14. januar 2004. ''Indianapolis Star''

Viškovi bolničke opreme pomažu obnovu Srbije

Jedan telefonski poziv od strane dobrovoljca pokrenuo donacije iz Rivervjua

Piše: Džejms A. Gilespi

Za Bet En Ros i organizaciju Dečijih Ambasadora, duh dobrovoljaca višestruko se isplatio kada je jedan telefonski poziv bolnici Rivervju doneo neočekivani poklon medicinske opreme za ratom pogođenu Srbiju.

''Suze mi pođu na oči kada pomislim koliko su ljudi dobri'', kaže g-đa Ros, dobrovoljni Ambasador čija je molba dovela do slanja poklona, što su ove nedelje objavili zvaničnici bolnice. ''Ja sam očekivala možda nešto kao bolnički krevet''.

Umesto toga, bolnica je poklonila čitav spektar viška opreme koja bolnici više nije potrebna, posle nedavnog otvaranja Ženskog odeljenja Rivervju bolnice. Da je nova, kako zvaničnici bolnice procenjuju, oprema bi vredela milion dolara.

''To je fantastično'', kaže Bet Šnef, izvršni direktor Ambasadora, inače ogranka Er Ambasador putničkog kluba. Ni jedna donacija koju je ova šest godina stara organizacija do sada dobila nije ni blizu vrednosti poklona bolnice Rivervju.

''Verovatno najveća vrednost bilo koje opreme koju smo do sada dobijali bila je oko 90 000 dolara – ništa slično ovom nivou'', kaže g-đa Šnef.

Donacija bolnice Rivervju, pored ostalog uključuje bolničke dečije krevete, defibrilatore, operacioni sto, EKG i EEG, monitoring sistem za fetuse, električni skalpel, opremu za očnu hirurgiju i rasvetu za operacionu salu.

G-đa Šnef kaže da će srpski lekari odabrati ono što im je najpotrebnije, a ostalo će biti poslato u druge krajeve. Isporuke za Srbiju i Crnu Goru koordinisaće humanitarna organizacija jugoslovenske Princeze Katarine ''Lajflajn'' iz Njujorka.

Kompanija ''Viton Van Lajns'', još jedan lokalni donator koji sarađuje sa g-đom Ros, transportovaće opremu do ''Lajflajna'' u sledeće dve nedelje, kako kaže potpredsednik ''Vitona'' Dejvid L. Vicerman.

Podstrek za Rivervju donaciju bio je telefonski poziv koji je bolnici uputila g-đa Ros, novi član upravnog odbora Dečijih Ambasadora.

''Sve je počelo kada je Bet En Ros pitala 'Dobro, a šta radite sa vašom starom opremom?' '', kaže g-đa Šnef.

Novi predsednik upravnog odbora i izvršni direktor Rivervju bolnice Brajan E. Dic, kaže da je do sada praksa bila ista u svim bolnicama u kojima je radio.

''Obično bi se oprema slala na otpad'', kaže Dic. ''Lepo je videti da se sad šalje u stranu zemlju, koje mnogo zaostaju za nama u tehnološkom pogledu.''

Tehnički direktor Endi Rovort, čiji je posao da održava i unapređuje medicinsku opremu ove bolnice čiji je vlasnik regionalna uprava, slaže se da kada se iscrpe mogućnosti razmene i ponude od strane preprodavaca, ovakva oprema nema veliku vrednost.

''Kad je Bet En nazvala, shvatio sam da možemo da rešimo problem skladištenja, a da istovremeno pomognemo ljudima širom sveta'', kaže on.

Skot Lerkvin, predstavnik ''Lajflajna'', kaže da će ova oprema pomoći u obnovi posle sukoba zaraćenih strana koji je razorio jugoslovensku federaciju tokom devedesetih.

''Potreba ne može biti veća'', kaže Lerkvin. ''Situacija je očajna. Njima je stvarno potrebna pomoć, a ovo predstavlja upravo to.''

G-đa Ros je zatražila pomoć od bolnice posle boravka Princeze Katarine i Princa Aleksandra II u Indijanapolisu prošlog avgusta, u okviru njihove turneje po Sjedinjenim Državama sa ciljem da se prikupi humanitarna pomoć. Osnivač organizacije Dečiji Ambasadori i predsednik Er Ambasador Travel Kluba, gospođa Seli Braun, učinila je sledeći korak, organizujući besplatan let do Srbije.

''Išli smo od bolnice do bolnice i videli uslove kakvi su u Sjedinjenim Državama postojali pedesetih godina prošlog veka'', kaže g-đa Braun. Posle toga je g-đa Ros kontaktirala Rivervju bolnicu nadajuči se nekoj vrsti pomoći.

G-đa Braun kaže da bi ovakav ishod trebalo da podstakne pozive i drugim bolnicama i uspostavljanje odnosa sa njima, a g-din Dic kaže da one uglavnom ni ne znaju da postoji organizacija koja bi mogla da koordiniše transfer zastarele tehnologije u dobrotvorne svrhe.

On je istakao da su Dečiji Ambasadori od njega napravili vernika, i da sada vidi ovu donaciju kao prvu od mnogih koje će uslediti.

''Dokle god to budemo mogli da radimo'', kaže g-din Dic.