БИЗНИС КОНТАКТ, ЈАНУАР 2004.

ИНТЕРВЈУ Њ.К.В. АЛЕКСАНДРА II КАРАЂОРЂЕВИЋА ПОСЛОВНОМ МАГАЗИНУ “КОНТАКТ БИЗНИС”

ИЗБОР ЈЕ САМО ЈЕДАН – ЕВРОПА

• Ако погледате парламенатрне монархије у свету, све су то стабилне земље, као на пример Шпанија, која је за нас посебно интересантна земља, због много разлога. Они су имали диктатуру, после тога демократију, па чланство у ЕУ

Долазећи први пут у Београд, те 1991. године, дочекан у тадашњој СФР Југославији, која је тек улазила у транзицију и време крвавих сукоба, наш саговорник није могао ни да слути да ће тек после више од деценије водити разговоре о питањима економског развоја и прикључења његове земље Европској унији. Имали смо част и задовољство да разговор са Њ.К.В. Престолонаследником Александром II Карађорђевићем, водимо у једном од салона Белог двора, који још одише духом и патином времена у коме су Србија и Београд заиста били део Европе.

Знајући да Вам је економија једно до битнијих поља интересовања, како можете оценити економску политику Србије у протекле три године?

После много година диригованог система 1989. године, ушли смо у нову фазу развоја, као и многе друге европске земље. Ипак, ту прилику која нам се тада пружила, нажалост, пропустили смо и нисмо успели да уведемо модерне принципе тржишне економије. У исто време друге земље у транзицији из нашег окружења успеле су да развију своју привреду и демократију. Уз све то, ми смо имали терет прошлости, санкције, изолацију, криминално бомбардовање и сл. Све се то негативно одразило на нашу економију. Морам да признам да је велики успех оно што смо урадили после петог октобра, а што није било нимало лако.

Шта су по Вама економски потенцијали Србије за које страни инвеститотри треба да се вежу и колико сте Ви, својим неспорним утицајем, успели да допринесете њиховом учешћу у приватизацији, односно другим видовима инвестирања капитала?

Одговор на ово питање могао би се свести на само једну реч – стабилност. Морам бити искрен, ми је још немамо. Као сав остали свет и ми морамо бити спремни за потпуну преданост раду, иако имамо људе који јако вредно раде, још увек је пуно оних који о томе више причају. Као да нам је то постало основно занимање. Био сам у иностранству са неколицином наших министара, који су нашу земљу представили на прави начин и притом свој посао јако добро обавили. Међутим, по повратку кући морали су такође да спашавају “своју кожу”, јер је требало доказивати да нису радили против интереса земље. Напомињем да је такав начин несвојствен било где у свету и да тако нећемо побољшати наш положај или привући стране инвеститоре ма која власт водила политику земље. Морамо донети нови Закон о финансирању, Закон о својинским односима којима ће се регулисати право својине тако да сваки инвеститтор зна да када купује фабрику, купује и земљиште, како је иначе свуда у свету. Народ мора да зна да наш опстанак зависи од неколико фактора, а то су пре свега стабилност, јединство и реформе, реформе, реформе.... Уколико не испунимо ове услове, иако смо велики и храбар народ, плашим се да нас неће бити.

Да ли се ближим односима са нашим људима у расејању могло доћи до њиховог међусобног приближавања, као и ширег интересовања за улагање у Србију.

Имамо велику дијаспору што значи да су нам потенцијали велики. Наши људи у дијаспори су нека врста амбасадора наше земље, влада мора да ради заједно са дијаспором, и то треба да буду партнерски односи. Дијаспора је разочарана односима са владом. Унели су пуно новца у земљу, али нису имали никаквих ефеката. Дијаспора треба да има утицаја на матицу и обрнуто али први корак на том путу треба да буде давање права гласа људима у дијаспори. Ја имам одличне контакте са људима у расејању као и у земљи, али неопходно је да сви заједно радимо на узајамном приближавању. Потребно је да приближавамо нашу земљу људима у расејању. Како смо то учинили успостављањем авиосаобраћаја са Америком, требало би успоставити и нове далеке дестинације, као што су Аустралија и Канада. Требало би да сви будемо на истом задатку објашњења свуда у свету да је наша земља, земља вредних и радних људи, којима су потребна нова радна места и који су спремни да се прикључе модерним развијеним демократским земљама. То је све кренуло после петог октобра, али је неопходно наставити даље и више.

Колико су наши људи спремни да се суоче са транзиционим променама, а привредници са условима пословања у тржишној привреди?

Види се да концепт великих државних предузећа више не може да опстане те да она брже или спорије пропадају. Будућност развоја наше земље лежи у развоју малих и средњих предузећа и колико их више будемо развијали, било својим средствима или средствима из иностранства, то ће бити и више радних места односно народу ће транзиција мање тешко пасти. Да бисмо што пре дошли до тог циља управо је неопходно учинити све оно о чему смо говорили, почев од промена у нашем начину размишљања, па све до успостављања мостова са развијеним светом и споственим народом у расејању, јер ту се добрим делом налазе извори средстава за финансирање производње и услуга које ће упослити наш народ.

Како видите будућност развоја демократије у Србији и када се реално може очекивати њено приближавање и коначно прикључење Европској унији?

Хтели или не, ми се морамо приближити и прикључити Европској унији. Ипак то није нимало лако и неопходно је да се пре тога много посла уради овде код куће. Морамо да докажемо Европи да смо за то способни, али и да објаснимо свом народу да нам је то потребно. Европска унија јесте решење за модерну и тржишну економију, на коју ми још нисмо навикли, али она јесте уједно и бирократска институција која има своја строга правила која се не могу лако досегнути, тако да је потребно да наши политичари буквално “висе” у Бриселу, како би заступали наше интересе што боље. ЕУ јесте битна за нас, али смо и ми битни за њих, с обзиром да се налазимо на централном месту у југоисточној Европи и на средокраћи путева којима би се Унија могла и формално спојити. Уколико бисмо реформе и приближавање ЕУ убрзали, могло би се догодити да постанемо значајан центар југоисточне Европе.

Које су по Вама предности парламентарне монархије и како би успостављање таквог поретка утицало на међународни положај и економску стабилност земље?

Ако погледате парламентарне монархије у свету - све су то стабилне земље. На пример Шпанија, која је за нас посебно интересантна земља због много разлога. Они су имали диктатуру, после тога демократију, па чланство у ЕУ. Она је, уз то, земља која се састоји из више разнородних регија и народа, али их монархија држи на окупу. У земљи влада пуна демократија, власт припада премијеру и влади који владају самостално. Краљ није члан ни једне партије и он је неутралан. Сличну ситуацију имамо и у Јапану, Шведској, Белгији и др. Код нас, у последњих две године избори за председника Србије су три пута пропадали, а за те сврхе су издвојена огромна средства која су могла бити усмерена на отварање нових радних места. Још увек немамо председника државе, а питање је и како ћемо га добити, односно, колико ће грађани гласати за њега. Народу треба неко ко ће да поштује припаднике свих религија и етничких група. Мислим да би Србија као парламентарна монархија могла бити стабилна и успешна земља.

Шта нам можете речи о Вашим активностима у земљи?

У одговору на ово питање бићу искрен. Медијима је такође потребан пакет реформи. Медији би требало да пишу и извештавају објективно, а не да засипају народ разним неистинама. И ја сам често део тих и таквих написа. Ја волим своју земљу, ја сам Карађорђевић, ја сам глава породице, а не неко други. Медији су понекад писали разне неистине о мени, то им замерам. Али исто тако се залажем за слободу штампе и слободу говора јер је то важно за сваку демократску земљу. На западу новинари, представници медија, имају обавезу да презентирају истину јер у противном подлежу ригорозним казнама. Неколицина адвоката на Западу направила је сјајну каријеру управо таквим споровима. Ипак, верујем да ће се и то променити у нашој земљи. То је велики посао који предстоји и који треба заједнички да урадимо. Моја породица и ја смо се вратили да живимо овде, у комплексу на Дедињу, препуни осећања среће и патриотизма. У почетку је било потребно пуно тога поправити, очистити и реконструисати у двору, а све то да би се двор што пре отворио за народ и да би се у њему дешавале разне активности. За 18 месеци двор је обишло око 25 хиљада посетилаца. Између осталих, овде су прошли представници савезне, републичке и градске владе, високи страни и домаћи званичници, дипломате, универзитетски професори, студенти, лекари, академици, представници медија, привредници и индивидуални посетиоци. Уједно помажем својој супрузи у хуманитарном раду, заједно путујемо кроз земљу, обилазимо све крајеве покушавајући да направимо контакте између наших и страних привредника.

Која би била Ваша порука грађанима Србије пред предстојеће Божићне и Новогодишње празнике?

Не губите наду, радите заједно и гледајте са вером у будућност, гласајте за кога ви желите. То је слобода. Свима желим срећне Божићне и Новогодишње празнике.