PRESTANIMO DA SE SAMI UNIŠTAVAMO

Sada se moramo ujediniti oko naše nove vlade, to jest, oko novog premijera Zorana Živkovića, koga je izabrala naša skupština. Treba da se ugledamo na ustavne monarhije u EU, posebno je interesantna situacija u Španiji. Ako ne možemo da delujemo kao jedna nacija, očekuje nas dalje osipanje naše teriotorije.

U Kraljevskom dvoru na Dedinju, ništa ne upućuje na to da je izvan ograde vanredno stanje u Srbiji. Gardista Vojske Jugoslavije koji dežura u kućici na glavnom ulazu kompleksa nema oružje.

Jedino njegovo naoružanje je toki-voki. kojim poziva lično obezbeđelje Prestolonaslednika Aleksandra Drugog Karađorđevića. Posle manje od minuta, po nas je došao plavi «audi» karavan. Jedan od momaka iz obezbeđenja, «preleteo» je krivudavim putem: prošli smo pored slamnate kuće, čuvene kao prislušni, obaveštajni centar u vreme kada su u dvorovima noćili svetski lideri koji su dolazili da vide Tita.

Sada je ona pusta. Plavi «audi» zaustavio se ispred Dvora gde je nekolnko telohranitelja pažljivo motrilo okolo. Bio je maglovit dan. Na ulazu u Stari dvor, jedna od domaćica Dvora, uzela je naše kapute. Prestolonaslednik Aleksandar nas js dočekao u salonu. Krenuli smo zajedno u njegov radni kabinet, impozantnu radnu sobu u kojoj su mnogi srpski i jugoslovenski vladari DONOSILI sudbonosne odluke.

• Kako vidite sadašnji trenutak Srbnje, kuda ona ide, posle svega što se dogodnlo?

Zločinački atentat na premijera Zorana Đinđića bio je napad na čitav naš narod. Ja saosećam sa Ružicom Đinđić i njihovo dvoje divne dece. Doktor Đinđić je došao na funckiju u vrlo teškom vremenu za našu zemlju. Njegov cilj, uvek su bile reforme i napredak naše zemlje. Mislim da je upravo to ono što svima nama sada treba. Mi težimo da postanemo jedno moderno demokratsko društvo u jugoistočnoj Evropi, i jedini način da krenemo napred je da podržimo reforme i da svi građani razumeju šta one znače. Naš zadatak sada je veoma težak, jer smo zahvaljujući ovom zločinačkom aktu koji je počinila mafija, ponovo stekli negativan imidž u jugoistočnoj Evropi. Sada se moramo ujediniti oko naše nove vlade, to jest, oko novog premijera Zorana Živkovića, koga je izabrala naša skupština. Ne smemo raditi jedan protiv drugog. Uz to, veoma je važno da objasnimo međunarodnoj zajednici i EU na jedan precizan način kakva je situacija u našoj otadžbini. Kako sam pre nekoliko nedelja pomenuo, milijardu dolara potrošeno je na bombardovanje naše zemlje. A malo od tog novca je upućeno za uspostavlanje demokratije i mira posle takvog zločinačkog napada na našu zemlju. Preporučujem svim građanima Srbije da se okupe oko vlade Srbije, da zaborave na kritizerstvo, i da krenu napred, jer mi više nemamo vremena za gubljenje.

• Vaše prisustvo na sahrani i komemorativnim skupovima bilo je vrlo uočljivo. Bili ste među ministrima, najvnšim državnim zvaničnicima. Da li to okupljanje naroda znači i poziv za Vaš veći politički angažman? Da li mislite da Vi možete biti integratnvni faktor u zemlji?

Ja ne mogu da izbegnem da budem deo političke scene u našoj zemlji. Ime koje nosim je istorijsko, ime koje nosim sa ponosom. A danas, to je i moderno ime koje će uvek stajati iza punog demokratskog procesa i ljudskih prava, poštovanja svih verskih zajednica i etničkih grupa. Naravno, ja imam preferencije u politici, to je ustavna monarhija i smatram da je to odlično rešenje. Ali, pošto sam uz naše političare koje poštujem, to znači da sam prijatelj sa svima, i da se sa svima slažem. To je upravo poenta ustavne monarhije. Ja ne zauzimam strane. U Hramu Svetog Save svi smo stajali zajedno, odajući počast jednom velikom političaru, koga su na zločinački način ubili nerpijatelji naše zemlje. Potrebno je da radimo zajedno na stvaranju bolje budućnosti, i da postanemo privlačni za velike investitore i strane partnere. To je od suštinske važnosti. Moj doprinos u tome je takođe od suštinske važnosti, jer on šalje signal stabilnosti širom sveta. Pozitivno je što među političkim strankama i političarima postoje oni koji veruju u ustavnu monarhiju. U njihovom je interesu da svi radimo zajedno i da postoji neutralna ličnost kao šef države koja neće zauzimati strane i da se ta ličnost ne meša u dnevnu politiku koja se vodi u državi, već obezbeđuje jedinstvo i kontinuitet. To što smo svi stajali u Hramu Svetog Save i pored groba Zorana Đinđića bio je simbol jedinstva, poštovanja naše države i porodice Đinđić.

Srbiji predstoji ustavna reforma i monarhistička opcija se pojavljuje kao sasvim legitimna. Kako Vi vidite u toj promeni Ustava, političku borbu za dokazivanje onih kvaliteta monarhije koji su u ovom trenutku Srbiji neophodni. Mnogi smatraju da bi monarhija omogućila stabilnost koja nam toliko nedostaje?

Treba da se ugledamo na ustavne monarhije u EU. Posebno je interesantna situacija u Španiji, gde se ona okrenula punoj demokratiji posle preioda fašističke diktature i postala član EU. Mislim da naša zemlja treba da ispita šta se to desilo u Španiji gde kralj sve političke faktore i entitete održao zajedno. Čak je omogućen povratak vođama komunističke partije iz bivšeg SSSR-a. U našem slučaju upravo nam je potrebna ličnost koja poštuje sve, uključujući i one koji ne veruju u Boga, kao i one različitih verskih ubeđenja. Mi moramo biti jedna nacija. I ako ne možemo da delujemo kao jedna nacija, očekuje nas dalje osipanje naše teritorije. Ne smemo dozvoliti fašstičkim i ekstremističkim elementima da preuzmu kontrolu nad nama. To su neprijatelji naše države, neprijatelji novih radnih mesta, neprijatelji stanja u našim bolnicama. Jedino će demokratija rešiti probleme u našoj zemlji i čak vremenom, obezbediti proširenje naših teritorija. Ja sasvim otvoreno tražim demokratsku disciplinu i vladavinu zakona. Vlada mora biti veoma stroga, a mi Srbi, moramo biti na okupu. Mi moramo prestati sa samouništavajućim kritizerstvom. Ako vam se to ne sviđa, nemojte o tome ništa govoriti. Biću čak i oštirji – idite dođavola, i imam sva prava da to kažem, sada kada živim u mojom voljenoj zemlji. Ovo se odnosi kako na Srbe u našoj zemlji, tako i na dijasporu. Dosta je sa tim!

Zašto mislite da nijaspora nije viđe prisutna, uprvo u procesima o kojima ste govorili?

Posle pada berlinskog zida naš bivši, lukavi diktator, zloupotrebaljavao je i religiju i nacionaliziam za svoje interese. Svi smo bili uvučeni u tu priču, njegovom sposobnošću da nas ubedi u to. Ti su dani prošli, i dijaspora je počela da zauzima autentičan interes u otadžbini. Kao prosledica toga, utrošila je zanačajni deo svojih privatnih fondova – i obeshrabrila se. Kada se dogodilo 5. oktobar, svi smo očekivali da će međunarodna zajednica biti u prvim redovima, da nam pomogne. Nešto od toga je stiglo, ali, uopšteno govoreći, mnogo je više moralo da dođe. Moguće je da je dijaspora oklevala, imajući gorka iskustva iz prošlosti. Zato želim da pošaljem signal – da smo spremni za učešće dijaspore.

• Kakve su Vaše lične veze sa moćnim ekonomskim krugovima u Velikoj Britaniji i SAD? Poznate su Vaše lične veze sa američkim ambasadorom Mongomerijem i britanskim ambasadorom Krofordom? Koliko Vi lično činite za privlačenje britanskih i američkih investicija u Srbiju, posebio u svetlu spekulacnja u novinarskim i diplomatskim krugovima – da će ovaj region biti interesna zona Velike Britanije i SAD?

Ova zona je zona interesa ozbiljnih investitora. Trebalo bi odbaciti sve balkanske teorije zavere i izbaciti ih iz našeg društva. Moramo biti sasvim ozbiljni i okrenuti se ozbiljnim investicijama koje će doneti novac i radna mesta, a ne razmatrati ''miki maus'' investicije. Nema granica u investicijama, niti ćemo ih tolerisati. Mi nemamo uspeha u odonosima sa javnošću i kreiranju pozitivnog imidža. Bilo bi potrbno angažovati profesionalnu agenciju za odnose sa javnošću, koja bi nas prestavila kao veoma privlačne za investitore. To je skupo, ali, smatram, da bi to bio dobro uložen novac, posebno što se tiče SAD, gde se izgleda, sve vrti oko lobiranja.

Mi imamo takođe divne mlade ljude koji su spremni da pomognu. Veoma me je impresionirala činjenica da je na sahrani Zorana Đinđića bilo veoma mnogo mladih ljudi koji žele bolju budućnost. Bilo ih je stotine hiljada i bili su jedinstveni.

• Da li je politički estamblišment učinio sve da privuče dijasporu, da je animira, da joj dokaže da ovde postoji zdravi reformski kurs i raspoloženje? Da li je oklevanje sa davanjem elementarnih građanskih prava ljudima koji su silom prilika van matice, zapravo udaljavanja od sveopšteg okupljanja matice i dijaspore?

Mi moramo poštovati sve tipove emigracije – one koji su se borili za kralja i otadžbinu, one koji su se samo borili za svoju zemlju, one koji su tražili bolju budućnost. Nastavićemo da sarađujemo sa našim susedima, zalagaćemo se za slobodne i otvorene granice. To dijaspora mora jasno da razume. Berlinski zid ne sme biti oko nas. Veoma me je inpresionirao dolazak lidera iz bivših jugoslovenskih republika na sarhanu Zorana Đinđića.

• Tri najmoćnije organizacije srspke dijaspore u Americi su se ujedinile i postale neka vrsta pilot – projekta, za ono o čemu ste malopre govorili – o sveopšem okupljanju i ujedinjenju oko zajedničkog cilja. Da li bi jedan ozbiljan skup u Beogradu, gde bi se okupili prestavnici krune, SANU, Crkve i intelektualci – bio podsticaj za efikasnije, zajednčko delovanje svih Srba?

Meni je drago ujedinjenje organizacija u Americi. Ne smemo se deliti. To što ste predložili je izuzetno pozitivna ideja. Naravno, odluku o tome, moramo prepustiti našoj vladi. Što se mene tiče, ja sam uvek spreman da otvorim vrata Kraljevskog i Belog Dvora – to ćemo učiniti za vreme Vaskrsa, kada će ovde doći predstavinici različitih grupa dijaspore na jedan sastanak. Takođe, smatram da je veoma vađno da se vrati pravo glasa i državljanstvo. Ali, ne podržavam učešće dijaspore u pralamentu. Predstavnici u parlamentu treba da budu ljudi iz izbornih jedinica u našoj zemlji, a ne ljudi koji žive izvan naše zemlje.

Mi i Irci

Nedavno mi je bio u poseti jedan Irac, koji mi je rekao – zamislite šta bi se desilo kada bi svi Irci koji žive izvan Irske, imali pravo da budu članovi iskrog parlamenta.

Kako ste Vi bili dijaspora, kako ste gledali na maticu? Koliko Vam je to iskustvo od koristi kada danas promišljate o životnim i političkim pitanjima koja se odnose na dijasporu?

Bila je tragedija biti izbeglica iz svoje zemlje. Ja sam postao neprijatelj države, kada sam imao dve godine. Kardelj je potpisao dekret kojim mi se oduzima državljanstvo i kojim se proterujem iz zemlje. Šta sam mogao da učinim protiv sopstvene države, kada sam imao dve godine? Ali, uprkos tome, nemam ništa protiv naše prošlosti. Našu prošlost treba gledati kao na jedno neverovatno iskustvo i nastojati da se ono više nikad ne ponovi.

Kakva je Vaša poruka dijaspori i ljudima dobre volje našeg porekla, imajući u vidu ono što nas čeka i s obzirom na poruke nekolko stotina hiljada ljudi tokom sahrane ubijenog premijera?

Moja poruke je – Život ide dalje! Moramo obezbediti da se demokrastki proces odvija još brže, moramo se organizovati tako da nastupamo kao dobri trgovci prema inostranstvu, da podržimo vladu koju trenutno imamo, i da poštujemo jedni druge, bez obzira na versko i etničko poreklo, kao i da poštujemo one koji nisu vernici. Takođe, apelujem na dijasporu da što više dolaze u našu zemlju. Potrebni smo jedni drugima.

Vaš deda je ubijen u Marselju, ali, 1921. godine, na njega je bačena bomba 100 metara dalje od mesta gde je ubijen premijer Đinđić. Naši vladari su ubijani, nekima se sudi, neki su nstali. Kakvo prokletstvo prati sprske lidere, kad oni ne umiru prirodnom smrću?

Mi smo danas moderno društvo. Istorija je ipak samo istorija. Poslednji put jedan evropski premijer ubijen je u Švedskoj, ali, Švedska nije doživela tragično iskustvo sankcija, izolacije i bombardovanja. Pamtićemo sve one koji su izgubili svoje živote, ali, ne mogu dovoljno da naglasimo potrebu da se okrenemo potrebi da se život nastavi dalje. A to znači, demokratsku disciplinu i bezbednost za sve građane. Da budemo jaki – istakao je u intervjuu ''Pulsu Srba'' Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević.