BIZNIS KONTAKT, ЈАNUAR 2004.

INTERVJU NJ.K.V. ALEKSANDRA II KARAĐORĐEVIĆA POSLOVNOM MAGAZINU “KONTAKT BIZNIS”

IZBOR JE SAMO JEDAN – EVROPA

• Ako pogledate parlamenatrne monarhije u svetu, sve su to stabilne zemlje, kao na primer Španija, koja je za nas posebno interesantna zemlja, zbog mnogo razloga. Oni su imali diktaturu, posle toga demokratiju, pa članstvo u EU

Dolazeći prvi put u Beograd, te 1991. godine, dočekan u tadašnjoj SFR Jugoslaviji, koja je tek ulazila u tranziciju i vreme krvavih sukoba, naš sagovornik nije mogao ni da sluti da će tek posle više od decenije voditi razgovore o pitanjima ekonomskog razvoja i priključenja njegove zemlje Evropskoj uniji. Imali smo čast i zadovoljstvo da razgovor sa Nj.K.V. Prestolonaslednikom Aleksandrom II Karađorđevićem, vodimo u jednom od salona Belog dvora, koji još odiše duhom i patinom vremena u kome su Srbija i Beograd zaista bili deo Evrope.

Znajući da Vam je ekonomija jedno do bitnijih polja interesovanja, kako možete oceniti ekonomsku politiku Srbije u protekle tri godine?

Posle mnogo godina dirigovanog sistema 1989. godine, ušli smo u novu fazu razvoja, kao i mnoge druge evropske zemlje. Ipak, tu priliku koja nam se tada pružila, nažalost, propustili smo i nismo uspeli da uvedemo moderne principe tržišne ekonomije. U isto vreme druge zemlje u tranziciji iz našeg okruženja uspele su da razviju svoju privredu i demokratiju. Uz sve to, mi smo imali teret prošlosti, sankcije, izolaciju, kriminalno bombardovanje i sl. Sve se to negativno odrazilo na našu ekonomiju. Moram da priznam da je veliki uspeh ono što smo uradili posle petog oktobra, a što nije bilo nimalo lako.

Šta su po Vama ekonomski potencijali Srbije za koje strani investitotri treba da se vežu i koliko ste Vi, svojim nespornim uticajem, uspeli da doprinesete njihovom učešću u privatizaciji, odnosno drugim vidovima investiranja kapitala?

Odgovor na ovo pitanje mogao bi se svesti na samo jednu reč – stabilnost. Moram biti iskren, mi je još nemamo. Kao sav ostali svet i mi moramo biti spremni za potpunu predanost radu, iako imamo ljude koji jako vredno rade, još uvek je puno onih koji o tome više pričaju. Kao da nam je to postalo osnovno zanimanje. Bio sam u inostranstvu sa nekolicinom naših ministara, koji su našu zemlju predstavili na pravi način i pritom svoj posao jako dobro obavili. Međutim, po povratku kući morali su takođe da spašavaju “svoju kožu”, jer je trebalo dokazivati da nisu radili protiv interesa zemlje. Napominjem da je takav način nesvojstven bilo gde u svetu i da tako nećemo poboljšati naš položaj ili privući strane investitore ma koja vlast vodila politiku zemlje. Moramo doneti novi Zakon o finansiranju, Zakon o svojinskim odnosima kojima će se regulisati pravo svojine tako da svaki investittor zna da kada kupuje fabriku, kupuje i zemljište, kako je inače svuda u svetu. Narod mora da zna da naš opstanak zavisi od nekoliko faktora, a to su pre svega stabilnost, jedinstvo i reforme, reforme, reforme.... Ukoliko ne ispunimo ove uslove, iako smo veliki i hrabar narod, plašim se da nas neće biti.

Da li se bližim odnosima sa našim ljudima u rasejanju moglo doći do njihovog međusobnog približavanja, kao i šireg interesovanja za ulaganje u Srbiju.

Imamo veliku dijasporu što znači da su nam potencijali veliki. Naši ljudi u dijaspori su neka vrsta ambasadora naše zemlje, vlada mora da radi zajedno sa dijasporom, i to treba da budu partnerski odnosi. Dijaspora je razočarana odnosima sa vladom. Uneli su puno novca u zemlju, ali nisu imali nikakvih efekata. Dijaspora treba da ima uticaja na maticu i obrnuto ali prvi korak na tom putu treba da bude davanje prava glasa ljudima u dijaspori. Ja imam odlične kontakte sa ljudima u rasejanju kao i u zemlji, ali neophodno je da svi zajedno radimo na uzajamnom približavanju. Potrebno je da približavamo našu zemlju ljudima u rasejanju. Kako smo to učinili uspostavljanjem aviosaobraćaja sa Amerikom, trebalo bi uspostaviti i nove daleke destinacije, kao što su Australija i Kanada. Trebalo bi da svi budemo na istom zadatku objašnjenja svuda u svetu da je naša zemlja, zemlja vrednih i radnih ljudi, kojima su potrebna nova radna mesta i koji su spremni da se priključe modernim razvijenim demokratskim zemljama. To je sve krenulo posle petog oktobra, ali je neophodno nastaviti dalje i više.

Koliko su naši ljudi spremni da se suoče sa tranzicionim promenama, a privrednici sa uslovima poslovanja u tržišnoj privredi?

Vidi se da koncept velikih državnih preduzeća više ne može da opstane te da ona brže ili sporije propadaju. Budućnost razvoja naše zemlje leži u razvoju malih i srednjih preduzeća i koliko ih više budemo razvijali, bilo svojim sredstvima ili sredstvima iz inostranstva, to će biti i više radnih mesta odnosno narodu će tranzicija manje teško pasti. Da bismo što pre došli do tog cilja upravo je neophodno učiniti sve ono o čemu smo govorili, počev od promena u našem načinu razmišljanja, pa sve do uspostavljanja mostova sa razvijenim svetom i spostvenim narodom u rasejanju, jer tu se dobrim delom nalaze izvori sredstava za finansiranje proizvodnje i usluga koje će uposliti naš narod.

Kako vidite budućnost razvoja demokratije u Srbiji i kada se realno može očekivati njeno približavanje i konačno priključenje Evropskoj uniji?

Hteli ili ne, mi se moramo približiti i priključiti Evropskoj uniji. Ipak to nije nimalo lako i neophodno je da se pre toga mnogo posla uradi ovde kod kuće. Moramo da dokažemo Evropi da smo za to sposobni, ali i da objasnimo svom narodu da nam je to potrebno. Evropska unija jeste rešenje za modernu i tržišnu ekonomiju, na koju mi još nismo navikli, ali ona jeste ujedno i birokratska institucija koja ima svoja stroga pravila koja se ne mogu lako dosegnuti, tako da je potrebno da naši političari bukvalno “vise” u Briselu, kako bi zastupali naše interese što bolje. EU jeste bitna za nas, ali smo i mi bitni za njih, s obzirom da se nalazimo na centralnom mestu u jugoistočnoj Evropi i na sredokraći puteva kojima bi se Unija mogla i formalno spojiti. Ukoliko bismo reforme i približavanje EU ubrzali, moglo bi se dogoditi da postanemo značajan centar jugoistočne Evrope.

Koje su po Vama prednosti parlamentarne monarhije i kako bi uspostavljanje takvog poretka uticalo na međunarodni položaj i ekonomsku stabilnost zemlje?

Ako pogledate parlamentarne monarhije u svetu - sve su to stabilne zemlje. Na primer Španija, koja je za nas posebno interesantna zemlja zbog mnogo razloga. Oni su imali diktaturu, posle toga demokratiju, pa članstvo u EU. Ona je, uz to, zemlja koja se sastoji iz više raznorodnih regija i naroda, ali ih monarhija drži na okupu. U zemlji vlada puna demokratija, vlast pripada premijeru i vladi koji vladaju samostalno. Kralj nije član ni jedne partije i on je neutralan. Sličnu situaciju imamo i u Japanu, Švedskoj, Belgiji i dr. Kod nas, u poslednjih dve godine izbori za predsednika Srbije su tri puta propadali, a za te svrhe su izdvojena ogromna sredstva koja su mogla biti usmerena na otvaranje novih radnih mesta. Još uvek nemamo predsednika države, a pitanje je i kako ćemo ga dobiti, odnosno, koliko će građani glasati za njega. Narodu treba neko ko će da poštuje pripadnike svih religija i etničkih grupa. Mislim da bi Srbija kao parlamentarna monarhija mogla biti stabilna i uspešna zemlja.

Šta nam možete reči o Vašim aktivnostima u zemlji?

U odgovoru na ovo pitanje biću iskren. Medijima je takođe potreban paket reformi. Mediji bi trebalo da pišu i izveštavaju objektivno, a ne da zasipaju narod raznim neistinama. I ja sam često deo tih i takvih napisa. Ja volim svoju zemlju, ja sam Karađorđević, ja sam glava porodice, a ne neko drugi. Mediji su ponekad pisali razne neistine o meni, to im zameram. Ali isto tako se zalažem za slobodu štampe i slobodu govora jer je to važno za svaku demokratsku zemlju. Na zapadu novinari, predstavnici medija, imaju obavezu da prezentiraju istinu jer u protivnom podležu rigoroznim kaznama. Nekolicina advokata na Zapadu napravila je sjajnu karijeru upravo takvim sporovima. Ipak, verujem da će se i to promeniti u našoj zemlji. To je veliki posao koji predstoji i koji treba zajednički da uradimo. Moja porodica i ja smo se vratili da živimo ovde, u kompleksu na Dedinju, prepuni osećanja sreće i patriotizma. U početku je bilo potrebno puno toga popraviti, očistiti i rekonstruisati u dvoru, a sve to da bi se dvor što pre otvorio za narod i da bi se u njemu dešavale razne aktivnosti. Za 18 meseci dvor je obišlo oko 25 hiljada posetilaca. Između ostalih, ovde su prošli predstavnici savezne, republičke i gradske vlade, visoki strani i domaći zvaničnici, diplomate, univerzitetski profesori, studenti, lekari, akademici, predstavnici medija, privrednici i individualni posetioci. Ujedno pomažem svojoj supruzi u humanitarnom radu, zajedno putujemo kroz zemlju, obilazimo sve krajeve pokušavajući da napravimo kontakte između naših i stranih privrednika.

Koja bi bila Vaša poruka građanima Srbije pred predstojeće Božićne i Novogodišnje praznike?

Ne gubite nadu, radite zajedno i gledajte sa verom u budućnost, glasajte za koga vi želite. To je sloboda. Svima želim srećne Božićne i Novogodišnje praznike.