06-07. 01. 2004. НАРОДНЕ НОВИНЕ

ИНТЕРВЈУ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА

МОНАРХ ШТИТИ НАРОД, А НЕ СТРАНКЕ

- Краљ није члан ниједне политичке странке, док председник дугује лојалност политичкој партији
- Он је тачка окупљања, симбол једнакости и континуитета
- Монархија гарант стабилности
- У Европској унији заједно су републике и монархије које међусобно сарађују
- Србија не може вечито бити губитник, остављена иза леђа Европе
- Верујем у демократију и поштовање свих
- Пријатељство и добра сарадња са земљама Европе и Америком
- Чланови династије морају радити за добробит народа

Пред крај протекле године и уочи парламентарних избора у Србији, престолонаследнику Александру II Карађорђевићу, стигло је писмо Његове светости партијарха српског господина Павла, са предлогом да се покрене питање поновног успостављања монархије у Србији. Писмо престолонаследнику, који од доласка нове демократске власти у Србији 2000. године живи са породицом у Белом двору на Дедињуи, дошло је и после два неуспела избора председника Србије, али је изазвало и различита реаговања јавности. Да ли је потребно расписати референдум или наставити тамо где је монархија била па укинута, и да ли је уопште добро укидати републику и стварати монархију, само су нека од питања која се чују у народу. Чињеница је да је Србија од свог оснивања до Другог светског рата, то јест ослободјења од Немаца, увек била краљевина или царевина, и да је указом ФНРЈ укинута 1945. године. Чињеница је, такође, да је Александар II Карађорђевић наследник краљевског престола. Због тога смо га замолили да “Народним новинама” одговори на нека актуелна питања у вези са монархијом и будућношћу земље.

После писма Његове Светости патријарха Павла упућеног Вама, да се у Србији поново успостави Парламентарна монархија, уследиле су бројне реакције. Како Ви гледате на то?

Био сам веома дирнут примивши писмо Његове Светости Патријарха Павла. Црква и Круна имају дугу традицију.

Многима није јасно које су предности Парламентарне монархије у односу на Републику и која би била улога Краља у њој?

Уставна парламентарна монархија има велику предност зато што Краљ није члан ни једне политичке странке, поштује све грађане и нема обавеза ни према једном политичком чиниоцу. Краљ је тачка окупљања, симбол јединства и континуитета и бранилац демократије. У парламентарним монархијама, парламент се бира на слободним и поштеним изборима а земљом управља Председник Владе са својим кабинетом. Србији је потребно јединство, а то је оно што парламентарна монархија мође да обезбеди, као у Шпанији, Шведској, Данској, Аустралији, Канади, Јапану, итд. Влада мора да настави да обавља своје задатке управљања земљом.

Често се манипулише и обавезама које би народ имао према Краљу, као и Краља према народу. Како Ви те односе видите?

Обавезе шефа државе према одређеним круговима постоје у републикама где председник дугује лојалност својој политичкој странци, што није случај у парламентарној монархији. Само обратите пажњу колико су стабилне Велика Британија, Белгија, Холандија, Нови Зеланд итд. Јасно је да монарх у парламентарним монархијама није подложан корупцији и манипулацијама које смо толико много искусили у нашим системима у прошлости. Наравно постоје и републике које добро функционишу и ми и од њих можемо да учимо, али решење за Србију је свакако уставна парламентарна монархија зато што ће она обезбедити преко потребну стабилност да би дошло до напретка и отварања нових радних места.

Колико сте Ви спремни да прихватите улогу Краља и да ли имате подрску из других земаља?

Ми смо суверена земља и морамо преузети своју судбину у своје руке као и све суверене земље. Оно што међународна заједница очекује је стабилност и спровођење реформи у нашој земљи. Можда би требало истаћи да у Европској Унији постоје републике и парламентарне монархије које свакодневно сарађују, а председништво над Европском Унијом се ротира сваких шест месеци, тако да би смо и ми могли на то да се навикнемо. Уз то, најближи савезник Сједињених Држава је краљевина – Велика Британија. Дакле што пре престанемо да радимо једни против других то боље. Влада и парламент морају да раде на добробит свих грађана.

Многи, такође сматрају, да се због бројних нерешених питања у нашој земљи, укључујући и проблем Косова, питање враћања Монархије преурањено. Да ли је по Вама управо сада, или у скоријој будућности време за Монархију »сазрело«, или би можда требало још мало сачекати?

То није сасвим тачно, пошто је свакако право време за толико потребну стабилност. Морамо имати стабилност и право грађанско друштво јер не можемо вечито бити губитници и остављени иза леђа Европе. Очигледно решење за стабилност и добру владу је парламентарна монархија. Да бисмо решили проблеме потребна нам је јака и јединствена влада која ће на озбиљан начин комуницирати са међународном заједницом и која ће имати стратегију економског и политичког развоја наше земље. Што смо слабији и разједињенији то ће нас више искориштавати стране владе. Потребна нам је влада која ће се усредсредити на решавање проблема а као што сам рекао парламентарна монархија ће обезбедити стабилност и позитивно радно окружење за владу и парламент.

Историјска је истина да је Краљевина укинута на недемократски начин, декретом и да би је требало само успоставити, то јест наставити њен живот тамо где је прекинут. Ипак, ста мислите о изјашњавању народа по том питању путем референдума?

Да, монархија је нелегално укинута а тоталитарни недемократски систем наметнут народу Југославије против његове воље. Док је западна Европа ппостепено напредовала са демократским уређењима, Југославија је имала једнопартијски систем. Морамо у потпуности поштовати све грађане без обзира на њихову вероисповест, политичко опредељење или етничко порекло. На парламенту је да објективно и зрело процени какв устав треба да имамо и какве методе транзиције. Мој положај је исти за све грађане, тако са би кампања у стилу председничких, са балонима, била недемократска за парламентарну монархију, па чак и за парламентарну републику. Наравно, наш народ мора да зна много више о томе како парламентарне монархије и парламентарне републике функционишу. Уз то, искуство других устава какав је рецимо шпански, било би од велике користи нашим стручњацима за уставно право, влади, парламенту и читавом нашем народу. Шпанска транзиција од диктатуре ка демократији и чланству у Европској Унији је одличан пример који би требало проучити.

Ако би у Србији била успостављена Монархија, у кавом би се односу са њом нашла Црна Гора, с обзиром да данас живимо у Заједници двеју република, Србије и Црне Горе.

Не, то не би утицало на односе зато што бисмо применили искуство Европске Уније где постоје републике и монархије које свакодневно сарађују на добробит свих грађана Европске Уније. Могли бисмо и ми да се навикнемо на такав цивилизован став.

Стиче се утисак да сте задовољни и срећни што живите у својој домовини и да доста чините како би и народ био срећан. Реците нам нешто о томе.

Ја волим наш народ, наши људи су веома паметни, али им је потребна будућност. Потребна су нова радна места, добре социјалне службе, добра здравствена заштита и безбедност. Наши људи чезну да наша земља буде јака и поштована. Моја супруга и ја путовали смо широм наше земље испоручујући хуманитарну помоћ и срели смо много људи који имају различите погледе и који су били слободни да нам кажу шта мисле, а сви су били забринути за своја радна места. Ја верујем у демократију и поштовање свих. Надам се да ће наши политичари увек поштовати све, чак и после расправа и различитих аргумената, и пружити руку једни другима или чак отићи на пиће.

Какав је Ваш однос са другим монархијама у Европи и колику помоћ у том смислу очекујете од њих, а колику помоћ и подршку земаља са другим друштвеним уређењем?

Моји односи су сјајни, са свим монархијама и републикама. Ако смо способни да остваримо стабилност, а ја заступам идеју парламентарне монархије, увек ћемо имати добре односе како са монархијама тако и са републикама. Моја супруга и ја имали смо задовољство да будемо гости многих монархија и високих представника република. Увек смо уживали у њиховом пријатељству, а наглашавам важност добрих односа са јавношћу и стварања слике о нашој земљи.

Какву би улогу у Краљевини Србији имали остали чланови династије Карађорђевић и какав је однос према Круни и престолу Ваших синова?

Моја супруга много ради на хуманитарним пројектима са својом Фондацијом. Синови завршавају факултете и стичу прва радна искуства, и долазе кући за празнике и распусте. Очекујем од других чланова Краљевске Породице да раде за добробит свих грађана а не једни против других.

Како видите политичку и економску слику Србије данас, а каква би по Вама требала да буде у будућности?

Потребна нам је стабилност и стратегија. Нашим грађанима потребне су праве информације и објашњења шта могу да очекују и шта је потребно да би се кренуло путем напретка. Нашим грађанима нису потребни политичари који раде једни против других и упадају у бесконачне зађевице. Потребни су им моралност и поштење. Наша демократија је још млада, у ствари најмлађа у Европи. Ми имамо невероватан потенцијал да будемо велика земља и лидер у нашем региону, само ако не будемо сами себи пуцали у ногу. Будућност ће бити светла ако оставимо своје разлике по страни.

Какав је Ваш однос са политичким странкама у Србији, а какав са националним мањинама у њој?

Поштујем све политичке странке које поштују демократски процес, и поносан сам што имам добре односе са њима. Нисам члан ни једне политичке странке. Такође сам у одличним односима са свим вероисповестима и свим етничким групама. Ми смо једна нација, а пут напретка је пут поштовања свих.

Како ћете провести Божићне празнике?

Бићемо заједно, као породица. Момци ће доћи за Божић. На Бадње вече биће служба у Дворској цркви.

СРПСКА КРУНА У НАРОДНОЈ БАНЦИ

И на крају, замолили бисмо Вас да нам кажете нешто више о круни: где се она налази, из ког је периода, где би се обавило крунисање и где би Краљ по крунисању радио?

Круна Краља Петра Првог, како сам пре неколико година открио, налази се у сефу Народне Банке. У ствари, својевремено она је била изложена у Београду. Круна је изливена од бронзе са Карађорђевог топа. Краљевска резиденција налази се управо овде где сада живим са својом породицом, а то је Краљевски Двор на Дедињу.