Blago kralja Karađorđevića

Slika „Hrist hoda po vodi" u vreme socijalizma bila sklonjena od očiju javnosti

Tokom 2006. godine u saradnji Umetničkog odeljenja Kancelarije prestolonaslednika Aleksandra, Narodnog muzeja u Beogradu i međunarodnih institucija restaurirana je slika iz Likovne zbirke dvorskog kompleksa italijanskog umetnika Jakopa Palme di Vekija. Malo poznatu ali visoko vrednovanu sliku baroknog klasiciste XVII veka Nikole Pusena „Pejzaž s tri monaha" restaurirao je šef Centra za konzervaciju njujorškog muzeja Metropoliten Majki Galager. Čuveni muzej u Njujorku pozajmio je potom sliku iz Likovne zbirke za veliku retrospektivnu izložbu „Pusen i priroda". Pored Pusena i Jakopa Palme di Vekija, u Likovnoj zbirci dvorskog kompleksa nalaze se i dela Rembranta van Rajna, Alberta Aldorfera, Paje Jovanovića, Uroša Predića, kao i skulpture Ivana Meštrovića,Tome Rosandića i Riste Stijovića. „Trenutno pokušavamo da rekonstruišemo nekadašnji dvorski fundus slika. Nedostaju dva Rembranta, još jedan Pusen i još desetine slika koje su otišle iz galerije od 1944. do osamdesetih godina XX veka", kaže za GL Tijana Borić. Dvorski kompleks je za „pučanstvo" otvoren svakog vikenda od 1. aprila do 31. oktobra, dakle za vreme tople polovine godine kada je verovatnoća da će posetioci oštetiti i nepovratno isprljati originalne dvorske tepihe manja. Naravno, posetioci se moraju pridržavati pravilnika u kojem stoji da se ne sme unositi piće i hrana, da se dvorovi ne smeju fotografisati iznutra te da posetiocima nije dozvoljeno da ulaze u kratkim pantalonama, mini suknjama, majicama na bretele itd.

Nedavno u glavnom holu Belog dvora na Dedinju javnosti je dostupna slika „Hrist hoda po vodi" Ivana Konstantinoviča Ajvazovskog, jednog od najznačajnijih ruskih slikara epohe romantizma, koja je osamdesetak godina „tavorila" zaboravljena u nekom od depoa velikog i prostranog dvorskog kompleksa. Ovo ulje na platnu naslikano je 1849. godine, a pretpostavlja se da je na dvor dospelo tridesetih godina XX veka, tj. za života kralja Aleksandra Karađorđevića. Kompozicija „Hrist hoda po vodi" prikazuje biblijsku priču iz Jevanđelja po Mateju, gde je opisano jedno od Hristovih najvećih čuda - hod po Galilejskom jezeru.

„Slika predstavlja čuvenu jevanđeosku scenu kada se Hrist javlja učenicima na moru, tako da je zbog nepodobnosti teme proteklih osamdesetak godina bila sklonjena od očiju javnosti. Nakon Drugog svetskog rata nije bilo baš pogodno raditi ovakve teme. Zateknuta je u zaprljanom i oštećenom stanju, bez rama. Ona će dobiti svoj prvobitni sjaj uz pomoć ruskih konzervatora, koji će imati čast da ovom vrhunskom delu romantizma vrate prvobitni sjaj", objasnila je za naš list Tijana Borić, kustos Umetničkog odeljenja Kancelarije prestolonaslednika Aleksandra.

Miloševićevo kanabe

Pored grandioznog morskog pejzaža religiozne tematike na platnu Ajvazovskog u centralnom holu Belog dvora nalaze se i slike francuskih majstora prve polovine XVII veka - Nikole Pusena, Simona Buea i Fransoa Milea, kao reprezentativni portret kralja Aleksandra I, delo Paje Jovanovića, najznačajnijeg predstavnika akademskog realizma kod nas. Veliki i mali svečani salon Belog dvora opremljeni su u stilu Luja XV, s venecijanskim lusterima, slikama Jana Brojgela, Ričarda Boningtona, Antonija Kanaleta i Sebastijana Burdona, a tu se nalazi i garnitura u stilu Luja XV, ista ona koju smo devedesetih učestalo viđali na prvom programu RTS-a, jer je Milošević voleo da sa svojim gostima sedi u tim foteljama.

Šapni dok fontana teče

Dvorski kompleks se nalazi na najvišem brežuljku Dedinja, na površini od preko 135 hektara (13.500 ari). Pored Belog dvora, koji je izgrađen između 1934. i 1937. godine, na vrhu s kojeg puca pogled na Košutnjačku šumu, Topčider i Avalu, nalazi se Kraljevski dvor. Rezidencija kralja Aleksandra I podignuta je od 1924. do 1929. godine (privatnim sredstvima!) po projektu arhitekata Živojina Nikolića i Nikolaja Krasnova. Kraljevski dvor je velika i reprezentativna vila od belog mermera u srpsko-vizantijskom stilu. Iz dvora koji je na vrhu brda pruža se veličanstven pogled na Košutnjačku šumu, Topčider i Avalu. Takozvani Plavi salon namešten je u baroknom stilu i ukrašen Pusenovim remek-delom „Venera i Adonis", dok su biblioteka, Kraljev kabinet i Zlatni salon opremljeni u renesansnom stilu. U suterenu su reprezentativne odaje opremljene u stilu kremaljskog Teremnog dvorca, sa svodovima i zidovima oslikanim i dekorisanim motivima iz bajke o žar-ptici i srpskih narodnih pesama, tzv. Soba šapata, u kojoj je kralj obavljao poverljive razgovore uz žubor fontane, dvorana za bioskopske projekcije, u kojoj je Tito gledao filmove s Džonom Vejnom u glavnoj ulozi, kao i bronzana skulptura koju je izradila kraljica Marija Karađorđević.

Metak u čelo

Pored Kraljevskog dvora nalazi se Dvorska kapela, posvećena svetom apostolu Andreju Prvozvanom, koji je zaštitnik i slava kraljevske porodice. Sagrađena je po uzoru na Kraljevu crkvu u Studenici, a oslikali su je ruski freskopisci po ugledu na zidno slikarstvo manastira sv. Andreja na reci Tresci u Makedoniji. Za vreme komunizma ova kapela je služila kao ostava, a o uspostavljanju vlasti crvenih na Dvoru svedoči i rupa na fresci Hrista Pantokratora u kupoli, trag metka koji je ,,prosviran" kroz čelo. Dragana Garić

Glas javnosti, 15.9.2008.

U Dvorskom kompleksu na Dedinju predstavljeno zaboravljeno umetničko delo „Hrist hoda po vodi“

Slika ruskog majstora Ivana Konstantinoviča Aјvazovskog skupljala je prašinu kraljevskih odaja punih 80 godina

Dvorski kompleks na Dedinju otvorio je kapije svog zdanja za vreme trajanja Kulturne manifestacije „Dani evropske baštine", na kojoj je predstavljeno već zaboraaljeno remek-delo ruskog majstora Ivana Konstantinoviča Ajvazovskog „Hrist hoda po vodi". Veruje se da je slika na Dedinje dospela još za života kralja Aleksandra, što potvrđuju i istorijski podaci čvrstih veza za carskom Rusijom. Tridesetih godina prošlog veka bila je zabeležena i u dvorske spise. Umetničko delo „Hrist hoda po vodi", ulje na platnu, skupljalo je prašinu kraljevskih odaja punih 80 godina. Kako je slikovito objasnila Tijana Borić, kustos Kraljevskog dvora, slika je dugo stajala u jednoj od pomoćnih prostorija na dvoru, a za nju niko nije ni znao iz kraljevske porodice.

- Nađena je gotovo uništena, bez ukrasnog rama. Na njoj je prikazana biblijska priča Jevanđelje po Mateju, u kojima je opisano jedno od velikih Hristovih čuda, hod po Galilejskom jezeru. Slika će biti poslata na restauraciju u Moskvu, što će trajati najmanje godinu dana, a onda će krasiti zidove ovog prekrasnog zdanja - objasnila je Borićeva grupi od pedesetak turista.

Ovo nije prvi put da je neko delo spaseno od zaborava i uništenja. Umetničko odeljenje Kancelarije prestolonaslednika Aleksandra pre dve godine je pomoglo u restauraciji i konzervaciji slika iz zbirke Sakra Konverzacione. Prošle godine restaurirano je i remek-delo čuvenog francuskog baroknog klasiciste 17. veka Nikole Pusena „Pejzaž sa tri monaha".

Ono što je bitnije da su sve zbirke bogate likovne riznice Dvorskog kompleksa unesene u Centralni registar, a ona proglašena nacionalnom kulturnom baštinom. Mina Sešek

Narodne novine, 9.9.2008.

TOKOM DANA EVROPSKE BAŠTINE OD 12. SEPTEMBRA

Dvorski kompleks otvoren

BEOGRAD (Beta)-Dvorski kompleks u Beogradu biće otvoren za organizovane posete, tokom manifestacije Dani evropske baštine od 12. do 21. septembra, saopštili su organizatori. U saopštenju se navodi da je to sjajna prilika za Umetničko odeljenje Dvorskog kompleksa da pokaže ekskluzivna dela iz Kraljevske kolekcije, koja do sad nisu predstavljena.

"Tom prilikom javnosti će biti predstavljeno delo "Hrist hoda po moru", koju je radio jedan od najznačajnijih ruskih slikara romantičarske epohe, Ivan Konstatinovič Ajvazovski. Slika je rađena 1849. godine i nije poznata široj javnosti, a uskoro će biti restaurisana", piše u saopštenju.

Prvi obilazak Dvorskog kompleksa, tokom trajanja Dana evropske baštine planiran je za petak, 12. septembar u 11 časova.

RTS 1, Beogradska hronika, 12.9.2008.

Slika ruskog majstora u Belom dvoru

SPIKER: Danas su počeli i Dani evropske kulturne baštine, a grupa građana već je obišla Dvorski kompleks na Dedinju. U okviru ture imali su priliku da vide i sliku ruskog majstora iz 19. veka Ivana Konstatinoviča Ajzakovskog, koja je dugo bila daleko od očiju publike i evo za sve vas, kako ona zapravo izgleda.

REPORTER: Ova slika osam decenija nije izlagana a delo je jednog od najznačajnijih ruskih romantičara Ivana Konstantinoviča Ajvazovskog. Nastala je 1849. godine i prikazuje Hrista koji hoda po vodi. To je biblijska priča iz jevanđelja po Mateju i opisuje jednu od najvećih Hristovih čuda. Odiše jakim verskim osećanjima. Sve je u kontrastu. Hrist obavljen blještavom svetlošću i okamenjena lica njegovih učenika apostola koji su u barci na nemirnom moru.

TIJANA BORIĆ, (kustos): Ne znamo ko je skinuo ukrasni ram niti da lije slika uopšte imala ukrasni ram, budući da je ovo jedna od najstarijih slika u kolekciji ali znamo da je dugo bila sklonjena zbog nepodobne teme nakon Drugog svetskog rata. Ona je inače jedno vreme bila u pegleraju Kraljevskog dvora ali su je nakon toga stavili na bezbedno mesto i čekala je neko dobro vreme. Naši stručnjaci iz Narodnog muzeja svakako su ti koji su potvrdili, koji su znalci 19. veka, da je ovo rano delo Ivana Konstatinoviča Ajvazovskog. Nadamo se da će restauracija trajati do godinu dana, što je uobičajeni period za restauraciju slike a nakon restauracije nadamo se da ćemo za sledeće Dane evropske baštine sa ponosom moći da pokažemo njeno pravo ruho i njen prvobitni sjaj , naravno u adekvatnom ukrasnom ramu.

REPORTER: Ivan Konstantinovič Ajvazovski je završio akademiju u Petrovgradu a potom se usavršavao u Evropi. Po povratku u Rusiju dobio je zvanje akademika i bio priključen glavnom morskom štabu ruske mornarice. Od tada je mogao da se posveti svojoj najvećoj ljubavi a to je slikanje mora. Ovo je jedna od 6000 slika koje je uradio duhu romantizma. „Hrist koji hoda po vodi“ izveden je uljem na platnu i veoma je velikih dimenzija kao što vidite ova slika je otprilike 2m sa 1,20m. Slika je u prilično lošem stanju, ona čeka restauraciju i nema ukrasnog rama. Sada se nalazi ovde u Belom dvoru u crno belom salonu. Biće restaurirana u Rusiji gde je i nastala. Očekuje se da za oko godinu dana ponovo bude ovde izložena pred očima publike.

Pregled, 12. 9. 2008.

Otvoren ulaz u Dvorski kompleks

Beli dvor na Dedinju biće otvoren za organizovane posete tokom održavanja „Dana evropske baštine" od 12. do 21. septembra, a prvi obilazak planiran je za danas, saopšteno je iz Kancelarije Aleksandra Karađorđevića. Tom prilikom, Umetničko odeljenje Dvorskog kompleksa pokazaće ekskluzivna dela iz Kraljevske kolekcije koja do sada.nisu predstavljena, među kojima je slika „Hrist hoda po moru", jednog od najznačajnijih ruskih slikara romantičarske epohe Ivana Konstatinoviča Ajvazovskog. Slika je rađena 1849. godine i nije poznata široj javnosti. TANJUG

Press, 9.9.2008.

Razgledajte Beli dvor

BEOGRAD - Dvorski kompleks u Beogradu biće otvoren za organizovane posete tokom manifestacije Dani evropske baštine od 12. do 21. septembra, saopštili su organizatori. U saopštenju se navodi da je to sjajna prilika za Umetničko odeljenje Dvorskog kompleksa da pokaže ekskluzivna dela iz Kraljevske kolekcije, koja do sada nisu predstavljena. Prvi obilazak Dvorskog kompleksa, tokom trajanja Dana evropske baštine, planiran je za petak, 12. septembar, u 11 časova. (BETA)

Glas javnosti, 4. 9. 2008.

Obilazak dvora na Dedinju od 12. do 21. septembra

BEOGRAD - Dvorski kompleks na Dedinju će od 12. do 21. septembra, tokom obeležavanja Dana evropske baštine biti otvoren za posetioce, saopšteno je juče iz kancelarije princa Aleksandra Karađorđevića. Dvorovi će biti otvoreni za organizovane posete, tokom kojih će zainteresovani moći da vide dela iz Kraljevske kolekcije koja do sada nisu predstavljena, a među njima i sliku „Hrist hoda po moru" koju je radio jedan od najznačajnijih ruskih slikara romantičarske epohe Ivan Konstatinovič Ajvazovski. Slika je rađena 1849. godine, a iz kancelarije princa Aleksandra Karađorđevića najavljena je njena restauracija. Prvi obilazak dvorskog kompleksa planiran je za petak, 12. septembar, u 11 časova.