KARAĐORĐEVIĆI, KO JE KO U DINASTIJI

Monarhija ili republika: Ideja o Srbiji kao parlamentarnoj monarhiji nije nova, ali činjenica da je o toj ideji počelo iole ozbiljno da se razmišlja tek nakon trećih neuspelih predsedničkih izbora i u situaciji kad zemlja nema ni predsednika ni parlament, sama govori o njenoj perspektivnosti. Zaista, jedini razumni razlog zbog kojeg je razložno u Srbiji imati kralja, nsumnjivo jeste potreba da se on, Nj.K.V. po svaku cenu angažuje da popravi imidž Srbije u svakom segmentu kog se doseti. Pristalice monarhije, ali i njeni najljući naprijatelji, složće se da Prestolonaslednik može bar delimično da ujedini srpsku dijasporu, organizuje pristojnu marketinšku kampanju i uveri barem nekoliko svojih prijatelja, danas visokih državnika u zapadnim zemljama, kako je Srbija ponovo postala azil demokratije i parlamentarizma.

Ko je srpski kralj? Ipak, ako bi građanstvo Srbije i odabralo opciju parlamentarne monarhije, to bi ujedno značilo i očiglednu, ali za većinu teško shvatljivu činjenicu. Naime, građani Srbije imaju sva prava da izbaberu državno uređenje u kojem žele da žive, ali ne mogu da biraju ko će im biti kralj! Ko bi, dakle, onda trebalo da nasledi srpsku krunu?

Kako je na zvaničnoj prezentaciji kraljevske porodice zapisano o pravilima nasleđivanja srpskog prestola, koja proističu iz starijih srpskih ustava, ''nasleđe prestola prenosi se u muškoj primogenituri, što znači od oca na najstarijeg sina, sve dok postiji direktna linija nasleđivanja. Ako se direktna linija prekine, načelo primogeniture se ponovo uspostavlja po starešinstvu prvorodstva među braćom poslednjeg monarha. To znači da redosled rođenja dece monarha uslovaljava redosled njihovog prava na nasleđe prestola, i da po tom načelu ne postoji komponenta izbora niti autonomne volje. U slučaju formalne abdikacije bilo kod člana kraljevskog doma, na njegovo mesto u redosledu nasleđivanja, to mesto automatski pripada sledećem članu doma po starešinstvu prvorodstva. Izuzetno, ovo se pravilo može i drugačije urediti voljom monarha koji nema direktnog potomstva''. Iz toga se dalje izvodi zaključak da pravo na krunu ima Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević.

Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević

Rođen je 17. jula 1945 u londonskom hotelu Kleridžis u kojem su stanovali njegovi roditelji, Kralj Petar II i njegova supruga, grčka princeza Aleksandra. Prestolonalsendika je u Vestministerskoj opatiji krstio Patrijarh Gavrilo, a kumovi su bili Kralj Džordž VI i njegova ćerka, današnja Kraljica Elizabeta II. Prestolonaslednik Aleksandar II školovao se u L'rzeju u Švajcarskoj, Vojnoj akademiji Kalver u Indijani, zatim u školama u Velikoj britaniji Gordonston i Milfild. Potom je stupio u Kraljevsku vojnu akademiju Velike Britanije. Od 1966. kao oficir britanske vojske u kojoj je napredovao do čina kapetana, služio je u 16/5 puku Kraljevskih kopljanika na Bliskom Istoku, u Italiji i Zapadnoj Nemačkoj.

Pošto je napustio vojnu službu 1972, Prestolonaslednik Aleksandar II posvetio se poslovnoj karijeri. Godine 1991. Prestolonaslednik Aleksandar II u pratnji svoje supruge, Princeze Katarine i sinova Petra, Filipa i Aleksandra doputovao je u Srbiju. Pre 5. oktobra 2000. posetio je Srbiju 1992, 1995 i 2000. godine. On je takođe posetio Crno Goru i Kosovo i Metohiju 1999., a Bosnu i ponovo Crnu Goru 2000. Prestolonaslednik sa porodicom živi u Kraljevskom dvoru u Beogradu od leta 2001.

Prestolonaslednik Aleksandar II venčao se 1972, u Villmanrique de la Condesa (Španija) Princezom Marijom de Glorijom od Orleana i Bregance, iz brazilskog carskog doma. U tom braku rođena su tri sina – Petar, Aleksandar i FIlip. Brak je okončan 1983. Prestolonaslednik se po drugi put oženio 1985 u Londonu Katarinom Batis iz Atine. Kum na venčanju bio je grčki kralj Konstantin. Prestolonaslednik Aleksandar II voli skijanje, jedrenje, skijanje na vodi, ronjenje i podvodnu fotografiju. Titulu šampiona britanske vojske u skijanju osvojio je 1972. U krug Prestolonaslednikovih interesovanja spadaju i muzika, pozorište, informaciona tehnologija i tekući događaji širom sveta.

Beli Dvor

Zgrada Belog Dvora, koja se nalazi u istom kompleksu sa Kraljevskim Dvorom, zidana je po želji Kralja Aleksandra I kao rezidencija za njegove sinove Petra (budućeg Kralja Petra II), Tomislava i Andreja. Maloletni Kralj Petar II je postao novi gospodar Kraljevskog Dvora, a dovršenjem započete zgrade Belog Dvora pozabavio se njegov rođak, knez namesnik Pavle. Zgradu, koja je građena od 1934 do 1937, projektovao je arhitekta Aleksandar Đorđević. Kada je Dvor završen, u njega se uselio knez Pavle sa svojom porodicom, u očekivanju kraljevskog punoletstva. U prizemlju ove klasicitičke zgrade nalazi se veliki svečani hol i niz salona opremljenih u stilu Luja XVI sa velnecijanskim lusterima. Tu je dvorska biblioteka koja je imala oko 35.000 knjiga i svečana trpezarije nameštena u stilu čipendejla.

Gradski dvorovi

Kompleks gradskih dvorova nalazi se u samom centru Beograda. Početkom XX veka, kompleks su činile zgrade Starog konaka (tada Novog, današnjeg Starog) dvora. Kasnije je zgrada Starog konaka srušena, a podignuta je zgrada Novog Dvora. Stari i Novi dvor je između dva rata povezivala zgrada Maršalata Dvora, u kojoj su se nalazile administrativne prostorije, prostorije garde, posluge, garaže i konjušnice.

Kraljevski Dvor

Kraljevski Dvor na Dedinju izgrađen je u periodu 1924 – 1929. ličnim sredstvima i po nalogu Kralja Aleksandra I. Kraljevski Dvor je bio dom Kralja Aleksandra I i Kralja Petra II. Danas je to dom Prestolonaslednika Aleksandra II i njegove porodice.

To je velika reprezentativna vila od belog kamena u srpsko-vizantijskom stilu. U njenom sastavu je i dvorska kapela posvećena Sv. Apostolu Andreju Prvozvanom, koji je zaštitnik i Krsna Slava Kraljevskog Doma i koja je sagrađena po uzoru na crkvu manastira Sv. Andreja na Tresci, zadužbinu Kralja Vukašina. Oko dvora su podignute pregole, parkovske terase, bazeni, paviljon i koncertna terasa. Iz Dvora, koji je na gebenu brda, pruža se veličanstveni pogled na Dedinje, Košutnjak, Topčider i Avalu.

Prostorije u prizemlju veoma su raskošno opremljene. Kamenom popločani svečani hol ukrašen je kopijama fresaka iz Dečana i Sopoćana. Plavi salon je opremljen u barkonom stilu, a zlatni salonu renesansnom, kao i vleika trpezarija. U tim prostorijama mramorni stubovi nose raskošen kasetirena drvene tavanice sa bronzanim lusterima. Ove su postotije ukrašene dragocinim slikama, škrnjama i predmetima iz Kraljevske zbirke. U istom renesansnom stilu opremljenu su i prostorije velike i male biblioteke. Na prvom spratu je rasporeženo niz apartmana koje koriste Prestolonaslednik Aleksandar II, Princeza Katarina, Princ naslednik Petar, Pinc Filip i Princ Aleksandar .

KURIR, 2.12.2003.

KRALJEVINA !

Obnova kraljevine jeste stvar prava i pravde, jeste pitanje demokratije i narodnog interesa

Obnova Kraljevine Srbije jeste stvar prava i pravde, pitanje demokratije i jeste pitanje narodnog interesa. Evo već pola veka padamo na ispitu demokatije, ljudksih prava i jednakosti pred zakonom. Insistiram na ovim bitnim pianjima, bez obzira na etničko poreklo, veru ili politčko uverenje i zato smatram da je pravo vreme za povratak ustavne parlamentarne monarhije u Srbiji – istakao je juče Princ Aleksandar II Karađorđević na radnom doručku sa novinarima u Belom Dvoru prilikom predstavljanja dokumenta ''Za demokratiju, stabilnost, jedinstvo i kontinuitet kroz ustavnu parlamentarnu monarhiju''.

Kako je Prestolonaslednik naglasio, obnova Srbije kao ustavne parlamentarne monarhije obezbedila bi stabilnost, jedinstvo i kontinuitet u državi, učinila bi ''njene gražane ponosnim i poštovanim u zemlji i inostranstvu''.

- Srbija ne sme odložiti sopstveni provatak u svet, Evropu, budućnost. Cenu toga platili bi svi građani Srbije. To ne možemo dozvoliti , to se ne sme, to bi bilo neodgovorno – zaključio je Prestolonaslednik.

Član Krunskog saveta, profesor Pavle Nikolić, istakao je da bi odlulu o ''vaspostavljanju '' monarhije trebalod a dodnese ustavotvorna skupština Srbije.

- Pitanje povratka monarhije u Srbiji ne treba da bude predmet referenduma, jer monarhija nije ni ukinuta referendumom, već je 1945. godine a nelegalan način ukinuta od strane komunističke vlasti. Odluka o vaspostavljanju monarhije treba da bdue doneta političkim konsenzusom predstavnika ustavotvorne skupštine – smatra profesor Nikolić i dodaje da uspostavljanjem monarhije u Srbiji ne bi bila ugrožena Crna Gora.

Član Krunskog saveta, književnik Matija Bećković, istakao je da Srbija mora da ''posluša Patrijarha Srpske Pravoslavne Crkve, Gospodina Pavla'' koji se otvoreno založio za obnovu monarhije u Srbiji.

- Monarhiju nisu ukinuli Srbi, već je ona ukinuta Srbima. institucija Srpske Pravoslavne Crkve , koja je stara koliko i srpska država, pozvala je na povratak korenima i treba prekinuti sve polemike i poslušati Patrijarha. Srbija je isprobala sva moguća i menoguća rešenja i z a sve vreme se kretala samo unazad. Kraljevina Srbija je kršteno ime Srbije i sada je pravo vreme za povratak tradiciji – naglasio je Bećković.

NACIONAL, 2.12.2003.

Prestolonaslednik juče promovisao program vraćanja ustavne monarhije

BRŽE S KRUNOM NEGO S PETROKRAKOM

Princ Aleksandar Karađorđević izjavio je juče, promovišući progrma vraćanja ustavne monarhije, da je obnova Kraljevine Srbije, ''stvar prava i pravde'' i da je u narodnom interesu. Član Krunskog veća Dragomir Acović rekao je na konferenciji za novinare u Belom Dvoru da je sada pravo vreme za uvođenje ustavne parlamentarne monarhije.

Pavle Nikolić, član Krunskog saveta, rekao je da je najbolje monarhiju vratiti u parlament i dodao da je ona u Srbiji i ukinuta odlukom skupštine 1945. godine.

Nikolić je ocenio da referendum sada ne bi mogao da pokaže pravo raspoloženje naroda Srbije, pa da je najbolje da o povratku kraljevine u Srbiju odluči ustavotvorna skupština Srbije.

Princ Aleksandar II Karađorđević ocenio je da ''Kruna obezbeđuje stabilnost, jedinstvo i kontinuitet''

- Kruna Srbije se ne nalazi na izbornim listama, nema svoje poslanike, nema omilenih i neomiljenih stranaka. Kruna Srbije predstavlja i poštuje sve, ona je za svakoga – naveo je Karađorđević. – Na predstojećim izborima u Srbiji će pobediti demokratija. Srbija ne sme odložiti sopstveni povratak u svet, Evropu, u budućnost. cenu toga platili bi svi građani Srbije. To ne možemo dozvoliti, to se ne sme, to bi bilo neodgovorno – rekao je Karađorđević.

Prema njegovim rečima, monarhija nije univerzalni lek koji će savladati sva zla i nepravde, kako što to nije ni republika. Prestolonaslednik se zahvalio srpskom Patrijarhu na podršci koju je iskazao za povratak monarhije u Srbiji.

Član Krunskog veća Dragomir Acović izrazio je uverenje da će političke stranke delovati u interesu naroda i da nije na kruni da sebe promoviše ''već da služi'' , ali da i ''oni kojima treba da služi treba da shvate da je to u njihovom interesu''.

Član Krunskog saveta akademik Matija Bećković dodao je da se ni jedna velika stranka u Srbiji ne protivi povratku monarhije i de će nas Evropa pre primiti s krunom nego s petokrakom.

GLAS JAVNOSTI, 02.12.2003.

Aleksandar Karađorđević: Kruna predstavlja i poštuje sve

Kralj kraljuje, a vlada upravlja

BEOGRAD (FoNet) - Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević izjavio je juče da je obnova kraljevine Srbije stvar pravde i prava i pitanje demokratije i narodnog interesa, kao i da kruna obezbeđuje stabilnost, jedinstvo i kontinuitet.

"Kralj kraljuje, a vlada upravlja, i to je načelo svih ustavnih parlamentarnih monarhija", naglasio je Karađorđević u obraćanju novinarima prilikom predstavljanja dokumenta "Za demokratiju, stabilnost, jedinstvo i kontinuitet kroz ustavnu parlamentarnu kraljevinu Srbiju".

Prema rečima Karađorđevića, kruna Srbije se ne nalazi na izbornim listama, nema svoje poslanike i nema omiljenih i neomiljenih stranaka, već kruna predstavlja i poštuje sve i ona je za svakoga. "Srbija kao ustavna parlamentarna monarhija učiniće sve svoje građane ponosnim i obezbediće Srbiji poštovanje, kako u zemlji, tako i u inostranstvu", zaključio je Karađorđević.

Predsednik Krunskog saveta Dragomir Acović rekao je da kraljevina Srbija treba da bude moderna evropska parlamentarna monarhija u kojoj je kralj simbol političke stabilnosti, narodnog jedinstva i državnog kontinuiteta. Acović je naglasio da bi se u takvoj kraljevini vlada formirala na osnovu odluke parlamentarne većine izabrane na parlamentarnim izborima, a da bi vladala u skladu sa poverenim mandatom i u okvirima ustavnih ovlašćenja.

"Kralj je iznad politike i deluje izvan svih stranaka. Pravo kralja je da bude obavešten od strane izabrane vlade, da vladu savetuje i da je upozorava ako je i kada je to neophodno", precizirao je Acović.

Profesor ustavnog prava i član Krunskog saveta Pavle Nikolić rekao je da ne treba raspisivati referendum za "vaspostavljanje monarhije", jer monarhija 1945. godine nije ni ukidana na referendumu.

DANAS, 02.12.2003.

ACOVIĆ: Vreme za monarhiju

Dragomir Acović, princ Aleksandar karađorđević i Matija Bećković na jučerašnjoj konferenciji

Beograd - Obnova kraljevine Srbije je stvar prava, pravde, pitanje demokratije i narodnog interesa. Kruna obezbeđuje stabilnost, jedinstvo i kontinuitet. Kralj kraljuje, a vlada upravlja i to je načelo svih ustavnih parlamentarnih monarhija. Krune Srbije se ne nalazi na izbornim listama, nema svoje poslanike, nema omiljenih i neomiljenih stranaka. Ona predstavlja i poštuje sve, ona je za svakoga - poručio je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević juče u Belom dvoru na konferenciji za novinare na kojoj su članovi savetodavnih tela Krune predstavili dokument "Za demokratiju, stabilnost, jedinstvo i kontinuitet kroz ustavnu, parlamentarnu Kraljevinu Srbiju".

Kraljevina Srbija, kako se ističe u dokumentu Krunskog veća, saveta, kabineta i Pravnog saveta, treba da bude moderna evropska uspravna parlamentarna monarhija, kakve su danas sve države sa tom formom državnog uređenja, u kojoj je kralj simbol političke stabilnosti, narodnog jedinstva i državnog kontinuiteta. "U takvoj kraljevini Srbiji vlada se formira na osnovu odluke parlamentarne većine izabrane na slobodnim i demokratskim izborima. Vlada upravlja zemljom u skladu sa poverenim mandatom i u okviru ustavnih ovlašćenja", objašnjava se, između ostalog, u dokumentu. "Sada je vreme za monarhiju", istakao je član Krunskog veća Dragomir Acović, i objasnio da su "tri neuspela glasanja za predsednika Srbije pokazala da je narodu dosta šegačenja, neodgovornosti, jalovih rasprava i nagordnjavanja, proizašlih iz shvatanja naših političara da onaj ko osvoji vlast treba da je drži večno i na svim nivoima". Kao jednu od mogućih ustavnih varijanti Pavle Nikolić, član Krunskog saveta, pripremio je "Projekat ustava Kraljevine Srbije". Referendum, kako se juče čulo, nije pravi put za obnovu monarhije, jer "ona nije ukinuta voljom naroda, nego nelegitimnim aktom posleratnih vlasti", dok ovdašnja referendumska iskustva pokazuju da kod nas još ne postoje "institucije i mehanizmi koji bi garantovali verodostojnost rezultata". Prema rečima Acovića, predlog za obnovu parlamentarne monarhije u Srbiji ne ugrožava nacionalne interese Srbije i Crne Gore, niti državne zajednice. - Važno je da se nijedna velika politička stranka ne izjašnjava protiv monarhije, što je novost u političkom životu Srbije. Najgori pristup ovom pitanju je ideološki i dnevno-politički. To što još svakodnevo slušamo propagandu protiv monarhije, dokaz je da Srbije nije slobodna i pravna država. Ona će to postati tek posle obnove institucije koja je stara koliko i srpska država. I Srpska pravoslavna crkva je na kraju rekla svoju reč - naglasio je, između ostalog, akademik Matija Bećković. Jučerašnje predstavljanje dokumenta u Belom dvoru poklopilo se datumom proglašenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, čije je stvaranje 1. decembra 1918. godine u ime kralja Petra Prvog Karađorđevića obnarodovao tadašnji regent Aleksandar, deda prestolonaslednika Aleksandra.

J. Tasić

POLITIKA, 02.12.2003.

Monarhija bez referenduma

O obnovi kraljevine treba da odluči ustavotvorna skupština

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević sa članovima Krunskog saveta Aleksandar Drugi Karađorđević i njegova savetodavna tela objavili su juče da je pravo vreme za monarhiju u Srbiji. Obnova kraljevine Srbije je stvar prava i pravde, pitanje demokratije i narodnog interesa, istakao je Aleksandar juče na konferenciji za novinare u Belom dvoru, potkrepivši svoju izjavu "pismom podrške" patrijarha Pavla i dokumentom "Za demokratiju, stabilnost, jedinstvo i kontinuitet kroz ustavnu parlamentarnu kraljevinu Srbiju" koji su pripremili Krunski savet, Veće i Kabinet sa Pravnim savetom.

Ukazujući da kruna obezbeđuje stabilnost, jedinstvo i kontinuitet, Aleksandar Drugi Karađorđević je izjavio da će Srbija kao ustavna parlamentarna monarhija učiniti sve svoje građane ponosnim i obezbediti poštovanje u zemlji i inostranstvu.

Prema rečima profesora Pavla Nikolića, člana Krunskog sveta, pošto je monarhija ukinuta nasilno na nelegitimno izabranoj skupštini, njena obnova ne treba da bude pitanje referenduma, nego ustavotvorne skupštine – bilo da se organizuju posebni izbori za ustavotvornu skupštinu, ili da neki "redovni" parlament, budući da raspolaže izvornom ustavotvornom vlašću, propiše postupak donošenja novog ustava, ne obazirući se na kontinuitet sa dotadašnjim ustavom, i da propiše monarhiju kao oblik vladavine, sa dinastijom Karađorđević na čelu.

U pomenutom dokumentu o potrebi ponovnog uspostavljanja monarhije u Srbiji navodi se da je to veoma pozitivan čin koji teško može ignorisati bilo ko kome je stalo do demokratije, stabilnosti i budućnosti. "Takva Srbija neće biti utemeljena na ideološkoj zaslepljenosti, nacionalnoj i verskoj netrpeljivosti, na predrasudama poteklim iz pogrešnih definicija i na nasleđu netolerancije", kaže se, između ostalog.

Prema viđenju krunskih tela, u takvoj kraljevini vlada se formira na osnovu odluke parlamentarne većine, izabrane na slobodnim i demokratskim izborima, i upravlja zemljom u skladu sa poverenim mandatom i u okviru ustavnih ovlašćenja. Dalje, kralj se ne bira, nego se postaje neposrednim i bezuslovnim nasleđem kraljevske vlasti u kraljevskom domu Karađorđevića, u liniji kralja Petra Prvog, po načelu prvorodstva, od oca na sina, iz generacije u generaciju. Kralj je iznad politike i deluje izvan svih stranaka, a njegovo pravo je da ga vlada obaveštava a da je on savetuje i da je upozorava ako i kada je to neophodno.

Prema mišljenju predsednika Krunskog saveta Dragomira Acovića, stranke ne bi smele da budu prepreka ostvarivanju ove ideje jer je to poslednje, s obzirom na dobrobit naroda, u čemu bi ideološka i principijelna rigidnost bila umesna. Acović je istakao da tri neuspešna ciklusa predsedničkih izbora svedoče da je došlo vreme za ponovno uspostavljanje monarhije, a Matija Bećković, član Krunskog saveta, istakao je da "nešto znači" to što se nijedna velika stranka u Srbiji ne izjašnjava protiv monarhije.

Savetodavci Aleksandra Drugog smatraju da pitanje uvođenja monarhije ne treba razmatrati na referendumu, jer za to nemamo jake institucije koje bi obezbeđivale izražavanje prave volje naroda. Kako su istakli, državna zajednica ne bi bila ugrožena uvođenjem monarhije u Srbiji, jer to ni na koji način ne bi ugrozilo interese Crne Gore. Pri tom, promeni državnog uređenja Srbije ne bi se protivila ni međunarodna zajednica ako raspoloženje u zemlji bude za monarhiju.

B. Baković (Foto: Z. Anastasijević)

VESTI

02.decembar, 2003

KONFERENCIJA ZA NOVINARE U BELOM DVORU KARAĐORĐEVIĆA

VREME JE ZA KRALJEVINU SRBIJU!

Obnova kraljevine je stvar prava i pravde, to je pitanje demokratije i narodnog interesa. Da bi Srbija doživela procvat pravo je vreme za uvođenje ustavne parlamentarne monarhije, ocenili su na konferenciji za novinare članovi Krunskog veća i Krunskog kabineta, Krunskog saveta i Pravnog saveta, na čelu sa prestolonaslednikom Aleksandrom II Karađorđevićem. Tom prilikom, na 85-godišnjicu od stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, (koja je formirana 1. decembra 1918) u Belom dvoru juče je predstavljena Deklaracija "Za demokratiju, stabilnost, jedinstvo i kontinuitet kroz ustavnu parlamentarnu kraljevinu Srbiju", uz podsećanje da su propala tri kruga predsedničkih izbora, i da je Srbija kao "kraljevina uživala ugled", da je "nasilno ukinuta 1945. godine", a kao republika tavori 60 godina". Ekspert za ustavno pravo prof. dr Pavle Nikolić je objasnio da se monarhija najefikasnije može obnoviti proglašenjem kroz Ustavotvornu skupštinu. Dragomir Acović je dodao da "referendum u sadašnjim okolnostima ne bi mogao da pokaže pravo raspoloženje naroda u Srbiji, budući da, prema iskustvu iz prethodnih godina, organizator referenduma isplanira i njegov ishod u svoju korist". - Kruna obezbeđuje stabilnost, jedinstvo i kontinuitet. Srbija ne sme da odloži sopstveni povratak u svet, Evropu, budućnost - istakao je prestolonaslednik, dodajući da će Srbija kao ustavna parlamentarna monarhija učiniti sve svoje građane ponosnim i obezbediti Srbiji poštovanje, kako u zemlji tako i u inostranstvu. R. Lončar

DAN, 02.12.2003.

SRPSKA MONARHIJA ZA NEZAVISNU CRNU GORU

Kruna obezbedjuje stabilnost, jedinstvo i kontinuitet, riječi su prestolonaljednika Aleksandra II Karađorđevića, kojima je na dan 1. decembra, kada je njegov djed Aleksandar I – Ujedinitelj sjeo na tron velike Kraljevine SHS, kasnije Jugoslavije, zatražio povratak ustavne parlamentarne monarhiuje u Srbiji. Princ Aleksandar je brojnim novinarima, nakon radnog doručka u Belom dvoru, uz prisustvo članova savjetodavnih tijela Krune, predstavio dokument o povratku monarhije i javnost podsjetio da ona nije «univerzalni lijek koji će savladati sva zla i nepravde», ali je obećao da će biti «kontrolni i korektivni faktor u društvu koji radi na jačanju institucija koje polaze od interesa naroda».

- Kruna Srbije se ne nalazi na izbornim listama, nema svoje poslanike, nema omiljenih stranaka. Kruna Srbije poštuje sve, ona je za svakoga. Kralj kraljuje, a vlada upravlja i to je načelo svih ustavnih parlamentarnih monarhija – rekao je prestolonasljednik upozoravajući da Srbija ne smije da odloži sopstveni povratak u svijet, Evropu i budućnost i prognozirajući pobjedu demokratije na decembarskim izborima.

Princ za «Dan» kaže da za povratak krune nije potreban referendum, jer ni njegovom ocu kralju Petru II nije oduzeta voljom srpskog naroda.

- Monarhiju nije ukinula ni Srbija ni Srbin, ona je ukinuta Srbima. Najlakši način da se učini diskontinuitet sa bezakonjem i komunizmom je vaspostavljanje ustavne parlamentarne monarhije – objašnjava član Krunskog savjeta akademik Matija Bećković.

NARODNE NOVINE, 01.12.2003.

KAKO BI SRBIJA I CRNA GORA POD ISTU KRUNU

Pismo Njegove Setosti Patrijarha Srpske Pravoslavne Crkve gospodina Pavla Princu Aleksandru II Karađorđeviću, u kome podržava vaspostavljanje monarhije u Srbiji, upućeno je simbolično 29. novembra, na dan kada je pre pedeset osam godina ukinuta monarhija i tadašnja Jugoslavija proglašena republikom.

Pitanje obnavljanja monarhije u Srbiji ne postavlja se prvi put u poslednjih petnaestak godina. U poslednjih dva veka svoje istorije Srbija je (ako se u to uračuna i period od 1804. do 1830. godine) bila monarhija 141 godinu (kao kneževina i kao kraljevina). Zato i ne čudi da crkva obnovu monarhije iznosi kao svoj prirodni stav. Obnovu monarhije traže i neke od političkih partija. Za promenu oblika vladavine neophodno je raspisivanje referenduma.

U slučaju da se većina građana izjasni za obnovu monarhije, morao bi da se menja i Ustav. To možda ne bi bio toliko problem, budući da među nekoliko predloga novog ustava već postoji onaj profesora Pavla Nikolića koji je Srbiju definisao kao ustavnu monarhiju. Ni dinastija nije sporna, budući da Srbija ima svoju domaću vladalačku kuću – Karađorđeviće.

No, otvaranje pitanja monarhije u Srbiji postavlja neka druga politička pitanja s obzirom na državnu zajednicu sa Crnom Gorom. Ukoliko nova skupština Srbije raspiše referendum o uspostavljanju monarhije u Srbiji i on uspe, na presto bi se vratila dinastija Karađorđevića. U tom slučaju, jedna od članica državne zajednice bila bi kraljevina, dok bi druga bila republika. U slučaju da Crna Gora raspiše svoj referendum po istom pitanju i on takođe bude uspešan, ostaje još jedno otvoreno pitanje. Kome bi se Crnogorci privoleli carstvu: dinastiji Karađorđevića ili bi na presto Crne Gore bio vraćen član vladalačke loze Petrovića – knez Nikola? Ovo pitanje se ne bi možda postavljalo da je da je Jugoslavija opstala kao savezna država budući da su Karađorđevići odlukom Podgoričke skupštine o ujedinjenju Srbije sa Crnom Gorom bili i njeni vladaoci. U novoj situaciji državne zajednice SCG ovo pitanje ostaje sasvim otvoreno.

Na kraju i u slučaju da obe države članice budu monarhije (Srbija sa kućom Karađorđevića, Crna Gora sa dinastijom Petrovića) da li bi državnu zajednicu kao republiku predstavljao Svetozar Marović? Ili bi se vladaoci dve dinastije rotacijom smenjivali na prestolu državne zajednice – ako ona uopšte opstane. A zato bi morala da se promeni Ustavna povelja.

PETROVIĆI

Dinastija Petrovića upravljala je Crnom Gorom od kraja XVII veka. Iz ove porodice do 1851. godine birale su se vladike, a posle Njegoševe smrti Danilo je odbio duhovni čin i proglašen je knezom. Od 1898. do 1918. godine Crnom Gorom vladao je Nikola,

najpre kao knez a potom kao kralj.

D.M

TV B92, 01.12.2003, VESTI, 19.15

Pravo vreme za obnovu Kraljevine Srbije

SPIKER- Princ Aleksandar Karađorđević izjavio je da je sada pravo vreme za obnovu Kraljevine Srbije. Povodom 85- godišnjice stvaranja kraljevine, prestolonaslednik kaže da je ustavna parlamentarna monarhija jedino rešenje za parlamentarnu i političku krizu i za uspostavljanje jakih institucija u Srbiji.

MARIJA SAVIĆ, novinar- Članovi Krunskog saveta naglasili su da je 1945. godine kraljevina nezakonito ukinuta i da je vreme da se poništi odluka države koja već 15 godina ne postoji. Takvo mišljenje u pismu prestolonasledniku izneo je i patrijarh Pavle. Princ Aleksandar II smatra da je obnova kraljevine pitanje demokratije i narodnog interesa.

ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ, princ prestolonaslednik- Kralj kraljuje, a Vlada upravlja i to je načelo svih ustavno parlamentarnih monarhija.

SAVIĆ- Prema mišljenju članova Krunskog saveta, monarhiju bi trebalo da uspostavi ustavotvorna skupština. Referendum, kažu oni, nije potreban jer kraljevina nije ni ukinuta referendumom. Sada je, s' obzirom na političku krizu u Srbiji, pravi trenutak za monarhiju, kaže član Krunskog saveta Dragoslav Acović.

DRAGOSLAV ACOVIĆ, član Krunskog saveta- Mislim da su događaji vezani za 3 neuspela glasanja za šefa države- za predsednika Republike u Srbiji- pokazali da je i razmišljanje naroda u najvećoj meri upravo takvo.

Krunski savet traži povratak monarhije bez referenduma

TV BK, 01.12.2003, TELEFAKT 4, 18:55

VODITELJ - Na današnji dan pre 85 godina 01.12.1918. u Beogradu je proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca sa princom Aleksandrom I kao regentom i Beogradom kao prestonicom. Uz tvrdnju da kruna obezbeđuje stabilnost, jedinstvo i kontinuitet naše države Krunski savet traži povratak monarhije bez referenduma.

DEJAN VUČENOVIĆ, reporter - Odlukom Skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije i bez referenduma 1945 monarhija u Srbiji zamenjena je komunističkom republikom. U poslednjih 60 godina gotovo ništa izuzev povratka kraljevske porodice u zemlju nije učinjeno na ispravljanju istorijskih grešaka. Postaknuti teškom situacijom i pismom patrijarha Pavla članovi Krunskog saveta pripremili su dokument koji poziva na uspostavljanje ustavne parlamentarne monarhije.

DRAGOMIR ACOVIĆ, član Krunskog saveta - Kraljevina Srbija treba da bude moderna, evropska, ustavna, parlamentarna monarhija kakve su danas sve države sa monarhijskom formom državnog uređenja u kojoj je kralj simbol političke stabilnosti, narodnog jedinstva i državnog kontinuiteta.

DEJAN VUČENOVIĆ - Prema mišljenju članova Krunskog saveta u ličnosti kralja država i narod poštuju sopstvenu istoriju i tradiciju.

MATIJA BEĆKOVIĆ, član Krunskog saveta - Propaganda protiv monarhije koja je trajala 50 godina nastavljena je do današnjeg dana. Nema boljeg dokaza da Srbija još uvek nije slobodna i pravna država niti ona može postati slobodna i pravna ako ne uspostavi instituciju koja je stara koliko i srpska država.

DEJAN VUČENOVIĆ - Princ Aleksandar II Karađorđević zahvalio se patrijarhu na njegovoj podršci.

ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ, princ - Obnova Kraljevine Srbije jeste sa prava i pravde, jeste pitanje demokracije i jeste pitanje narodnom interesa. O tome govori pometru pismo. O tome govori i dokument koji ste danas ovde čuli.

DEJAN VUČENOVIĆ - Član Krunskog saveta Pavle Nikolić kaže da odluku o povratku monarhije treba da donese ustavotovrna skupština jer je odlukom skupštine monarhija i ukinuta. U ovom trenutku bez demokratskih institucija bilo bi teško organizovati referendum koji bi pokazao pravo raspoloženje naroda, smatra ekspert za ustavno pravo Pavle Nikolić.

TV RTS 1, 1.12.2003, DNEVNIK 2, 19:30

Kruna Srbije se ne nalazi na izbornim listama

VODITELJ � Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević rekao je da se kruna Srbije ne nalazi na izbornim listama i da ona nema omiljenih i neomiljenih stranaka već predstavlja i poštuje sve.On je zahvalio njegovoj svetosti patrijarhu Pavlu na pismu kojim je izrazio podršku obnavljanju monarhije.

VESNA LILIĆ - Prestolonasledink Aleksandar Karađorđević rekao je da je obnova kraljevine Srbije stvar prava, pravde, pitanje demokratije i narodnog interesa.

ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ, prestolonaslednik � Kruna obezbeđuje stablnost, jedinstvo i kontinuitet. Kralj kraljuje,a vlada upravlja i to je načelo svih ustavnih parlamnentarnih monarhija.

VESNA LILIĆ - O obnovi monarhije ne bi trebalo da se odlučuje na referendumu jer kako navodi Pavle Nikolić član Krunskog saveta i profesor Ustavnog prava, ona tako nije ni ukinuta.

PAVLE NIKOLIĆ,član Krunskog saveta - Ovo pitanje treba da razreši u skladu sa voljom naroda koji će tu svoju volju izraziti izborom narodnih poslanika Ustavotvorne skupštine.

VESNA LILIĆ - Jedan od načina da se uvede ustavotvorna parlamentarna monarhija jeste da se održe izbori za Ustavotvornu skupštinu.Mada je moguće da to uradi skupština koja će biti formirana nakon izbora.

Ustavotvorna skupština da odluči o povratku monarhije u Srbiji

TV PINK, 01.12.2003, INFOTOP, 18.00

SPIKER- Obnova Kraljevine Srbije jeste stvar prava i pravde, demokratije i narodnog interesa, izjavio je princ Aleksandar II Karađorđević prilikom predstavljanja javnosti dokumenta u kojem se članovi Krunskog veća zalažu za obnovu ustavne parlamentarne monarhije.

MILICA MARKOVIĆ, novinar- U dokumentu predstavljnom u Belom dvoru nalazi se da bi Kraljevina Srbija trebalo da moderna ustavna parlamentarna monarhija u kojoj je kralj simbol političke stabilnosti, narodnog jedinstva i državnog kontinuiteta. Kruna Srbije se ne nalazi na izbornim listama, nema svoje poslanike, nema omiljenih i neomiljenih stranaka. Kruna Srbije predstavlja i poštuje sve i ona je za svakoga, rekao je princ Aleksandar.

NJKV PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ- Srbija kao ustavna parlamentarna monarhija učiniće sve svoje građane ponosnim i ozbediti Srbiji poštovanje- kako u zemlji tako i u inostranstvo.

MARKOVIĆ- Uz ocenu da referendum za sada ne bi mogao da pokaže pravo raspoloženje naroda po pitanju vraćanja monarhije, članovi Krunskog veća i saveta zauzeli su stav da je najbolje da o tome odlučuje ustavotvorna skupština. Očekivanja u Belom dvoru su da ideje povratka monarhije neće naići na veliki otpor političkih stranaka u Srbiji jer, kako napominju u Krunskom veću, nijedan stranački program ne može imati prednost nad opšte narodnim interesom.

DRAGOMIR ACOVIĆ, član Krunskog veća- Mi smatramo da je sada vreme za monarhiju i nadamo se da će u političkim opcijama u čitavom njihovom spektru stranke biti u stanju da prepoznaju šta je ono što je bitno a šta nije. Šta je ono na čemu treba da grade svoj stranački legitimitet i svoj politički profil, a šta je ono što predstavlja interes naroda i to ne može biti stranačko pitanje.

MARKOVIĆ- Ističući da predstojeći parlamentarni izbori nisu poslednji koje ćemo imati, princ Aleksandar II Karađorđević rekao je da Srbija ne sme odložiti sopstveni povratak u svet i Evropu i da demokratija mora pobediti.

TV STUDIO B, 01.12.2003, VESTI, 19.00

SPIKER � Paralelno sa izbornom kampanjom ponovo je aktuelizirano i pitanje monarhističkog uređenja Srbije tako što je partrijarh srpski gospodin Pavle pozvao na obnovu parlamentarne monarhije, oglasio se i Prestolonaslednik princ Aleksandar Karađorđević, rekavši da je to stvar prava i pravde i narodnog interesa. Dokumentu kome se javnosti objašnjavaju prednosti Ustavne parlamentarne monarhije, predstavljen je danas u dvoru Karađorđevića na Dedinju na dan kada je 1918 godine regent Aleksandar I Karađorđević, prihvativši molbu predstavnika Narodnog veća za ujedinjenje proglasio Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Novinarima se najpre obratio princ Aleksandar II Karađorđević. ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ(PRESTOLONASLEDNIK) � Kruna Srbije se ne nalazi na izbornim listima. Nema svoj poslanike. Nema svoj omiljene i neomiljene stranaka. Kruna Srbije predstavlja i poštuje sve.

1 December 2003

Beta News Agency

Serbian Crown Council calls for restoration of constitutional monarchy

Belgrade, 1 December: Prince Aleksandar Karadjordjevic has stated today that the restoration of a Serbian kingdom "is a matter of law and justice" and that it is in the people's interest.

Dragomir Acovic, member of the Crown Council, stated at a news conference in the White Palace that now was the right time for the restoration of the parliamentary monarchy.

Another Crown Council member, Pavle Nikolic, said that it would be best to return the monarchy to parliament, and recalled that it had been abolished in Serbia by a parliamentary decision in 1945.

Nikolic noted that a referendum at present would not show the real attitude of the Serbian people to this idea, so it would be best to have the Serbian constitutional assembly decide on the return of the monarchy to Serbia.

According to him, the constitutional assembly can open the procedure of adopting a new Serbian constitution by itself, regardless of existing provisions.

Prince Aleksandar Karadjordjevic stated that "the crown secures stability, unity, and continuity".

"The Serbian crown is not running on election tickets, it does not have its deputies, it has no favourite or less favoured parties. The Serbian crown represents and respects everything, it is there for everyone," Karadjordjevic stated.

According to him, democracy is going to win in the upcoming parliamentary election in Serbia.

"Serbia must not delay its return to the world, Europe, to the future. The price of that delay would be paid by all Serbian citizens. We must not allow this to happen; it must not happen as it would be irresponsible," Karadjordjevic said.

He added that Serbia as a constitutional parliamentary monarchy would make all its citizens proud of it and would earn respect for itself in the country as well as abroad. [Passage omitted