Ponedeljak, 24. 5. 2004 

GLAS JAVNOSTI 

Kompleks Kraljevog i Belog dvora na Dedinju, kao najveći kulturno-istorijski spomenik, otvara se za javnost

O kraljevskom dvoru mora da brine država

* U "zabranjenom gradu" su originali Rembranta, dela Rafaelove i Botičelijeve škole, Meštrovića, Peđe Milosavljevića, Miće Popovića, vaze iz dinastije Ming…
* U saradnji sa Narodnim muzejom i SANU treba formirati grupu naših i inostranih restauratora najvišeg nivoa, kaže član krunskog saveta profesor doktor Dragoljub Kavran

* Krađa umetnina dinastije Karađorđević bila bi veliki zločin prema kulturnom nasleđu. Zato dvorski kompleks obezbeđuju Garda, MUP i lično obezbeđenje prestolonaslednika

Porodica prestolonaslednika Aleksandra od povratka u zemlju želela je da kompleks Kraljevog i Belog dvora otvori za javnost. Taj "zabranjeni grad" smešten je na više od 130 hektara najskuplje zemlje u Beogradu - padine Dvorskog parka spuštaju se čak do Rakovičkog druma. Na nekoliko stotina metara od belomermernog Kraljevskog dvora smestio se Beli dvor, zdanje koje je kralj Aleksandar Prvi, odvojivši potreban novac, namenio sinovima: kralju Petru Drugom, prinčevima Tomislavu i Andreju.

Profesor Kavran pored tapiserije flamanske škole iz 17. veka koja se raspada

Na teritoriji veličine 600 većih imanja ima više zgrada - kuća Žandarmerije, kuća Garde, paviljoni, gostinska, tzv. Slamnata kuća, bazeni, botanički vrt...
- Kao i Bakingemska palata, Kraljevski dvor u Stokholmu i drugi evropski dvorovi, i naš dvorski kompleks istorijski je i kulturni spomenik nacije od najvećeg značaja - kaže član Krunskog saveta prof. dr Dragoljub Kavran.

Shvatio je to i Tito, koji je posle kratkog boravka u Dvoru kazao "da on tom mestu ipak ne pripada". Na Titov kratki "smeštaj" danas podseća grob njegove ljubavnice Davorjanke koja je sahranjena na imanju. Starešina kraljevskog doma Aleksandar Karađorđević smatra da je i taj grob deo istorije, isto koliko i metak iz partizanske puške kojim je usred čela pogođena freska Isusa Pantokratora u kupoli dvorske kapele. Celokupna imovina doma Karađorđevića je konfiskovana Ukazom iz 1947. godine. Do povratka prestolonaslednika 2001. godine, u Kraljevskom dvoru niko nije obitavao, jer je Milošević izabrao Beli dvor za svoju rezidenciju.

Prolaz od kraljevog dvora do kapele

Nažalost, neprocenjivo umetničko blago, među kojim se nalaze originali Rembranta, Kanaleta, Nikole Pusena, Palma Vekije, dela Rafaelove i Botičelijeve škole, veoma je oštećeno neadekvatnim održavanjem.
- Loše restaurirana slika je upropašćena slika. U saradnji sa Narodnim muzejom i SANU trebalo bi formirati grupu naših i inostranih stručnjaka koju bi činili restauratori najvišeg nivoa. I druga umetnička dela moraju se hitno spasavati: zid sale za prijeme krasi tapiserija flamanske škole iz 17. veka "Poklonjenje kraljeva" koja se doslovce raščijava od sopstvene težine - kaže prof. Kavran.

U dvorima su i remek-dela domaćih umetnika Riste Stijovića, Meštrovića, Peđe Milosavljevića, Miće Popovića, kao i mnogo dekorativnih predmeta: venčane škrinje kralja Petra Prvog, vaze iz dinastije Ming, skupoceno srebro…

Stoga je predlog kraljevske porodice da dvorski kompleks, unikatne i neprocenjive vrednosti, ne bude u rukama pojedinca, već u vlasništvu države, a da titular trajnog plodouživanja bude prestolonaslednik i članovi njegove porodice.

Meštrović u dvorištu

Kavran smatra da srpska javnost još ne razume ulogu savremene monarhije.
- Srednjovekovna i savremena ustavna parlamentarna monarhija bitno se razlikuju. Monarh danas samo predstavlja državu, povećava njen ugled, povezuje je sa drugim državama kontaktima, ali ne utiče na političke odluke. Favorizovanja ma koje stranke - nema. Crkva i Kruna su simboli jedinstva, moralni i kulturni stubovi države, što znači da su iznad političkog procesa. Članovima kraljevskog doma nije mesto u političkoj areni - ukazuje on.

Prof. Kavran smatra da donošenje zakona o denacionalizaciji ne rešava status dvorskog kompleksa jer bi na taj način bio rasparčan na brojne naslednike i time nestao. Umetnička dela neprocenjive vrednosti sačuvana na Dvoru pod zaštitom su zakona i ne mogu se iznositi iz zemlje. Iskustvo drugih država koje su od nas bogatije, kaže prof. Kavran, svedoči da je najmudrije čuvati ih na jednom mestu.

- Krađa umetnina dinastije Karađorđević bila bi veliki zločin prema kulturnom nasleđu. Zato je najadekvatnija zaštita - dvorski kompleks koji obezbeđuje Garda, MUP i lično obezbeđenje prestolonaslednika. Zato se i očekuje utvrđenje statusa dvorskog kompleksa u državnoj svojini kakvo je u većini drugih država - završava Kavran.