Dnevnik, Novi Sad, 2. februar 2004.

Intervju: PROFESOR USTAVNOG PRAVA DR PAVLE NIKOLIĆ ZA „DNEVNIK”

Preovladao je lažni legalizam

Na 6. svetskom kongresu za ustavno pravo, koji je nedavno održan u Santjago de Čileu, profesoru dr Pavlu Nikoliću dodeljena je titula počasnog predsednika Međunarodnog udruženja za pravo, kao i Zlatna medalja Katoličkog univerziteta Čilea.

Profesor Nikolić je jedan od osnivača tog udruženja, njegov generalni sekretar i jedanaest godina potpredsednik.

- Ovo je istovremeno i priznanje našoj nauci i ustavnom pravu, čiji poslenici su, sem malobrojnih pojedinaca, uspeli da u proteklom smutnom vremenu očuvaju dignitet naše nauke i naučne misli i da prate razvoj modernog ustavnog prava. Uostalom, ovo međunarodno udruženje je i osnovano u Beogradu, 1981. godine na inicijativu argentinskih, francuskih i još nekih konstitucionalista, uz svesrdnu podršku naših, da bi danas predstavljalo najznačajniju instituciju u ovoj oblasti – kaže za “Dnevnik” profesor dr Pavle Nikolić.

Među prvima ste se zalagali za ustavotvornu skupštinu, odmah nakon 5. oktobra 2000. godine, koja bi značila diskontinuitet s prethodnim sistemom. Taj predlog nije naišao na podršku u političkim krugovima nove demokratske vlasti u Srbiji. Zašto nije prihvaćen i od koga je to zavisilo?

- Taj 5. oktobar 2000. godine je kao luča zasvetleo u tmini bivšeg autoritarnog režima i otvorio put za radikalne preokrete. Od tih prvih dana sam insistirao da je neophodno ukidanje Miloševićevog nedemokratskog ustava Srbije i donošenje novog, demokratskog. Predložio sam da se izabrana Narodna skupština proglasi za ustavotvornu i da u tom svojstvu stavi van snage tada važeći Miloševićev ustav iz 1990. godine, da donese privremene ustavne akte koji bi omogućili dalje funkcionisanje države i da se odmah pristupi izradi novog ustava. Takođe sam predlagao da se donese zakon o nevažnosti svih zakona donetih od AVNOJ-a do tada. Smatrao sam to imperativom, jer 5. oktobar nije bio uobičajena smena partija na vlasti, već jedan radikalni, u suštini revolucionarni čin. On je predstavljao definitivno rušenje omraženog Miloševićevog režima i otvaranje puta za uspostavljanje istinskog demokratskog režima. Na žalost, na ovaj apel se niko tada nije osvrtao. Preovladala je ideja nekog izmišljenog, u stvari lažnog legalizma, pa je zlosrećni Miloševićev ustav ostao, uostalom kao i Ustav SRJ iz 1992. godine. To je bila pogubna greška nove, demokratske vlasti, koja nam se višestruko osvetila izazivajući krupne negativne posledice – usporavanje, pa i onemogućavanje odvijanja procesa reforme i tranzicije uopšte, otežavanje i sprečavanje radikalnih personalnih i drugih promena u policiji, državnoj bezbednosti, vojsci, sudstvu i u drugim sferama. Prave razloge zbog kojih nije odmah ukinut stari i donet novi ustav mogu navesti samo oni od kojih je to zavisilo. Odluka o tome doneta je mnogo kasnije, kada su negativne posledice postale očigledne i opasne.

Sačinili ste predlog ustava Srbije kojim se predlaže vraćanje monarhije. Smatrate li da je došlo vreme da se u Srbiji sprovede referendum o tome i koje su, po vašem mišljenju, prednosti monarhije?

- Na Mitrovdan 2001. pred javnost sam izneo nacrt novog ustava Srbije “Ustav Kraljevine Srbije”. Osnovna misao u izradi nacrta ustava je bila da temelj iz koga može da se iznedri vaskrs jedne nove, demokratske Srbije, jeste potpuno novi ustav, sazdan na osvedočenim civilizacijskim i demokratskim principima, ali i na izvornoj srpskoj demokratskoj tradiciji. U kontekstu brojnih pitanja koje ustav treba da reguliše založio sam se, i to pretočio u ustavnopravne odredbe, za vaspostavljanje ustavne parlamentarne monarhije. Na to su me naveli brojni i smatram upečatljivi razlozi: počev od istinskih demokratskih vrednosti same ustavne parlamentarne monarhije, kao takve, do istorijskih i razloga tradicije, a posebno onih vezanih za našu sadašnju i blisku prošlost. Srbija je skoro šest decenija živela pod totalitarnim Brozovim i autoritarnim Miloševićevim režimom, a republika je bila osnov i okvir tih režima. Na žalost, neuspešnost republike se ispoljila i u periodu posle 5. oktobra – način “funkcionisanja” institucije predsednika Republike i trostruki debakl predsedničkih izbora. Jednostavno rečeno, Srbija praktično više od tri godine živi bez predsednika Republike. Ustavna parlamentarna monarhija je moderna, demokratski uređena pravna država i ne može da se pretvori u režim lične vlasti.

Očekujete li, ukoliko se nađe rešenje za aktuelnu političku krizu u Srbiji, da političke stranke dođu do zajedničkog rešenja o budućem ustavu Srbije i kakav bi taj dogovor mogao biti?

- U pogledu dogovora nisam optimista, jer dosadašnji tok izrade predloga novog ustava i opšta politička atmosfera ne ulivaju nadu u uspeh. Naime, tvrdokorna zalaganja za stranačka opredeljenja u Ustavnoj komisiji, koja nije javno ni prezentovala svoj rad, neslaganja stranaka o nekim ključnim ustavnim pitanjima, ali i opšti nizak nivo političke kulture, borba za ostvarenje sebičnih stranačkih interesa i liderskih ambicija, kao i ignorisanje eksperata, ne stvaraju pogodnu klimu za izradu kvalitetnog i trajnog ili trajnijeg teksta ustava, a pogotovo ne u nekom doglednom vremenu. Razume se, još veća šteta bi bila usvojiti neki tekst kao razultat “trulog” kompromisa, koji bi bio privremen.

LJ. Malešević