|
БЛИЦ, 16. ЈУЛИ 2005.
Александар Карађорђевић
Мир и монархија потребни Србији
Садашње страначке нагодбе још увек не укључују могућност да Србија
постане парламентарна монархија, иако многи појединци подржавају овакав
вид државног уређења, али неће да начине први корак, закључак је који се
намеће из разговора са престолонаследником Александром Карађорђевићем.
Ипак, на листи његових жеља непосредно пред прославу шездесетог
рођендана на првом месту не налази се жеља за увођењем монархије, већ
жеља за миром.
- Када ме на прослави мог педесетогодишњег јубилеја, моја кума краљица
Елизабета ИИ запитала за рођенданску жељу, рекао сам да би била срећа да
рођендан прославим у свом дому, у својој земљи и међу својим народом! Та
ми се жеља испунила! Шта бих могао да пожелим данас? Ја сам човек мира,
и моја жеља је да га доживимо и у њему проживимо, окружени породицом,
пријатељима, добром вољом и љубављу. Уз мир, и у миру, можемо радити на
остварењу најамбициознијих планова и пројеката. Без мира, не можемо
остварити ништа - поручује престолонаследник.
Монархију у Србији он види као „место сусрета и договора, не арбитрарног
одлучивања или цењкања око улоге прошлости и пројекта будућности“.
- Чињеница да у различитим владајућим али и опозиционим партијама има
много истакнутих појединаца који заговарају ову идеју на најбољи начин
осликава предност концепта парламентарне монархије. Ипак, политика је
питање дневне опортуности, тренутних приоритета и страначких нагодби. Ја
то разумем, и наша се ситуација у том погледу не разликује битно од оне
у развијеним парламентарним демократијама. Међутим, наши проблеми су
акутнији, озбиљнији, са нагласком на пресудни утицај иностраних фактора
и што их морамо решавати у околностима које у значајној мери
обесхрабрују опредељивање за крупне и храбре кораке.
Да
ли сте задовољни положајем краљевске породице у Србији?
- Огромна је разлика између нашег положаја у Србији данас и пре само пет
година. Под тим, пре свега, подразумевам однос власти и однос јавности
који су драматично побољшани. С друге стране, нисам сасвим задовољан јер
верујем да би узајамна сарадња на пословима од општег интереса могла и
морала бити интензивнија. Ово није никаква критика, већ просто осећање
да постоји толико простора на којима би се морало учинити више, а
времена сви имамо тако мало.
Да
ли сте задовољни оним што сте постигли када је у питању долазак страних
инвеститора у Србију?
- Наравно да нисам сасвим задовољан. Поздрављам сваки успешан контакт, и
мислим да су компетентни државни чиниоци такође свесни потенцијала који
постоји и који им стоји на располагању. Ипак, свестан сам димензија
наших потреба и општег стања и знам да немам права да застанем нити да
будем самозадовољан постигнутим.
Ко
су данас највећи савезници Србије?
- Највећи савезници Србије су сами грађани Србије. Немамо веће пријатеље
од нас самих, нити веће непријатеље него што су слабости од којих
одбијамо да се ослободимо.
Какви су ваши односи са председником Борисом Тадићем и премијером
Војиславом Коштуницом?
- Изврсни. Веома ценим и Тадића и Коштуницу, и са њима имам контакт још
од времена када су обојица били битни лидери демократске опозиције. Са
већином српских политичара имам изврсне контакте, без обзира на
политичку опцију коју представљају. Тамо где су такви контакти слабији,
моја су врата отворена. Сви они који делују у оквиру закона и
елементарних начела демократије за мене нису непријатељи већ саговорници.
Када очекујете да ће бити враћена имовина краљевској породици?
- У овом моменту не могу да одговорим на то питање. Оно ионако више
спада у домен настојања Скупштине и Владе да разреше проблем власништва
и реституције имовине у начелу и у потпуности, јер се без тога не може
ићи даље у европске интеграције и оздрављење правног и економског
поретка у држави и друштву.
Колика је вредност те имовине?
- Не би ваљало када би судбина реституције нечије имовине зависила од
њене вредности. Или на нешто имате право, или га немате. Имовина
краљевске породице има више нивоа вредности: историјску,
културно-уметничку, сентименталну, економску. Како ће се то проценити,
зависи од мерила и од интереса.
Ивана Цветковић
|