“Plein diler”, Klivlend

Reč urednika

SEĆATE LI SE POSLEDNJEG RATA?

Utorak, 1. jun 2004.

Kosovo ponovo šalje uznemiravajuće signale, podsećajući međunarodnu zajednicu da stvari ne stoje dobro na Balkanu.

Amerika možda želi da opere ruke od projekta ''stvaranja nacije'' koji joj stvara glavobolju, ali Kosovo je krizno žarište koje se ne može lako odbaciti. Posebno ne sada, kada bi ovaj region bezakonja, u rukama naoružanih bandi i ekstremista, mogao da postane idealan inkubator za teroriste koji nameravaju da ugroze Olimpijadu u ne tako dalekoj Atini.

Kao što su neredi sa ljudskim žrtvama pre nekoliko meseci pokazali, Kosovo ostaje mesto na kojem preko noći može da bukne pravi rat sa ciljem da se eliminišu drevni spomenici kulture srpske manjine. Posle nereda, administrator Ujedinjenih Nacija Hari Holkeri, bivši premijer Finske, morao je da bude primljen na kraće bolničko lečenje zbog iscrpenosti; prošle nedelje, podneo je ostavku.

Pometnja na Kosovu trebalo bi da bude znak upozorenja Vašingtonu, koji tamo još uvek ima 2000 pripadnika svojih trupa. Ujedinjene Nacije nisu opremljene ili nisu spremne da razreše napetosti između većinskih Albanaca i manjine Srba, u pokrajini koju Srbi smatraju kolevkom svoje kulture. Šta više, američko zapostavljanje problema koji se gomilaju na Balkanu dozvolilo je da se otrovni nacionalizam učvrsti. Najskoriji znak upozorenja predstavlja prošlonedeljno ubistvo Duška Jovanovića, urednika najvažnijih opozicionih novina ''Dan'', u susednoj Crnoj Gori.

U susedstvu, u Srbiji, američko usredsređivanje na isporučivanje optuženih za ratne zločine obeshrabrilo je reformiste i otuđilo narod.

Kao što je Prestolonaslednik Aleksandar II, naslednik srpskog prestola, nedavno izjavio za San Francisko Kronikl, Amerika danas ulaže ''više novca u rat nego u mir'', i to predstavlja ''mrlju u spoljnoj politici''.

Princ je u pravu. Sačuvati Balkan od zaborava koji će rasplamsati dalja stradanja i krvoproliće, predstavlja humanitarnu misiju koja mora da uključi sve nas.