Saopštenje

Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević u intervjuu ''Srpskoj reči'', 10. decembar, 2003.

DOSTA SMO SAMI SEBI PUCALI U NOGU

«Nisam se vratio u zemlju da bih sprovodio šok terapiju. Naša zemlja je toliko toga preživela, decenije diktature, deceniju i više jedne podmukle vrste diktature, izolaciju, sankcije, zločinačko bombardovanje. Naši ljudi su gubili živote, siromašili. Nije bilo anđela u prethodnoj Jugoslaviji. Svi smo patili. Dakle, ja se nisam vratio ovde da bih bio diktator.»

Razgovarao: Bogoljub Pejčić

Vaše Kraljevsko Visočanstvo, Vi i ja smo se prvi put sreli pre trinaest godina u Londonu. Sada ste u svojoj kući, u svojoj Otadžbini, pa me zanima, uzimajući u obzir tu vremensku distancu, kako se sada osećate u Srbiji?

Ja sam vrlo srećan što živim ovde, u našoj zemlji, u kući mog dede i oca. Moj je cilj bio da se vratim u svoju zemlju. Od trenutka kada smo se nastanili u Srbiji, jula 2001. godine, moja supruga i ja počeli smo intenzivno da radimo za naš narod, za njegovu bolju budućnost. Moja supruga se bavi humanitarnim radom, organizuje dobrotvorne akcije po Srbiji. Ja lično radim na tome da svi ljudi koji mogu da dođu i obiđu našu zemlju, u nju investiraju kako bismo postali partneri. Naši sinovi se nalaze na univerzitetu i dolaze u Srbiju kad su na odmoru.

SVI OČEKUJU BOLJE

Kojim ste se razlozima rukovodili kada ste, dve godine nakon povratka u zemlju, odlučili da u javnosti predstavite svoj projekat obnavljanja monarhije u Srbiji?

Vreme je za jedno celovito rešenje koje će doneti stabilnost zemlji i narodu i svaki dan nam je dragocen. Kad sam se vratio u našu zemlju da bih živeo sa svojim narodom, 2001. godine, bilo je logično da rpvo upoznam svoju zemlju. Imao sam zadovoljstvo da proputujem celu Srbiju. Moja supruga i ja ne samo da smo obilazili bolnice, već smo posetili i mnoga preduzeća. Dakle, vreme je za stabilnost, jedinstvo i kontinuitet.

Potrebna su nam nova radna mesta, jer bez njih nema budućnosti. Neuspeh tri predsedničkih izbora je upečatljiv, neverovatan, i zato sam mislio da treba izaći sa ovom idejom, idejom monarhije.

U proteklom periodu imali ste dosta protokolarnih ali i radnih susreta sa mnogim javnim i političkim ličnostima u Srbiji. Da li ste sa nekima od njih obavili konsultacije oko uspostavljanja monarhije u zemlji i, ako jeste, kakve su bile njihove reakcije?

Meni je uvek zadovoljstvo da se sretnem sa našim političarima, javnim ličnostima i, uopšte, našim ljudima. Ova inicijativa isključivo je moja. Pošto sam video da je situacija u zemlji takva da su ljudi izgubili nadu u budućnost, odlučio sam da ponudim ovo rešenje za stabilnu budućnost. Osnovno načelo ustavne parlamentarne monarhije jeste da kralj kraljuje, a vlada upravlja zemljom. Moje stanovište je da bismo konačno morali da dozvolimo vladi koju je izabrao narod da može da nastavi sa svakodnenvim poslovima.

Naravno, bilo koja vlada koju bude izabrana posle 28. decembra imaće pred sobom ogromana zadatak. Ljudi očekuju novu, bolju budućnost, očekuju nova radna mesta. Dosta smo sami sebi davali autogolove i sami sebi pucali u nogu.

NE ODBACITI UNAPRED NIJEDNO REŠENJE

Poznato je, takođe, da ste za vreme svog boravka na Zapadu uspostavili veze sa velikim brojem uticajnih ljudi iz sveta politike, biznisa, kulture. Na osnovu čega verujete da bi Srbija kao kraljevina bolje zastupala interese naše zemlje u medjunarodnoj zajednici nego republika?

Moramo imati, pre svega, u vidu kroz šta naš narod prolazi. Mi imamo jako dobre planove za privatizaciju kako bi naše fabrike počele sa radom, da bi došli partneri koji bi obnovili njihov rad. Zbog različitih pojedinaca naša zemlja je, nažalost, zaostala sa tim reformama. Ljudi su očajni, pitaju se: šta je sa socijalnim službama, šta je sa zdrvastvenom zaštitom? Ako pročitate članke u nekim inostranim novinama, kao što su «Fajnenšnel Tajms» ili «Ekonomist», videćete vrlo kritičke napise u nima o stabilnosti u našoj zemlji. Kao i sve zemlje, i mi zavisimo od ostalih, uklujučujući i naše susede, da bi naša ekonomija oživela – jer mi smo deo Evrope i nismo ni na kakvoj drugoj planeti.

Imao sam prilike da saslušam i mnoge strane komentatore i analitičare ovde i da čujem njihove poglede na situaicju u našoj zemlji. Svi očekuju od nas da uspostavimo stabilnsot, jedinstvo i da se do kraja poštuju demokratski procesi i ljudska prava.

Često se iznosi teza da ste Vi, Vaše Kraljevsko Visočanstvo, garant našeg terotirijalnog integriteta i suvereniteta, da Vi jedino možete da vratite mir i spokojnost ovoj zemlji, a s druge strane možete da budete i brana albanskom terorizmu i secesionizmu, jer svojim kraljevskim uticajem na druge kraljevske porodice možete mnogo da učinite u NATO savezu i drugim međunarodnim organizacijama. Molio bih Vas za komentar?

Bezbednost za sve građane, uključujući i građane Kosova, treba da proizilazi iz jedne jake i jedinstvene vlasti, na dobrobit svoje zemlje, kao i iz najboljih mogućih odnosa sa međunarodnom zajednicom. Cilj, što se Kosova tiče, jeste da se ostvari poštovanje ljudskih prava za sve građane koji tamo žive. I taj pokušaj je učinjen, ali Vlada mora biti jaka, jedinstvena, i mora da se dogovori sa opozicijom, jer je to pitanje od opšteg nacionalnog interesa.

Biti jak znači, takodje, učiniti sve da se zemlja vrati radu, jer ako se u zemlji ne radi neće biti sredstava da i sama država funkcioniše. Moramo popraviti sliku o nama u svetu. Da bismo našim Srbima na Kosovu pomogli, moramo im dokazati da smo u potpunosti demokratska država i da u potpunosti poštujemo sve njene građane. Srbi na Kosovu moraju biti branjeni na jedan inteligentan način – kroz stabilnost, jedinstvo, kontinuitet, demokratiju i poštovanje ljudskih prava.

NIŠTA OD BESKRAJNIH PRIČA

Koliko su žive uspomene u Evropi na veze porodice Karadjordjević sa drugim kraljevskim dinastijama?

Ja sam veoma ponosan što sam Karađođević. U mojim venama teče srpska i crnogorska krv. Zahvaljujući nekim brakovima, Karađorđevići su u krvnoj vezi i sa stranim monarhijama. Moja supruga i ja imali smo zadovoljstvo da budemo pozvani i da boravimo na dvorovima mnogih stranih monarhija. Takodje imamo dobre odnose i sa republikama.

Evropska unija sastoji se od ustavnih parlamentarnih monarhija i republika i one sarađuju na dobrobit svih građana Evropske unije, pa bismo isto tako mogli da učinimo i ovde, izmedju Srbije i Crne Gore. Uz to, imamo zadovoljstvo da smo u dobri modnosima sa monarhijama sa Bliskog istoka, pa i onima dalje, u Aziji.

S obzirom na činjenice koje ste upravo izneli. Nadate li se podršci najmoćnije države na svetu u pogledu povratka monarhije u Srbiju, Sjedinjenih Američkih Država – zemlje koja je od svog osnivanja imala republikansko uredjenje, ali čiju globalnu spoljnu politiku odlikuju vrlo pragmatični stavovi?

Kao što sam upravo rekao, u Evropskoj uniji postoje republike i ustavne parlamentarne monarhije i one svakodnevno vrlo tesno sardjuju na dorbovit svojih gradjana. Predsedništvo nad Evropskom unijom rotira se svakih [est meseci. Unijom predsedava ili republika ili monarhija. Mi smo suverena yemlja i odgovorni smo ya svoju budućnost., na nam je iybor na;ina kako bi ova zemlja najbolje funkcionisla. Ono što moramo jeste da učinimo našu zemlju stabilnom. Ukoliko bi to bio dobar republikanski ustav ili ukoliko bi to bio ustav parlamentarne ustavne monarhije - i jedno idrugo imalo bi za cilj uspostavljanje stabilnosti, ali mi sami moramo odlučiti. Inače, najbliži saveznik Sjedinjenih Američkih Država jeste jedna monarhija. Naravno, to je Velika Britanija. SAD ne govore Velikoj Britaniji kako da oblikuje svoje državno uredjenje i šta daradi sa šefom države. Ono što se od nas očekuje, uključujući i naše sopstvene gradjane, jeste stabilnost i funkcionisanje demokratije. I da prestane sa beskrajnim pričama.

Da li je izjašnjavanje gradjana na referendumu pravi put za obnavljanje Kraljevine Srbije?

To je veoma delikatno pitanje. Moramo imati skupštinu. Izbori su 28. decembra i to je veoma dobro. U svakoj parlamentarnoj monarhiji postoji parlament, baš kao i u republici. Mi trenutno imamo parlamnetarnu repuibliku, što je sasvim uredu, sada jedino treba odlučiti o mehnizmima funkcionisanja, što se stvari tiče. Ali, ovo moram posebno da naglasim, monarh se ne takmiči za političku poziciju. Monarh respektuje sve političke stranke i ličnosti, pod uslovom da one poštuju demokratska načela. Dakle, to je pitanje sistema, na koji ćemo način raditi, kao ustavna parlamentarna monahija ili kao parlamentarna republika. Ja ne mislim da nijedno rešenje ne može biti i ne sme biti odbačeno i jeno i drugo mora biti temeljno proučeno. Ostavimo novoizabranom parlamentu da to razmotri i da u to uključi stavove našeg naroda, naših ljudi.

Predstavnici monarhije kao argument u prilog svojim tvrdnjama rado ističu navodno velike troškove dvora. Međutim, ukoliko imamo u vidu koliko nas je do sada košao administrativni aparat, počev od Brozovog preko Miloševićevog do DOS-ovog, njhove razne privilegije i prohteve, navedeni razlog prilično gubi na snazi. Šta vi mislite o tome?

Mislim da kritičari nisu dovoljno vremena posvetili tome da prouče kako funkcioniše ustavna parlamentarna monarhija. To nije toliko krivica samih kritičara, već možda naša krivica što nismo dovoljno precizno objasnili kako stoje stvari. Pre svega, ustavna parlamentarna monarhija funkcioniše u okviru demokratskih procesa u mnogim zemljama. Na primer Japan, Australija, Kanada, Španija, Novi Zeland, Holandija. Velika Britanija... i mnoge druge. U tim državama šef države nije podložan izborima, nema političkih kampanja. A svaka izborna kampanja predstavlja ogroman trošak. Ustavna parlamentarna monarhija, takođe, koristi mesta za koja se ne plaća stanarina. I, ukoliko pogledate ostale parlamentarne monarhije, ti troškovi se svode samo na osnovnu kraljevsku porodicu, na kralja, njegovu suprugu i njihovu decu. Svi ostali članovi moraju sami da se izdržavaju. A što se tiče strahova od troškova kancelarije, ona bi bila ista kakva postoji u republikama, samo što bi bila još redukovanija, jer bi premijer i njegovi ministri u stvari upravljali zemljom i trudili se da sve funkcioniše kako treba a ne monarh. Monarh je tu da sve zbliži i da poštuje vladu, kao i da podjednako poštuje opoziciju, jer svi se računaju.

Smatrate li da bi na dnevnom redu prve sednice novoizabrane Skupštine Srbije trebalo da se nadje i predlog za izjašnjavanje o nacrtu Ustava Kraljevine Srbije koji je priremio ugledni profesor ustavnog prava Pavle Nikolić?

Pitanje ustava koje će naći pred novim sazivom parlamenta od velike je važnosti ua budućnost naše zemlje. Ja se u taj proces ne mešam. Ono što savetujem jeste da se primeri sutavnih paramentarnih monarhija, na primer u Španiji, moraju vrlo temeljno proučiti. Na Skupštini je da formira odredjeni komitet koji bi se tim proučavanjem bavio. I oni moraju uz pomoć svoje mudrosti proučiti sve opcije. Nema nikakve potrebe da se ponovo izmišlja točak. Naveo sam primer Ustava Kraljevine Španije zbog toga što je on veoma moderan. Ne odnosi se sve u tom Ustvau na nas, ali u njega je uložen ogroman trudu. Takođe, Španija ima jednu vrlo inetresantnu situaciju zato što ima različite regione, kao što su Andalizija, Katalonija i druge, a sve ih obejdinjuju demokratski procesi.

Ja savetujem da se malo bavimo čitanjem, da ne čitamo samo prepublikanske ustave, nego da pročitamo i neke odlične ustave zamalja koje su parlamentarne monarhije.

BEZ BERLINSKIH ZIDOVA

Kako ste doživeli javno istupanje srpskog Partijahra Pavla, koji se, takođe, izjasnio za ispravljanje istorijke nepravde i za povratak Karađorđevića?

Ja imam najdublje poštovanje za Njegovu Svetost Patrijarha Pavla. Naravno, isto važi i za Sveti sinod, naše arhiepiskope i čitavu Srpsku pravoslavnu crkvu. Postooji i tradicija dubokog poštivanja Crkve i Krune. Takodje, postoji velika tradicija poštivanja svih drugih verskih i etničkih zajednica. Mi smo svi jedna nacija i moramo živeti zajedno, jer imamo fantastičnu kulturu i fantastično zajedničko nasledje. Vrlo je važno da razumemo da je religija na dobrobit ljudi, a to je upravo ono što Njegova Svetost Patrijarh Pavle uvek govori. On je veliki čovek koji neguje divne odnose sa svim drugim verosipovestima.

Šta bi još po Vama bili glavni nacionalni prioriteti pored pridruživanja evropskim integracijama, o čemu već postoji opšti konsenzus (iako se to odnosi samo na cilj, ali ne i na sredstva kako taj cilj ostvariti)?

Kada se sazove novi Parlament, naravno, prvo se mora videti kakve će koalicije biti uspostavljene. Posle toga dobićemo i Vladu. Sve to mora da se uradi bez padanja u beskonačne pričem jer naš narod strpljivo čeka svoju budućnost. Ali, budućnost je, takodje, i danas. Radna mesta su prvi prioriteti naše zemlje, a to jei bezbednost svih naših građana. Unutrašnji odnosi izmedju svih institucija, odnosi sa međunarodnom zajednicom, vladavina zakona predstavljaju cilj koji je svakao razuman i vodi tome da postanemo članica Evropske unije za nekoliko godina. Ja sam, medjutim, zabrinut, jer mi se čini dau tome zaostajemo. Imali smo problematičnu prošlost sa mnogo patnji ali ne možemo više gubiti vreme. Moramo učiniti da naša ekonomija funkcioniše, da ojačaju naše socijalne službe. Ne možamo dozvoliti sebi da budemo ono parče mesa u sendviču, sa tim da sve ostale zemlje oko nas postanu članice Evropske unije. To će ovoga proleća postati Madjarska, Slovenija... Ne smemo zaboraviti ni napore koje Bugarska i Rumunija ulažu da bi to postale.

Zato moramo raditi svi zajedno, ne samo Srbija i crna Gora, već moramo raditi i sa Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Albanijom, Rumunijom i Bugarskom. To je jedno fantastično tržište od preko pedeset miliona ljudi. Ne sme biti nikakvih berlinskih zidova izmedju nas. Mi zavisimo jedni od drugih. da bismo preživeli i napredovali, koliko u pogledu bezbednosti toliko i u pogledu poštovanja ljudskih prava, sprovodjenja i vladavine zakona.

BITI FER I UVAŽAVATI SVE

Hoćete li se zalagati da se imovina Srpske pravoslavne crkve, ali i uglednih srpskih domaćina, nasilno oduzeta dolaskom komunista na vlast pre šesdeset godina, bezuslovno vrati njihovim stvarnim i zakonitim vlasnicima?

Mi moramo zaštiti sve. Ono što se desiolo u prošlosti a tiče se konfiskacije i nacionalizacije imovine bila je teška povreda ljudskih prava. Dakle, nije u pitanju samo vlasništvo crkve, nego i vlansištvo pojedinaca koja se mora vratiti na jedan miran i inteligentan način. Ovo je takodje stvar za zakonodavna tela Skupštine da se time pozabave, gde se može učiti iz iskustva bivših socijalističkih zemalja, primeniti isto što su oni učinili. Ja, dakle, preporučujem da se crkveno vlasništvo vrati, ali preporučujem da se i privatno vlasništvo pojedinaca koje je bilo ukradeno vrati na način o kome će odlučivati naš parlament, ali uz istovremeno poštovanje prava ljudi koji danas, možda, žive na tom vlasništvu. Ja bih se osećao veoma loše ako bi se sada iz nekoga stana, na primer, izbacio neki stariji bračni par. Dakle, moramo biti razumni, fer i uvažavati sve.

NISAM SE VRATIO DA BIH BIO DIKTATOR

U Krunskom savetu i Krunskom veću nalaze se brojni srpski intelektualci predvodjeni nekolicinom akademika SANU. Zašto posle 5. oktobra oni nisu energičnije nastupali u javnosti i program koji ste Vi predstavili u Belom dvoru ranije ponudili kao alternativu očigledno neefikasnom i u dobroj meri kompromitovanom republikanskom parlamentarizmu?

Nisam se vratio u zemlju da bih sprovodio šok-terapiju. Naša zemlja je toliko toga preživela, decenije dikature, deceniju i više jedne podmukle vrste diktature, izolaciju, sankcije, zločinačko bombardovanje. Naši ljudi su gubili živote, siromašili. Nije bilo andjela uprethodnoj Jugoslaviji. Svi smo patili. Dakle, ja se nisam vratio ovde da bih bio diktator. Očigledno je, po sistemu koji postoji, po načelu prvorodstva, da sam ja ono što jesam i ono što bi trebalo da budem. Mislim da je sada pravi trenutak za to posle toliko neuspeha i posle gubljenja pravca kojim ova zemlja ide. Ali, želim jednu stvar da istaknem – da bi svi gradjani ove zemlje trebalo da izadju na izbore zakazane za 28. decembra, bez obzira na okolnosti.