Понедељак, 24. 5. 2004 

ГЛАС ЈАВНОСТИ 

Комплекс Краљевог и Белог двора на Дедињу, као највећи културно-историјски споменик, отвара се за јавност

О краљевском двору мора да брине држава

* У "забрањеном граду" су оригинали Рембранта, дела Рафаелове и Ботичелијеве школе, Мештровића, Пеђе Милосављевића, Миће Поповића, вазе из династије Минг…
* У сарадњи са Народним музејом и САНУ треба формирати групу наших и иностраних рестауратора највишег нивоа, каже члан крунског савета професор доктор Драгољуб Кавран

* Крађа уметнина династије Карађорђевић била би велики злочин према културном наслеђу. Зато дворски комплекс обезбеђују Гарда, МУП и лично обезбеђење престолонаследника

Породица престолонаследника Александра од повратка у земљу желела је да комплекс Краљевог и Белог двора отвори за јавност. Тај "забрањени град" смештен је на више од 130 хектара најскупље земље у Београду - падине Дворског парка спуштају се чак до Раковичког друма. На неколико стотина метара од беломермерног Краљевског двора сместио се Бели двор, здање које је краљ Александар Први, одвојивши потребан новац, наменио синовима: краљу Петру Другом, принчевима Томиславу и Андреју.

На територији величине 600 већих имања има више зграда - кућа Жандармерије, кућа Гарде, павиљони, гостинска, тзв. Сламната кућа, базени, ботанички врт...
- Као и Бакингемска палата, Краљевски двор у Стокхолму и други европски дворови, и наш дворски комплекс историјски је и културни споменик нације од највећег значаја - каже члан Крунског савета проф. др Драгољуб Кавран.

Схватио је то и Тито, који је после кратког боравка у Двору казао "да он том месту ипак не припада". На Титов кратки "смештај" данас подсећа гроб његове љубавнице Даворјанке која је сахрањена на имању. Старешина краљевског дома Александар Карађорђевић сматра да је и тај гроб део историје, исто колико и метак из партизанске пушке којим је усред чела погођена фреска Исуса Пантократора у куполи дворске капеле. Целокупна имовина дома Карађорђевића је конфискована Указом из 1947. године. До повратка престолонаследника 2001. године, у Краљевском двору нико није обитавао, јер је Милошевић изабрао Бели двор за своју резиденцију.

Нажалост, непроцењиво уметничко благо, међу којим се налазе оригинали Рембранта, Каналета, Николе Пусена, Палма Векије, дела Рафаелове и Ботичелијеве школе, веома је оштећено неадекватним одржавањем.
- Лоше рестаурирана слика је упропашћена слика. У сарадњи са Народним музејом и САНУ требало би формирати групу наших и иностраних стручњака коју би чинили рестауратори највишег нивоа. И друга уметничка дела морају се хитно спасавати: зид сале за пријеме краси таписерија фламанске школе из 17. века "Поклоњење краљева" која се дословце рашчијава од сопствене тежине - каже проф. Кавран.

У дворима су и ремек-дела домаћих уметника Ристе Стијовића, Мештровића, Пеђе Милосављевића, Миће Поповића, као и много декоративних предмета: венчане шкриње краља Петра Првог, вазе из династије Минг, скупоцено сребро…

Стога је предлог краљевске породице да дворски комплекс, уникатне и непроцењиве вредности, не буде у рукама појединца, већ у власништву државе, а да титулар трајног плодоуживања буде престолонаследник и чланови његове породице.

Кавран сматра да српска јавност још не разуме улогу савремене монархије.
- Средњовековна и савремена уставна парламентарна монархија битно се разликују. Монарх данас само представља државу, повећава њен углед, повезује је са другим државама контактима, али не утиче на политичке одлуке. Фаворизовања ма које странке - нема. Црква и Круна су симболи јединства, морални и културни стубови државе, што значи да су изнад политичког процеса. Члановима краљевског дома није место у политичкој арени - указује он.

Проф. Кавран сматра да доношење закона о денационализацији не решава статус дворског комплекса јер би на тај начин био распарчан на бројне наследнике и тиме нестао. Уметничка дела непроцењиве вредности сачувана на Двору под заштитом су закона и не могу се износити из земље. Искуство других држава које су од нас богатије, каже проф. Кавран, сведочи да је најмудрије чувати их на једном месту.

- Крађа уметнина династије Карађорђевић била би велики злочин према културном наслеђу. Зато је најадекватнија заштита - дворски комплекс који обезбеђује Гарда, МУП и лично обезбеђење престолонаследника. Зато се и очекује утврђење статуса дворског комплекса у државној својини какво је у већини других држава - завршава Кавран.