BADNJI DAN NA BELOM DVORU

VOLIMO SVOJ NAROD

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II i Princeza Katarina u neprestanoj humanitarnoj misiji. Najugroženijima pomoć Fondacije NJ.K.V. Princeze Katarine a najboljim i najtelentovanijim studentima – stipendije Kraljevskog Doma Karađorđevića.

Beli Dvor...atmosfera radosti i velikih očekivanja! U zahuktalim vozićima deca, ali članovi Kraljevske porodice. Stiže Deda Mraz. Širom otvorene, iskrene, dečije oči, bojažljiv osmeh i ruke pune igračaka.... Ispunjenje novogodišnjih želja. Božić, dan kada se daruje ljubav. Dan kada se trudimo da obradujemo one koje volimo, ali i one bez svojih najbližih, da se ne osete usamljenima i zaboravljenima.

Poštujući tradiciju, Kraljevska porodica obeležila je božićne i novogodišnje praznike u svom domu. Njihva Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar II, Princeza Katarina i Kraljevići Filip i Aleksandar, otvorili su širom vrata Belog Dvora na Dedinju. Srdačno su dočekali i ponaosob pozdravili svakog od oko 1200 mališana izbeglica, dece bez roditelja, romske, hendikepirane i dece ometene u razvoju, među njima i mališane Doma ''Stanko Paunović'' iz Negotina.

Po završpetku prijema, Kraljevski par, brojinim novinarskim ekipama u kraćem obraćanju, potvrdiće, da su nasmejana i srećna deca, njihov najlepši Božićni poklon. I baš u tako prijatnoj atmosferi koja je ispunila, čini se, svaki kutak Belog Dvora, opušten i nasmejan NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević ljubazno je, na srpskom jeziku, odgovarao na pitanja magazina Istok.

- Vaše Kraljevsko Visočanstvo, kakav je osećaj biti u svojoj zemlji, jeste li se privikli na narod i mentalitet Srbije i na život potpuno različit od onog koji ste imali u Engleskoj?

Mi smo veoma srećni što sada živimo u našoj zemlji, u kući mog dede Kralja Aleksandra I i mog oca Kralja Petra II na Dedinju. Ja sam vrlo emotivno doživeo ovaj povratak, jula 2001. godine jer je moja porodica i ja ovde pripadamo. Oduvek samo želeli da se vratimo u Srbiju. Sada imamo demokratiju i konačno šansu za bolju budućnost. To je jedno novo iskustvo, novi dan za nas. Sa suprugom sam proputovao Srbijom u želji da vidimo kakvo je stanje u samoj unutrašnjosti i šta je najneophodnije da bi se Srbiji sada pomoglo, a to je sigurno humanitarna pomoć, oko koje je kroz rad Fodnacije angažovana moja supruga. Deca tek treba da zvrše svoje univerzitete i dobiju diplome.

- Postoji li barijera u komunikaciji, načinu razmišljanja, sa zemljacima u Srbiji?

Nema barijera u komunikaciji, nema zidova. Mi smo otvoreni, moderni ljudi i imamo poštovanja za sve ljude koji žive u našoj zemlji.

- Vaše Visočanstvo kako ocenjujete politički i društveni trenutak Srbije, a kako vidite budućnost ove zemlje?

Ja sam neutralan, nisam član ni jedne političke stranke i podržavam sve koji rade po demokratskim principima. Naša zemlja ima puno pametnih poitičara i oni treba da nađu mirno rešenje za probleme koje imamo. Ja sam za ustavnu monarhiju jer ona obezbeđuje stabilnost i kontinuitet i puža demokratski izabranoj Vladi puna ovlašćenja da njen premijer i ministri vode sve poslave u zemlji. Da ustavna monarhija vrlo dobro funkcioniše najbolje se vidi u Zapadnoj Evropi izemljama poput Španije, Velike Britanje, Danske, Norveške, Japana, Australije i Kande. Ali, naš narod treba da zna da je ustavna monarhija vrlo demokratski sistem, da postoje izbori za Vladu, da je šref držve monarh, a ne političar. Našem narodu je potrebna stabilnost i napredak, jer ćemo samo tako poslati poruku svetu da imamo budućnost. Važno je da postanemo sposobni da podmirujemo svoje potrebe i da radimo zajedno i pokažemo da smo spremi za strane investitore i partenre. Ja radim na tome da investitori dođu u našu zemlju, bio sam u inostranstvu nekoliko puta sa našim ministrima, u Velikoj Britaniji i pre nekoliko meseci u Grčkoj. Kada smo u inostrastvu, mnogo je pitanja, pre svih pitanje izbora? Nije dobro za našu zemlju da ih imamo svakog meseca. Dobro je imati ih, ali jednom u četiri godine sa konkretnim političkim rešenjima, jer izbori su skupi. Dobro je da polako tražimo rešenje, ali to treba da rade naši političari.

- Nadate se, dakle, ponovnom uspostavljanju monarhije u zemlji?

Da! Mislim da bi to bilo dobro rešenje za nas, mada je pitanje ustavne monarhije ovde još nedovoljno jasno. Ne shvata se da je ustavna monarhija u Evropi, u stvari, visokorazvijena demokratija.

- Poslednjih godina mnogo je naših ljudi emigriralo, potražilo sreću i započelo novi život daleko od svoje zemlje. Vi ste i sami, Vaše Kraljevsko Visočanstvo prošli taj put, mnogo godina ste proveli izvan Otadžbine... Kakva su Vaša saznanja o Srbima van Srbije i njihovoj spremnosti da ulažu u svoju zemlju?

Imao puno ljudi koji žive u inostranstvu, prema procenama 3 do 4 miliona. To je veliki broj. Oni su naš narod, imaju porodice i prijatelje koji žive u našoj zemlji i treba da imaju interes ovde, a takođe i šansu da učestvuju na izborima. Kao naši ambasadori u inostranstvu i na globalnom planu, treba da promovišu našu zelju i njene velke mogućnosti za ulaganje. U sprskoj Vladi su mladi, talentovani ljudi koji nude dobre ekonomske i programe privatizacije. Poslednjih godina naš narod je prošao kroz užanse teškoće: sankcije, bombardovanje... Ta vremena su prošla i Srbija je na putu ekonomskog oporavka.

- Pitanja na koja, u razgovoru, najčešće insistira sprska dijaspora, su: državljanstvo, pravo glasa... Kako očekujete da će ona biti rešena?

Mi smo bili puno godina pod diktaturom, imali smo jednu političku stranku i 12 godina loš sistem. Inostranstvo nije znalo naše probleme i nije razumelo našu situaciju. Sada, posle 5. oktobra 2000. godine, imamo demokratsku Vladu... ali je i premalo vremena za nama da se sva pitanja koja interesuju dijasporu za samo dve godine reše. Neke reforme trebalo bi da krenu iz Skupštine, kao dokaz da sistem radi.

- Koliko često ste u javnosti i kojim povodima?

Puno putujemo kroz našu zemlju, imamo geografsku mapu u kancelariji i ta karta ima tačke i to je vrlo interesantno da vidite gde smo bili u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, ali mislim da ima puno uglova u našoj zemlji koje treba videti.

- Imate li, pored svih svojih obaveza, vremena za druženje sa priajteljima, hobi i slično?

Imamo vremena. Volimo da sa sinovima odemo na Kopaonik i provedemo nekoliko mirnih dana. Oni vole snoubording, a ja volim skijanje. Takođe, obilazimo prijatelje u inostranstvu, ali najviše volimo da budemo sa svojim narodom. Volim naš narod.

Poruka za kraj....

Veoma sam tužan zbog svih patnji srpskog naroda, ali se istovremeno divim velikom strpljenju koje naš narod ima. Poštujem sve vere, politička uverenja i spremas sam, da uvek budem uz svoj narod i pomgonem. Izguli smo puno remena, ali mislim da uskoro dolaze dobre vesti, mirniji dani i investitori.

Iako su Njihova Kraljevska Visočanstva Princ Aleksandar II i Princeza Katarina dugo živeli van Jugoslavije, oduvek su svim srcem bili uz svoj narod. Proteklih godina svojim velikim radom i trudom NJ.K.V. Princeza Katarina obezbedila je velike količine humanitarne pomoći koja je bila distribuirana širom bivše SFRJ. Kraljevsku porodicu odlikuje humanitarni rad, želja da se ljudma pomogne bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.

Fondacija NJ.K.V. Princeze Katarine, osnovana je, početkom avgusta 2001. godine sa zadatkom da nastavi i proširi dobru tradiciju humanitarnih aktivnosti. Ova Fondacija u saradnji sa nevladinim organizacijama u zemlji i inostranstvu nastoji da pomogne svima – deci, starim ljudima, zdravstvenim i socijalnim ustanovama, najugroženijim katergorijama stanovništva.

Moja supurga Katarina osnovala je Fondaciju kako bi pružila što je više moguće humanitarne pomoći. Ono što je najpotrebnije je nova medicinska oprema, pošto je većina postojeće opreme zastarela, a veliki deo i ne radi. Imamo dobre lekare i medicinsko osoblje i oni veoma naporno rade, ali im je potrebna nova oprema i pomoć. Neophodno je da se pomogne izbeglicama, siročadima i starim ljudima.

Krajem 2001. godine osnovan je Fond Kraljevskog Doma Karađorđevića za stipendiranje najtalentovanijih studenata završnih godina domaćih univerziteta. Cilj Fonda je da se najkvalitetnijima među stipendistima omogući da postdiplomske studije obave na nekom od najuglednijih svetskih univerziteta gde bi njihov talenat mogao u potpunosti da se razvije, sa nadom da će to jednog dana pomoći da se nauka i umetnost kod nas razvijaju u trendu i na nivou onoga najboljeg što svet može da ponudi.

Februara 2002. godien Povelju i ček na 2556 evra dobio je 101 student iz 43 oblssti nauke i umetnosti koji su od blizu 1500 učesnika na konkursu, uz izuzetan prosek, ostavili svovjim radovima i ukupnom ličnošću najbolji utisak na članove komisije. Osnivač Fonda NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II izrazio je uverenje da će stipendisti završiti svoje studije sa uspehom ravnim dosadašnjim i poručio:

''Ostanite najbolji! Kada budete kao takvi priznati, setite se odakle ste i ako možete, vratite nam se!''

Među odabranim studentima je i dvedesetčetvorogodišnja Negotinka Ivana Tošić, apsolvent Elektronskog fakulteta u Nišu (smer telekomunikacije), sa prosekom ocena 9,80. Njeni planovi su da fakultet završi do kraja maja ove godine i da narednog semestra upiše doktorske studije u inostranstvu. Odabrala je Lozanu u Švajcarskoj, kao najbolje što se u Evropi može naći za njenu profesiju, prijavila postdiplomske studije i nada se da će biti pozvana. Odlično govori engleski jezik, a uz to se služi: francuskim i španskim. Krajem 2001. godine Ivana je dva meseca provela na jednom fakultetu u Španiji, gde je učestvovala u radu na , kako sama kaže, veoma interesantnom projektu u oblasi digitalne obrade slike i primene u dijagnozi raka dojke. Interesuju je Internet tehnologije i multimedijalni sistem. Stipedista je Fondacije za razvoj naučnog pdmlatka Republike Srbije.

''Budućnost svake zemlje (kojoj je stalo do sebe) počiva na generacijama koje dolaze. Mi smo tu da im pomognemo da budu bolji od nas. Tako je nekad bilo, kad je Srbija školovala darovite, čestite, znamenite ljude, koji su se Srbiji ''odužili'' radom, znanjem i brigom. Fond će omogućiti da najbolji budu među najboljima. Jedina obaveza stipendista je da ne zaborave odakle su !''

(Iz Dekleracije osnovanja Fonda Kraljevskog Doma Karađorđevića)