VESTI, 11.januar 2004.

PRINCEZA KATARINA KARAĐORĐEVIĆ

DECA SU NAŠA SREĆA

MOJA NEDELJA

Veoma sam srećna što su za Božić došli u Beograd naši sinovi Petar, Filip i Aleksandar, moj otac Robert, Petrovi prijatelji Emeralda i Aleks. Zahvalna sam Bogu da smo sa decom, u atmosferi porodične ljubavi i harmonije, proslavili dan rođenja Isusa Hrista, što smo se okupili oko badnjaka. Nalagao ga je po drevnom srpskom običaju domaćin, moj muž Aleksandar, koji je božji blagoslov uputio ne samo za našu porodicu, već i za ceo naš narod.

Srećna sam što smo svi zajedno prisustvovali ponoćnoj liturgiji u Sabornoj crkvi i Bogu se pomolili, a na božićno jutro položajnika pozdravili u svom domu, jer i sama sam rođena i vaspitana u tradicionalnoj grčkoj porodici sa puno ljubavi. Takođe, zahvalna sam Bogu da smo i ove godine za najradosniji hrišćanski praznik darivali decu bez roditelja, mališane u bolnicama, male izbeglice... Jer, oni su moja prva briga, oduvek sam volela decu.

Deca su budućnost naše zemlje i veoma je važno da tokom odrastanja osete toplinu porodičnog doma, ljubav, brigu i pažnju bližnjih. Da uživaju u svečanoj atmosferi praznika. Za njih su naša srca i naš dom širom otvoreni. Nastojimo da ih uvek obradujemo. Jer, putujući Srbijom, još od 1991. godine, bezbroj puta sam videla da naši ljudi, a posebno deca, nemaju uvek adekvatnu zdravstvenu negu. Nema ni dovoljno medicinske opreme i lekova i zato sam se pre više od 10 godina u potpunosti posvetila humanitarnom radu. Uvek nastojim da pomognem što više mogu svim ugroženima. Pošto su deca naše najveće blago i najveća radost, a najugroženija su grupa, svoj dobrotvorni rad usmeravam najpre ka njima, a zatim i na stare, nemoćne ljude. Nova godina je počela i ja već razmišljam, brinem kako sakupiti sredstva za pomoć bolnicama i zdravstvenim centrima za medicinsku opremu, kako nabaviti nove inkubatore porodilištima, lekove, hranu za bebe... Ne može se sedeti skrštenih ruku, jer mi smo ovde da dajemo i brinemo za naš narod, koji nam je uvek na prvom mestu.