GLAS JAVNOSTI

NJ.K.V. prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, odgovara na pitanja "Glasa" o povratku monarhije u Srbiji

Vreme je za slogu

Pretendent na srpski presto, uveren je da će kruna doneti zemlji stabilnost, jedinstvo, demokratiju i da "bez kralja ne valja"

Posle trećih neuspelih predsedničkih izbora i uoči glasanja za parlament, na političkoj sceni Srbije ponovo vri od obećanja i duela političkih stranaka o tome ko je bolji za građane i državu. U tom međuprostoru, po drugi put za 12 godina, ponovo je oživela ideja o povratku monarhije i kralja kao spas iz svojevrsnog ćorsokaka u koji smo zapali. Za to se, na iznenađenje mnogih, založila i Srpska pravoslavna crkva. Monarhisti u "srcu i duši" s radošću su dočekali obnarodovanje dokumenta kojim se predlaže zamena republike ustavnom parlamentarnom monarhijom, dok su se zakleti republikanci čudili zašto se ne odustaje od ideje za koju misle da je vreme odavno pregazilo.

Posle saopštenja Crkve, nj.k.v. prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i članova Krunskog saveta, jako je poraslo interesovanje za dodatna objašnjenja i takoreći ne prođe dan a da se u medijima ne pojavi nešto o monarhiji, "za" nju ili "protiv". O tome zašto je za Srbiju u ovom trenutku ustavna parlamentarna monarhija najbolje rešenje, za "Glas" komentariše NJ. K. V. prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Razgovarali smo u Plavom salonu Kraljevskog dvora na Dedinju, koji je izgradio kralj Aleksandar Prvi, deda NJ. K. V.

Dinastiji Karađorđević jeste učinjena nepravda 1945. ali zašto smatrate da je baš sada najbolje vreme za povratak monarhije i da će kruna doneti toliko željenu stabilnost u siromašnoj zemlji, rastrzanoj političkim razmiricama?

- Za stabilnost, jedinstvo i kontinuitet pravo vreme je svakog dana. Cilj je da se sve učini da demokratski proces funkcioniše. Kralj kraljuje, a vlada upravlja zemljom. Nažalost, imali smo neuspešne predsedničke izbore. To je strašna cena koju naš narod mora da plati. Stvara se loša slika o zemlji kako u samoj zemlji, tako i u inostranstvu. Moj predlog je da učinimo sve da se stvari u našoj zemlji vrate, da poštujemo sve političke partije i demokratski proces.

Sudeći po izjavama članova Krunskog saveta i zagriženih monarhista, moglo bi se zaključiti da bez kralja u Srbiji nipošto ne valja?

- Postoje dobre i loše republike, dobri i loši monarsi. Ali, ako pogledate u Evropskoj uniji, pa i izvan EU, postoje veoma dobre ustavne parlamentarne monarhije. Taj sistem je u punoj meri demokratski i u njemu se poštuju sve veroispovesti, sva politička uverenja, ljudska prava i prava etničkih grupa. Možda bi ta izreka trebalo da glasi "bez kralja i bez stabilnosti ne valja". Naravno, kralj mora da poštuje svakoga. Bez izuzetka. Da poštuje sve veroispovesti, sve etničke grupe i dopusti vladi da obavlja svoje svakodnevne poslove i da upravlja zemljom. Zato u oba sistema, i u republikama i u ustavnim parlamentarnim monarhijama, moraju postojati uslovi za skupštinu. I ti izbori moraju da uspeju.

Oponente interesuje na čemu se uopšte zasniva ideja da monarhiju treba vratiti posle 68 godina? U vreme kad je čak i kruna najveće i najpoznatije monarhije u krizi?

- Kao što sam već rekao, pravi trenutak je svakog dana, a zbog očuvanja stabilnosti i demokratije, ne smemo više da gubimo vreme. Što se tiče navodnih optužbi na račun najveće i najpoznatije monarhije, to je čisto đubre. Ta monarhija na koju se takve aluzije odnose je svakako Velika Britanija. Ta monarhija čvrsto stoji, a samo zahvaljujući jednom pojedincu i tome što su mediji pratili tu priču, stvoren je jedan negativan publicitet, ali ovog trenutka dok mi razgovaramo, ta monarhija čvrsto stoji. Mnoge su laži izrečene u poslednje vreme i ja garantujem 100 posto da su to laži.

Da li je upravo obelodanjena ideja o povratku monarhije Vaša želja ili je to zajednička procena sa Vašim saradnicima?

- Budimo otvoreni, ja sam ono što sam. Moj predak je Karađorđe i ja sam veoma ponosan na to, njegova krv teče mojim venama. Očigledno je da bi, posle 200 godina, trebalo da pokušamo da ostvarimo ono što mislim da je dobro za naš narod. Da vratimo stabilnost i samopoštovanje svih građana. Sledeće godine slavimo dvestagodišnjicu moderne srpske države i ja sam taj koji čitavu ovu stvar pokreće napred. Ono što želim je da se krene napred i da se naša zemlja vrati u svetske tokove. A da Vlada koju je izabrao narod može konačno da se posveti zadacima da upravlja zemljom.

Zbog čega odbijate referendum građana o monarhiji i istovremeno od međunarodne zajednice očekujete podršku?

- Postoji više načina da se uspostavi jedan oblik državnog uređenja ili jedan oblik ustava. Sada je pred nama zadatak da se svi naši građani osećaju dobro u vezi sa ustavnom parlamentarnom monarhijom. Veoma je važno da se zna parlament i da izbori 28. decembra uspeju. Posle toga to novoizabrano telo mora najozbiljnije da razmotri šta je potrebno našoj zemlji. I koji metodi moraju biti upotrebljeni da bi se to uvelo u naše javno mnjenje. Ovo je još uvek početak za nas, mi smo ovde tek dve i po godine. Ja bih se vratio mnogo ranije da nije bilo režima koji je radio na štetu sopstvenog naroda. Dakle, diskusija koji ćemo ustav usvojiti, i kako ćemo ga usvojiti, sasvim je otvorena. Neki su za referendum, a neki za Ustavotvornu skupštinu.

Od koga konkretno očekujete podršku iz sveta, od rođaka iz kraljevskih loza širom Evrope ili od međunarodnih organizacija? Ili i od jednih i drugih?

- Mi smo suverena zemlja. I jedino mi možemo odlučivati o svojoj sudbini, onoliko koliko najviše može naša Vlada i naš narod. Naravno, biće komentara i nekih neodobravanja iz inostranstva na određene događaje koji će se desiti, ali nije na stranim silama da se mešaju u to kakav ćemo mi oblik državnog uređenja usvojiti. Strane vlade su već naznačile koja je njihova želja što se nas tiče, a to je pre svega stabilnost. Ako pogledate u EU postoje i ustavne parlamentarne monarhije i republike koje svakodnevno tesno sarađuju. Ko je najbliži saveznik SAD? Velika Britanija, koja je Kraljevina. Zato upućujem svima upozorenje, mi moramo sami da preuzmemo odgovornost za našu zemlju i onda ćemo steći poštovanje čitave Evrope. To se zove vlada u korist naroda a samim tim, poštovanje će doći samo po sebi.

Kako tumačite podršku koju ste dobili od SPC?

- To je divno što se desilo. Gajim najdublje poštovanje za Njegovu svetost patrijarha Pavla, za sveti Sinod i za čitavu Crkvu. Postoji tradicija da Crkva i Kraljevina, odnosno kruna, rade zajedno za dobrobit naroda. Ali, i više od toga, ja gajim poštovanje za sve religije. A to je upravo ono što je naš patrijarh rekao, ako se samo pažljivo pročita njegovo pismo. Meni je uvek najveće zadovoljstvo da se sretnem sa patrijarhom, kao što sam učinio pre dva dana, kao što mi je zadovoljstvo da se sretnem i sa drugim vođama verskih zajednica. Svi poštuju svakoga. A uz to, u demokratiji svako ima pravo da bude ono što poželi. Nema sumnje da u našoj zemlji živi većina pravoslavnih Srba, ali mi se svi slažemo i sa ostalima i to je ono što je dobro, to je demokratija.

Da li će monarhija brže puniti novčanike i stomake osiromašenih građana i kako ste to zamislili da ostvarite, ako je odgovor potvrdan?

- U tome i jeste suština, da pokušamo da se borimo protiv siromaštva. Da poboljšamo naše socijalne službe, sistem zdravstvene zaštite, a to jedino može biti uspostavljanjem stabilnosti i napornog rada vlade koju je izabrao narod. Ono što ja predlažem funkcioniše veoma dobro u ostalim ustavnim parlamentarnim monarhijama, a to je da je šef države tačka koja objedinjuje sve, tačka sastanka svih, da šef države nije šef nijedne političke stranke, da poštuje sve političke stranke. Moja supruga i ja pokazali smo brigu za naš narod kroz humanitarne aktivnosti, mi podržavamo proces u kome treba pomoći svakom, naravno da na tom putu ima dosta problema. Ne samo da smo se suočili sa siromaštvom, mi imamo odgovornost i prema izbeglicama. Ukoliko budemo imali stabilnu državu, moći ćemo mnogo efikasnije da se nosimo sa problemima.

Da li uspostavljanje monarhije neminovno ruši državnu zajednicu SCG?

- Skrećem pažnju da u EU postoje republike i ustavne parlamentarne monarhije koje svakoga dana sarađuju na opštu dobrobit svih građana EU. Uz to, Predsedništvo nad EU rotira se na svakih šest meseci. Nekada je predsedavajući Evropskom unijom republika, a nekad ustavna parlamentarna monarhija. Oni se smenjuju. I mogli bismo i mi da se naviknemo na to ovde. I prosto ne mogu dovoljno da naglasim, da bilo republika bilo ustavna parlamentarna monarhija, mi nemamo drugog izbora, nego da sarađujemo jedni sa drugima - ako želimo da budemo deo EU. Jednostavno, ne možemo da se sukobljavamo. Mi moramo da radimo na dobrobit svih. Možemo da počnemo već sada.

Kakvi su vaši odnosi sa crnogorskim princem Nikolom Petrovićem?

- Veoma sam ponosan što u mojim venama teče i crnogorska krv. Princ Nikola je moj prijatelj, kao i njegova porodica i mi smo se mnogo puta susreli.

Kako provodite vreme u Beogradu, kako živite i čime se bavite? Poznato je da ste i Vi i Vaša supruga angažovani u humanitarnom radu...

- Mi smo vrlo srećni što smo se vratili kući, to je uvek bio moj san. Ja sam rođen 1945. na jednom deliću Jugoslavije, a to je bio apartman hotela u kome sam rođen. Tadašnja britanska vlada bila je ljubazna da taj apartman proglasi za jugoslovensku teritoriju. Ja sam bio veoma srećan kada je 2001. tadašnji ministar policije SRJ Zoran Živković došao u London i vratio državljanstvo meni i članovima moje porodice. Čitav krug se tada bio desio i zatvorio. A onda smo se u julu 2001. vratili ovde, gde su moj otac i moj deda živeli.

Moramo da saosećamo sa problemima koji postoje u našoj zemlji i moramo da pomognemo. Moja supruga je nastavila svoj humanitarni rad zahvaljujući novoj organizaciji Fondacija "Princeza Katarina", a nastavila je da radi i u okviru svoje organizacije "Life line" u inostranstvu. Naravno, veoma poštujem i humanitarni rad princeze Jelisavete. I sam sam se posvetio tome da joj pomognem sa svojim kontaktima, a uz to pokušavam da u zemlju dovedem investitore i partnere za naša preduzeća.

Bili smo domaćini nekoliko konferencija i sastanaka ovde, putovao sam i u inostranstvo sa našim ministrima, pokušavajući da promovišem mogućnosti za ulaganje u našu zemlju. I očekujem da ću sarađivati i sa novom vladom na formulisanju investicione politike u našoj zemlji, jer mi ovde imamo velike mogućnosti i veliki potencijal. Našoj zemlji je hitno potrebno da se obnovi proizvodnja, da se otvore nova radna mesta i da se dođe do novca, kako bismo svi bolje živeli.

Da li su Vaši sinovi prihvatili ovdašnju kulturu i jezik i da li neko od njih namerava da nastavi školovanje u Beogradu?

- Moji sinovi vole našu zemlju mnogo, ali kad smo se vratili ovde odlučili smo da oni završe svoje obrazovanje tamo gde su počeli da studiraju, da ih ne odvajamo od njihovih univerziteta tek tako. Oni svakih nekoliko meseci dolaze ovamo, kao što su došli i za rođendan moje supruge prošlog meseca. Ali, ne mogu da napuštaju svoje univerzitete na duže. Uskoro će imati raspust i mi ćemo ga, kao porodica, provesti zajedno neposredno posle Božića. I pošto su oni mladi i veoma vole sport, ići ćemo na Kopaonik, gde će voziti snoubord.

Olga Nikolić

foto: N. Jovanović