Matija Bećković: NI TAMO NI VAMO

MATIJA Bećković, jedan od najvećih pesnika srpskog jezika, koga je politika uvek  pratila u stopu i na njega  bacala senku sumnje, a on  opirući  se - išao joj u susret,  prvo je kroz poeziju otvorio dijalog sa svetom oko sebe, a njegovoj gluposti i osionosti se nasmejao u lice. Ma kako bila teška pitanja, koja su mu se kasnije tako često i gde god se stiglo postavljala, i neveseli odgovori koje je davao , Matijine reči su rasterivale strah oko nas. Bile su jasne i podsećale da je sve to i nekad pre ovog bilo. Valjda zbog toga su Matiju tako često i o svemu pitali.

  Od našeg poslednjeg razgovora prošlo je godinu dana. Za to vreme u zemlji u kojoj živimo ništa se bitno nije promenilo (ili jeste), pa je i moje pitanje staro - da  li je ovo put kojim treba ići?

 - Eto kakvi ste vi novinari! Kako se nije ništa promenilo kad više ne živimo čak ni u istoj državi - nego u državnoj zajednici! Valja joj samo ime, grb, himna i zastava - druge dve države. Razumljivo je što je prati elan i oduševljenje kakvo i priliči jednoj ornoj i novorođenoj tvorevini. NJeni rukovodioci su ujedno i njeni najljući protivnici, a Srbija i Crna Gora izgledaju kao rupe na paučini. Uz to su crnogorski vlastodršci zadržali pravo da kroz tri godine odluče da li će u toj zajednici ostati ili ne. Možda bi bilo bolje da su se Srbija i Crna Gora razdvojile na tri godine. Već bi se za ovu godinu sve razjasnilo. Ovako, teško da će oni koji za toliko vekova nisu saznali zašto su Srbija i Crna Gora neodvojive toliko neznanje nadoknaditi za tri godine. Uostalom, pitaće ih da li će  da izađu koliko su i pitali i da li će da uđu u tu zajednicu.

REVOLUCIJE

  Nije li i sve više datuma na spisku srpskih istorijskih događaja - kojima se evo pridružio i 5. oktobar - a povodom kojih  preispitujemo propušteno. Pa, šta je sada propušteno?

- Datum nije sporan, ali za godinu nisam siguran. Nekako mi ne ide da uoči 200 godina Prvog srpskog ustanka slavimo tri godine ustanka DOS-a! Pa ipak - bolje je nego što je bilo - bar nekome; nešto je urađeno - bar koliko ja vidim; nema gladi - bar ne kolektivne; nema ubistava - bar ne masovnih; nešto se gradi - bar na prvi pogled; ljudi ne žive u strahu - bar koliko-toliko; nema nekih velikih nepravdi - bar koliko ja znam; i ne može se reći da nije ništa učinjeno - bar za ovaj put; i biće još bolje - ma šta to značilo!

  Brinete li za  stanje duha naroda koji kao da se nalazi na kratkim kursevima prevaspitavanja - od čitanja vlastite istorije do tumačenja  pojmova patriotizam, dostojanstvo, suverenost, evropejstvo... čije su i vodeće nacionalne institucije proglašene za retrogradne?

 - Jedan ugledni francuski list ("Temps") pisao je 1915. godine kako je Srbija jedina država koja na celom svetu nema nijednog neprijatelja. Taj citat u svom dnevniku navodi kralj Petar Prvi i ne sluti da neće proći ni čitav vek, a Srbija na celom svetu neće imati nijednog prijatelja! Bila je potrebna velika veština i nebrojene žrtve da se dospe u takav položaj! Danas je preporučljivo i svakome dopušteno da nasrće na Srpsku crvku i Akademiju, ali niko nije toliki junak da napadne nečiju drugu. Otkad zna za sebe i od kada drugi znaju za nju Srbija je bila kraljevina, a samo u poslednjih 60 godina republika. Republikanac koji je uspostavio vladao je koliko i svi Karađorđevići zajedno. Ta republika je uspostavljena krvlju i bezakonjem i ubeđen sam da i u ovom slučaju nepravo ne može postati pravo ma koliko trajalo. Ali, ma kako da je uspostavljena, bila legitimna ili ne bila, Srbija je, sva je prilika, za 60 godina zaboravila šta je kraljevina i nema pojma kakvo je to uređenje - kao da kraljevina nikada nije ni bila. Ne znam da li će ikada biti uspostavljena ali znam da se nikada neće raskusurati sa Josipom Brozom i komunizmom, ako ostane na snazi republika kao njihovo najvažnije delo. Svedoci smo da se to pitanje i ne postavlja. I kad se postavlja, onako kako se postavlja, bolje i da se ne postavlja! 

Ponekad se čini da bi se naše demokrate pre složile da obnove onaj ukaz iz 1945. godine o oduzimanju imovine i zabrani povratka porodici Karađorđević, nego što bi se usaglasile o uspostavljanju kraljevine. Brinu se o dvorskom imanju više nego njihov vlasnik, a na izborima za kralja imale bi više šansi nego prestolonaslednik!

Takva je šansa jedne vekovne institucije i jednog principa - a naši preci kao da nisu ništa znali kad su za Srbe izabrali taj oblik vladavine. Bilo kako bilo - Srbija danas nije ni republika ni kraljevina - ni tamo ni ovamo - jedva da je država - a država koja gotovo ne postoji teško da može imati bilo kakvo društveno uređenje.

   Jedna od prepreka na kojima se spotiče Ustav Srbije je pitanje čija je ovo država - srpskog naroda ili građana. Mislite li vi da je to pitanje tako teško?

- Ne može da se kaže da je Srbija država naroda koji u njoj živi da se ne naljute oni koji u njoj žive a ne smatraju se njenim narodom. Uz to, kažu da će taj Ustav proglasiti na Sretenje - u Orašcu - o 200-godišnjici srpske revolucije!

  Možda je danas najaktuelnija dilema - kako  sačuvati elementarnu dozu suverenosti, a da nam zbog toga prstom ne priprete. Stiče se utisak da mnoge to i ne brine?

 - Nacionalni komunizam nije zahvatio samo inteligenciju. Ona se duhovno razoružala i predala - toliko koliko samo Srbi mogu - da to zabrinjava čak i one čije su želje ispunjavali, koji su takvu predaju i razoružanje zahtevali. Niko ne traži toliko koliko mu mi nudimo. I niko džab-džabile ne sme da uzme toliko. I otvara crnu rupu na Balkanu. Što se tiče nas, Kosovo bi odavno bilo nezavisno, Crna Gora otpisana, Republika Srpska - zaboravljena!

 Svet je izgleda na muci da nas ubedi da nije potrebno da se sanjigemo preko svake mere. I moli nas da se koliko-toliko držimo nogu. Prazan čovek kao ni prazna vreća ne mogu da stoje uspravno. Međunarodna zajednica nam može pomoći, samo ako bude imala kome!

CRNOGORČENJE

  TeŽnje crnogorske vlasti za samostalnošću, dukljansko rasrbljavanje crnogorskog duhovnog bića, manipulisanje istorijom, jezikom, NJegošem...primali ste sa  dobrom dozom prezira. Je li to adekvatan odgovor?

 - Što se pod Turcima turčilo to se pod komunizmom crnogorčilo! Uz to - izgleda da su se turčili najbolji, a crnogorčili najgori. Ali oni postoje samo dok neko misli na njih. Čim prestanete - njih nema. I kako se to sve ređe dešava - neće ih ni biti.

Na vaš smeh iz Crne Gore odgovorili su vam često i uvek slično. Ovog proleća je stigla vest da ste radili za Udbu. Izgleda,   raste vam dosije?

 - Sam sam priznao: Reče mi jedan čoek... špijun u Rovcima. Raditi za policiju (a pogotovo za Udbu) to je u Crnoj Gori oduvek bila najveća čast i privilegija. To nije mogao svako. Jedan okupacijski glavešina zapisao je da nigde kao u Crnoj Gori nije imao toliko doušnika, ali za razliku od drugih naroda, niko nije hteo da za dostavu uzme novac. Špijali su zbog savesti, časti i poštenja, čojstva i junaštva. Zato možda niste razumeli da su me time veličali-i konačno prihvatili za svoga.

Negde ste rekli da bi ste od svih darova najviše voleli da posedujete nepokolebljivu veru. Zar ste je negde usput izgubili?

- Evo šta kaže Poslanica Korinćanima: Slaba je ljubav koja ne snaži sve, koja sve ne trpi i ne prašta.

POSLEDNJE PITANJE

Od pamtivekova do dan-danas

Neka je beda padala na nas

Gde je kraj izdavanja i prodavanja

Beše pitanje svih pitanja

Al da je kucnuo i Sudnji čas

Shvatismo tek onda kad svi uglas

Zavapijasmo: "Pošto smo danas?"

Matija Bećković

PREDSEDNIK

Prošle godine ste podržali kandidaturu Vojislava Koštunice za predsednika Srbije. Hoćete li sada dati glas Dragoljubu Mićunoviću?

- Kad govori zašto bi trebalo da Srbija ima predsednika gospodin Mićunović opisuje kralja. Ali kralj se ne bira. Kaže da bi neko morao predstavljati zemlju, da bi neko morao održavati balans među strankama, da bi morao postojati neko od koga svi imaju koristi, a niko štete. Čak kaže da svaka kafana ima šefa, samo što ne kaže da i životinje imaju kralja, a mi ga nemamo. Izgleda da on nema ništa ni protiv monarhije, pod uslovom da on bude kralj.

NAŠI U AVGANISTANU

Meni se čini da je pozivom da učestvuje u mirovnoj misiji u Avganistanu našoj vojsci učinjeno nenamerno i indirektno visoko i važno priznanje. Naime, koliko juče je ta ista vojska nazivana nacističkom, fašističkom i već ko zna kakvom, a danas kao da je ta reč povučena i ona je pozvana da smiruje raspre između Avganistanaca muslimana. To izgleda, ne bilo primenjeno, kao da su 1945. nemačke divizije angažovane da smiruju nerede u Irskoj. Oni koji su nas pljunuli u lice i koji ne priznaju da su to učinili zahtevaju da se što pre obrišemo. A onima, među nama, koji ne priznaju da su uopšte pljunuti, najviše se i po licu vide strcanice od te pljuvačke.

Piše: Jelena KOSANOVIĆ