12/7/2003

"večernje novosti", Intervju profesora pavla nikolića, člana krunskog saveta

Kruna kao pomiritelj

Podstaknut lošim iskustvom sa Brozovom i Miloševićevom republikom, beogradski profesor Pavle Nikolić sačinio je i javnosti predočio (na Mitrovdan 2001) nacrt novog republičkog Ustava u kome se zalaže da se u Srbiji vaspostavi monarhija. Profesor Nikolić takođe je predsednik Međunarodnog udruženja za ustavno pravo i član krunskog saveta. Mišljenja je da se neuspeh republikanskog uređenja Srbije pokazao i posle 5. oktobra - zadržan je predsednik iz prethodnog perioda sa potpuno pasivnom ulogom, a usledio je i trostruki neuspeh predsedničkih izbora, što je dodatno kompromitovalo republiku. - Stoga je ustavna parlamentarna monarhija zaloga i temelj stvaranja istinskog demokratskog poretka u Srbiji - ističe prof. Nikolić u intervjuu “Novostima” i podseća da je Srbija uvek, osim u poslednjih šest decenija bila monarhija i da je svojim ustavima iz 1888. i 1903. godine dosegla vrhunce svetske ustavnosti.

SNAGA IZ USTAVA

U SVOM predlogu Ustava Kraljevine Srbije predvideli ste jednodomnu Narodnu skupštinu, ministarski savet, ustavni i druge sudove svojstvene modernoj državi, a na “vrhu” kralja. Koja su njegova ovlašćenja, prerogativi? - On predlaže promenu Ustava, raspisuje referendume, predlaže Skupštini kandidata za predsednika ministarskog saveta iz redova parlamentarne većine. Na predlog Vrhovnog saveta sudstva imenuje predsednika i sudiju ustavnog, vrhovnog i ostalih sudova. Da li je kraljeva vlast na bilo koji način ograničena? - Vlast i prerogativi kralja su pravno regulisani. Svoju vlast kralj crpi iz Ustava i samim tim on je Ustavu i podređen. NJegova vlast je ograničena i u principu je uža od vlasti predsednika republike u mnogim savremenim državama demokratskog uređenja, što znači da ustavna parlamentarna monarhija ne može da bude režim lične vlasti kao što je to slučaj sa republikama. Naime, svaki kraljev akt mora da bude potpisan od nadležnog ministra ili predsednika ministarskog saveta, odnosno Vlade, jer bez njihovog potpisa kraljev akt je nevažeći. Vaši neistomišljenici kažu da je današnju Srbiju nemoguće vratiti u kalup monarhije? - Nisu u pravu. Danas se to može učiniti na legalan i legitiman način, a to znači voljom naroda. Monarhiju bi mogla da vaspostavi ustavotvorna Skupština, posebno birana ili Skupština koja bude izabrana na izborima 28. decembra, a koja bi se proglasila za ustavotvornu Skupštinu. Nije li neophodno i razumno da se o tako krupnoj promeni građani prethodno izjasne referendumom? - Monarhiju je u našoju zemlji nasilno i na nelegitiman način ukinula Ustavotvorna Skupština 1945. godine, izabrana na jednostranačkim izborima, u uslovima surove likvidacije političkih neistomišljenika. Nije, dakle, ukinuta voljom naroda i zato danas nije reč o uvođenju i uspostavljanju, nego o vaspostavljanju onoga što je nelegalno bilo ukinuto i za to nam ne treba referendum.

JEZIK NIJE PROBLEM

Kao član krunskog saveta Aleksandra Karađorđevića, kako gledate na primedbe da on nema pravo na presto s obzirom na abdikaciju njegovog pretka? - Pitanje inače veoma sporne abdikacije potežu oni koji su apriori protiv Uspostavljanja monarhije. U svim monarhijama postoji pravilo nasleđivanja kraljevskog trona. Dinastija Karađorđević je u Srbiji jedina zakonita, jer je ona bila na tronu u trenutku ukidanja monarhije 1945. Prema tome, prvi, to jest, najstariji sin tadašnjeg kralja nasleđuje presto, a to je Aleksandar, sin Petra Drugog. Protivnici monarhije, međutim, ističu kao prepreku i njegovo loše poznavanje srpskog jezika? - Svima onima koji danas ističu “problem” jezika, 1945. godine nije smetalo što Broz nije do kraja svoje vladavine pravilno govorio ni srpski ni maternji hrvatski. A danas bismo, valjda trebalo da od čoveka rođenog u inostranstvu (jer mu je roditelj izgnan iz domovine) tražimo perfektno poznavanje maternjeg jezika?! S obzirom na sve te okolnosti, kako gledate na predloge da bi prestolonaslednik, po ugledu na bugarskog cara, trebalo da osnuje partiju i oproba se na izborima? - Smešna su takva razmišljanja. Monarh je nadstranačka ličnost, ne priklanja se nijednoj partiji i zato može da bude ono što se od njega očekuje - pomiritelj. To je bolja pozicija nego predsednika republike koji je, po pravilu član neke stranke i nameće njene interese. Sa bugarskim prestolonaslednikom situacija je sasvim drugačija. Zato što je osnovao političku stranku, on više i nije car, nego predsednik Vlade.

Jovanka SIMIĆ