Saopštenje

VESTI, 11.januar, 2004 “BEZ USTAVA NEMA VASKRSA” – Intervju Prof. dr Pavla Nikolića, eksperta za ustavno pravo dnevnom listu ''Vesti''

PROF. DR PAVLE NIKOLIĆ, EKSPERT ZA USTAVNO PRAVO

BEZ USTAVA NEMA VASKRSA

• Donošenje novog Ustava je "uslov svih uslova" za vaskrs nove, demokratske Srbije • Još decembra 2000. godine predlagao sam da se Narodna skupština proglasi za Ustavotvornu • Sad bi najracionalnije bilo da se obrazuje tzv. Ministarstvo za konstituantu, koje bi, uz puno angažovanje istinskih eksperata, izradilo predlog novog Ustava

Donošenje novog Ustava Srbije moralo bi da predstavlja konačnu potvrdu promena i svega što je peti oktobar 2000. godine značio i morao da znači, te je i donošenje novog Ustava "uslov svih uslova" za vaskrs nove, demokratske Srbije. Ustav bi morao bespogovorno da počiva na tekovinama demokratije, moderne ustavnosti i civilizacije, ali i na izvornoj srpskoj demokratskoj tradiciji. Nažalost, ne može se u tom pogledu biti veliki optimista. Prepreke su očigledne: izuzetno velika rascepkanost današnje političke scene, neuhodanost višestranačkog sistema, nizak nivo političke kulture, snažno izražena težnja za ostvarenjem sebičnih stranačkih interesa i liderskih ambicija... A, bilo bi apsolutno neprihvatljivo usvajanje novog Ustava na osnovu jednog "trulog" kompromisa. Zato na tvorcima novog Ustava leži istorijska odgovornost - ocenio je u razgovoru za "Vesti" prof. dr Pavle Nikolić, ekspert za ustavno pravo.

Zašto novi Ustav još nije donet?

- Donošenju novog Ustava je trebalo pristupiti odmah posle 5. oktobra 2000. To nije učinjeno, jer je prevladala ideja izmišljenog, u stvari lažnog legalizma. Još decembra te godine predlagao sam da se izabrana Narodna skupština proglasi za Ustavotvornu i da, u tom svojstvu, stavi van snage nedemokratski, zlosrećni Miloševićev Ustav iz 1990. i odmah pristupi izradi novog Ustava. To je moralo da se učini ako je 5. oktobar bio radikalan, u suštini revolucionarni preokret, a on je to bio i morao je da bude. Ali, tad niko nije javno podržao moj predlog, a znatno kasnije su se neki "prisetili" da je trebalo tako učiniti. To je bila pogubna greška nove demokratske vlasti, što je izazvalo brojne negativne posledice, kao i drastično zaostajanje u procesu tranzicije uopšte.

Najmanje 10 regiona

- Smatram da višestruko demokratsko značenje političko-teritorijalne autonomije, odnosno regionalizacije, nameće potrebu njenog uvođenja novim Ustavom. Ona se karakteriše time što jedinice ove autonomije, pokrajine i regioni, uživaju visok stepen autonomnosti u odnosu na centralnu vlast, znatno veći od stepena autonomnosti jedinica lokalne samouprave, a manji i kvalitativno drugačiji od stepena samostalnosti federalnih jedinica. Zadržavanje asimetričnosti u regionalizaciji (samo dve pokrajine) značilo bi opstajanje statusne neravnopravnosti između postojećih pokrajina i ostalih delova Srbije. Zato je ona neprihvatljiva, kao i rešenje koje se zalaže za uspostavljanje samo pet-šest regiona, jer ono nosi rizik stvaranja jakih centara moći. Međutim, obrazovanje 10,12 i više regiona (u Vojvodini tri, a na Kosovu i Metohiji dva) otklonilo bi pomenute opasnosti i omogućilo ostvarenje istinske političko-teritorijalne autonomije.

Kakve su sad perspektive novog Ustava?

- Novoizabranoj Narodnoj skupštini palo je u zadatak da donese novi Ustav, ali nije jasno kada će to učiniti. U redovima sadašnjih prlamentarnih stranaka postoje različita mišljenja o sadržaju budućeg Ustava i vremenu kada ga treba doneti: odmah, u nekom razumnom roku ili ga, pak, ne treba doneti, već samo izvršiti neke izmene u postojećem Ustavu. Smatram da bi se donošenje novog Ustava moglo izvesti na legalan i celishodan način -proglašavanjem Narodne skupštine za Ustavotvornu, ili izborom Ustavotvorne skupštine, koja bi raspolažući izvornom ustavotvornom vlašću sama propisala postupak donošenja novog Ustava, bez ikakve obaveze da poštuje odredbe postojećeg Ustava o proceduri. Najracionalnije bi bilo, a praksa u svetu to poznaje, da se obrazuje tzv. Ministarstvo za konstituantu, koje bi, uz puno angažovanje istinskih eksperata, izradilo predlog novog Ustava.

Kako bi trebalo definisati Srbiju novim Ustavom?

- Takozvana građanska koncepcija ima potpuno anacionalni pristup, koji je apsolutno nedopustiv, jer znači prenebregavanje činjenice da je državu Srbiju stvorio srpski narod i da ju je obnovio posle turskog ropstva, kao i da je Srbiju tokom ratova u prošlosti branio srpski narod, a napokon, srpski narod je apsolutno većinski u Srbiji. Isključivo nacionalni pristup, takođe, nije prihvatljiv, jer u Srbiji žive brojne nacionalne manjine sa istim pravima i dužnostima kao i srpski narod. Jedino prihvatljiva i verodostojna definicija je: "Srbija je država srpskog naroda i svih njenih ravnopravnih građana bez obzira na rasu, nacionalnost, etničko poreklo, jezik i veroispovest". Raduje me da su neki promenili mišljenje, pa danas zastupaju ovakvo određenje Srbije.

Šta su radili?

Šta je uradila dosadašnja komisija za izradu novog Ustava?

- Odluka o donošenju novog Ustava bila je propraćena donošenjem neustavnog zakona kojim je propisan postupak za donošenje novog Ustava. Taj zakon je grubo povredio Ustav iz 1990, koji je voljom nove demokratske vlasti ostao u važnosti i posle 5. oktobra 2000. Donošenjem tog zakona učinjeno je nešto što istorija demokratske ustavnosti nije zabeležila: nižim aktom, propisan je postupak za donošenje ustava - višeg akta. Ustavna komisija je radila više meseci, ali ne samo da novi Ustav Srbije nije donet, već je rad prekinut novembarskim raspuštanjem Narodne skupštine, a da javnosti nije prezentovano delo Ustavne komisije.

Srbija republika ili monarhija?

- Republika se u našoj zemlji pod Brozom i Miloševićem pokazala kao neuspešan oblik vladavine, jer su se pod njenim okriljem razvili autoritarni režimi, a posle 5.oktobra 2000. republika je doživela kompromitaciju - nedopustivo pasivna uloga predsednika republike (iz bivšeg režima), a zatim trostruki neuspešni predsednički izbori. S druge strane, ustavna parlamentarna monarhija je moderna, demokratski uređena pravna država. Ograničena vlast kralja u duhu i po pravilima ustavne parlamentarne monarhije sa obaveznim potpisom ministra, nesporno visok autoritet kralja kao simbola jedinstva i trajnosti države, kao i njegova nestranačka pozicija, što mu sve omogućava ulogu arbitra i pomiritelja u političkom životu zemlje, sigurna su zaloga demokratije. Ne treba smetnuti s uma da je Srbija uvek bila monarhija, osim pod Brozom, Miloševićem i u poslednje tri godine tranzicije, a u vreme važenja svojih ustava iz 1888. i 1903. dosezala i vrhunce evropske ustavnosti. Vaspostavljanje ustavne parlamentarne monarhije bi značilo vraćanje Srbije njenim korenima i svrstavanje u porodicu zemalja sa visokorazvijenom ustavnošću. Trenutna situacija u Srbiji ukazuje na neophodnost mnogih radikalnih promena, a posebno i oblika vladavine.

Radmila Lončar