ЗАКОНСКИ ПОЛОЖАЈ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА

ПРАВИЛО СЛУЖБЕ И ДОПИСИВАЊЕ

Док су пристизале на рођендан Александра Карађорђевића, званице су пролазиле кроз почасни строј питомаца Војне Академије чиме је, чинило се, цео догађај имао државни значај. Да ли рођендан сина, унука, праунука…српског, југословенског монарха има неке везе са данашњом државом која је, треба ли реци, по државном устројству република.

Хиљаду двеста званица је овог викенда присуствовало прослави шездесетог рођендана Престолонаследника Александра II Карађорђевића. Прославу су својим присуством увеличали председник Србије Борис Тадић, премијер Војислав Коштуница, шведски краљ Карл Густав и краљица Силвија, министри Србије и државне заједнице СЦГ, војвода Анри од Луксембурга, принц Филип Еразмус и принцеза Изабела од Лихтенштајна, принцеза Мари Шантал и престолонаследник Павлос од Грчке, војвода и војвоткиња од Брагансе, принцеза Шантал од Фрамнцуске и барон Франсоа Ксавијер де Самбиси де Сорг, британски лорд и лејди Ранвик, Џејмс Вулфенсон, бивши председник Светске банке, лорд Џенер од Браунстона, гувернер Бермуда сер Дејвид и његова супруга лејди Гибонс, бивши председник Јужноафричке Републике Фредерик Вилијем де Кларк са супругом, као ми митрополит црногорско – приморски Амфилохије, бројни великодостојници СПЦ – а и поглавари свих верских заједница у Србији. Док су на журку пристизале званице су пролазиле кроз почасни строј питомаца Војне Академије чиме је, чинило се цео догађај имао и државни значај. Овај последњи, питомци Војне академије, мада од присутних новинара препознати као „гардисти“, изазвали су извесне недоумице: да ли рођендан сина, унука, праунука…српског, југословенског монарха има неке везе са данашњом државом која је, треба ли рећи, по државном устројству република. Недоумица и забуна има на претек.

ПРЕЛИМИНАРНИ САОБРАЋАЈ

Уредбом Владе СРЈ је Двор на Дедињу дат на употребу Престолонаследнику Александру II Карађорђевићу, старешини дома Карађорђевића. У акту којим му је враћено држављанство стоји да ће повраћај имовине бити предмет посебног закона, али природа тог закона није прецизирана: дали је реч о Закону о реституцији који би уопште гледано регулисао повраћај имовине одузете после комунистичке револуције, или о „лекс специјалису“ који би третирао само имовину краљевске породице? „За очекивати је да ће Влада прецизирати природу то9г акта“ каже Драгомир Ацовић, члан Крунског савета. Од тада Престолонаследник борави у Краљевом двору, у народу познатом под именом Стари тј. Дедињски двор. У уговору о коришћењу дворског комплекса између осталог се наводи да ће војска, која је то тада била корисник целог комплекса, наставити да користи неке објекте: комплекс објеката некадашњег Маршалата (срушен током НАТО агресије) и стару касарну гардијске јединице у којој су данас смештени гардисти који дворски комплекс обезбеђују.

Дворски комплекс је још увек у власништву државе, без обзира на то да ли је то праведно или не. „Логично је, с тога, да држава своје власништво обезбеђује.“, резонује Ацовић. „Принц Александар је понудио да се Бели двор користи за државне протоколарне сврхе и та понуда није одбијена, али до сада није ни искоришћена.“ До прошле године све трошкове одржавања је сносио Престолонаследник, а од тада је инвестиционо одржавање на терет републичког буџета.

ЧИЊЕНИЦЕ

„Чињеница је да у овој земљи традиција и историја Карађорђевог дома имају своје место и улогу. Чињеница је, такође, да су Карађорђевићи избрисани револуционарним насиљем, али је и чињеница да једна земља може бити поштована само онолико колико поштује саму себе“, каже Ацовић. Својевремено је направљена афера, наставља, око тога да ли ће јединица Гарде одати почаст сенима Карађорђа и Петра И Ујединитеља. „Рекоше: то не пише у правилу службе. А ја кажем, ако у Правилу службе то не пише, онда се оно мора дописати јер не одређује Правило службе историју , већ је обрнуто.“

Врло је тешко, вели, у једној земљи, у којој су многе ствари нерегулисане, почев од устројства, граница, државних симбола очекивати да овако суптилно питање буде до танчина регулисано. „Тако је и у овом случају: дошла су два шефа државе и два лична представника шефова држава и одједном се поставља питање откуд ту војска у униформи“, категоричан је Ацовић. „Да они којим случајем нису дошли у Двор, већ у Палату федерације то би се сматрало нормалним. Али и у том случају они не би били постројени само у част господина Маровића, коме то по функцији припада, већ и у част посетилаца. Ако неко мисли да старешина дома Карађорђа, кнеза Александра, краља Петра И, Александра И, па и Петра II, без обзира на његову трагичну судбину, не заслужује неки посебан статус, онда ту озбиљно није нешто у реду.“

ЧЕТВРТИ, ТРЕЋИ, ДРУГИ

Актом из 1918. године верификовано је уједињење три народа: Срба, Хрвата и Словенаца, који су српску династију прихватили као своју. Променом назива Краљевина СХС у Краљевину Југославију 1929. године ништа се правно није изменило и тиме се нису угасила династичка права на престо Србије, али од тада гласи краљ Срба, Хрвата и Словенаца. Банализовано, када би Србослав променио своје име у Југослав, Србославова наследна права тим чином не би била поништена. „То је историјско право. У титулама италијанских краљева налазила се између одтсалог и титула краља Јерусалима, Кипра и Мале Јерменије. То јесу јесу престоли које је династија Савоја некада поседовала, упркос чињеници да ти престоли више не постоје.“

Престолонаследник као титула постоји само док постоји краљ и престолонаследник постаје краљ у тренутку кад његов претходник умре. Отуд, објашњава Ацовић, онај узвик: „Краљ је мртав, живео краљ“. Формално гледано принц Александар је постао краљ оног момента кад му је умро отац и нема недоумица која титула њему припада. Друго је питање, каже, под којим ће се он именом појављивати: „Његово лично становиште је да би било потпуно неумесно према политичком естаблишменту, који га је безрезервно примио, да користи титулу која му по наследном праву припада, што, међутим, ништа не мења у погледу његових права. Једном стечено право, наиме, не одумире самом чињеницом, да постоји нека препрека да се то оствари.“

У случају Србије, објашњава, држава и народ се не разликују: Србија је држава српског, као што је Аустрија држава аустријског народа, што не значи а су други народи који у тим државама иве обесправљени. „То је код нас најпрецизније изражено 1882. године, када је Краљевина Србија добила свој грб, који је и данашњи државни грб, на којем су спојена два различита симбола: државни и народни. То је историјска суштина која нема везе са законодавном, извршном и судском влашћу.“ Постоје, наглашава, проблеми када треба да се помире историјска и актуелна ситуација.

Ако би се династички гледало, Александар о коме је овде реч трећи је Карађорђевић тог имена: претходили су му чукундеда кнез Александар, прворођени син Карађорђев и деда Александар ујединитељ, другорођени син Петра И Ослободиоца. Ако би се гледало владарски, мада владар није, био би Александар ИВ , јер и Александар Обреновић је био краљ. Да је његов деда био краљ Србије, овај би био Александар IIИ, али је он био први краљ Срба, Хрвата и Словенаца, па је зато Александар И. „Отуд је његов унук Александар II, док се другачије не нареди“, завршава Драгомир Ацовић, члан Крунског савета.

ДВА ДВОРА

Краљевски двор на Дедињу, изграђен у периоду 1924 – 1929, велика је и репрезентативна вила од белог камерна у српско – византијском стилу. У њеном саставу је и дворска капела посвећена Светом апостолу Андреју Првозваном, који је заштитиники и крсна слава Краљевског дома, а саграђена је по узору на цркву Светог Андреја на Тресци, задужбину краља Вукашиуна. Око Двора, су подигнуте перголе, парковске терасе, базени, павиљон и концертна тераса. Просторије у приземљу веома су раскошно опремљене,. Каменом поплочани свечани хол украшен је копијама фресака из Дечана и Сопоћана, Плави салон је опремљен у барокном стилу, а златни салон у ренесансном, као и велика Трпезарија. У истом стилу опремљене су и просторије Велике и Мале библиотеке. На првом спрату су просторије које користе садашњи станари.

Бели двор, који се налази у истом комплексу са Краљевским двором, зидан је као резиденција за краљеве синове Петра, Томислава и Андреја, јер је краљ Александар, као добар српски домаћин, очекивао да ће његовим синовима бити потребан сопствени простор када одрасту. На првом спрату Белог двора налази се пет апартмана у које се улази са галерије и један полуапартман.

Зоран Мајдин