Спољна политика

 Интервју Сузане Симон

 ВЕЛТ: Црна Гора је одлучила да постане независна држава. Ви сте с друге стране по први пут јавно обзнанили подршку идеји уставне монархије у Србији

Њ.К.В. Александар II: Црногорска одлука ме чини тужним. Али, наравно, ја је прихватам и поштујем резултате гласања, а нашој црногорској браћи и сестрама желим све најбоље и срећу у будућности. Ускоро ћемо надам се заједно ући у Европску Унију. За Србију видим шансу за нову оријентацију. Превише је крви просуто током деценија. Диктатуре су владале земљом, најпре под режимом Тита, а потом потом под Слободаном Милошевићем. Петооктобарска револуција, која је донела дуго жељену демократију се десила пре скоро шест година. Од таба посматрам шта раде владе и морам вам рећи да су резултати могли бити бољи.

 ВЕЛТ: Уставна монархија је могла да постигне више?

Њ.К.В. Александар II: Рекао бих да да. Морамо да повратимо наш понос, да поново живимо у миру са нама самима и са нашим суседима. Као у време мог прадеде, Краља Петра Првог, када смо имали демократско уређење и када смо били поносно, поштовану уставну парламентарну монархију, то је било златно доба за Србију. У краљевини бисмо сигурно избегли трагедију готово свакодневног препуцавања између канцеларија председника и премијера. Треба нам стабилност и простора за рад владе.

 ВЕЛТ: Краљ Петар Први вратио се после више од 40 година проведених у егзилу својој кући 1903. Ви сте рођени у Лондону, а вратили сте се у Србију пре мање од шест година.

Њ.К.В. Александар II: Вратио бих се раније, али су комунисти угрозили моја људска права. Ипак, неколико пута сам дошао како бих помогао у борби опозиционих партија против режима, учествујући у скуповима против режима.

 ВЕЛТ: Србија је данас једна од најсиромашнијих земаља у Европи.

Њ.К.В. Александар II: То ме чини тужним. Али, уставна монархија могла би помоћи Србији, као што је помогла Шпанији, када је Хуан Карлос преузео престо после Франкове диктатуре. Са модерном уставном монархијом, као што је у Великој Британији, Шведској, Холандији или Белгији, Шпанија је била у стању да постане стабилна демократија чак и после свих проблема које је донео Франков режим. У модерној уставној парламентарној монархији као што је Велика Британија, Шведска, Холандија или Белгија, Шпанија, Јапан, Канада, Аустралија и тако даље, имали бисмо неутралног шефа државе, док би Влада коју је изабрао народ са премијером на челу управљали земљом а демократски парламент би доносио законе. Шеф државе је краљ, који поштује све партије, али не припада ниједној, него је место сусрета за све.

 ВЕЛТ: Према Уставу Србије требало би да имате двотрећинску подршку у Парламенту како бисте увели уставну монархију. Какве су вам шансе?

Њ.К.В. Александар II: Садашњи Устав Србије је још увек стари устав из времена протеклог режима. Морамо што пре донети нови устав и не смемо у томе губити времена, нарочито сада, када је државна заједница Србије и Црне Горе дошла до свог краја..Не можемо стално ићи назад, наш задатак није да живимо у прошлости и упадамо у гомилу теорија завере, сада је време да једном заувек оживимо Србију и уведемо је у главне токове Европе. Морамо да испунити наше међународне обавезе и то ће обезбедити наш улазак у Европску Унију пре него касније. Као предмет могућег интересовања, моја канцеларија превела је шпански устав на српски језик и послала га на разне адресе. Постоји неколико начина да се уставна парламентарна монархија поново уведе, као на пример оснивање уставотворне скупштине, поготово када се има у виду да је оно што се десило 1945 било нелегално.

 ВЕЛТ: Да ли су српски посланици отворени за вашу идеју уставне монархије?

Њ.К.В. Александар II: Живим у Србији од пада Милошевића у јесен 2000. Од тада се састајем са члановима владе и опозиције. Никад нису били отворенији према мом предлогу него што су сад. Можда зато што Србију у 2006. чека веома тешка година. Одвајање Црне Горе, преговори о статусу Косова, као и пропали преговори о стабилизацији и придруживању са Европском Унијом.

 ВЕЛТ: Зато што оптужени за ратне злочине Ратко Младић још увек није предате Трибуналу за ратне злочине у Хагу. Поменули сте да би уставна монархија водила Србију најбржим путем у ЕУ. Да претпоставимо да сте већ сад краљ, да ли би Ратко Младић већ био у ћелији Схевенингена?

Њ.К.В. Александар II: Краљ је изнад дневне политике, али је на другој страни чувар јавног интереса народа. Када је у случају Ратка Младића сарадња са Хашким трибуналом пропала, то је био велики корак назад за интерес Србије. Већина Срба жуди за бољим животом, за сигурне услове рада, жели будућност за своју децу. Срби желе да брзо уђу у Европу. Многи од осам и по милиона Срба осећају се као таоци зато што нисмо успели да изручимо оптуженог за ратне злочине. Морамо разрешити ту ситуацију за добробит народа.

 ВЕЛТ: Па шта предлажете?

Њ.К.В. Александар II: Међународна заједница би озбиљно морала да промисли и да не изолује још више Србију. Немачка се суочила са Нирнбершким процесом после Другог светског рата. Ипак, неки од ратних злочинаца нису никад ухваћени. Али, да ли је због тога Немачкој забрањен улазак у НАТО или Европску Унију? Данас је Немачка пример за демократију. И Немачка је поново уједињена.

 ВЕЛТ: Волели бисте да постанете Краљ Србије. Да ли сте такође тужни, као што је случај са Црном Гором, што босанска Република Српска не припада Србији?

Њ.К.В. Александар II: У овом тренутку морамо прихватити границе Босне и Херцеговине. Често путујем тамо и разговарам са људима. У Републици Српској многи се идентификују више са Србијом, него са Босном и Херцеговином. Будућност ће нам показати да ли ће наше суседне земље имати исте границе. Посматрачи морају да имају на уму да демократија мора бити флексибилна и поштовати свакога. Сви требамо једни друге за успехе у будућности, али нам не треба више Берлинских зидова. Политичари немају другу опцију него да поштују све и да искористе уметност преговарања.

 ВЕЛТ: Ваше Краљевско Височанство, када ћете постати Краљ Србије?

Њ.К.В. Александар II: (смех) Надам се, уз вољу народа, веома скоро. Хвала вам.