Saopštenje

četvrtak, 7. avgust 2003.

DANAS

Povodom predloga zakona o zaštiti kraljevskog kompleksa na Dedinju kao nacionalnog dobra

U interesu države je da se imanje ne rasparčava

Beograd - U želji da sadašnjim i budućim generacijama obezbedi kraljevski dvorski kompleks na Dedinju kao jedinstvenu i nedeljivu celinu od izuzetnog nacionalnog, kulturnog i istorijskog značaja, princ Aleksandar II Karađorđević uputio je Vladi Srbije i njenom predsedniku Zoranu Živkoviću predlog zakona o dvorskom kompleksu na Dedinju. U čemu je vrednost i značaj donošenja ovakvog zakona, objašnjavaju članovi Pravnog saveta Krunske kancelarije.

Istorijat dedinjskog kompleksa

Izgradnja Belog dvora na Dedinju, koji je kralj namenio kraljevićima završena je 1936, po projektu Aleksandra Đorđevića. Prilikom oslobođenja Beograda, Tito je dvorske ključeve predao Koči Popoviću, a sam se u njega nakratko uselio krajem 1945. Beli dvor je renoviran neposredno posle Drugog svetskog rata. Konačno je uređen i opremljen za sadašnju namenu istovremeno sa Starim dvorom (arh. Bratislav Stojanović sa timom). Stari dvor je za vreme Drugog svetskog rata pretrpeo velika oštećenja i saniranje je završeno 1953. Od kada ga je posetio Hajle Selasije, ovo zdanje služi kao rezidencija za strance, kraljeve, careve i šefove država. Inače, dvorski kompleks rasprostire se na više od 100 hektara. Oko 70 hektara kompleksa je pod šumom, sa cvetnim alejama i vrlo retkim biljnim kulturama, jer je poznato da su za uređenje vrta sadnice uvožene iz centralne Azije i Severne Amerike.

"Osnovni motiv za usvajanje ovog predloga zakona je očuvanje celovitosti kraljevskih palata i imanja koje ima neprocenjiv značaj i izbegavanje primene Zakona o nasleđivanju na ta dobra, kako bi se sprečila njihova podela i eventualna prodaja. Primenom Zakona o nasleđivanju u slučaju dvorskog kompleksa na Dedinju nakon restitucije imovine, a s obzirom na to da fizička deoba ne bi bila moguća, jedini način da naslednici podele imovinu bila bi prodaja celokupnog kompleksa", stav je članova Saveta.

Izvod iz Pravilnika za članove Kraljevskog doma

"Članovi Kraljevskog Doma dinastije Karađorđevića jesu kraljica supruga, živi preci kraljevi u pravoj liniji, a iz iste dinastije sa svojim potomcima živi potomci kraljevi u pravoj liniji, sa svojim suprugama; rođena braća kraljeva i njihovi potomci sa svojim suprugama, sestre kralja vladaoca i svi ženski potomci do udaje; stric kralja Aleksandra I, knez Arsen; knez Pavle sa suprugom i potomcima, ženskim potomcima do udaje".

Oni ističu da se princ Aleksandar zakonom koji predlaže odriče prava nasleđivanja i da se predloženim zakonom rešava samo pravni status dvorskog kompleksa, dok će ostala imovina u Srbiji, Sloveniji, Crnoj Gori i Makedoniji nakon zakona o restituciji biti podeljena između svih naslednika na način na koji predviđa zakonodavstvo.

Predloženim zakonom je rezervisano pravo korišćenja kompleksa samo za uže članove porodice Aleksandra II (supruga Katarina i trojica sinova). U protivnom, to bi značilo zasnivanje sustanarskih odnosa, što je važećim propisima zabranjeno. Članovi Pravnog saveta Krunske kancelarije naglašavaju da nije reč o izbegavanju utvrđivanja svojinskih prava, jer će, po donošenju zakona o restituciji oduzete imovine, naslednicima dvorskog kompleksa biti isplaćena odrešena naknada ili će im, pak, biti data druga imovina odgovarajuće vrednosti u zamenu.

Iako se ovih dana u medijima spekuliše ko bi trebalo da bude naslednik kompleksa na Dedinju, u razgovoru sa članovima Pravnog saveta Krunske kancelarije saznajemo da nedoumica oko toga nema i da su zakonski naslednici Belog i Starog dvora i zemljišta koje pripada kompleksu princ Aleksandar II i pravni sledbenici prinčeva Tomislava i Andreja. Na osnovu ugovora o korišćenju kompleksa Belog i Starog dvora na Dedinju koji je zaključen između SRJ i Kraljevskog doma Karađorđevića, a čiji je starešina prema Pravilniku za članove kraljevskog doma iz 1930. Aleksandar II, utvrđeno je da starešina doma Karađorđevića uredi način korišćenja ovih objekata od strane ostalih članova. Kako kažu članovi Saveta, princ Aleksandar II, na osnovu ugovora sa državom SRJ, stekao je pravo korišćenja nepokretnosti i državine nad pokretnim stvarima s tim da će pitanje prava svojine nad nepokretnostima i pokretnim stvarima biti zakonski rešavano. Pošto kći kneza Pavla i njen brat ne ulaze u red zakonskih naslednika nepokretnosti, njihova se nasledna prava na pokretnoj imovini koja bi eventualno bila u vlasništvu kneza Pavla, mogu ostvariti zahtevom prema državi koja je i dalje njen vlasnik.

Pored toga, nacrtom zakona predložena je i da država nastavi da snosi troškove investicionog održavanja dvorskog kompleksa i troškove tekućeg održavanja Belog dvora, dok bi Aleksandar II na sebe preuzeo troškove tekućeg održavanja Starog dvora. Članom 3. nacrta zakona utvrđuje se da će Vlada RS koristiti Beli dvor za boravak stranih državnika i održavanje zvaničnih prijema, dok član 4. predviđa da se dvorski komleks otvori za posete građanstva u određenim terminima. Gde je tu interes države?

Sagovornici Danasa konstatuju da je "u skoro svim evropskim monarhijama pitanje održavanja kraljevskih palata, kao jedinstvenih kulturnoistorijskih spomenika od nacionalnog značaja, rešeno tako što su one ili od početka u vlasništvu države, a starešina kraljevskog doma ima pravo da ih koristi ili su ih vlasnici predali državi u posed, uz istovremeno puno pravo uživanja od strane vlasnika i njegovog naslednika". U tom pogledu, predlog zakona o dvorskom kompleksu usklađen je sa rešenjima u uporednom zakonodavstvu", zaključak je članova Saveta. M. Božić