НАЦИОНАЛ, 30.11.2003.

ЊЕГОВО КРАЉЕВСКО ВИСОЧАНСТВО ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР II КАРАДОРЂЕВИЋ

Уставна монархија да буде најозбиљније разматрана

Загревање српске политичке сцене пред предстојеће парламентарне изборе је у току. Партијско престројавање је углавном завршено. Комплетирају се страначке листе, а ускоро ће се појавити и прве предизборне прогнозе. Како на све то гледа Њ.К.В. престолонаследник Александар II Карађорђевић, чији се престо налази у предизборним обећањима или захтевима неколицине странака које ће се наћи у изборној трци за републичку скупштину?

Ваше краљевско височанство, да ии сте, у којој форми и у ком обиму, дакле, на било који начин ангажовани у предизборним активностима поводом предстојећих парламентарних избора у Србији?

Ја нисам укључен у изборе за Народну скупштину, али поштујем све странке. Апелујем на све грађане да изађу на изборе за републичку скупштину 28. децембра и гласају за кога год желе и то без обзира на околности. Оно што ја предлажем за Србију је уставна парламентарна монархија, каква постоји у Шпанији, Белгији, Канади, Великој Британији, Јапану, Норвешкој, итд. Уверен сам даје Србији потребан шеф државе који поштује све грађане, без обзира на њихово политичко опредељење, вероисповест или етничко порекло. У уставној парламентарној монархији краљ влада, а влада управља, и то у овим земљама функционише веома добро. У уставној монархији парламент бирају грађани на слободним и поштеним изборима, а председник владе управља земљом заједно са својим кабинетом.

Да ли Његово краљевско височанство има целовита сазнања о томе које странке на српској политичкој сцени у својини и програмима па и у предизборним концептима имају монархистички облик државног уређења као изборно обећање и какав је однос Њ.К.В. према таквим странкама? Да ли је с некима од њих конкретно контактирао?

Да, то ми је познато, али морам да укажем да у уставним монархијама као што су Данска, Холандија, Шведска, Аустралија, Нови Зеланд итд, краљ поштује све политичке странке и демократске процесе. Краљ није члан ниједне политичке странке, него симбол јединства и континуитета. У протеклим годинама имао сам контакте са већином политичких странака у нашој земљи и са многим политичарима, и те ћу контакте наставити.

Да ли Њ.К.В. мисли да је на данашњем степену демократског развоја у Србији монархија уопште могућа?

Да, уставна монархија је веома могућа у Србији и она би, после толико неуспеха, унапредила демократске процесе. Она би, такођр, вратила поштовање нашој земљи и демократији, како у земљи самој, тако и у иностранству. Веома је потребно и да грађани буду упознати штаје то уставна монархија. На прирнер, Шпанија је била под диктатуром, а сада је уставна монархија, земља велике дернократије и чланица Европске уније. Можемо много да научимо из шпанског искуства, а потребно је да се темељно проучи шпански устав. Уставна монархија поштује историју и зближава људе обезбеђујући већу стабилност која је неопходна да би влада управљала земљом.

Може ли Њ.К.В. данас, после свега што нам се догађало за послцдњих петнаестак година, укључујући дакле и последње три, а пре најављених политичких догађања и процеса, да процени могуће домете монархије у Србији и њену објективну прихватљивост за већину грађана Србије?

Верујем у народ Србије и уверен сам да ће, када му се предоче све чињенице о уставној монархији, народ знати да искористи оно што је добро за стабилну и јаку Србију. Путовао сам широм наше земље и свуда сам видео поносан народ који очекује нова радна места, добре социјалне службе, стабилност и будућност. Зато хајде да усвојимо разумно и трајно решење, уставну монархију која допушта демократски изабраној влади и законодавној власти да наставе свој посао управљања нашом дивном земљом. Медији имају важну улогу у обавештавању грађана, и зато треба да буду објективни и свеобухватни, како би јавност била упозната са свим чињеницама.

У досадашњем периоду демократског развоја у Србији, политичке и концепцијске интересе некакве будуће монархије из својих разлога заступале су чак и неке чисто републиканске странке. Испоставило се да су већ првом приликом, када су своју „приврженост" монархистичким идеалима имале прилику и да докажу, од тог посла напрасно одустајале. То значи да им је монархија била само средство да се приближе једном делу бирачког тела. Имате ли коментар на то?

Свако има право да чини оно што жели, али на жалост, морам да кажем да смо изгубили пуно времена у свим секторима, због толико много отворених питања, трагедија и других чинилаца. Тако, у суштини, нико заиста није посветио време преиспитивању шта је истински добро за Србију. На пример, у Европској унији је веома добро то што републике и уставне монархије тесно сарадују на изградњи модерне и демократске Европе. После избора 28. децембра наша скупштина мора озбиљно посветити врерне разматрању многих важних питања, а сигурно је једно од најважнијих питање новог устава Србије. Због тога ја препоручујем устав уставне монархије. То захтева максимално озбиљно проучавање овог питања, баш као и било којег другог питања. Једино стоје недопустиво је његово априорно одбацивање.

Ипак, један део јавности се пита како је могуће да Њ.К.В. тако „присно" сарађује са „окорелим" републиканцима. Чак је и један високи функционер изразито републиканске странке - члан Крунског савета, па у том својству активно учествује у председничким кампањама лидера своје странке? Да ли је то за Њ .К.В. парадокс или демократска тековина?

Инсистирам рта томе да, као што сам и раније напоменуо, и републике и уставне монархије гаје највиши степен уважавања демократије, али ипак је шеф државе различит у сваком систему. У републикама шеф државе долази из политичке странке и обавезан је према својој странци. То их не спречава да буду и веома добри председници. У уставној монархији шеф државе је неутралан и није члан ниједне странке, што, такође, не спречава монархе да буду добри монарси. Ја сам демократа и верујем да сви могу да раде заједно на добробит Србије, али чврсто стојим на становишту да је Србији потребан неутралан шеф државе који је симбол јединства и континуитета и бранилац демократије. Спровођењем овог начела о неутралном шефу државе избећи ћемо већину неуспеха које смо до сада нажалост искусили у Србији, као и поделе, а повратићемо поверење у сопствено бирачко тело и могућност да наша земља буде успешна.

Разговарала: Сена ТОДОРОВИЋ