ПОЛИТИКА, 04.01.2004.

ПОД ЛУПОМ: ШТА БИСТЕ У СРБИЈИ НАЈПРЕ ПРОМЕНИЛИ

Година нове наде Ствараоци и уметници о томе како би нам у данима који су пред нама могло бити боље

Матија Бећковић: Повратак Круне

У Новој години требало би да послушамо савет који је дала Црква: као што је поништена одлука о одузимању имовине и држављанства породици Карађорђевић, требало би поништити и други њен део, онај о укидању монархије. Разуме се да је Краљевина Србија само име за један велики демократски пројекат моралне, економске, културне обнове и друштвеног преображаја. На корицама тог пројекта, као део демократског корпуса, круна је само знамење његове веродостојности. Она би добила оно место које круна данас има у европским краљевинама.

Обично се каже да Србија никад није била република сем под комунистима. Али, не би погрешио ни онај ко би рекао да Србија није била република ни под комунистима. И тада је била апсолутна монархија којом је владао апсолутни монарх каквог није било међу европским краљевинама, али их је било међу социјалистичким деспотијама. Србија не треба да буде таква монархија него уставна и парламентарна.

Да ли би повратак монархије довео до подела у Србији? Круна нигде на свету није симбол подела. Круна која дели није круна, па не би била таква ни у Србији. Зато против Круне и нема других аргумената осим идеолошких. Када се говори о томе колико монархија има присталица у Србији, заборавља се да је то шездесет година била најпрогоњенија реч. И верујем да када неког Србина неко пита да ли је за монархију или не, он не мисли да је тај испитивач него провокатор, и да од његовог одговора зависи да ли ће доспети на списак сумњивих елемената, а не у неки статистички податак.

Да ли би увођење монархије створило нове проблеме у односима између Србије и Црне Горе? Чак и ако би се Црна Гора од тога дистанцирала, а не знам зашто би, таква заједница је могућа. Највећи пријатељи данас на свету су Америка, као република, и Велика Британија, као уједињено краљевство. Круна је у данашњем свету, као и црква, одвојена од државе којој су препуштени сви јавни послови. Она је само симбол, а можда немамо ништа потребније него да имамо неки симбол, Јер, може се рећи да је застава крпа, да је химна једна мелодија, а да је круна једна значка, али ко нема ту крпу, ту мелодију и ту значку, само је гола ледина и пустиња.