petar) i mnogi drugi.

Predstavljanju projekta ''Tragom Karađorđa'' u Topoli prisustvovao je i Nj.K.V. Prestolonaslendik Aleksandar II Karađorđević, generalni direktor RTS Aleksandar Crkvenjakov, a o seriji je govorila glavni i odgovorni urednik Obrazovno-naučnog programa Olivera Kostić.

VEČERNJE NOVOSTI, 19.09.2003.

SLAVNI PUT PREDAKA

Oplenac – Karađorđev konak, kiša pljušti, a ekipa serije ''Tragom Karađorđa'' priprema se za snimanje poslednjih kadrova, kako bi sve bilo cakum-pakum za emitovanje na RTS 14. februara 2004. godine za 200 godišnjicu od kopanja temelja moderne Srbije.

Počasni gost bio je Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević, koji je došao u Topolu da da podršku gigantskom projektu Obrazovno-anučnog programa RTS i celom timu koji radi na realzovanju dokumentarno igrane serije o jednoj od najznamenitijih veličina srpskog naroda, Đorđu Petroviću.

GLAS JAVNOSTI, 19.09.2003.

VOŽDOV ŠANAC OSTAJE TOPOLI

U Karađorđevom gradu u Topoli i njenoj okolini, snimaju se igrani delovi dokumentarno igranog serijala ''Tragom Karađorđa''. Snimanje će trajati do kraja septembra. Prva epizode biće svečano prikazana na proslavi 200.godišnjice Prvog srpskog ustanka na Sretenje 2004. godine.

Predstavljanju serijala, nedavno u Topoli, prisustvovao je i Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II.

TV NOVOSTI, 18.09.2003.

VOŽDOV ŽIVOTOPIS

U Karađorđevom konaku u Topoli prdstavljen je projekat Obrazovno-naučnog prgrama RTS ''Tragom Karađorđa'', čija je televizijska premijera predviđena za Sretenje, 14. februara 2004. godine u skolpu obeležavanja dvestogodišnjice Prvog srpskog ustanka. Reč je o dokumentarno-igranoj seriji koja se sastoji od dvanaest polučasovnih epizoda i tinaeste koja govori o spomen-baštini nastaloj tokom prošla dva veka. U serijalu je, u najbitnijim situacijama, predstavlje život Đorđa Petrovića Karađođa, od siromaha koji je stasavao za nadničara do vožda, stratega i izdatog prijatelja.

Promociji u Topoli, pored ostalog, prisustvovao je i Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, koji je srdačno pozdravio seriju posvećenu njegovom čukun-čukun dedi i rekao da se nada ''da će projekat naštim mladim ljudima, ali i čitavoj našoj i međunarodnoj javnosti, približiti taj deo srpske istorije na način koji je dostojan njegovog značaja''. Za naš list dodao je: ''Srećan sam što imamo vrlo dobar tim RTS koji radi za našu istoriju, kao i glumce koji dobro rade. Čekam da završe film pa da ga na Dedinju, u mom bioskopu zajedno pogledamo''.

Karađorđev lik predstavljen je jednostavno i ljudski, u manifestacijama od gneva do plača, bez ikakve patetike. Tokom petnaest meseci snimanja ekipa je prokrstarila sa kraja na kraj Srbije, seoskim putevim akoje je Karađorđe sa vojskom prešao pešice (jer nije voleo da jaše). Snimljena su neka do sada nepoznata mesta i znamenja iz Prvog srpskog ustanka, a razjašnjenesu i mnoge istorijske dileme.

Nebojša Kundačina, koji likom doista podseća na Karađorđa kakvog ga pamtimo sa slika, ovu ulogu igra po drugi put.

STAR, 17.09.2003.

PRINC SREO VOŽDA

Poslednjih petnaestak dana u Topoli na Oplencu snima se dokumentarno-igrana serija od 12 epizoda ''Tragom Karađorđa'', autora Mileta Nedeljkovića u režiji Miroslava Živanovića, koju će RTS emitovati početkom sledeće godine a u okviru obeležavanja 200 godina od Prvog srpskog ustanka 1804.

Prestolonaslednik Aleksandar II i brojna novinarska ekipa bila je u poseti Topoli i prisustvovali su snimanju jedne scene u zatvorenim prostoru.

BORBA, 17.09.2003.

Povodom 200 godina od Prvog srpskog ustanka

TRAGOM KARAĐORĐA

Povodom 200 godina Prvog srpskog ustanka –obeležavaće se tokom čitave 2004. godine, Obrazvno – naučni program RTS privodi kraju snimanje dokumentarno – igrane serije ‘’Tragom Karađorđa’’, u režiji Miroslava Živanovića, a po scenariju Mileta Nedeljkovića, književnika i etnologa.

U 12 polučasovnih epizoda predstavljen je život vožda Đorđa Petrovića, u tumačenju Nebojše Kundačine, a trinaesti nastavak posvećen je spomeničkoj baštini čoveka koji je Srbiju poneo na put oslobođenja od viševekovnog ropstva ulaska u red modernih evropskih država.

Tokom 15 meseci snimanja ekipa je pratila staze po Srbiji, kojima je Vožd pešačio, jer je poznato da nije voleo da jaše. Zapisi i slike iz 200 mesta i sa hiljadu lokaliteta, od Negotina do Loznice, od Sjenice do Sombora, prvi put će se videti u seriji ‘’Tragom Karađorđa’’. Ideja za seriju potiče iz 2001, a realizacija je započala prošle, a emitovanje predviđeno na Sretenje sledeće godine.

EKSPRES POLITIKA 11.09.2003.

Teško je biti srpski Kralj

Topola: Obrazovno-naučni program RTS, povodom 200. godine Prvog srpskog ustanka, snimio je 12. polučasovnih epizoda dokumetrano-izgrane serije''Tragom Karađorđa''. Od leta 2000.godine do ovih dana snimano je na području Srbije, od Negotina do Loznicei od Sjenice do Somobra, a ovih dana privodi se kraju i snimanje traneste storije.

Urednik Obrazovno-naučnog programa Olivera Kosić objašnjava da je TV ekipa išla tragom vožda srpskog naroda i znametnitih istorijskih događaja vezanih za Prvi srpski ustanak. Putem rekonstrukcije oživljeni su najznačajniji likovi ovog presudnog istorijskog događaja koji je Srbiju oslobodio viševekovnog ripstva i uveo je u red slobodnih i modernih ervopskih zemalja.

U autentičnom prostoru voždovog grada, predstavnicima medija koji su nedavno posetili Krađorđev konak u Topoli obratio se njegov potoma, Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević, podsetivši da se iduće godine obeležava veliki jubilej Prvog srpskog ustanka, kapitalni datum srpske nacije, kulture i države.

- Tu godišnjicu treda deliti kao zajedničku batšinu sa drugim narodima, koji žive u Srbiji – predočio je Prestolonaslednik Aleksandar – Mi imamo puno i neosporivo pravo da se ponosimo svojim velikim datumima i da ih proslavljamo, jer je naš narod u poslednja dva veka doživeo velike tragedije bez presedana. Nadam se da će ovaj projekat našim mladim ljudima, ali u čitavoj našoj i međunarodnoj javnosti, približiti ovaj deo srpske istorije na način koji je dostojan njegovog značaja, tim pre što je naša istorija decenijama bestidno falsifikovana i povređivana.

DANAS, ponedeljak, 15. septembar 2003.

U susret dvestagodišnjici Prvog srpskog ustanka

Snimanje serije "Tragom Karađorđa"

Povodom snimanja dokumentarno-igrane serije Obrazovno-naučnog programa RTS "Tragom Karađorđa" kojom će RTS doprineti obeležavanju dvestagodišnjice Prvog srpskog ustanka, u četvrtak je u Karađorđevom konaku u Topoli održana konferencija za novinare. Konferenciji je, osim ekipe serije, prisustvovao i princ Aleksandar II Karađorđević koji se prvi obratio prisutnima. "Sledeće godine obeležavamo dvestotu godišnjicu Prvog srpskog ustanka i osnivanja moderne srpske države", rekao je on. "To je kapitalni datum srpske nacije, kulture i države. Tu godišnjicu valja deliti, kao zajedničku baštinu, i sa drugim narodima koji žive u Srbiji. Čestitam Radio-televiziji Srbije i nadam se da će ovaj projekat našim mladim ljudima, ali i čitavoj našoj i međunarodnoj javnosti, približiti ovaj deo srpske istorije na način koji je dostojan njegovog značaja", rekao je, između ostalog, Aleksandar II Karađorđević. Olivera Kosić, urednik Obrazovno-naučnog programa, rekla je da je ovom serijom napravljen pomak u televizijskim standardima i to i u konceptu i u realizaciji, čime je postignut kvalitet svetskih serija ovog tipa što će omogućiti njeno plasiranje u inostranstvu. Pre svega edukativna, serija je rekonstrukcijom oživela najznačajnije likove ovog presudnog istorijskog događaja. O osnovnim podacima u vezi sa serijom govorio je urednik Velibor Lazarević. U dvanaest polučasovnih epizoda, zbog kojih je ekipa prokrstarila Srbijom s kraja na kraj, predstavljen je Karađorđev život od rođenja do smrti. Uz to, priprema se i posebna epizoda o spomeničkom nasleđu koje je nastalo tokom dva prošla veka o Karađorđu i Prvom srpskom ustanku na tlu Srbije. Za snimanje ove serije napravljeno je oko 250 kostima, rekonstruisane su brojne građevine s početka 19. veka na području Topole i Aranđelovca, gde je i snimljen najveći broj igranih scena. Najzanačajniji objekat koji je kompletno izgrađen uz pomoć Skupštine opštine Topola i vojske SCG, jeste Karađorđev šanac na Oplencu, urađen po projektu arhitekte Aleksandra Ivanovića. Reditelj Miroslav Živanović izrazio je zadovoljstvo saradnjom sa brojnom glumačkom ekipom, posebno sa jednim čovekom koji je, kako je rekao, izneo sav teret serije. U pitanju je glumac Nebojša Kundačina u ulozi Karađorđa, a pored njega tu su još i: Mirajana Karanović u ulozi majke Marice, Ivan Šebalj u ulozi oca Petronija, Sloboda Mićalović kao Karađorđeva supruga Jelena i mnogi drugi. Zanimljivost ovog projekta je i u tome da u njemu kao statisti učestvuju potomci Karađorđevih knezova, a i među glumcima su potomci znamenitih ljudi - Tanasije Uzunović, na primer, potomak je vojvode Arsenija Lome, a i scenarista Mile Nedeljković je od loze Karađorđeve žene Jelene. Serija, čije je snimanje otpočelo blagovremeno za naše standarde (u leto prošle godine), kako je rekao urednik Velibor Lazarevič, uskoro kreće u montažu, dok je početak njenog prikazivanja planiran za Sretenje 2004. godine.

I. M.

TV RTS1, 13.09.2003, JUTARNJI PROGRAM, 06.00

SPIKER - U Kragujevcu je počelo snimanje dokumentarne serije o voždu Krađorđu.

NOVNAR - Ne zna se pouzdano kada je rođen. Život mu je bio težak, ispunjen siromaštvom, izbeglištvom, izganstvom, neprestanim borbama za oslobođenje Srbije. Vođa prvog srpskog ustanka, čovek koji je svoj narod izbavio od turskog jarma posle 415 godina, rodonačelnik dinastije KarađorđeviĆ - Đorđe Petrović Karađorđe.

Rasvetljavanjem tog životnog puta obrazovno-naučni program RTS-a snimio je prema scenariju Mileta NedeljkoviĆa, a u režiji Miroslava ŽivanoviĆa dokumentarnu igranu seriju "Tragom karađorđa".

BLIC NEWS 10.09.2003.

Drugi život filma o Karađorđu

Samo 14 godina pošto su braća Limijer prikazala svoje prve pokretne slike, u Srbiji je snimljen prvi igrani film, koji je trajao čak 90 minuta

Piše: Vera Nikolić

Samo 14 godina pošto su braća Limijer prikazala svoje prve pokretne slike Ulazak voza u stanicu, u Srbiji je snimljen prvi igrani film, koji je trajao čak 90 minuta. Čuveni glumac Čiča Ilija Stanojević je, najverovatnije uz finansijsku pomoć kralja Aleksandra I Karađorđevića i producenta Stevana Botrića, vlasnika bioskopa Grand, režirao životopis Karađorđa Petrovića. Scenario je nastao na osnovu drame Miloša Cvetića i pesme Početak bune protiv dahija, s ciljem da se i na filmu sačuva opšteprihvaćena vizija o Voždu kao herojskoj, romantičnoj i tragičnoj ličnosti. Stanojević je uzor za istorijski spektakl našao u čuvenom delu francuske kinematografije Ubistvo vojvode od Giza. Za film je angažovan Luj de Beri, najbolji snimatelj pariske filmske kuće Braća Pate, a zapisi iz tog vremena svedoče da je Karađorđe sniman u holivudskom maniru, s ekipom najpopularnijih glumaca, više od hiljadu statista, vojnom konjicom i raskošnim kostimima iz fundusa Kraljevskog narodnog pozorišta i zbirke nacionalnog muzeja. Kulise su napravljene u dvorištu bioskopa, a scena boja na Mišaru snimana je na Banjici, uz nekoliko stručnih konsultanata.

Beogradska publika oduševljeno je primila film, a svedočanstva govore da je najveće uzbuđenje izazvala scena zbora u Orašcu, na kome srpski knezovi odlučuju da krenu u rat sa Turcima za slobodu Srbije. Zapisano je da je u tom trenutku u publici bilo i suza, jer u vreme premijere bilo je još srpskih zemalja koje je trebalo oslobađati. Film je kasnije prikazan i u Nišu, da bi mu se krajem 1928. godine, kada je prikazivan u Parizu i našim iseljenicima u Americi, izgubio svaki trag.

- Potraga za Karađorđem trajala je nekoliko decenija - kaže Aleksandar Erdeljanović, direktor Arhiva jugoslovenske kinoteke, koji je, zajedno sa Nikolasom Vostrijem iz bečkog Arhiva, najzaslužniji za to što se ovo, po mišljenju Uneska, epohalno delo, ponovo našlo u Srbiji.

- Jedna linija potrage išla je preko princa Tomislava Karađorđevića i stigla do monahinje Jelene Roš, kćerke poznatog industrijalca Đorđa Roša, koja je smatr

ala da se film može naći u zaostavštini njenog oca u manastiru Hilandaru. Druge pretpostavke vodile su do Amerike - kaže Erdeljanović.

Utvrđeno je i da je do 1948. godine jedan kinooperater u Beogradu čuvao kopiju, ali ju je zbog straha od nove vlasti bacio u Dunav.

Film je na kraju pronađen, sa još tri hiljade metara trake, u Beču, u arhivi zemlje koja je bila u istorijskoj vezi sa Srbijom.

- Kada mi je Vostri rekao da se na početku filma glumci klanjaju publici i opisao scenu o mladom Karađorđu koji ubija Turčina pošto mu je ovaj ubio svinju, znao sam da smo ga konačno pronašli - seća se Erdeljanović.

Direktor Kinoteke Radoslav Zelenović za vreme potrage često je govorio da bi samo deset metara trake Karađorđa bilo „neprocenljivo blago“ za Srbiju. U austrijskom Arhivu, od 1.800 metara, koliko je bio dug film Ilije Stanojevića, nađeno je 830. To otkriće pomerilo je početak istorije domaćeg igranog filma za petnaest godina unazad.

Film Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa biće rekonstruisan analognom metodom, a taj delikatni posao najverovatnije će obaviti laboratorija u Rimu, u kojoj rade najpoznatiji svetski stručnjaci za „oživljavanje“ starih traka. Analogna metoda podrazumeva pravljenje novog negativa sa stare filmske trake, zatim izradu intermedija, pa onda novog pozitiva, i mnogi je smatraju zastarelom. Aleksandar Erdeljanović kaže da razlozi što se Kinoteka odlučila za takvu rekonstrukciju nisu samo finansijski.

- Kolege iz austrijskog Arhiva preporučile su taj metod i rimsku laboratoriju, jer i sami rade na taj način - kaže Erdeljanović.

- Nikolas Vostri smatra da će fleke i mrlje biti moguće odstraniti s kopije i analognom metodom, a s obzirom na to da digitalna rekonstrukcija traje veoma dugo, a mi imamo kratak rok, najverovatnije ćemo se odlučiti za Rim.

Nakon restauracije biće napravljene dve kopije Karađorđa, jedna crno-bela i jedna viražirana, to jest obojena u nekoliko nijansi, u skladu sa navikama iz neme epohe: prelivima blago ljubičaste, sepije i drugih boja. Viražiranje će najverovatnije biti obavljeno u Belgiji, gde radi najveći živi stručnjak za bojenje filmova Noel Desmet. Za film će naknadno biti napravljene špica i muzička partitura, u vezi sa kojom se pominje ime Zorana Simjanovića.

- Nismo još angažovali kompozitora - kaže Erdeljanović. - Možda ćemo za muziku raspisati konkurs, ili angažovati nekoliko naših poznatih autora da komponuju partiture. Planiramo da projekcije prati „živo“ izvođenje muzike, pa bi nam odgovaralo da imamo nekoliko partitura za različite prilike.

Drugi bioskopski život filma Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa počeće 93 godine posle njegove prve premijere, u februaru 2004, kada će biti svečano prikazan u okviru proslave dvestogodišnjice Prvog srpskog ustanka.

Ko je ko u filmu "Život i dela besmrtnog vožda Karadjordja"

Producent: Svetislav Botorić

Scenario: Ćira Monok (na osnovu istoimenog pozorišnog komada Miloša Cvetića)

Režija: Čiča Ilija Stanojević

Uloge: Milorad Petrović (Karađorđe), Čiča Ilija Stanojević (Turski paša i Vujica Vuličević), Sava Todorović (Starac Fočo), Dragoljub Sotirović (Hajduk Veljko), Teodora Arsenović (Jelena, Karađorđeva žena), Vukosava Jurković (Mati Karađorđeva), Dobrica Milutinović (Janko Katić), Persa Pavlović (Žena iz naroda), Jovan Antonijević Đeda, Aleksandar Milojević, Dimitrije Ginić, Mileva Bošnjaković i drugi.

Na originalnom plakatu piše da bioskop Grand u Hotelu Pariz, od 17. novembra 1911. četiri dana prikazuje „svako posle podne u 3 i uveče od 9 sahati istorisku dramu, snimljenu ovde u Beogradu, prestavljanu i aranžiranu naročito za kinematograf, od naših najboljih umetnika i glumaca, članova Kralj. Srp. Nar. Pozorišta, a izrađenu u najčuvenijoj fabrici na svetu Pate frer u Parizu. Cene su, kako za dnevne tako i za večernje predstave: I mesto 1 dinar, II mesto 0.60 din. Osim ove slike, i ostali deo programa biće kao i uvek odabrane sadržine. Karte se mogu i ranije dobiti, a besplatne ulaznice ne važe nikome“.

Kraljevsko otvaranje sezone

Otvaranje ovogodišnje sezone u Muzeju jugoslovenske kinoteke proteklo je u znaku porodice Karađorđević. Prikazani su inserti iz prvog srpskog igranog filma Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa, dokumentarni zapisi sa venčanja Aleksandra I Karađorđevića i princeze Marije i njihova poseta Rumuniji, a zatim, kao finale večeri, i prvi srpski film snimljen u koloru. Reč je o četrnaestominutnom dokumentarcu Vežbe kraljevskog inžinjerijskog puka, koji je snimljen 1940. godine i u arhiv Kinoteke dospeo zahvaljujući ljubaznosti Marka Babca i Milutina Trifunovića, koji je film pronašao.

Film prikazuje egzercir kraljevskog puka na Adi ciganliji i sedamnaestogodišnjeg Petra II Karađorđevića, koji, u beloj uniformi, sa tribina posmatra „forsiranje reke“.

Otvaranju je prisustvovao i princ prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević, vidljivo dirnut snimcima svog oca u tehnikoloru.

Kuriozitet večeri bilo je pojavljivanje princeze Jelisavete, koja se obično ne pojavljuje na događajima kojima prisustvuju Aleksandar II i njegova supruga Katarina.