VESTI, 8. novembar 2005.

Izdanje za Australiju, str. 14. piše: R. Lončar  

UOČI POSETE AUSTRALIJI PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA I PRINCEZE KATARINE KARAĐORĐEVIĆ (2)

SVA PRINCEZINA DOBRA DELA

 Biti princeza znači da vaš život nije samo vaš, a dar je od Boga da pomažete svoj narod  kaže Katarina Karađorđević

Tokom posete prestolonaslednika Aleksandra Drugog i princeze Katarine Karađorđević, sunarodnici i svi ljudi dobre volje u Australiji biće u prilici da se upoznaju sa princezinim dobrotvornim radom, budući da je ona sa svojom humanitarnom fondacijom već postala simbol dobročinstva i pomoći svima u otadžbini koji su na bilo koji način ugroženi.

Zato, kada je reč o dvoru Karađorđevića, ostali bi razočarani svi oni koji prinčeve i princeze zamišljaju da u svili i kadifi uživaju blagodati kraljevskog trona, dok ih posluga dvori. Jer, kako je svojevremeno za Vesti" rekla princeza Katarina, "u današnje vreme monarhija nije samo kruna na glavi već pre svega sve ono što može da se donese svom narodu, da se životi promene na bolje, da se pomogne ljudima da steknu osećaj jedinstva, sigurnosti i vere u bolju budućnost". 

-Biti princeza znači da vaš život nije samo vaš. Kada se budite ne budite se misleći samo na sebe i svoju porodicu, već i na sve druge za koje osećate odgovornost. To je privilegija, ali i velika obaveza koja ne sme da se zloupotrebi. Jer, dar je od Boga da možete da pomažete svoj narod i to podrazumeva ostaviti sebe po strani, da bi se radilo za dobro drugih. Naša je sudbina da dajemo, a ne da uzimamo. Zato nastojim da budem svuda gde mogu biti od pomoći i koristi ljudima  ispričala nam je princeza Katarina.

Na pitanje odakle joj tolika energija, obično kaže: "Kad živite u otadžbini sa ljudima koji su mnogo propatili, a ipak su puni entuzijazma, stvarate energiju iz velike želje da pomognete. Bog uvek daje snagu za dobra dela".

Svuda gde žive Srbi

A princezina dobra dela su nebrojena, materijalno se mere milionima dolara. Njena humanitarna misija nije samo u Srbiji, Americi, Kanadi, Grčkoj i Velikoj Britaniji gde postoje ogranci princezine fondacije, već svuda gde žive Srbi i svi ljudi dobre volje. 

-Nastojim da obavestim naš narod u rasejanju i međunarodnu zajednicu o problemima u našoj otadžbini. Trudim se takođe da ujedinim srpsku dijasporu u naporima da pomognu svom narodu. Kao što znate, naš narod je ponosan i human, ali su ljudi i individualisti. Vole da rade na svoj način, a možemo mnogo više da pomognemo ako to činimo ujedinjeni  poručila je princeza.

O izuzetno velikoj pomoći koju je za proteklih 15 godina dopremila na ugrožena područja u otadžbini ne želi previše da govori, niti o tome vodi statistiku. Kaže da je sve ove godine pomoć stizala u centralnu Srbiju, na Kosovo i Metohiju, Republiku Srpsku, u Krajinu, jer za nju, kako uvek ističe, "Drina nije granica među našim narodom". 

-Kad sam se udavala za mog muža, to nikad neću zaboraviti, on me je pitao da li sam spremna da budem majka njegovoj deci i majka njegovom narodu, a kad ste majka onda vam nije važno da se zna da pomoć dolazi od vas. I nije vam bitno da kažete svojoj deci šta sve činite za njih, tako da mnogi ljudi i deca kojima pomoć stiže ne znaju uvek da je to od mene. Meni je važno da smo moj suprug, ja i naša deca u srcu i mislima sa našim narodom, u dobru i u zlu da smo sa njim i da mu svesrdno pomažemo kad je to potrebno, najviše koliko umemo i možemo. Zahvalna sam, takođe, svom suprugu što mi je dao mogućnost da donesem osmeh na lice ljudi i nadu u bolju budućnost  kaže princeza Katarina Karađorđević.

Ona je proteklih godina velikim radom i trudom obezbedila ogromne količine pomoći koja je bila distribuirana širom bivše SFRJ, bez obzira na versku i etničku pripadnost ugroženih, jer princeza smatra da patnja ne poznaje granice. Njena stalna briga za najugroženije ljude i institucije bila je i povod za princezino imenovanje za koordinatora humanitarne pomoći za SRJ 15.11.2000. od strane Saveznog Ministarstva za zdravlje. A od jula 2001, od kada su Njihova kraljevska visočanstva stanovnici Beograda, za princezu Katarinu je bilo prirodno da se ionako veliki obim humanitarnih aktivnosti još više proširi. Tad je postala i počasni predsednik Crvenog krsta Srbije.

Mališanima za nezaborav 

-Situacija u našoj zemlji je izuzetno teška i svaka pomoć je dragocena. Sistem zdravstvene zaštite je u veoma lošem stanju zbog poznatih problema iz prošlosti. Medicinska oprema je ili neispravna ili 40 godina stara. Postoji ogroman nedostatak lekova  ukazuje često princeza potencijalnim dobrotvorima.

Njena Fondacija objedinjuje sve postojeće humanitarne aktivnosti u Srbiji i nastoji da, u koordinaciji sa nevladinim organizacijama u zemlji i inostranstvu, pomogne svima  deci, starim ljudima, zdravstvenim i socijalnim ustanovama, najugroženijim kategorijama stanovništva, itd.

Dobročinstva princeze Katarine sastoje se u materijalnoj i medicinskoj pomoći hendikepiranoj i mentalno retardiranoj deci, mališanima sa posebnim potrebama, deci bez roditelja i potomstvu raseljenih osoba, zlostavljanoj deci... Mališanima za nezaborav ostaju u sećanju već tradicionalne dečje proslave Božića i Vaskrsa u Karađorđevića dvoru na beogradskom Dedinju.

Pomoć zdravstvenim ustanovama sprovodi se kroz obezbeđivanje nove opreme, zamenu ili popravku stare, kroz realizaciju projekata rekonstrukcije i proširenja kapaciteta bolnica, snabdevanje lekovima i medicinskim materijalom, krevetima, posteljinom... Princezina fondacija, takođe, snabdeva izbegličke kampove u odeći, obući, hrani... pruža pomoć starim i hendikepiranim osobama. Prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina ne zaboravljaju ni darovite mlade naraštaje, pa materijalno pomažu talentovane studente i učenike koji tokom školovanja pokažu najbolje rezultate. A da bi im obezbedili usavršavanje u inostranstvu, sarađuju i sa vodećim svetskim školama i univerzitetima.

Patrijarhalna Balkanka

Princeza Katarina je, kako sama veli, "balkanska patrijarhalna žena koja vodi računa o prioritetima":  Za mene su najvažniji muž, deca, roditelji i naša zemlja. Još u detinjstvu majka me je naučila da žena mora da prati muža. I da nema oči ni zašta drugo osim za njega i porodicu. Da je bogatstvo u davanju ljubavi i dobrote, jer će ljubavlju i dobrotom biti uzvraćeno. I da u životu nema većeg zadovoljstva nego da dajete sebe svojim bližnjima.

Lična karta

Princeza Katarina je rođena 13. novembra 1943. godine u Atini od oca Roberta i majke Ane Batis. Završila je studije trgovine u SAD. Govori engleski, grčki, francuski i španski, a intenzivno uči i srpski, jezik otadžbine svog supruga. Iz prvog braka ima dvoje dece, sina Dejvida i kćer Alison, a oni je svesrdno podržavaju u svim aktivnostima. Prestolonaslednika Aleksandra upoznala je u Vašingtonu 1984, a godinu dana kasnije su se venčali. Prinčeve Petra, Filipa i Aleksandra iz prestolonaslednikovog prethodnog braka sa princezom Marijom Glorijom, koji su tada imali četiri, odnosno dve godine  prihvatila je i odgajila kao sopstvenu decu.

SVE ZA NAROD

Iako su tad živeli u egzilu, u Londonu, princezin život se, priseća se ona, potpuno izmenio raspadom SFRJ i građanskim ratom na njenim prostorima. Svakodnevno, prva i poslednja misao bile su joj šta može da učini za ljude i decu u otadžbini svog muža, koju je prigrlila kao svoju. Te poslednje decenije 20. veka rekla nam je: "Ako se ikad vratimo u našu postojbinu želim da mogu ljudima da pogledam u oči svesna da oni znaju da smo moj muž, ja i naša deca bili sa njima kad im je bilo najteže i kad smo im bili najpotrebniji".

DIVI SE MUŽU

Princeza Katarina uvek kaže da voli da provodi vreme sa prestolonaslednikom, jer je on "tako pametan, pun znanja, uliva poverenje i sigurnost, a ne postoji nijedna tema koja bi mu bila strana". Nju i prestolonaslednika zbližili su isti stavovi: "To su iskrenost, optimizam i realan pristup životu. Fascinirana sam njegovom čvrstom ljubavlju i brigom za naš narod. On je svima nama dar od Boga. Uvek je iznad politike, narod mu je na prvom mestu  kaže princeza.