Saopštenje

VESTI, 07.decembar, 2003

Intervju akademika Matije Bećkoivća dnevnom listu ''Vesti''

SRBIJI TREBA PRAVA KRŠTENICA!

• Komunizam je prvo ukinuo monarhiju i prognao dinastiju, zato bi svaka demokratska vlast morala prvo poništiti tu odluku • Srpska crkva nikad nije priznala republiku, niti se odrekla monarhije Prestolonasledniku ne bismo dali ništa što nije njegovo, niti ga proglasili nečim što on već nije

Dragi gost "Vesti" : Matija Bećković

Akademik Matija Bećković, član Krunskog saveta, zdušno je podržao Deklaraciju o potrebi obnove monarhije u Srbiji, a u intervjuu za "Vesti" obrazlaže zašto je pravi čas za vaspostavljanje ovog oblika društvenog uređenja:
- Sve drugo smo probali i potrošili. Probali smo sa svačim i svakim, da probamo i s onim pravim. Nema izlaza ako nije pravi. Komunizam je prvo ukinuo monarhiju i prognao dinastiju. Zato bi svaka demokratska vlast morala prvo poništiti tu odluku. Onim redom kojim je uvođena "diktatura proletarijata" valjalo je posle propasti komunizma uspostavljati demokratski poredak i pravnu državu. Bolje ustavna monarhija nego nezakonita i neustavna republika! Da su tu odluku odmah poništili, ceo svet bi znao da je promena izvršena. I ne bi sumnjao u našu odanost pravdi i istini. To je najmanje što je morala da učini svaka demokratska alternativa. Ko ne može toliko, ne može ni više. To je prioritet i slovo A svake promene. Vlast koja ne može toliko i kojoj to nije prioritet, samo je verzija komunizma i nema razloga da nam obećava ništa drugo. Razume se da to nije rešenje svih problema, ali je rešenje onog prvog, posle čega će se lakše rešavati svi drugi. Kao što je prestolonaslednik postao kralj čim je umro njegov otac, tako je i Srbija trebalo da bude kraljevina čim je umro komunizam.

Najveća nepravda

Da li predstojeći parlamentarni izbori mogu da donesu stabilnost Srbiji i da li će nova vlast moći da uspostavi institucije, donese ustav i zakone i reši nagomilane probleme?
- Svi govore o pravnoj državi i obnovi institucija. U tome se svi slažemo. Zato i predlažemo da se obnovi najstarija institucija i ispravi najveća nepravda. Bez toga nema ni jednog ni drugog.

• U kontekstu patrijarhove podrške, a imajući u vidu dvehiljadegodišnju nataloženu mudrost pravoslavnih visokodostojnika i njihove dugoročne vizije, da li je vaspostavljanje monarhije bliže nego što se iko u Srbiji može nadati?
- Srpska crkva i srpska država su vršnjakinje. Osnovali su ih otac i sin. Srpska crkva nikad nije priznala republiku niti se odrekla monarhije. I kako bi mogla? Naši srpski kraljevi nisu samo kraljevi, nego su i sveci i mučenici i zadužbinari i ktitori koji nisu samo gradili crkve i manastire, nego se u njima i sahranjivali. Karađorđevići su samo produžetak te tradicije. Dvesta godina Prvog srpskog ustanka i završetak Hrama svetog Save na Vračaru posvećen Karađorđevom ustanku su lepa prilika da Srbija ponovo izvadi krštenicu i među svetom se pojavi sa svojim originalnim dokumentima. Crkva svoju reč nije rekla zbog prošlosti koja je osigurana, nego zbog budućnosti srpskog naroda koja je neizvesna. I sigurno se ne zalaže za rekonstrukciju neke davno umrle kraljevine i kraljevstva, nego za uspostavu kraljevine Srbije po meri našeg vremena i današnjih naraštaja. Kruna je nacija, država je republika. Kralj je jedno, politika je drugo!

• Da li Aleksandar II, budući da je u krvnom srodstvu sa većinom evropskih kraljevskih porodica, možda sada ima "veoma dobar vetar u jedra" za povratak srpske krune?
- Pretpostavljam da bi to bila najradosnija vest koju bi svet čuo iz Srbije od 1945. godine. To bi bio znak da smo se vratili sebi, da smo sišli sa stranputice i vratili se na ono mesto na kojem smo nekada bili. Kralj i kraljevina nam ne trebaju zbog prestolonaslednikove ambicije, nego zato što Srbija nema drugog legitimiteta ni državne tradicije. Ne znam oko čega bismo se mogli složiti ako ne ko toga da je Srbija nesporna kraljevina i da ima krunu. I da u toj kruni svi imamo svoj deo i da je ona svima podjednako blizu i daleko. Prestolonasledniku ne bismo dali ništa što nije njegovo niti ga proglasili nečim što on već nije. Državni poslovi ostali bi "republici". Nije samo crkva nego je i kruna na neki način odvojena od države. Tako je od Vizantije, u kojoj je vladao car, a tako je i danas, recimo u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske.

Za buduće naraštaje

• Koliko bi ustavna monarhija zajedno sa ustavnom vlašću mogla da pomogne u borbi protiv, recimo, siromaštva, korupcije i organizovanog kriminala?
- Kraljevina Srbija je ime za najozbiljniji i najdalekosežniji projekt moralnog i duhovnog preobražaja Srbije i srpskog naroda. Taj projekt se najviše tiče budućnosti i novih naraštaja. Razume se da ne možemo preskočiti realnost ni samim tim uskočiti među evropske kraljevine. Morali bismo savladati mnogo propuštenog gradiva zadajući sebi najkrupnije zadatke. Ali ako bismo i umrli, što rekao onaj mrav, umrli bismo na pravom putu. Kralja imamo. Aktuelna rasprava - da li nam se sviđa ili ne sviđa - liči mi, kao kad bi neko kome se iznenada, živ i zdrav, pojavi sin za koga je mislio da je davno nestao a on, umesto da se raduje, počeo da zanoveta kako je mislio da je visok i plav, a ne crnomanjast i srednjeg rasta.

• Ima li saznanja kako se na obnovu monarhije u Srbiji gleda iz centara finansijske, vojne i političke svetske moći?
- Ako je Srbija sposobna za taj podvig ostaje im samo da skinu kapu!

• Koliko su oni spremni da zalegnu za srpsku krunu i pomognu da Srbija postane stabilna, demokratska i napredna država?
- Zasad je dovoljno da ne odmažu, a pomoći će koliko zaslužimo.

• Ukoliko bi Srbija postala monarhija, a Crna Gora ostala republika, kako bi funkcionisala ta državna zajednica?
- Ako Crnogorci Briselu ne postavljaju uslov da Belgija postane republika ako hoće da Crna Gora uđe u Evropsku uniju, onda ne bi trebalo da tu saradnju uskraćuju Beogradu, ako Srbija postane kraljevina. Uostalom, neće gore sarađivati nego što sarađuju sad.

• Šta inače mislite o odnosu Srba i Crnogoraca, pogotovo što je po poslednjem popisu porastao broj onih koji se izjašnjavaju kao Srbi?
- Srba je svuda manje, samo ih je u Crnoj Gori više. U Srbiji hara bela kuga, a u Crnoj Gori su se, izgleda, od poslednjeg popisa rađali samo Srbi. Tome se raduje i sam Ginis.

Radmila Lončar