U SRBIJI JE MOJ DOM

„Uvek sam sanjao o tome da se vratim kući i svojim korenima... Dobro svih građana Srbije uvek mi je na umu, nezavisno od njihove verske pripadnosti ili političkih uverenja...", kaže za „New Review" Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević.

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II

Rodonačelnik dinastije Karađorđević, Đorđe Petrović, kasnije poznat kao Karađorđe, 1804. je podigao Srbe na ustanak protiv Osmanske imperije, nakon čega je formirao vladu u Beogradu i 1811. proglašen za naslednog vladara.

Potomak slavnog Karađorđa, kralj Petar II Karađorđević, otac Prestolonaslednika Aleksandra II i njegova vlada, početkom Drugog svetskog rata napuštaju zemlju, odlaze najpre u Jerusalim, potom u Kairo, a zatim u London. Kralj Petar II se oženio 1944. godine u Londonu princezom Aleksandrom od Grčke i Danske, ćerkom Nj.K.V. Grčkog Kralja Aleksandra i Aspazije Manos. Kraljica Aleksandra je 17. jula 1945. u londonskom hotelu Kleridžis u kojem su stanovali, rodila sina - Nj.K.V. Prestolonaslednika Jugoslavije Aleksandra. Da bi naslednik prestola bio rođen na jugoslovenskom tlu, britanska vlada je, po instrukcijama predsednika vlade Vinstona Čerčila, proglasila hotelski apartman broj 212 jugoslovenskom teritorijom. Krštenje Prestolonaslednika izvršio je u Vestminsterskoj opatiji Njegova Svetost patrijarh Gavrilo, a kumovi su bili Kralj Džordž VI i njegova ćerka, tadašnja princeza Elizabeta, sada Njeno Veličanstvo Kraljica Elizabeta II.

S obzirom na to da Kralj Petar II nikad nije abdicirao i da se kruna po pravilima dinastije automatski prenosi na najstarijeg sina, posle smrti Kralja na jesen 1970. u Denveru (SAD), Prestolonaslednik Aleksandar je faktički postao Kralj, ali se sam odlučio da u tom trenutku ne koristi Kraljevsku titulu za koju je verovao da ne predstavlja mnogo dok je u egzilu. U isto vreme, jasno je stavio do znanja da se ne odriče titule niti dinastičkih prava na tron.

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II školovao se u Švajcarskoj, na vojnoj akademiji u SAD, Škotskoj i Engleskoj. Potom je stupio u Kraljevsku vojnu akademiju Velike Britanije. Od 1966. godine, kao oficir britanske vojske, služio je na Bliskom istoku, u Italiji i Zapadnoj Nemačkoj. Pošto je napustio vojnu službu 1972. godine, Prestolonaslednik Aleksandar II posvetio se međunarodnoj poslovnoj karijeri.

Iz prvog braka sa brazilskom Princezom Marijom da Glorijom od Orleana i Bragance, ima tri sina: Petra koji je rođen 1980. godine u Čikagu, i blizance Filipa i Aleksandra koji su se rodili 1982. godine u Ferfaksu, SAD. Za sadašnju suprugu Princezu Katarinu Batis iz Atine, Prestolonaslednik se oženio 1985. godine u Londonu.

Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar II i Princeza Katarina na venčanju danskog Prestolonaslednika Ferdinanda i Meri Elizabet Donaldson, 14. maja 2004 u Kopenhagenu

Vaše Kraljevsko Visočanstvo, veći deo života proveli ste kao građanin sveta. Odlukom Državne zajednice Srbije i Crne Gore 2001. godine dvorski kompleks na Dedinju vraćen je na korišćenje porodici srpskog Prestolonaslednika i Vi ste se vratili u Srbiju. Od tada je prošlo šest godina. Kako se osećate kod kuće?

-Osećam se baš kao kod kuće. Uvek sam sanjao o tome da se vratim kući i svojim korenima. Neopisivo iskustvo bilo je i obilaziti Srbiju, upoznavati ljude i predele i osetiti tu neverovatnu lepotu.

Prvi put ste u Srbiji bili 1991. godine. Kakva su Vaša sećanja na taj prvi susret s domovinom? Kako su Vas ljudi prihvatili?

- Dolazak u domovinu, s porodicom, 1991. godine bio je nabijen emocijama. Iako je boravak bio kratak, srećan sam bio što sam kročio na tlo svojih predaka. Zadivio nas je broj ljudi koji je došao da nas dočeka i način kako su nas prihvatili. Nažalost, ubrzo je rat zahvatio bivšu Jugoslaviju i to nas je veoma rastužilo. Ljudi su mnogo propatili i prošli kroz bolna vremena, mnogo je dragocenog vremena izgubljeno. Sada svi moramo da radimo za opšte dobro.

Kakva je bila Vaša predstava o precima, domovini, ljudima, predelima, kući u kojoj je živela vaša porodica... o čemu vam je dok ste bili mladi pričao Vaš otac kralj Petar II?

- Istorije bar imamo dovoljno. Veoma sam ponosan na svog pretka Karađorđa i bogatu prošlost svoje porodice koju su pisali moj pradeda Kralj Petar I, moj deda Kralj Aleksandar I, i moj otac Kralj Petar II. Otac mi je pričao o svom svakodnevnom životu i svojim putovanjima. Bio je veoma nostalgičan i želeo da se vrati kući. Zato je boravak i život u domu mog dede i oca fantastično iskustvo za mene. Kada smo prvi put došli ovamo, zadivljeni smo bili lepotom dvorskog kompleksa na Dedinju. To je srpski Versaj. Imamo dva dvora - Kraljevski i Beli. Otvorio sam kompleks za javnost i veoma mi je drago da toliko ljudi dolazi i uživa u njemu.

Vi se po prirodi svog položaja zalažete za monarhiju. Često kažete da u budućnosti Srbije vidite mogućnost za ustavnu parlamentarnu monarhiju. Srbija je nedavno dobila novi Ustav u kojem se ne razmatra pitanje monarhije. Zašto mislite da je za Srbiju dobro da postane parlamentarna monarhija i koju biste evropsku monarhiju uzeli kao uzor?

-Srbija bi veoma dobro prolazila kao ustavna parlamentarna monarhija kao što je na primer Švedska, Danska, Belgija, Velika Britanija, Holandija, Luksemburg ili Španija, koje su sve članice Evropske unije. Drugi primeri ustavnih parlamentarnih monarhija su Norveška, Japan, Novi Zeland, Kanada i Australija. U svim ovim zemljama šef države je neutralna ličnost i ne pripada nijednoj političkoj stranci, tako da predstavlja simbol jedinstva, kontinuiteta i stabilnosti. U odličnim sam odnosima sa našim predsednikom i premijerom, ali Srbiji je više nego neophodan šef države koji ne pripada nijednoj stranci, niti se meša u stranački život. Moć i upravljanje državom su u rukama premijera i vlade, a izbori su, naravno, slobodni i demokratski. Time bi se izbegla razilaženja predsednikovog i premijerovog kabineta. Naši političari imali su velike koristi od uvođenja ustavne parlamentarne monarhije, jer bi u takvim uslovima mogli lakše da se posvete radu za opšte dobro, kao što je slučaj u gore navedenim zemljama.

Budućnost Srbije nesumnjivo leži u tome da postane član Evropske unije. Da li bi EU podržala uspostavljanje parlamentarne monarhije u Srbiji?

- Naravno, Evropska unija ne bi imala ništa protiv, jer Srbija treba da teži da bude kao sve druge demokratske zemlje i da budemo odgovorni za svoja dela i budućnost pod uslovom da poštujemo demokratiju kao poredak i ostanemo stabilni. U okviru Evropske unije republike i ustavne monarhije rade rame uz rame na opštem dobru svih građana Unije.

Poznato je da imate dobre odnose sa kraljevskim porodicama, sa nekima ste i u srodstvu, rado ste viđen gost na evropskim i svetskim dvorovima, a kontaktirate i sa velikim brojem političkih lidera širom sveta. Da li te veze koristite za dobrobit Srbije, i kako?

- S ponosom govorim o Srbiji i odgovaram na pitanja koja mi postavljaju o našoj lepoj zemlji i ljudima. Dobro svih građana Srbije mi je uvek na umu, nezavisno od njihove verske pripadnosti ili političkih uverenja. Ponosni smo i što u inostranstvo letimo Jatom, našim nacionalnim avio prevoznikom.

Njihova Kraljevska Visočanstva tokom humanitarne isporuke

Preko Fondacije Princeze Katarine i humanitarne organizacije Lajflajn koju je osnovala vaše supruga posvećeni ste humanitarnom radu. Kome pomažete?

- Veoma se ponosim ogromnim trudom koji moja supruga već godinama ulaže u svoj humanitarni rad. Takođe sam zahvalan svima koji rade u njenoj fondaciji u Beogradu i njenoj humanitarnoj organizaciji Lajflajn koja radi u inostranstvu. Humanitarna pomoć ide bolnicama, domovima za nezbrinutu decu, izbeglicama, deci, starim licima, za medicinsko usavršavanje, itd. S druge strane, moja Fondacija za obrazovanje i kulturu obezbeđuje stipendije našim studentima, kao što je bio slučaj sa 40 stipendija koje smo dobili od Notingemskog univerziteta, a otvorili smo i Centar za razvoj karijere pri Univerzitetu u Beogradu.

Njeno kraljevsko visočanstvo princeza Katarina je sa svojim humanitarnim radom veoma prisutna u javnosti i preko njega očigledno vezana za Srbiju. Da li i vaši sinovi vole Beograd?

- Petar, Filip i Aleksandar uživaju u živopisnosti i provodu koje Beograd nudi, imaju mnogo prijatelja i uvek sa sobom dovode prijatelje iz inostranstva. Takođe vole Kopaonik, jer strastveno vole snoubording. Leti igraju tenis. Prošle godine smo osnovali kraljevski teniski klub.

Često priređujete prijeme, preko sredstava javnog informisanja znamo kako oni izgledaju, ali naši čitaoci su verovatno radoznali da saznaju kako protiče jedan uobičajeni dan na Dvoru?

- Svaki dan je pun obaveza i aktivnosti. Primamo goste iz Srbije i inostranstva. Često putujemo po Srbiji u okviru humanitarnih i obrazovnih aktivnosti. Zahvalni smo na svim divnim pozivima koje primamo. S druge strane, mi takođe često priređujemo prijeme raznim povodima. Cilj nam je uvek bio da radimo na pozitivnom imidžu Srbije i njenih građana. ■

S leva ne desno: Nj.K.V. Princ Naslednik Petar, Nj.K.V. Princeza Katarina, Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II, Nj.K.V. Princ Filip i Nj.K.V. Princ Aleksandar