ZAKONSKI POLOŽAJ PRESTOLONASLEDNIKA

PRAVILO SLUŽBE I DOPISIVANJE

Dok su pristizale na rođendan Aleksandra Karađorđevića, zvanice su prolazile kroz počasni stroj pitomaca Vojne Akademije čime je, činilo se, ceo događaj imao državni značaj. Da li rođendan sina, unuka, praunuka…srpskog, jugoslovenskog monarha ima neke veze sa današnjom državom koja je, treba li reci, po državnom ustrojstvu republika.

Hiljadu dvesta zvanica je ovog vikenda prisustvovalo proslavi šezdesetog rođendana Prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića. Proslavu su svojim prisustvom uveličali predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica, švedski kralj Karl Gustav i kraljica Silvija, ministri Srbije i državne zajednice SCG, vojvoda Anri od Luksemburga, princ Filip Erazmus i princeza Izabela od Lihtenštajna, princeza Mari Šantal i prestolonaslednik Pavlos od Grčke, vojvoda i vojvotkinja od Braganse, princeza Šantal od Framncuske i baron Fransoa Ksavijer de Sambisi de Sorg, britanski lord i lejdi Ranvik, Džejms Vulfenson, bivši predsednik Svetske banke, lord Džener od Braunstona, guverner Bermuda ser Dejvid i njegova supruga lejdi Gibons, bivši predsednik Južnoafričke Republike Frederik Vilijem de Klark sa suprugom, kao mi mitropolit crnogorsko – primorski Amfilohije, brojni velikodostojnici SPC – a i poglavari svih verskih zajednica u Srbiji. Dok su na žurku pristizale zvanice su prolazile kroz počasni stroj pitomaca Vojne Akademije čime je, č9inilo se ceo događaj imao i državni značaj. Ovaj poslednji, pitomci Vojne akademije, mada od prisutnih novinara prepoznati kao „gardisti“, izazvali su izvesne nedoumice: da li rođendan sina, unuka, praunuka…srpskog, jugoslovenskog monarha ima neke veze sa današnjom državom koja je, treba li reći, po državnom ustrojstvu republika. Nedoumica i zabuna ima na pretek.

PRELIMINARNI SAOBRAĆAJ

Uredbom Vlade SRJ je Dvor na Dedinju dat na upotrebu Prestolonasledniku Aleksandru II Karađorđeviću, starešini doma Karađorđevića. U aktu kojim mu je vraćeno državljanstvo stoji da će povraćaj imovine biti predmet posebnog zakona, ali priroda tog zakona nije precizirana: dali je reč o Zakonu o restituciji koji bi uopšte gledano regulisao povraćaj imovine oduzete posle komunističke revolucije, ili o „leks specijalisu“ koji bi tretirao samo imovinu kraljevske porodice? „Za očekivati je da će Vlada precizirati prirodu to9g akta“ kaže Dragomir Acović, član Krunskog saveta. Od tada Prestolonaslednik boravi u Kraljevom dvoru, u narodu poznatom pod imenom Stari tj. Dedinjski dvor. U ugovoru o korišćenju dvorskog kompleksa između ostalog se navodi da će vojska, koja je to tada bila korisnik celog kompleksa, nastaviti da koristi neke objekte: kompleks objekata nekadašnjeg Maršalata (srušen tokom NATO agresije) i staru kasarnu gardijske jedinice u kojoj su danas smešteni gardisti koji dvorski kompleks obezbeđuju.

Dvorski kompleks je još uvek u vlasništvu države, bez obzira na to da li je to pravedno ili ne. „Logično je, s toga, da država svoje vlasništvo obezbeđuje.“, rezonuje Acović. „Princ Aleksandar je ponudio da se Beli dvor koristi za državne protokolarne svrhe i ta ponuda nije odbijena, ali do sada nije ni iskorišćena.“ Do prošle godine sve troškove održavanja je snosio Prestolonaslednik, a od tada je investiciono održavanje na teret republičkog budžeta.

ČINJENICE

„Činjenica je da u ovoj zemlji tradicija i istorija Karađorđevog doma imaju svoje mesto i ulogu. Činjenica je, takođe, da su Karađorđevići izbrisani revolucionarnim nasiljem, ali je i činjenica da jedna zemlja može biti poštovana samo onoliko koliko poštuje samu sebe“, kaže Acović. Svojevremeno je napravljena afera, nastavlja, oko toga da li će jedinica Garde odati počast senima Karađorđa i Petra I Ujedinitelja. „Rekoše: to ne piše u pravilu službe. A ja kažem, ako u Pravilu službe to ne piše, onda se ono mora dopisati jer ne određuje Pravilo službe istoriju , već je obrnuto.“

Vrlo je teško, veli, u jednoj zemlji, u kojoj su mnoge stvari neregulisane, počev od ustrojstva, granica, državnih simbola očekivati da ovako suptilno pitanje bude do tančina regulisano. „Tako je i u ovom slučaju: došla su dva šefa države i dva lična predstavnika šefova država i odjednom se postavlja pitanje otkud tu vojska u uniformi“, kategoričan je Acović. „Da oni kojim slučajem nisu došli u Dvor, već u Palatu federacije to bi se smatralo normalnim. Ali i u tom slučaju oni ne bi bili postrojeni samo u čast gospodina Marovića, kome to po funkciji pripada, već i u čast posetilaca. Ako neko misli da starešina doma Karađorđa, kneza Aleksandra, kralja Petra I, Aleksandra I, pa i Petra II, bez obzira na njegovu tragičnu sudbinu, ne zaslužuje neki poseban status, onda tu ozbiljno nije nešto u redu.“

ČETVRTI, TREĆI, DRUGI

Aktom iz 1918. godine verifikovano je ujedinjenje tri naroda: Srba, Hrvata i Slovenaca, koji su srpsku dinastiju prihvatili kao svoju. Promenom naziva Kraljevina SHS u Kraljevinu Jugoslaviju 1929. godine ništa se pravno nije izmenilo i time se nisu ugasila dinastička prava na presto Srbije, ali od tada glasi kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. Banalizovano, kada bi Srboslav promenio svoje ime u Jugoslav, Srboslavova nasledna prava tim činom ne bi bila poništena. „To je istorijsko pravo. U titulama italijanskih kraljeva nalazila se između odtsalog i titula kralja Jerusalima, Kipra i Male Jermenije. To jesu jesu prestoli koje je dinastija Savoja nekada posedovala, uprkos činjenici da ti prestoli više ne postoje.“

Prestolonaslednik kao titula postoji samo dok postoji kralj i prestolonaslednik postaje kralj u trenutku kad njegov prethodnik umre. Otud, objašnjava Acović, onaj uzvik: „Kralj je mrtav, živeo kralj“. Formalno gledano princ Aleksandar je postao kralj onog momenta kad mu je umro otac i nema nedoumica koja titula njemu pripada. Drugo je pitanje, kaže, pod kojim će se on imenom pojavljivati: „Njegovo lično stanovište je da bi bilo potpuno neumesno prema političkom establišmentu, koji ga je bezrezervno primio, da koristi titulu koja mu po naslednom pravu pripada, što, međutim, ništa ne menja u pogledu njegovih prava. Jednom stečeno pravo, naime, ne odumire samom činjenicom, da postoji neka prepreka da se to ostvari.“

U slučaju Srbije, objašnjava, država i narod se ne razlikuju: Srbija je država srpskog, kao što je Austrija država austrijskog naroda, što ne znači a su drugi narodi koji u tim državama ive obespravljeni. „To je kod nas najpreciznije izraženo 1882. godine, kada je Kraljevina Srbija dobila svoj grb, koji je i današnji državni grb, na kojem su spojena dva različita simbola: državni i narodni. To je istorijska suština koja nema veze sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću.“ Postoje, naglašava, problemi kada treba da se pomire istorijska i aktuelna situacija.

Ako bi se dinastički gledalo, Aleksandar o kome je ovde reč treći je Karađorđević tog imena: prethodili su mu čukundeda knez Aleksandar, prvorođeni sin Karađorđev i deda Aleksandar ujedinitelj, drugorođeni sin Petra I Oslobodioca. Ako bi se gledalo vladarski, mada vladar nije, bio bi Aleksandar IV , jer i Aleksandar Obrenović je bio kralj. Da je njegov deda bio kralj Srbije, ovaj bi bio Aleksandar III, ali je on bio prvi kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, pa je zato Aleksandar I. „Otud je njegov unuk Aleksandar II, dok se drugačije ne naredi“, završava Dragomir Acović, član Krunskog saveta.

DVA DVORA

Kraljevski dvor na Dedinju, izgrađen u periodu 1924 – 1929, velika je i reprezentativna vila od belog kamerna u srpsko – vizantijskom stilu. U njenom sastavu je i dvorska kapela posvećena Svetom apostolu Andreju Prvozvanom, koji je zaštitiniki i krsna slava Kraljevskog doma, a sagrađena je po uzoru na crkvu Svetog Andreja na Tresci, zadužbinu kralja Vukašiuna. Oko Dvora, su podignute pergole, parkovske terase, bazeni, paviljon i koncertna terasa. Prostorije u prizemlju veoma su raskošno opremljene,. Kamenom popločani svečani hol ukrašen je kopijama fresaka iz Dečana i Sopoćana, Plavi salon je opremljen u baroknom stilu, a zlatni salon u renesansnom, kao i velika Trpezarija. U istom stilu opremljene su i prostorije Velike i Male biblioteke. Na prvom spratu su prostorije koje koriste sadašnji stanari.

Beli dvor, koji se nalazi u istom kompleksu sa Kraljevskim dvorom, zidan je kao rezidencija za kraljeve sinove Petra, Tomislava i Andreja, jer je kralj Aleksandar, kao dobar srpski domaćin, očekivao da će njegovim sinovima biti potreban sopstveni prostor kada odrastu. Na prvom spratu Belog dvora nalazi se pet apartmana u koje se ulazi sa galerije i jedan poluapartman.

Zoran Majdin