Intervju akademika i člana Krunskog saveta Matije Bećkovića nedeljniku ''NIN''

ZA MORAL I ISTINU

Kako da obnovimo institucije ako ne obnovimo onu koja je uspostavila sve druge

Više od decenije nema ni one države ni one ideologije koja je ukinula monarhiju i uvela republiku. Nema ni praznika republike, ali nam je u nasleđe, kao kusur od komunizma, ostala republika – bez rođendana.

U navečerje dvestagodišnjice Karađorđevog ustanka i moderne srpske države, Srbija nema ni himnu, ni grb, ni zastavu, ni vladu, ni skupštinu, ni predsednika republike. Jajce se promalja u Orašcu, a Srbija nije ni republika ni monarhija, jedva ako je država. A kad nije država, teško je govoriti o državnom uređenju i obliku vladavine. U opštem rasulu ima svega i svačega, i levo od centra i desno od centra, samo centra nema. U ovom času Srbija nema gotovo nijednu instituciju osim onu koja je odvojena od države i koja je kao nosilac kontinuiteta svoju reč oglasila na sva zvona. Rečena iz moralnih razloga i obaveza prema istini, ta reč nije mogla biti drukčija niti je Crkva imala šta da bira. Neko je rekao da na nebu nema republike niti se po milosti božijoj iko bira na četiri godine.

Pola ukaza o oduzimanju imovine i državljanstva članovima dinastije Karađorđević je ukinuto, a pola nije. Odluka komunističke skupštine o ukidanju monarhije ostala je na snazi. Svaka demokratska vlast bi takvu odluku morala da poništi i sve dotle to pitanje ne može se smatrati rešenim. Crkva jedino i moli da se ta odluka ukine, a kako i kojim redom će se vaspostavljati monarhija, prepušteno je nadležnima.

Kruna i oltar su u poslednjem poluveku imali iste protivnike i kada nisu imali iste pristalice. I kao što oni koji ne veruju misle da je to dokaz da Bog ne postoji, tako i pristalice republike veruju da je to dokaz da krune nema. Od kad se zna za Srbiju i kad god su Srbi znali za sebe, Srbija je bila kraljevina. To je njeno kršteno ime. Ali za 50 godina tiranije ona kao da je zaboravila i šta je kraljevina i da je kraljevina ikada bila. Klicanje kralju čula je poslednji put na strelištima i po sudnicama, pa je to zaboravila mada se zaklela da neće.

Razume se da ovo nije rasprava o republici i monarhiji. Reč je samo o našem slučaju, o republici uspostavljenoj krvlju i bezakonjem, kao istorijskom presedanu u životu Srbije i ustavnoj, parlamentarnoj monarhiji, kao vekovnoj instituciji srpskog naroda staroj koliko i srpska država. Dovoljno je da smo protiv bezakonja, ne moramo biti pristalice monarhije. A najvažnije je da u Srbiji ima više protivnika tiranije, nego pristalica monarhije. Reč je o principu, a ne da li je neko monarhist ili nije. Teško da se na nekom pitanju jasnije očituju ljudska prava, građanske slobode i demokratski standardi. Najgori prilaz ovom pitanju je ideološki i dnevnopolitički. Nažalost, on je najglasniji i najviše govori o sebi a ništa o monarhiji.

Brojni su razlozi da se monarhija vaspostavi a samo jedan da se ne učini. Taj jedan je da se sačuva kontinuitet komunizma i bezakonja. Zato od vaspostavljanja monarhije nema očiglednije promene ni ubedljivijeg dokaza da smo raskinuli sa komunizmom i njegovim nasleđem. Kako će ona izgledati, najbolje je pogledati na današnje evropske kraljevine i preuzeti bilo koji ustav od bilo koje od dvanaest kraljevina, članica Evropske unije. Kako da obnovimo institucije ako ne obnovimo onu koja je uspostavila sve druge. Uvredljivo je za nacionalne manjine i druge konfesije govoriti da su oni protiv uspostavljanja kraljevine Srbije.

Crkva je rekla svoju reč. Na nama je da odlučimo hoćemo li je poslušati ili ćemo s njom polemisati i podučavati da sada nije vreme za moral i istinu.