Saopštenje

23.новембра 2003

ВЕСТИ

ВАЉА КАД ИМА КРАЉА!

ЊЕГОВО КРАЉЕВСКО ВИСОЧАНСТВО ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ

У свим европским монархијама краљ је симбол стабилности, јединства и континуитета, као и бранилац демократског процеса Јасна подела надлежности између шефа државе и извршне власти представља тест успешне организације државе, а верујем да је код нас то лакше постићи у моделу уставне монархије

Време за монархију: Престолонаследник Александар II Карађорђевић

Трећи пут за последњих годину дана грађани Србије нису изабрали председника, некако истовремено дошло је до парламентарне и кризе владе, а већ дуже времена се говори о уставној и кризи демократских институција. У таквој ситуацији, између осталих, оживљавају и монархистичке тежње, па смо Његово краљевско височанство Александра II Карађорђевића најпре упитали да ли је време за повратак монархије? - Не знам шта бих ја могао да кажем јасније и убедљивије него што су сами грађани Србије изрекли на узастопним неуспелим председничким изборима. Ја не могу да тврдим да је увек и у свакој прилици уставна монархија боља од републике. Морају се посматрати резултати, не само теоретске претпоставке. У неким земљама републикански модел функционише беспрекорно, у другима катастрофално. Ми не спадамо у онај први случај! Код нас се стално указује као проблем концентрација превелике власти у рукама једне личности или једне странке. Отуда јасна подела надлежности, па и извора легитимитета, између шефа државе и извршне власти представља тест успешности модела организације државе. Верујем да је код нас то лакше постићи у моделу уставне монархије него у републиканском. Ако неко није сигуран како то функционише, нека погледа пример успешних европских уставних монархија Шпаније, Велике Британије, Шведске, Данске, Холандије, Белгије, Луксембурга и Норвешке.

Стабилност и јединство

На који начин би, по Вашем мишљењу, најбоље било вратити и поново успоставити монархију: референдумом, одговарајућим решењем у новом Уставу Србије или би Народна скупштина могла о томе да одлучује?

- Модели су многи, али нису сви на исти начин реални или практични. Најкраћи пут је, верујем, уставотворна скупштина, али томе пре свега треба да се изјасне експерти за уставно право. Професор Павле Николић, члан Крунског савета и признати експерт за уставна питања, већ је раније изнео предлог устава Краљевине Србије.

Да је Србија сада монархија, а Ви монарх, како бисте је уредили и водили?

- Није на краљу да организује земљу, већ је то посао демократских и уставом овлашћених институција. На краљу је да се стара да трајни интереси народа и државе не постану монета за поткусуривање и политичко преживљавање страначких структура. Све европске уставне монархије поштују начело да краљ влада, а не управља, већ да то чини демократски изабрана влада. Већ и сама чињеница да краљ постоји, најчешће је довољна да спречи настанак апсолутне власти и драматичну злоупотребу изборног мандата. Краљ је симбол стабилности, јединства и континуитета. Краљ је бранилац демократског процеса.

Синови знају шта им је дужност

Да ли се и како Ваш прворођени син принц-наследник Петар IIИ припрема да у будућности, кад дође време, преузме краљевски трон? Колико су за Србију конкретно заинтересовани принчеви Филип и Александар и да ли Ваши синови већ имају одговарајуће планове о животу у Србији и раду за добробит Србије?

- Када је неко потомак Карађорђа, кнеза Александра, краљева Петра И, Александра И и Петра II, онда му је судбина позната, а дужност неспорна, као и презиме на које сам веома поносан. У начелима уставне монархије постоји време за очеве, и време за синове. Једни друге наслеђују и свака наредна генерација гради на наслеђу оне претходне. Моји синови знају своје дужности и своје обавезе. Њихово време долази и ја у то време гледам са поверењем и надом. Моји синови су на студијама, такође стичу прва радна искуства, а долазе овде за време распуста и у другим приликама. Они су поносни на своје наследство и на своју отаџбину - закључује Његово краљевско височанство Александар II Карађорђевић.

С обзиром на све притиске и тренутни међународни положај Србије, како бисте Ви могли да допринесете побољшању угледа земље у свету?

- Пре свега, показивањем да је Србија демократска и стабилна земља, уставна монархија са снажним демократским институцијама и високим нивоом грађанских слобода. Упознат сам са готово свим факторима светског и европског политичког, економског и културног естаблишмента. Са многима сам имао прилику да се сретнем и спријатељим. Са стабилном уставном монархијом не бих имао разлога да сумњам да бисмо могли рачунати на њихову подршку. Васпостављање уставне монархије у Србији значило би, и разумело би се, као крај неодговорног поигравања са судбином људи, народа и земље.

Шта треба Србији

Које су све предности монархије?

- Ако посматрате било коју европску уставну монархију, или оне удаљене као што су Аустралија, Канада, Нови Зеланд и Јапан, тешко можете наћи нешто што би се могло означити као слабост у односу на било коју ефикасну и модерну републику. Ако ствари посматрате локално, на домаћем моделу, онда је можда највећа предност да то није оно што смо имали од 1945. године до данас. То је за уставну монархију највећи комплимент!

А, које су мане?

- Системи нису добри или рђави по себи, већ зато што не одговарају интересу заједнице и потребном и жељеном нивоу слобода појединца. Модел уређења уставне монархије има једну иманентну слабост, а то је што шеф државе није биран. Истовремено, то је управо највећа предност уставне монархије када се покаже да је питање борбе за власт претегло над сваким трајним и општим интересом земље и народа. Важно је знати да краљ није члан ниједне политичке странке, док у републикама председник долази из политичке странке и зато не може заиста бити неутралан. У уставној монархији краљ не подржава ниједну политичку странку појединачно, него поштује све политичке странке, што је управо оно што је потребно Србији.

Радмила Лончар