Престолонаследник Александар II Карађорђевић у интервјуу ''Српској речи'', 10. децембар, 2003.

ДОСТА СМО САМИ СЕБИ  ПУЦАЛИ У НОГУ

«Нисам се вратио у земљу да бих спроводио шок терапију. Наша земља је толико тога преживела, деценије диктатуре, деценију и више једне подмукле врсте диктатуре, изолацију, санкције, злочиначко бомбардовање. Наши људи су губили животе, сиромашили. Није било анђела у претходној Југославији. Сви смо патили. Дакле, ја се нисам вратио овде да бих био диктатор.»

Разговарао: Богољуб Пејчић

• Ваше Краљевско Височанство, Ви и ја смо се први пут срели пре тринаест година у Лондону. Сада сте у својој кући, у својој Отаџбини, па ме занима, узимајући у обзир ту временску дистанцу, како се сада осећате у Србији?

Ја сам врло срећан што живим овде, у нашој земљи, у кући мог деде и оца. Мој је циљ био да се вратим у своју земљу. Од тренутка када смо се настанили у Србији, јула 2001. године, моја супруга и ја почели смо интензивно да радимо за наш народ, за његову бољу будућност. Моја супруга се бави хуманитарним радом, организује добротворне акције по Србији. Ја лично радим на томе да сви људи који могу да дођу и обиђу нашу земљу, у њу инвестирају како бисмо постали партнери. Наши синови се налазе на универзитету и долазе у Србију кад су на одмору. 

СВИ ОЧЕКУЈУ БОЉЕ

• Којим сте се разлозима руководили када сте, две године након повратка у земљу, одлучили да у јавности представите свој пројекат обнављања монархије у Србији?

Време је за једно целовито решење које ће донети стабилност земљи и народу и сваки дан нам је драгоцен. Кад сам се вратио у нашу земљу да бих живео са својим народом, 2001. године, било је логично да рпво упознам своју земљу. Имао сам задовољство да пропутујем целу Србију. Моја супруга и ја не само да смо обилазили болнице, већ смо посетили и многа предузећа. Дакле, време је за стабилност, јединство и континуитет. 

Потребна су нам нова радна места, јер без њих нема будућности. Неуспех три председничких избора је упечатљив, невероватан, и зато сам мислио да треба изаћи са овом идејом, идејом монархије. 

• У протеклом периоду имали сте доста протоколарних али и радних сусрета са многим јавним и политичким личностима у Србији. Да ли сте са некима од њих обавили консултације око успостављања монархије у земљи и, ако јесте, какве су биле њихове реакције?

Мени је увек задовољство да се сретнем са нашим политичарима, јавним личностима и, уопште, нашим људима. Ова иницијатива искључиво је моја. Пошто сам видео да је ситуација у земљи таква да су људи изгубили наду у будућност, одлучио сам да понудим ово решење за стабилну будућност. Основно начело уставне парламентарне монархије јесте да краљ краљује, а влада управља земљом. Моје становиште је да бисмо коначно морали да дозволимо влади коју је изабрао народ да може да настави са свакодненвим пословима.

Наравно, било која влада коју буде изабрана после 28. децембра имаће пред собом огромана задатак. Људи очекују нову, бољу будућност, очекују нова радна места. Доста смо сами себи давали аутоголове и сами себи пуцали у ногу.

НЕ ОДБАЦИТИ УНАПРЕД НИЈЕДНО РЕШЕЊЕ 

• Познато је, такође, да сте за време свог боравка на Западу успоставили везе са великим бројем утицајних људи из света политике, бизниса, културе. На основу чега верујете да би Србија као краљевина боље заступала интересе наше земље у медјународној заједници него република?

Морамо имати, пре свега, у виду кроз шта наш народ пролази. Ми имамо јако добре планове за приватизацију како би наше фабрике почеле са радом, да би дошли партнери који би обновили њихов рад. Због различитих појединаца наша земља је, нажалост, заостала са тим реформама. Људи су очајни, питају се: шта је са социјалним службама, шта је са здрваственом заштитом? Ако прочитате чланке у неким иностраним новинама, као што су «Фајненшнел Тајмс» или «Економист», видећете врло критичке написе у нима о стабилности у нашој земљи. Као и све земље, и ми зависимо од осталих, уклујучујући и наше суседе, да би наша економија оживела – јер ми смо део Европе и нисмо ни на каквој другој планети. 

Имао сам прилике да саслушам и многе стране коментаторе и аналитичаре овде и да чујем њихове погледе на ситуаицју у нашој земљи. Сви очекују од нас да успоставимо стабилнсот, јединство и да се до краја поштују демократски процеси и људска права. 

• Често се износи теза да сте Ви, Ваше Краљевско Височанство, гарант нашег теротиријалног интегритета и суверенитета, да Ви једино можете да вратите мир и спокојност овој земљи, а с друге стране можете да будете и брана албанском тероризму и сецесионизму, јер својим краљевским утицајем на друге краљевске породице можете много да учините у НАТО савезу и другим међународним организацијама. Молио бих Вас за коментар?

Безбедност за све грађане, укључујући и грађане Косова, треба да произилази из једне јаке и јединствене власти, на добробит своје земље, као и из најбољих могућих односа са међународном заједницом. Циљ, што се Косова тиче, јесте да се оствари поштовање људских права за све грађане који тамо живе. И тај покушај је учињен, али Влада мора бити јака, јединствена, и мора да се договори са опозицијом, јер је то питање од општег националног интереса.

Бити јак значи, такодје, учинити све да се земља врати раду, јер ако се у земљи не ради неће бити средстава да и сама држава функционише. Морамо поправити слику о нама у свету. Да бисмо нашим Србима на Косову помогли, морамо им доказати да смо у потпуности  демократска држава и да у потпуности поштујемо све њене грађане. Срби на Косову морају бити брањени на један интелигентан начин – кроз стабилност, јединство, континуитет, демократију и поштовање људских права.

НИШТА ОД БЕСКРАЈНИХ ПРИЧА

• Колико су живе успомене у Европи на везе породице Карадјордјевић са другим краљевским династијама?

Ја сам веома поносан што сам Карађођевић. У мојим венама тече српска и црногорска крв. Захваљујући неким браковима, Карађорђевићи су у крвној вези и са страним монархијама. Моја супруга и ја имали смо задовољство да будемо позвани и да боравимо на дворовима многих страних монархија. Такодје имамо добре односе и са републикама.

Европска унија састоји се од уставних парламентарних монархија и република и оне сарађују на добробит свих грађана Европске уније, па бисмо исто тако могли да учинимо и овде, измедју Србије и Црне Горе. Уз то, имамо задовољство да смо у добри модносима са монархијама са Блиског истока, па и онима даље, у Азији.

• С обзиром на чињенице које сте управо изнели. Надате ли се подршци најмоћније државе на свету у погледу повратка монархије у Србију, Сједињених Америчких Држава – земље која је од свог оснивања имала републиканско уредјење, али чију глобалну спољну политику одликују врло прагматични ставови?

Као што сам управо рекао, у Европској унији постоје републике и уставне парламентарне монархије и оне свакодневно врло тесно сардјују на дорбовит својих градјана. Председништво над Европском унијом ротира се сваких [ест месеци. Унијом председава или република или монархија. Ми смо суверена yемља и одговорни смо yа своју будућност., на нам је иyбор на;ина како би ова земља најбоље функционисла. Оно што морамо јесте да учинимо нашу земљу стабилном. Уколико би то био добар републикански устав или уколико би то био устав парламентарне уставне монархије - и једно идруго имало би за циљ успостављање стабилности, али ми сами морамо одлучити. Иначе, најближи савезник Сједињених Америчких Држава јесте једна монархија. Наравно, то је Велика Британија. САД не говоре Великој Британији како да обликује своје државно уредјење и шта даради са шефом државе. Оно што се од нас очекује, укључујући и наше сопствене градјане, јесте стабилност и функционисање демократије. И да престане са бескрајним причама.

• Да ли је изјашњавање градјана на референдуму прави пут за обнављање Краљевине Србије?

То је веома деликатно питање. Морамо имати скупштину. Избори су 28. децембра и то је веома добро. У свакој парламентарној монархији постоји парламент, баш као и у републици. Ми тренутно имамо парламнетарну репуиблику, што је сасвим уреду, сада једино треба одлучити о мехнизмима функционисања, што се ствари тиче. Али, ово морам посебно да нагласим, монарх се не такмичи за политичку позицију. Монарх респектује све политичке странке и личности, под условом да оне поштују демократска начела. Дакле, то је питање система, на који ћемо начин радити, као уставна парламентарна монахија или као парламентарна република. Ја не мислим да ниједно решење не може бити  и не сме бити одбачено и јено и друго мора бити темељно проучено. Оставимо новоизабраном парламенту да то размотри  и да у то укључи ставове нашег народа, наших људи.

• Представници монархије као аргумент у прилог својим тврдњама радо истичу наводно велике трошкове двора. Међутим, уколико имамо у виду колико нас је до сада кошао административни апарат, почев од Брозовог преко Милошевићевог до ДОС-овог, њхове разне привилегије и прохтеве, наведени разлог прилично губи на снази. Шта ви мислите о томе?

Мислим да критичари нису довољно времена посветили томе да проуче како функционише уставна парламентарна монархија. То није толико кривица самих критичара, већ можда наша кривица што нисмо довољно прецизно објаснили како стоје ствари. Пре свега, уставна парламентарна монархија функционише у оквиру демократских процеса у многим земљама. На пример Јапан, Аустралија, Канада, Шпанија, Нови Зеланд, Холандија. Велика Британија... и многе друге. У тим државама шеф државе није подложан изборима, нема политичких кампања. А свака изборна кампања представља огроман трошак. Уставна парламентарна монархија, такође, користи места за која се не плаћа станарина. И, уколико погледате остале парламентарне монархије, ти трошкови се своде само на основну краљевску породицу, на краља, његову супругу и њихову децу. Сви остали чланови морају сами да се издржавају. А што се тиче страхова од трошкова канцеларије, она би била иста каква постоји у републикама, само што би била још редукованија, јер би премијер и његови министри у ствари управљали земљом и трудили се да све функционише како треба  а не монарх. Монарх је ту да све зближи и да поштује владу, као и да подједнако поштује опозицију, јер сви се рачунају.

• Сматрате ли да би на дневном реду прве седнице новоизабране Скупштине Србије требало да се надје и предлог за изјашњавање о нацрту Устава Краљевине Србије који је приремио угледни професор уставног права Павле Николић?

Питање устава које ће наћи пред новим сазивом парламента од велике је важности уа будућност наше земље. Ја се у тај процес не мешам. Оно што саветујем јесте да се примери сутавних параментарних монархија, на пример  у Шпанији, морају врло темељно проучити. На Скупштини је да формира одредјени комитет који би се тим проучавањем бавио. И они морају уз помоћ своје мудрости проучити све опције. Нема никакве потребе да се поново измишља точак. Навео сам пример Устава Краљевине Шпаније због тога што је он веома модеран. Не односи се све у том Уствау на нас, али у њега је уложен огроман труду. Такође, Шпанија има једну врло инетресантну ситуацију зато што има различите регионе, као што су Андализија, Каталонија и друге, а све их обејдињују демократски процеси. 

Ја саветујем да се мало бавимо читањем, да не читамо само препубликанске уставе, него да прочитамо и неке одличне уставе замаља које су парламентарне монархије. 

БЕЗ БЕРЛИНСКИХ ЗИДОВА 

• Како сте доживели јавно иступање српског Партијахра Павла, који се, такође, изјаснио за исправљање историјке неправде и за повратак Карађорђевића?

Ја имам најдубље поштовање за Његову Светост Патријарха Павла. Наравно, исто важи и за Свети синод, наше архиепископе и читаву Српску православну цркву. Постооји и традиција дубоког поштивања Цркве и Круне. Такодје, постоји велика традиција поштивања свих других верских и етничких заједница. Ми смо сви једна нација и морамо живети заједно, јер имамо фантастичну културу и фантастично заједничко наследје. Врло је важно да разумемо да је религија на добробит људи, а то је управо оно што Његова Светост Патријарх Павле увек говори. Он је велики човек  који негује дивне односе са свим другим веросиповестима. 

• Шта би још по Вама били главни национални приоритети поред придруживања европским интеграцијама, о чему већ постоји општи консензус (иако се то односи само на циљ, али не и на средства како тај циљ остварити)?  

Када се сазове нови Парламент, наравно, прво се мора видети какве ће коалиције бити успостављене. После тога добићемо и Владу. Све то мора да се уради без падања у бесконачне причем јер наш народ стрпљиво чека своју будућност. Али, будућност је, такодје, и данас. Радна места су први приоритети наше земље, а то јеи безбедност свих наших грађана. Унутрашњи односи измедју свих институција, односи са међународном заједницом, владавина закона  представљају циљ који је свакао разуман и води томе да постанемо чланица Европске уније за неколико година. Ја сам, медјутим, забринут, јер ми се чини дау томе заостајемо. Имали смо проблематичну прошлост са много патњи али не можемо више губити време. Морамо учинити да наша економија функционише, да ојачају наше социјалне службе. Не можамо дозволити себи да будемо оно парче меса у сендвичу, са тим да све остале земље око нас постану чланице Европске уније. То ће овога пролећа постати Мадјарска, Словенија... Не смемо заборавити ни напоре које Бугарска и Румунија улажу да би то постале. 

Зато морамо радити сви заједно, не само Србија и црна Гора, већ морамо радити и са Македонијом, Босном и Херцеговином, Хрватском и Албанијом, Румунијом и Бугарском. То је једно фантастично тржиште од преко педесет милиона људи. Не сме бити никаквих берлинских зидова измедју нас. Ми зависимо једни од других. да бисмо преживели и напредовали, колико у погледу безбедности толико и у погледу поштовања људских права, спроводјења и владавине закона. 

БИТИ ФЕР И УВАЖАВАТИ СВЕ 

• Хоћете ли се залагати да се имовина Српске православне цркве, али и угледних српских домаћина, насилно одузета доласком комуниста на власт пре шесдесет година, безусловно врати њиховим стварним и законитим власницима?

Ми морамо заштити све. Оно што се десиоло у прошлости а тиче се конфискације и национализације имовине била је тешка повреда људских права. Дакле, није у питању само власништво цркве, него и влансиштво појединаца која се мора вратити на један миран и интелигентан начин. Ово је такодје ствар за законодавна тела Скупштине да се тиме позабаве, где се може учити из искуства бивших социјалистичких земаља, применити исто што су они учинили. Ја, дакле, препоручујем да се црквено власништво врати, али препоручујем да се и приватно власништво појединаца које је било украдено врати на начин о коме ће одлучивати наш парламент, али уз истовремено поштовање права људи који данас, можда, живе на том власништву. Ја бих се осећао веома лоше ако би се сада из некога стана, на пример, избацио неки старији брачни пар. Дакле, морамо бити разумни, фер и уважавати све.

НИСАМ СЕ ВРАТИО ДА БИХ БИО ДИКТАТОР 

• У Крунском савету и Крунском већу налазе се бројни српски интелектуалци предводјени неколицином академика САНУ. Зашто после 5. октобра они нису енергичније наступали у јавности и програм који сте Ви представили у Белом двору раније понудили као алтернативу очигледно неефикасном и у доброј мери компромитованом републиканском парламентаризму?

Нисам се вратио у земљу да бих спроводио шок-терапију. Наша земља је толико тога преживела, деценије дикатуре, деценију и више једне подмукле врсте диктатуре, изолацију, санкције, злочиначко бомбардовање. Наши људи су губили животе, сиромашили. Није било андјела упретходној Југославији. Сви смо патили. Дакле, ја се нисам вратио овде да бих био диктатор. Очигледно је, по систему који постоји, по начелу првородства, да сам ја оно што јесам и оно што би требало да будем. Мислим да је сада прави тренутак за то после толико неуспеха и после губљења правца којим ова земља иде. Али, желим једну ствар да истакнем – да би сви градјани ове земље требало да изадју на изборе заказане за 28. децембра, без обзира на околности.